U članu 45, pošto smo na samom kraju, koji govori o informativno-izdavačkoj delatnosti, mi predlažemo da se stav 1. promeni i trebalo bi da glasi, po nama, ovako: ''Radi unapređivanja verske slobode i slobode informisanja crkve i verske zajednice imaju pravo da u skladu sa Ustavom, zakonom i uređivačkom politikom određenog sredstva javnog informisanja samostalno ostvaruju sopstvenu informativnu i izdavačku delatnost.''
Obrazloženje - verske zajednice ne bi trebalo da ''koriste javni radiodifuzni servis'', već da im se za to ostavi mogućnost, i to u skladu sa uređivačkom politikom svakog medija.

Veoma kratko, pošto smo bukvalno na samom kraju. Predlažemo da se član 46. stav 1. briše, koji kaže: "Radi unapređivanja verske slobode i kulture, nadležni državni organ i organ lokalne samouprave može, u skladu sa mogućnostima, da obezbeđuje dotaciju crkvama i verskim zajednicama za njihove kulturne i naučne ustanove i programe". Predlažemo da se to briše, jer materijalna pomoć države već je predviđena u članu 30. istog predloga zakona.
Tako da mislim da je ovo na samom kraju, time ću i završiti, pošto smo zaista naporno radili, a ulazimo u poslednji minut današnjeg dana.
Zahvalio bih se kolegama poslanicima koji su učestvovali u raspravi o jednom veoma važnom zakonu.
Zahvalio bih se i ministru na nekim amandmanima koje nam je prihvatio i očekujem da će i kolege poslanici na glasanju prihvatiti još neke amandmane koleginice Ljiljane Nestorović i moje, i SDP.
Pošto već ulazimo u praznično raspoloženje, dozvolite mi samo da vama, gospodine predsedniče Skupštine, kolegama poslanicima koji su ostali do poslednjeg trenutka u ovoj sali, vama gospodine ministre, građanima Srbije koji po julijanskom kalendaru slave najveći hrišćanski praznik, poželim tradicionalno Hristos vaskrse.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Evo, u pravu su kolege koje su pre mene govorile, a koje su upozorile na sprinterski početak radnog dana.
Jer, ako bi se ovaj princip i ovaj način rada primenio, mogli bismo do kraja prolećnog zasedanja da prođemo sve zakone koji su u skupštinskoj proceduri. Naprosto, to je nešto što stoji kao primedba i možda i kao povreda Poslovnika.
Javio sam se pošto smo na samom kraju rasprave o amandmanima o Zakonu o rehabilitaciji, jer nisam stigao da govorim o jednom amandmanu, a tiče se amandmana na član 7, koji je podneo kolega Petar Cvetković.
Naime, mislim da je za taj amandman, koliko sam uspeo da uhvatim u hodniku, ulazeći u salu, predsedavajući rekao da ga je Vlada prihvatila. Lično, smatram da je ovaj amandman bio nepotreban. Zašto to kažem? Naprosto, identične odredbe koje je Vlada prihvatila na osnovu amandmana kolege Cvetkovića su već sadržane u drugom zakonu.
Podsetio bih, pre svega ministra i vas, dame i gospodo uvažene kolege narodni poslanici, da je 30. maja 2005. godine naša Skupština usvojila Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
U članu 1. pomenutog zakona se izričito kaže, citiram: "Ovim zakonom uređuje se postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9. marta 1945. godine".
U članu 9. istog zakona se takođe kaže, citiram: "Pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, urediće se posebnim zakonom".
Dakle, gospodine ministre, mislim da je prihvatanje ovog amandmana nepotrebno, naprosto, što u ovom zakonu već postoje odredbe koje uređuju ovu materiju i stoga mislim da nije dobro da se ovakav amandman prihvati.
Pošto smo na samom kraju rasprave Zakona o rehabilitaciji, u raspravi u pojedinostima, dozvolite mi da kažem samo dve rečenice. Najveći deo kolega, poslanika iz SPS-a i SRS-a, govorilo je zašto i zbog čega ne treba prihvatiti ovaj predloženi zakon.
U principu i skoro u svemu, složio bih se sa onim što su rekli i predstavnici SPS-a, pre svega uvažavajući njihove razloge, odnosno nemogućnost ili nepostojanje nečega što u ovom trenutku ne može biti ni istorijski opravdano, a to je – da menjamo rezultate Drugog svetskog rata.
Naime, ukoliko narodni poslanici u danu za glasanje usvoje predloženi zakon o rehabilitaciji ostaće zapisano da je ova Narodna skupština omogućila rehabilitaciju nekih ljudi koji su otvoreno sarađivali sa okupatorom naše zemlje u Drugom svetskom ratu.
Zato, pozivam poslanike SPS-a da u danu za glasanje ne uđu u salu, jer to bi bio jedini način da spreče donošenje ovako lošeg zakona, kako su tvrdili u raspravi u načelu i u pojedinostima, i stoga očekujem da će biti principijelni i dosledni antifašisti i borci za istinu i prave rezultate Drugog svetskog rata, a ne da će posle priča koje su pričali sa ove govornice – ući u salu i omogućiti da loš zakon, kako su i sami potvrdili, prođe. Stoga, pozivam sve poslanike da ne prihvate predloženi zakon o rehabilitaciji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, za promenu ću od 11,20 časova da govorim o tački koja je na dnevnom redu, dakle o amandmanima na Predlog zakona o amnestiji.
Moja koleginica Ljiljana Nestorović je u ime poslaničke grupe za Evropsku Srbiju podnela amandman, kao što je predsedavajući rekao, na član 1. i to na stav 1, gde predlaže da se reči "ovog zakona", zamene rečima "Zakona o izmenama Zakona o Vojsci Jugoslavije", objavljenog u Službenom listu Srbije i Crne Gore.
Smatramo da Predlog zakona o amnestiji o kome danas raspravljamo u pojedinostima, u svom članu 1. i u prvom stavu, koji želimo da popravimo kroz ovaj amandman, u stvari obesmišljava postojeći Zakon o Vojsci Jugoslavije, objavljen u "Službenom listu Jugoslavije", a i nedavno u "Službenim listovima SCG", broj 7 i broj 44, od 2005. godine.
Zašto? Poslednjim izmenama Zakona o Vojsci Jugoslavije, koji je stupio na snagu, da vas podsetim, 30. oktobra 2005. godine, u članu 2. kojim se menja član 296. osnovnog zakona, propisano je, citiram: "Vojniku koji vojni rok služi pod oružjem, kao i vojniku koji zbog verskih ili drugih razloga savesti vojni rok služi bez oružja u jedinici ili ustanovi vojske ili Ministarstvu odbrane, služenje vojnog roka traje šest meseci.
U stavu 2. istog člana tog zakona propisano je da regrutu koji zbog verskih ili drugih razloga savesti želi da služi u civilnoj službi, vojni rok traje 9 meseci.
Dakle, navedenim izmenama ovog zakona skraćeni su rokovi za služenje vojnog roka sa 9 na 6 meseci, odnosno sa 13 na 9 meseci, za civilno služenje vojnog roka. Time su utvrđeni znatno povoljniji uslovi za služenje vojnog roka.
Međutim, zakoni se prave zbog pravne sigurnosti građana, a nažalost, ministar nije prisutan, zbog jednakog postupanja, kao potvrde ozbiljnosti države koja ih donosi, oni se moraju poštovati. Nije dobro kada se nekim drugim zakonom, a to je ovaj predlog o kome danas raspravljamo, obesmišljava postojeći, odnosno važeći zakon. Kada se donosi novi zakon o vojsci, moglo bi se raspravljati i o tome da li je potrebno ili nije da se period između sada važećeg zakona i novog zakona obuhvati amnestijom.
Predložili smo da se amnestija sprovede do donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije i Crne Gore, iz decembra 2005. godine, što je suštinski isto, ali je pravno mnogo bolje rešenje.
Ovaj zakon nije ništa drugo nego prepisan zakon iz Republike Crne Gore, ali ako su u Crnoj Gori usvojili nešto što je loše, ne moramo mi sada da se ponašamo na isti način kao i oni.
Dakle, ako su pogrešili, pre svega se radi o pravnoj grešci i mislim da tu grešku ne treba da ponove poslanici Skupštine Srbije. Apelujem, samo ne znam kakve imamo koristi, pošto ministar nije tu, da se prihvati ovaj amandman koji su poslanici poslaničke grupe "za Evropsku Srbiju" podneli. Zahvaljujem se na pažnji.

Žalosno je što posle tri meseca pauze Skupštine Republike Srbije počinjemo na način kako smo počeli juče, a evo i danas. Od čoveka koji je jedan, kažu, od ozbiljnih kandidata da nasledi Slobodana Miloševića, koji je za ovu govornicu izašao bez kofera, bez svog prijatelja Vlade Zagrađanina, čuli smo da je eksplicite pominjao moje ime i vezivanje SDP za PSS.
Gospodine Dačiću, SDP i PSS, kao što vam je poznato i svima u Srbiji, imaju sporazum o saradnji. Te dve partije sarađuju, kako u lokalu tako i na nivou Republičkog parlamenta i to na način što imamo poslanički klub u kome su poslanici različitih partija. Za razliku od vas i vaše partije, gospodine Dačiću, mi naše prijatelje i buduće koalicione partnere poštujemo, idemo na skupove kada je radost u pitanju, kada je procedura u pitanju i kada su kongresi njihovih partija u pitanju, uvek ćemo se odazvati pozivima naših koalicionih partnera.
Vaši koalicioni partneri su prema vama i u odnosu prema vašem mrtvom predsedniku pokazali kakvi su vam koalicioni partneri. Zato probleme koje imate sa vašim koalicionim partnerima nemojte prenositi na ovu govornicu i nemojte Skupštinu Republike Srbije i građane opterećivati time što imate probleme unutar same partije i probleme unutar same koalicije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 225. i član 226. Molio bih predsednika Skupštine da zauzme svoje mesto, jer će biti u prilici da mi odgovori na ovo.

Možete li da umirite poslanike. Vidim da ste izabrali gospodina Anđelkovića za predsednika Skupštine, ali molio bih vas da mi vratite vreme, pošto ću citirati član 226. Poslovnika, na koji se pozivam.

Hvala, druže Baki. Član 226. Poslovnika kaže: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine...o pitanjima iz okvira prava i dužnosti funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalazi, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika" u Skupštini Republike Srbije.
Danas je tačno mesec dana kako sam u svojstvu narodnog poslanika tražio od predsednika Skupštine, gospodina Predraga Markovića, to je zavedeno u Pisarnici Skupštine pod rednim brojem 114-2715/05, sledeće obaveštenje: Na osnovu člana 225. i člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče, molim vas da mi dostavite podatke o službenim putovanjima u inostranstvo narodnih poslanika Skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Dakle, danas je tačno mesec dana, niti od predsednika Skupštine, niti od sekretara, niti od stručnih službi u Skupštini Srbije nisam dobio nikakvo obaveštenje, niti bilo kakav odgovor. Međutim, imajući u vidu sve ovo što danas, juče i prekjuče možemo da čitamo po dnevnim novinama, što možemo da čujemo i vidimo preko elektronskih medija, plašim se da gospodin predsednik Skupštine nije mogao ili nije hteo da mi da odgovor i objašnjenje, jer naprosto, ako se ovakve stvari u Skupštini Srbije dešavaju sa putnim troškovima i sa dnevnicama kada je u pitanju zemlja, šta li se tek radi kada je reč o putovanjima u inostranstvo.
S tim u vezi, gospodine predsedniče, dozvolite mi da vam postavim još nekoliko pitanja, a upravo pozivajući se na član 226. Poslovnika.
Prvo, dobili smo i bili smo u prilici da pročitamo dostavu informacija koju je potpisao sekretar Skupštine Republike Srbije, gospodin Marko Danilović, koja je zavedena pod brojem 120-2998/05.
Gospodine predsedniče, s tim u vezi, pozivajući se ponovo na član 226, pitam vas ko je i po čijem nalogu izbacio sve podatke o poslanicima DSS, iako se zna da je to, posle SRS, poslanička grupa koja najviše košta građane Srbije? U stvari, citirao sam gospodina Gorana Paunovića, koji je istu izjavu dao medijima. Nije valjda da DSS nema poslanike van Beograda?
Drugo, kako je moguće da stranka koja ne postoji od građana Srbije uzme 1.761.971 dinar? Mislim na Narodnu demokratsku stranku. Zašto SDPO, iako je uredno registrovan pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao politička organizacija, ne dobija sredstva koja joj pripadaju po Zakonu o finansiranju političkih stranaka i da li se poslanici SDPO na neki drugi način podmiruju kada su u pitanju troškovi koji im po zakonu pripadaju?
Gospodine predsedniče, da li pojedini poslanici iz Beograda naplaćuju putne troškove na ime prebivališta koje su, navodno, prijavili u opštinama daleko van Beograda i na taj način uzimaju milionske sume iz budžeta, odnosno od građana Srbije?
(Predsedavajući: Vreme.)
Još jedno pitanje.
Gospodine predsedniče, poznato je, da bi neko ostvario pravo iz tačke 1) u dopisu Marka Danilovića o dnevnicama za službeni put u zemlji, potrebno je da vi, kao predsednik Skupštine, date rešenje i odobrite službeni put u zemlji! Zahvaljujem se.

Gospodine Anđelkoviću, znam da je vama teško objasniti šta se sve dešavalo u prethodnih 10 minuta.

Replika povodom izlaganja prethodnih govornika, mislim na gospodina Nikolića, na gospodina Aligrudića i na gospodina Stevanovića. To je svim građanima Srbije jasno, samo vama nije, gospodine Anđelkoviću, ali to je vaš problem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Po običaju predsednika Skupštine, Predraga Markovića, nema, on tako nešto kaže i onda samo pobegne, kao što je pobegao kada je trebalo glasati o Rezoluciji Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji, ali to je, nažalost, ne samo njegov problem nego i problem ovog parlamenta, jer mi smo ga izabrali.
Nekoliko stvari koje su izneli moji prethodnici zaslužuju posebnu pažnju. Gospodine Nikoliću, za vas jedno obaveštenje. Izgleda da vas je ova neobaveštenost jednog dela vladajuće koalicije zarazila pa niste obavešteni da BK televizija ne prenosi direktno televizijske prenose skupštinskih zasedanja, nego to radi Treći kanal državne televizije, odnosno RTS.
Drugo, gospodine Nikoliću, nisam od vas očekivao, da budem iskren, da primenjujete iste metode zbog kojih ste pre neki dan hteli da napustite Skupštinu, kada je jedan poslanik DSS optužio i uvredljivo govorio o mojoj uvaženoj koleginici Vjerici Radeti, koja je rođena u Livnu, koji se slučajno ili namerno nalazi na teritoriji Bosne i Hercegovine, bivše SFRJ. To je jedna stvar i radi istinitosti, govorili ste mene poistovećujući sa rodnim gradom Foča. Nisam rođen u Foči, gospodine Nikoliću, rođen sam u Goraždu.
Podaci koji su izneseni naravno da su tačni. Žao mi je što sam morao da citiram ono što je gospodin sekretar u svom dopisu obavestio javnost. Dakle, sredstva koja dobijaju poslaničke grupe na osnovu troškova su takva kakva jesu. Nemam ništa protiv što poslanici SRS koriste sva svoja prava i to je njihovo pravo. Samo sam naveo tačne podatke koje poslaničke grupe troše i koliko troše.
Što se tiče ovoga o čemu je govorio gospodin Aligrudić, gospodine Aligrudiću, podsetio bih vas, tačno je to što ste rekli, otvorena koalicija, baš tako. SDP je davno, mesec i po dana ima, dobro ste to primetili i raduje me što pratite naš rad, sklopila sporazuma o saradnji sa strankom PSS.
Podsetio bih vas, ovom prilikom, da je to stranka koja je učestvovala na lokalnim i na izborima za Skupštinu AP Vojvodine, da je to stranka koja učestvuje u lokalnoj vlasti, uključujući i vlast na nivou AP Vojvodine. Dakle, to je nešto što je sasvim normalno. Vi kažete da neko može biti izabran na jednoj listi, a kasnije napustiti tu listu, preći u neku drugu stranku, postati nezavisan ili van poslaničke grupe, kako god hoćete i kažete da to nije normalno. Normalno je sve dok Ustavni sud Republike Srbije, koji je rekao da mandati pripadaju poslanicima, ne kaže drugačije.
Pitam vas, gospodine Aligrudiću, da li je normalno da vi direktno pocepate jednu veliku stranku koja se zove Srpski pokret obnove, da direktno otmete dva mandata Demokratskoj stranci, da direktno uzmete mandat Dragiši Đokoviću?! Da li je to normalno? To, naravno, nije normalno, gospodine Aligrudiću, i upravo zbog toga nenormalnog stanja u kojem živi ovaj parlament, stanja i situacije koju građani Srbije više ne mogu da podnesu mislim da je krajnje vreme da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.
Gospodine Aligrudiću, govorite da je neko primio novac. O kakvom novcu pričate?! Nema tih para koje neko može dati poslanicima vladajuće koalicije kada na ovakav način uzimaju pare za putne troškove i dnevnice.
Koji je prikriveni naziv vaše stranke neću govoriti, ali ću vas podsetiti da su visoki funkcioneri DSS, članovi kabineta Vojislava Koštunice ponikli, rođeni, stvarani i učeni poslu kod Bogoljuba Karića.
Mislim na gospodina Nikitovića, na gospodina Đurića i na gospodina Aleksandra Tijanića. Toliko o tome ko je čiji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. U pravu je, nažalost, uvaženi kolega Jovan Todorović iz Loznice. Sve što je govorio, tačno je, dakle, zbog nekolicine, samo zbog nekolicine, uvažene dame i gospodo poslanici, gledam vas sve, i iz vladajuće koalicije i iz opozicije, samo zbog nekolicine narodnih poslanika najveći deo časnih i poštenih poslanika uredno i u skladu sa zakonom i svim odlukama obavlja svoju dužnost. Samo zbog nekolicine narodnih poslanika mi se nazivamo tako kako se nazivamo.
Zašto dopuštamo, pitam vas, zašto dopuštamo da zbog te nekolicine koja očigledno, ne samo da krši moralne odredbe na koje se većina mojih prethodnika poziva, nego direktno i zakone. Ako kažete za nekoga, nisu vas građani birali na jednoj listi, a da izlazite iz te liste, isto tako, drage moje kolege poslanici, možemo postaviti pitanje – nisu vas građani izabrali kao Beograđanina, a posle pet meseci vi se prijavite u Vranju, Leskovcu, Vladičinom Hanu ili što dalje to bolje, jer ima više para na putne troškove. To je isti red veličina.
U pravu je kolega Jovo Todorović, najveći deo poslanika upravo radi ovo što je on i rekao. Nemojmo dopustiti, nemojmo dozvoliti da ovaj parlament, koji je inače urušen, za to urušavanje Parlamenta ja sam i partija kojoj pripadam više puta je direktno optuživala predsednika Skupštine Predraga Markovića. On je najodgovorniji za ovakvo stanje u parlamentu. Mislim da treba što pre da se donese, a poslednji put se tu slažem sa gospodinom Todorovićem, zakon o Narodnoj skupštini.
Replika na ono što je govorio i gospodin Albijanić i gospodin Aligrudić. Drage moje kolege, očigledno je da je u vaše redove ušla neviđena panika. Potpuno vas razumem, gospodine Albijaniću. Kada su poslanici SDP i SDP napustili vladajuću koaliciju i otkazali poslušnost zbog skandaloznog zakona o NIS, vi ste, kao profesor matematike objašnjavali građanima da je 129 više i od 131. Gospodine Albijaniću, objasnite im sada kada oduzmete još dva ili pet, kako će i to možda biti više. Mislim da ne postoji ta matematika, čak i vi kao profesor ne možete da nam objasnite da je manje više od nečega što je više.
Što se tiče jednog od prethodnika, a koga je zaista milina i lepota gledati kada stane za ovu govornicu, jedino što mogu da kažem i da uputim prekore za povredu Poslovnika direktno predsedavajućem, vama gospodine Anđelkoviću. Kada je jedan od ministara, neću mu spominjati ime, sa ove govornice moje uvažene kolege poslanike SRS nazvao barabama, bili smo svedoci da se šef poslaničke grupe DSS Aligrudić izvinio u ime cele vladajuće koalicije.
Da li će neko od članova vladajuće koalicije da se izvini za reči paraziti i mravi, pitam vas, gospodine predsedavajući? Ako to nije uvreda, onda zaista ne znam u kakvom se mi zdanju nalazimo, da li ovo liči na Skupštinu i da li ovo liči na mesto kome su građani ukazali svoje poverenje. Plašim se da su građani izgubili svako poverenje...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Omeroviću.)
... u ovaj parlament i u ovu skupštinu. Zahvaljujem.

Pre nego što repliciram uvaženom kolegi Nikoliću, gospodine Markoviću, vi na način kako pokušavate da vodite ovu skupštinu, nekada vickast, duhovit, možda samo vama, kršite Poslovnik. Ne možete da date pauzu od  deset minuta u kojoj kažete da je prvi naredni govornik kolega Omerović po replici, a da onda počnete sednicu posle 7,5 minuta. Molim vas da mi vratite vreme.

Gospodine predsedniče, možete vi da zvonite još pet, deset minuta, vaše vreme je davno odzvonilo. Prema tome, to je nešto što svi građani Srbije znaju.

Mislim na vreme stranke čiji ste potpredsednik, čini mi se, još uvek.
Dakle, gospodin Nikolić, uz svo uvažavanje i sve ono što on veoma često govori, pozivajući se na moral, rekao je nekoliko stvari koje naprosto ne stoje. Gospodin Nikolić je izgleda poslovičnu neobaveštenost od strane gospodina Vojislava Koštunice na neki način preneo dobrim delom i na sebe, pa sa ove govornice govori kako je gospodin Bogoljub Karić predsednik Socijaldemokratske partije.
Gospodine Nikoliću, predsednik Socijaldemokratske partije je dr Nebojša Čović, a predsednik Pokreta snaga Srbije je gospodin Bogoljub Karić, dakle stranke sa kojom je Socijaldemokratska partija potpisala sporazum o saradnji, koji podrazumeva predizbornu, izbornu i posleizbornu koaliciju. Šta će biti od toga videćemo. Prema tome, to je radi nekoliko činjeničnih pokazatelja, da znamo o kome govorimo i šta govorimo.
O tome koliko je moralno da neko ruši neku prethodnu vladu, pa da ulazi, kako vi kažete, iz vode mokar, a pokušavajući da objašnjava nešto drugačije, mislim da voda iz koje ste vi srpski radikali izašli i iz vremena kada ste za drugaricu Miru Markoviću govorili, i vi gospodine Nikoliću i gospodin Šešelj, da je crvena veštica, voda iz koje ste vi izašli kada ste za predsednika SPS, gospodina Slobodana Miloševića, govorili da je najveći kriminalac na Balkanu, dakle sa takvim ljudima i iz takve vode vi ste ušli u koaliciju i vladali ste, nažalost po građane Srbije, prethodnih godina i nažalost po građane Srbije doveli Srbiju u ovakvu situaciju u kojoj se danas nalazimo.
Dakle, crvena veštica i najveći kriminalac na Balkanu su bili vaši koalicioni partneri, sa kojima ste vodili ovu državu koristeći se svim onim što čini izvršna vlast. Crvena veštica i najveći kriminalac na Balkanu su bili vaši koalicioni partneri.
Da li je to moralno, da li ste posle te katastrofalne politike vi podneli ostavku ili neki od vaših poslanika, kao što pozivate nas. Vreme je pokazalo da niste.
Da li teške reči, koje sada upućujete Vojislavu Koštunici, Demokratskoj stranci Srbije, G17 i njenim funkcionerima, Labusu i Dinkiću, upravo zbog iskustva koje ste imali sa crvenom vešticom i najvećim kriminalcem na Balkanu, govore da ćete u bliskoj budućnosti možda ući u vladajuću koaliciju sa ove dve stranke. Ne znam, ali naprosto imao sam to pravo i obavezu da vas podsetim da li je nešto moralno ili nije.