Dame i gospodo, pred nama imamo 4 zakona, a sva četiri data u hitnoj proceduri. Činjenica je da od stotinak zakona i odluka koje je razmatrala Narodna skupština, preko 80, odnosno 90 posto se razmatra i donosi po hitnoj proceduri. Zbog toga nam se dešava sve ono što piše u predlogu zakona, nije dovoljno dorađeno, pregledano, popravljeno. Dešava nam se da od tehničkih grešaka provlače se od jednog do drugog zakonskog teksta.
Tako bih ja hteo da pitam samo predstavnike Ministarstva, na 19. strani Pregleda odredbi koje se menjaju, odnosno na 41. strani materijala, ukoliko je moguće da nam se kaže da li nakon brisanja člana 390a, ostaje naslov – Ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom ? U samom tekstu Krivičnog zakonika taj član koji se briše, tiče se ugrožavanja lica pod međunarodnom zaštitom, a nikako zasnivanje robskog odnosa i prevoz lica u robskom odnosu, to se istina i ne briše.
Od tehničkih grešaka pa do grešaka koje su suštinske.
Druga stvar, ostavlja se kao inkriminacija da onaj ko uvredi drugog, može da se kazni, a sa druge strane, ko za drugog iznosi ili pronosi što god neistinito, što može škoditi njegovoj časti i ugledu, ta inkriminacija se briše.
U tom smislu mislim da nismo dosledni jer nema opravdanja da se iz Krivičnog zakonika briše krivično delo klevete iz člana 171. a da se istovremeno ne briše i krivično delo uvrede iz člana 170. Krivičnog zakonika.
Takođe, krivično delo klevete, pretpostavlja iznošenje ili pronošenje neistine, koja može škoditi častu i ugledu oštećenog, što s obzirom da oštećeni ne može uvek ili ne može odmah da sazna za to, nosi veću društvenu opasnost, u smislu razaranja moralnih vrednosti.
Spreman sam da o tome diskutujem, da sa jedne strane ukoliko idemo na brisanje klevete, onda smatram da ni krivično delo uvrede ne može, a možemo da diskutujemo da li treba da ostane ili ne, inkriminacija, naročito u pogledu posledica, po rastakanje moralnih vrednosti.
Osim toga, predviđeno je da jedan deo praktične inkriminacije iz zloupotrebe službenog položaja, člana 359. koji spada u krivična dela protiv službene dužnosti, se sada prebacuje u krivična dela protiv privrede, u drugu grupu, van genusnog određenog krivičnog dela.
Hajde da vidimo i da to bude jasno, jer neki teoretičari kao što je, na primer prof. Petrić i drugi krivičari, zauzimaju stav da ukoliko dolazi do izmene ili proširenja optužbe, ovde konkretno mislim na izmenu optužbe iz člana 341. Zakonika o krivičnom postupku, postavlja se pitanje da li će se raditi o novoj optužnici, ili će se raditi o izmeni postojeće optužnice? Kakve će posledice biti po pitanju rokova za krivično gonjenje ukoliko, u međuvremenu, zbog dugotrajnog vođenja postupka, pitanje nove optužnice, odnosno da li krivično gonjenje po novoj optužnici zastarelo? U tom smislu, treba razjasniti te stvari, jer mislim da je to jako, jako važno da se zna, da ne bi posledice bile onakve kakve ne treba.
Konačno, da se ne bih ponavljao u odnosu na ono što su moji prethodnici ovde govorili, meni posebno jedna stvar nije jasna. Zbog čega ste u ovom drugom predlogu zakona, znači Predlogu zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, s jedne strane zaključili da su uočeni brojni nedostaci normativne prirode, koji zahtevaju krupnije intervencije u tekstu Zakonika? To ste napisali u razlozima za donošenje zakona.
Vi predlažete da se, praktično, rok za primenu Zakonika o krivičnom postupku koji je izglasan ranije, pomeri sa 15. januara na 1. oktobar 2013. godine. To je ono što mi apsolutno ne može biti jasno. Da ste rekli da se taj rok pomera za kraj maja, svaka čast, čestitao bih vam na spremnosti da tokom prolećnog redovnog zasedanja, tokom marta, aprila i maja ova narodna skupština u okviru redovnog zasedanja razmatra predlog bilo novog zakonika, bilo izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku.
Isto, da ste rekli, na primer, 31. decembar, ili 1. decembar, a ne 1. oktobar, i to bi mogao da razumem, da kažete – ne možemo da stignemo tokom prolećnog redovnog zasedanja, razmatraćemo to kada ponovo bude redovno zasedanje, od prvog radnog dana oktobra, pa naredna tri meseca, odnosno narednih 90 dana. U tom smislu i postoji amandman koji sam podneo, da bi se ovakve stvari, koje kažete da su važne, koje kažete da zahtevaju krupnije intervencije u tekstu Zakonika, razmatrali na redovnom zasedanju Narodne skupštine.
Predlog, gde se očigledno ide, da se izmene razmatraju na vanrednom zasedanju, opet ukazuje da će se ići ili postoji bojazan, da će se ići na hitan postupak, da će se ići u razmatranje tokom jula, avgusta, septembra, ili ne znam kada, kada nije redovno zasedanje. U tom smislu, smatra da bi valjalo da svaki zakon, naročito zakon koji se tiče krivično-pravne materije, bude razmatran u rokovima, koji daju priliku svakom narodnom poslaniku da detaljno pročita i da se konsultuje sa svim stručnjacima, odnosno da se takvi zakoni, koji utiču na bezbednost cele države, svakog građanina, urade na način da zadovolji potrebu, da se kvalitetno donese promena svakog propisa.