Koristim vreme ovlašćenog predstavnika. Kada budem dva minuta ispričao, dalje ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika.
Naime, moram da ukažem da pre svega ovaj zakon predlaže poslanička grupa, predlažu narodni poslanici, to je dobro, izuzetno dobro u smislu poslaničke inicijative. Ali, to je sa druge strane loše jer pokazuje da Ministarstvo pravde i državne uprave i Vlada Republike Srbije, kao oni koji treba pre svega da predlažu zakon, a naročito zakone koji se tiču utvrđivanja krivičnih dela, krivične odgovornosti, da ili nema resurse za tako nešto, ili ne radi svoj posao.
Kada gledamo zakonodavni plan Vlade, videli smo da su postojale određene obaveze ministarstva, odnosno Vlade, da predloži izmene Krivičnog zakonika. To je bilo u onoj debeloj knjizi, ja sam to prošli put donosio ovde i objašnjavao, do kraja marta da se uradi. Nije urađeno do kraja marta. Evo, stigli smo u drugu polovinu novembra, preko pola godine je prošlo, 7,5 meseci, ako se ne varam, ministarstvo svoj deo posla nije uradilo. Šta će onda narodni poslanici, hajde da urade onaj posao što Ministarstvo pravde nije uradilo i što Vlada, izvršna vlast u Republici Srbiji nije uradila, iako su nam ovde pokazivali, doneli knjigu, na četristo i nekoj strani piše da će Ministarstvo pravde predložiti akt koji će doneti Narodna skupština, a to su izmene Krivičnog zakonika.
Stigao je taj 1. april. Videlo se ja je prvoaprilska šala. To što je potpisao premijer, u smislu zakonodavnog plana, ali niko se nije trznuo što tu debelu knjigu su nam dali i nisu uradili. Istina, posle su tražili neka opravdanja, par meseci nakon isteka roka – evo, doneta strategija, tek što nije, biće urađeno. Kad će biti? Rok je prošao. Prva tri meseca ističu 31. marta. Ministarstvo ništa po tom pitanju, Vlada ništa po tom pitanju i onda mučenici narodni poslanici pokušavaju da predlažu ono za šta mislim da bi trebalo u normalnoj zemlji, da Vlada ima veće resurse, da se više razume. Mi smo tek sada dobili, to smo danas obavešteni na Odboru za pravosuđe, tek sad se Vlada izjasnila po pitanju samog Predloga zakona. Nije u trenutku kada nam je stiglo u proceduru, nije u trenutku kada je bila načelna rasprava. I tada je Vlada ćutala i ministarstvo je ćutalo, nisu rekli ni – valja, ni – ne valja. Za danas su rekli – hajde, to valja. Rekli su, šta? Da valja u načelu i da valja u celini. Kako u celini, kad još ne znamo šta će od amandmana biti usvojeno? I o tome se izjasnila Vlada.
Očigledno, ili ne znaju svoj posao ili šljampavo rade. Ne mogu tako da rade. Mislim da je to uvreda i za Narodnu skupštinu i za narodne poslanike. Pokušali smo na određen način da popravimo ovu situaciju. Danas sam na Odboru za pravosuđe pokušao da dobru inicijativu gospodina Milivojevića na neki način uobličimo i da kao Odbor budemo predlagači amandmana na član 1, da kaznom iz stava 1. ovog člana kazni se učinilac dela krađe, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ako ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili prirodno dobro, ili ukoliko je krađa izvršena na groblju. Imamo situaciju skrnavljenja grobalja, mala materijalna vrednost te krađe, kada se kradu delovi spomenika ili tako nešto. Pošto su to mesta od posebnog pijeteta, zašto da se to ne zaštiti na način kao što se predlaže da se štite i kulturna dobra?
Mislim da svaki građanin Srbije bi podržao da se omogući kažnjavanje za takva dela, pošto to su mesta od posebnog pijeteta, da bez obzira na vrednost ne dozvolimo da tu bude krađa. Nije star materijalne vrednosti, ali stvar je povrede. Skidaju se imena sa nadgrobnih spomenka zbog tog malog metala, a za porodicu koja je pretrpela nesreću to je ogromna povreda. Na to se odćutalo, a da smo imali više vremena, da nije ovaj zakon bio stani-pani, pošto se videlo da Vlada nije uradila svoj deo posla čak sedam meseci nakon isteka roka, da nije bilo – hajdemo odmah, bili bi u prilici svi narodni poslanici da iznesu svoje predloge i da popravimo ovaj zakon.
Drugo, jako je loše što ovim Predlogom zakona, u pogledu intervencije na član 279, a 279. se tretira članom 3. Predloga zakona, nešto što je postojalo sada ne postoji, a nije definisano, iako je sada moglo da se definiše, šta znači poremećaj u životu građana i funkcionisanju privrede. Ja sam svojim amandmanom, bez obzira što je moj amandman tumačen kao dva amandmana, to je jedan amandman kojim sam predlagao izmenu u stavu 2. i dodavanje stava 3, predložio sam da u stavu 2, kojim se definiše da onaj ko uništi, ošteti, izmeni, učini neupotrebljivim ili ukloni javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja, i time bude prouzrokovan poremećaj u životu građana ili funkcionisanju privrede, odnosno javnog saobraćaja, da taj poremećaj se definiše kao značajan poremećaj.
Ukoliko to ne definišemo, postoji mogućnost voluntarizma u tumačenju poremećaja. Da li je to stvarno značajan poremećaj ili bilo koji poremećaj ukoliko moram da obiđem šaht ili da obiđem bilo šta, nešto što je oštećeno pa je palo, pa sam morao tri metra dalje da odem? I to je poremećaj kretanja ili bilo čega. Nema definisanog značaja tog poremećaja.
Da li svako oštećenje ovih velikih sistema, vode, gasa, kanalizacije, izaziva određeni poremećaj? Možemo da tumačimo, ali zavisi od onoga ko presuđuje kako će ovu kaučuk normu, harmonika normu da tumači – jeste ili nije?
Danas na Odboru za pravosuđe sam pitao – da li se odgovara za nehat ili se ne odgovara za nehat? Time izlazimo iz sistema koji postoji u grupi krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine.
Naime, kod krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti postoji posebno izdvojeno ukoliko je delo učinjeno iz nehata i predviđeno je određeno kažnjavanje. Kod uništenja i uništenja javnih uređaja do danas, odnosno do sutra biće predviđeno, pa se sada to briše. Kod izazivanja opasnosti na obezbeđenje mera zaštite na radu isto postoji nehat i to se ne dira. Kod nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova isto ukoliko je nešto učinjeno iz nehata. Kod oštećenja brana, nasipa i vodoprivrednih objekata takođe.
Isto tako u drugoj grupi krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, jer ovde se radi i o uređajima sistema javnog saobraćaja. Kod ugrožavanja javnog saobraćaja isto nehatno se drugačije tretira. Kod ugrožavanja saobraćaja opasnom radnjom ili opasnim sredstvom takođe. Kod ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja isto.
Mi ovde sada to sklanjamo što je postojalo u KZ, bez ozbiljne analize. Doći ćemo u situaciju da oni koji presuđuju apsolutno voluntaristički odlučuju, jer sve što se desi mogu da tumače i sa stavom 1. i sa stavom 2, a nema posebno definisano po pitanju stava 3.
Mislim da ovo dovoljno pokazuje da ne treba ovako predlagati zakone, a naročito po pitanju Krivičnog zakonika. To su stvari koje zahtevaju posebnu analizu. Posledica neadekvatne primene može da bude neadekvatna zaštita zaštićenih objekata, a naročito ukoliko ovo nije dovoljno jasno svaki iole sposoban advokat će se truditi da sve one nejasnoće tumači, jer sve ono što je nejasno postoji propis da se tumači u korist okrivljenog. Naš predlog je da bude to definisano na način da svima bude jasno i da nema voluntarističkog opredeljivanja u jednom ili drugom pravcu.
Još jednom ponavljam, da je Vlada svoj posao uradila kako treba, da je Vlada to uradila u vremenu koje je sama sebi oročila, Vlada je rekla – uradićemo to do 31. marta, ali nije uradila i sada imamo situaciju da imamo ovakve predloge zakona, za koje smatram da nisu dovoljno dorađeni. Hvala.