Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7228">Srđan Miković</a>

Govori

Član 27.
Činjenica je da ovde postoji i treba da postoji dijalog između premijera, znači onoga ko nama predlaže sastav Vlade, i narodnih poslanika. U svakom slučaju kada budem bio u prilici da razgovaram direktno sa premijerom, normalno je da budem u sali. Istina je, ja sam u sali i u svakoj drugoj situaciji, kada gospodin premijer odgovara čak i drugim narodnim poslanicima, ne samo meni. Činjenica je bila, možda ste se zbog toga, gospodine predsedniče Vlade, obratili i mene direktno pomenuli, zato što sam upravo ja bio taj koji je ukazao na nelogičnost, da praktično onaj ko se ovde 25 minuta predstavlja kao pravi predsednik Vlade, obrazlažući šta će Vlada raditi i šta sve planira, taj nije bio u materijalu. U materijalu stoji da je predlagač sastava Vlade premijer, znači predsednik, Ivica Dačić. Imali smo situaciju da 25 minuta neko drugi preuzima ulogu predsednika Vlade. U tom smislu sam ja pitao.
Nemam nikakav problem i ukoliko bi predsednik Nikolić dao mandat nekom drugom za sastav ovoga, ali ovog trenutka gospodin Dačić ima mandat da nam to predloži. U tom smislu sam očekivao da, ne samo prema meni ili prema poslanicima DS, nego da može da odgovori i svakom drugom, iz DSS, iz LDP, iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije. Normalno je da premijer diskutuje sa svima. U tom smislu sam zadovoljan što su i svi drugi narodni poslanici u prilici da diskutuju sa gospodinom predsednikom Vlade. Hvala.
Moram još jednu stvar da iznesem, pošto je dužnost da se govori istina, Zvonimir Šeparević nije stručnjak za međunarodno pravo, bavio se krivičnim pravom i viktimologijom, znači nema govora o tome, to je još prilog za diskusiju mog uvaženog prethodnika.
Dame i gospodo, poštovane koleginice i kolege, siguran sam da postoji prostor za popravljanje ovog zakona.
Moram da kažem da u ovom zakonu ima i dobrih stvari. Na primer, dobro i rešeno pitanje iz stava 1. tačka 7. člana 181, gde je predviđeno da podatke o tome da li je pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup za delo koje obuhvata obeležje prekršaja koji je predmet zahteva. Znači, te podatke mora da sadrži zahtev za pokretanje prekršajnog postupak, koji se podnosi u pisanoj formi.
Mi smo do sada imali predviđeno u članu 213. važećeg zakona, da sudije odnosno služba, lice koje je u organu uprave, vodi prekršajni postupak. Rešenje će prekinuti postupak ako je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut krivični postupak, kada prekid traje do donošenja pravosnažne sudske odluke u krivičnom postupku.
Mislim da je bolje ovo rešenje što je dato sada u predlogu zakona, ali isto tako moram da ukažem da od momenta kada sam na Odboru za pravosuđe Narodne skupštine, ovde u ovoj zgradi, 21. marta 2013. godine, na 22. sednici Odbora za pravosuđe, zatražio mišljenje u vezi mešanja javnih tužilaca u rad prekršajnih sudova kroz zahteve za zastajanje sa postupkom u predmetima u kojima je moguća i prekršajna i krivična odgovornost. Od tada do danas je prošlo četiri meseca.
Imamo situaciju sa konkretnim primerima, imam čak i fotokopije određenih materijalnih dokaza za tako nešto, dolazilo u situaciju da u neopravdanim slučajevima, traži se od sudija za prekršaje da ne rade svoj posao. Pišu se dopisi, iznose se neistine i traži se – nemojte vi da radite svoj posao zato što tužilac razmišlja godinu dana ili skoro godinu dana, da li će da pokrene krivični postupak. Onda pitamo, da li nam treba zastarelost, godinu, dve ili ovoliko, ili četiri? Ne, treba da omogućimo da svako radi svoj posao, da prekršajni sudovi budu lišeni određenih nekorektnih pritisaka.
Imam materijalne dokaze, osnovni sud, osnovno tužilaštvo piše – pokrenut krivični postupak, a krivični postupak u skraćenom postupku nije pokrenut dok nije podnet optužni akt. Neistina se dostavlja sudiji za prekršaje i traži se – nemojte da radite svoj posao. Ako se tako traži, onda je normalno da nam nije rok zastarelosti dovoljan ni godinu, ni dve, ni tri, ni četiri, hajde da bude 15 godina.
Ispred mene je primerak Krivični Zakonik Republike Srbije, gde se kaže da krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna. Šta to znači? Znači za zaprećenu kaznu od godinu dana, za dve godine možeš da tražiš gonjenje, a za zatvorsku kaznu od 60 dana, šest puta manje nego što je u Krivičnom zakonu, koliko se predlaže? Isto dve godine. To je šest puta manje, to bi bilo za četiri meseca, moglo bi da se preduzme krivično gonjenje ukoliko idemo prostom matematikom i prostom računicom. Mi predlažemo ne četiri meseca, mi predlažemo da ostane godinu dana za mogućnost za pokretanje krivičnog gonjenja, a da apsolutni rok bude dve godine.
Dovoljno je, ukoliko druge institucije ne utiču na rad prekršajnih sudova i omogući se da radi kako treba, uz druge izmene, odnosno koje su sada predložene novim predlogom zakona, u smislu dostavljanja i poboljšanja efikasnosti sudova, sasvim dovoljno.
U tom smislu, mislim da su se stekli svi uslovi da se prihvate podneti amandmani i da se onda kontroliše ko radi svoj posao, ko ne radi svoj posao, da se ne sakrivamo iza toga i da čekamo, ako bude ovaj predlog zakona nepromenjen, usvojen, opet će sudija za prekršaje, oni koji su nesavesni, da čekaju da prođe godinu, osam, devet, ili 10 meseci da se krene u postupak, a čekaće se tri godine i osam meseci, da ne preteramo, četiri godine. Ne, skratimo rokove i kontrolišimo i dajmo sankcije za ono što se ne radi.
U svakom slučaju, ovde koristim priliku da predstavnicima VSS, pred predstavnicima DVT, ponovim ono što sam rekao pre četiri godine na Odboru za pravosuđe, tada nisam hteo to da publikujem, tada nisam hteo sa time da izlazim u javnost, ali pošto pojava nije iskorenjena, evo i ovde na plenarnoj sednici ističem da ima flagrantnog kršenja važećih propisa.
Ja sam i gospodina ministra upoznao sa određenim dopisima pre tri, četiri, pet meseci. Nisam hteo da dam kopiju, sve računajući – hajde da pustimo da u redovnoj proceduri se to popravi. Nije se popravilo, evo sada na plenarnoj sednici kažem i imam materijalne dokaze.
U pogledu drugih stvari koje postoje u predlogu zakona, ima čitav niz stvari što treba još jednom dobro pročitati. Evo pozivam sada vas da vidimo, u članu 37. kaže se – kazna zatvora se ne može propisati u trajanju kraćim od jednog ni dužim od 60 dana. Odredba za sve erga omnes, da li je tako? Imamo novčanu kaznu u članu 41, novčanu kaznu za kažnjeno fizičko lice, preduzetnik ili odgovorno lice pravnom licu ne plati u celini ili delimično, sud može zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 100 dinara odrediti jedan dan zatvora, s tim što kazna zatvora ne može trajati kraće od jedno ni duže od 90 dana. Šta važi? Šezdeset dana ili 90 dana? U članu 41. piše 90 dana.
Činjenica je da novčanu kaznu možemo da menjamo za 90 dana, a ako je pored novčane kazne kažnjenom licu bila izrečena kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje naplaćena novčana kazna i izrečena kazna zatvora, znači sve đuture, može da traje do 60 dana. Zamena novčane 90 dana, a novčana i zatvor samo 60 dana.
Nisam siguran da je to odmereno kako treba. Postoje amandmani na to i očekujem, da upravo zato što smo se potrudili i mi iz naše poslaničke grupe smo, mislim 38 amandmana podneli, sa ciljem da popravimo od stavke, do stavke išli i pokušali da ispravimo sve logične greške.
Slažem se sa gospodinom Aligrudićem. U članu 72. ne može roditelj da odgovara za prekršaj kao da je sam učinio. Neadekvatno je poređenje, ali to bi ispalo da ukoliko imam opasnu stvar, ili imam u vlasništvu životinju, imam psa, gde propustim da nadzirem istog i pustim ga i kuca ujede nekoga. Pa, ne mogu ja da odgovaram za to da sam nekog ujeo. Ne, ja mogu da odgovaram za to što sam propustio nadzor i za to treba uvesti prekršajnu odgovornost, uz obavezu naknade imovinske štete, odnosno materijalne štete i neimovinske štete. U tom smislu dajte da popravimo i član 72.
Mnogo tu stvari ima što treba doterati i očekujem da upravo kada budemo razmatrali zakon u pojedinostima, mnogo je prostora za popravljanje. Ne može ni u kojoj situaciji da se onemogućava okrivljeni da razgleda spise i predložene dokaze, u pogledu člana 166. Dajte to da promenimo.
Posebna priča je sa maloletnicima. Ne samo to što smo sada od zaprećene kazne od 15 dana zatvora smo stigli na zaprećenu kaznu 30 dana maloletničkog zatvora. Ne mogu takve sankcije da izriču sudovi i sudije za prekršaje koji nisu prošli obuku. Trudimo se da budemo deo Evrope. Da li je ovde bio danas gospodin Štefan File? Da li treba da se pohvalimo danas, sutra, da nama kazne maloletničkog zatvora izriču lica koja nisu prošla obuku?
Drugo, mi imamo situaciju da policijski službenik prema maloletniku može da odredi meru zadržavanja. Pa, to može samo naredbom suda. To su neke stvari koje su eklatantni primeri da postoje određeni propusti zašta postoji dobra volja svih nas, naročito naše poslaničke grupe DS, da zajedno, sa svim ostalim narodnim poslanicima dođemo do rešenja, do zakonskog rešenja koje može da doprinese da se ne stidimo sutrašnjeg zakona o prekršajima i da taj zakon o prekršajima bude apsolutno primenljiv.
U tom smislu, ja vas još jednom pozivam da svaki, ali apsolutno svaki amandman koji smo podneli, ne samo mi iz poslaničke grupe DS, nego i svi drugi narodni poslanici, dobro proučimo. Ima prostora, ima vremena da popravimo ovaj zakon i da ga napravimo, da ga se ne stidimo. Hvala.
Vidite, član 27….
(Predsedavajući: Molim vas, narodni poslanici, ja moram da čujem da bi mogao da odgovorim ljudima. Molim vas polako.)
Molim vas da mi vratite vreme, ovih 20 sekundi.
(Predsedavajući: U redu. Da, 27 sekundi.)
Član 27, član 32, član 157, 192, 201. i 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Moram da kažem da sam ja izuzetno neprijatno iznenađen, s obzirom da kada je započela načelna rasprava o ove četiri tačke, očigledno smo dovedeni u zabludu, jer izričito je ovako pročitano – da li predstavnici predlagača žele reč? Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, Dragomir Milojević, predsednik Visokog saveta sudstva i Zorica Stojšić i Danijela Sinđelić, izborni članovi Državnog veća tužilaca.
Svi predsednici poslaničkih grupa, odnosno svaka poslanička grupa je dobila ovaj podsetnik. Da li je to istina, ili nije istina? Ili, kada je sačinjavan podsetnik, neko nas je prevario da Dragomir Milojević, predsednik Visokog saveta sudstva ima mogućnost da se obrati i da imamo mogućnost da mu postavimo pitanje. Ili je jedno istina, ili je drugo istina. Nikakav problem, kako god da odlučite, ali ne može i ovo i ono. Ne može pola riba, pola devojka. Opredelite se. Šta je istina tu? Ili jedno ili drugo. Znači, da Dragomir Milojević može i treba da učestvuje u raspravi, ili da ne treba, ali onda, nemojte da nam kažete da on ima pravo da uzme reč.
Gospodo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine, jer predsedavajući je dužan da se stara o poštovanju Poslovnika. Činjenica je da na osnovu člana 73. Poslovnika, član pojedinog odbora je dužan da učestvuje u radu odbora.
E sada, imamo situaciju da su dva dokumenta i to Predlog nacionalne strategije i reforme pravosuđa u periodu 2013. i 2018. godine i Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013.-2018. godine, u skupštinsku proceduru došli 19, odnosno 20. juna po hitnoj proceduri.
Činjenica je da do početka načelne rasprave postoji mogućnost podnošenja amandmana, upravo zato što nije ispoštovana ona opšta odredba, da 15 dana zakon ili akt koji se razmatra kao i zakon, a to su predlozi strategija, stoji u skupštinskoj proceduri. Onda bi imali mogućnost da na vreme podnesemo amandmane i bilo bi rok za podnošenje amandmana ne bi se poklapao sa početkom načelne rasprave.
I kakvu imamo situaciju? Da ovde u plenarnoj sali mi svi koji smo članovi Odbora za pravosuđe, normalno je da slušamo uvodno izlaganje gospodina ministra, da vidimo na koji način će se pisani materijali dopuniti usmenim izlaganjem, a sa druge strane, kao članovi Odbora treba da prisustvujemo sednici Odbora koja se paralelno, dok je ministar govorio.
Ne tražim da se izjasni, ali ukazujem na novu povredu.
Tako je.
Smatram da ste vi povredili član 103. Poslovnika Narodne skupštine, upravo dajući ovakvo obrazloženje, jer smatram da ste bili dužni kao predsedavajući, dužni ste da se starate o poštovanju Poslovnika, ne samo na plenarnoj sednici, nego poštovanje poslanika u pogledu rada celokupne Skupštine, uključujući i odbore.
Ukoliko, se aktivnosti u Skupštini poklapaju tako da ne može na adekvatan način narodni poslanici da učestvuju na poslu što treba da rade, u tom smislu smatram da ste bili dužni da intervenišete i da tražite da se upravo aktivnosti odvijaju na način, da se ni jedan narodni poslanik ne onemogući da učestvuje, bilo na plenarnoj sednici, bilo u radu odbora, gde je opet dužan da učestvuje.
S obzirom da sada treba da započnemo jedinstven pretres o predlozima Nacionalne strategije, jednoj i drugoj, a činjenica je da je jedan broj amandmana…
Da, član 27. i član 164.
Ne vidim razlog zašto treba da se tapše u situaciji ukoliko neko zahteva da se poštuju poslovničke obaveze.
Naime, na osnovu 164. predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, zakoni i nadležni odbor razmatraju amandmane koji su podneti na Predlog zakona i predlažu Narodnoj skupštini koje amandmane da prihvati, a koje da odbije.
Napominjem, da kao član Odbora za pravosuđe, s obzirom da sam slušao ministra u plenarnoj sali, nisam imao mogućnost da učestvujem u radu Odbora za pravosuđe, da vidimo da li Odbor za pravosuđe, kao matični odbor, je predložio usvajanje određenih podnetih amandmana.
Mi ovog trenutka treba da počnemo raspravljanje, a ne znamo kakav je stav po pitanju podnetih amandmana. Upravo zbog toga sam ukazivao i u prethodnom obraćanju da bi valjalo da se da mala pauza, dobro bi bilo da je započeta načelna rasprava, da je ministar dao svoje izlaganje i da smo tada otišli na sednicu odbora i videli šta treba, šta ne treba usvojiti i da sa tom informacijom obavestimo sve narodne poslanike.
U izlaganju predsednika Odbora koje je trajalo nešto više od pet minuta, nismo dobili informaciju da li je matični odbor predložio usvajanje određenih amandmana ili nije i kako, ukoliko nismo dobili ni usmeno izjašnjenje, ni pismeno izjašnjenje, ni pisani papir da li je nešto prihvaćeno ili nije prihvaćeno, kako da raspravljamo. Znači, jedinstven je pretres. Raspravljamo i u celini u o amandmanima i upravo zbog toga, red je da pre nego što počnemo o tome da raspravljamo, da dobijemo informaciju šta je prihvaćeno, odnosno šta je predloženo da se prihvati.
Smatram da po članu 27. i članu 32. jeste vaše diskreciono pravo da odlučujete da li ćete dati repliku ili je nećete dati. Ovde se praktično radi o proceduralnim stvarima na koje sam ukazivao i gde sam, na određen način, praktično i dobio odgovor. Činjenica je da u situaciji kada je gospodin Laslo Varga počeo da govori, tada još nismo imali odgovor po pitanju stava Odbora da li su prihvaćeni ili nisu prihvaćeni amandmani.
Ministar Selaković je dao mišljenje Vlade, ali tog trenutka nismo imali mišljenje Odbora. U tom smislu, ni na koji način ne želim da zloupotrebljavam poslanička prava, ali je i činjenica da nešto što stoji u Predlogu nacionalne stragegije za borbu protiv korupcije, s obzirom da nisam bio u prilici da učestvujem na Odboru, nismo bili kao članovi Odbora u prilici da intervenišemo i da popravimo nešto što ni ja...(Isključen mikrofon.)
Gospodine predsedniče, ja smatram da je povređen član 107. Poslovnika. Upravo ceneći dostojanstvo Narodne skupštine, jer, očigledno je ovde izrečena jedna totalna neistina u pogledu neučešća opozicije na odborima gde je razmatrana strategija.
Možemo stenogram da pročitamo, ja sam ovde ukazao na povredu Poslovnika, što je u isto vreme dok je ministar govorio zakazan Odbor za pravosuđe, pa nisam mogao da se multipliciram i da budem na dva mesta u isto vreme. Činjenica je da upravo zbog takvog zakazivanja nismo mogli da učestvujemo kod rasprave o amandmanima pred matičnim odborom. Isto tako, činjenica je da sam u raspravi, i na Odboru za pravosuđe i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, uzeo učešće sa pokušajem da za određene nedoumice i neke stvari koje su apsolutno problematično napisane izvršim korekciju, da ne bi ostao ovakav tekst, a to je da pojedina opredeljenja ove strategije zahtevaju promenu Ustava. I šta sad? Sam tekst kaže da nešto zahteva promenu Ustava, a onda vičemo da je sve u skladu sa Ustavom. Ako je u skladu sa Ustavom, onda nema potrebe za promenom Ustava.
U smislu drugih rečenica u tom odeljku na osmoj strani, smatrao sam da treba korigovati tekst Predloga nacionalne strategije reforme pravosuđa, upravo da bi se obećanja koja su data i evropskim partnerima u pogledu razmatranja ove strategije učinila odnosno završila do kraja juna.
Hoću nešto da kažem o onom vašem stavu da me ne vidite kao opoziciju, u smislu da dajem konstruktivne predloge, što bih protumačio kao kompliment. Ali, ja ovde hoću jasno i glasno da kažem – ja i moji prijatelji iz moje poslaničke grupe DS, predstavljamo konstruktivnu opoziciju, opoziciju svemu onome što ne valja i predlažemo rešenja kako da popravimo opštu situaciju u zemlji, u državi, u zakonodavnoj politici i svuda.
Upravo zbog svega toga, nadovezujući se na ono što ste rekli, meni je žao što nismo bili u prilici da pre vašeg izlaganja na plenarnoj sednici, ili nakon vašeg izlaganja u plenarnoj sali Narodne skupštine, budemo na Odboru za pravosuđe i da budemo u prilici da zajednički razgovaramo i o tekstu nacionalnih strategija, i jedne i druge, i o predloženim amandmanima i o onome što jeste dobro napisano i o onome što nije dovoljno precizno napisano.
Činjenica je, na primer, da na 18. strani Predloga nacionalne strategije za borbu protiv korupcije piše – postojeći zakonodavni postupak ne sadrži obavezu da se u toku pripreme zakona i drugih propisa sagledavaju efekti na korupciju. Netačno. Ova skupština je usvojila Rezoluciju o zakonodavnoj politici, gde je predviđeno kao jedan od ciljeva smanjivanje rizika od korupcije, imajući u vidu obaveze analize efekata propisa da se daju po jedinstvenim metodološkim pravilima. Na određen način postoji obaveza i te vrste i upravo o tome sam hteo da diskutujem, ali nisam imao priliku da diskutujem na Odboru, pa ću morati da diskutujem o tome ovde na plenarnoj sednici. Hvala.
Pošto je očigledno da se jednog trenutka gospodin Babić obratio meni, ističući da sam jedan od poslanika opozicije koji je ovde jedini poslanik opozicije koji je u sali, ja sam srećan što je čak..
(Predsednik: Izvinite, molim vas, ja sam mislio na gospođu Batić, ali u principu, ne vezano od toga, ipak to ne može biti replika gospodinu Babiću.)
Ja sam pitao za član 104, dozvolili ste član 104.
(Predsednik: Ne, u redu je povreda Poslovnika, samo ne možete vi u okviru Poslovnika tražiti repliku. Tražili ste repliku i povredu Poslovnika?)
Da, po članu 104. replika se traži.
(Predsednik: Dobro, završite, gospodine Mikoviću.)
Član 104, praktično, definiše pravo na repliku. Ja sam zato tražio po članu 104. da dobijem reč.
Ja sam srećan što je jedan broj poslanika iz SNS u sali, istina, oko 55 nije u sali kada se raspravljaju ove dve nacionalne strategije, ali nadam se da će ovih desetak da prenese i ostatku poslaničke grupe o svemu što budemo ovde raspravljali. Samo toliko, po pitanju replike.