Na početku samo mogu da predložim da se dogovorite, da li sam opozicija, da li nisam opozicija, da li sam konstruktivna opozicija. Zadovoljan sam da budem samo narodni poslanik i da branim interese građana i da se trudim da svojim angažmanom u Narodnoj skupštini doprinesem  da građanima Srbije bude bolje.
Činjenica je da gospodin ministar, jednog trenutka, imajući u vidu sve ono što sam do sada radio u Narodnoj skupštini, smatrao je da ne oponiram naporima države da bude bolje. Mnoge moje kolege iz poslaničke grupe DS isto su na istom poslu sa mnom, da pomognemo da građanima Srbije bude bolje, da damo dobre amandmane i da u raspravi o zakonima i o drugim propisima i drugim aktima o kojima se ovde diskutuje damo svoj doprinos.
Zbog toga smatram da će svima nama i Srbiji biti bolje kada ne budemo gledali ko je pozicija, ko opozicija, ko je ova ili ona stranka, nego upravo kako je gospodin Marković rekao, da se trudimo da se postavljamo kao narodni poslanici, kako nam to Ustav i nalaže.
Činjenica je da mi danas raspravljamo o dva predloga nacionalne strategije, znači Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Predlog nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine.
Bio bih mnogo srećniji da je ovo sve ušlo u proceduru, na način kako je to predviđeno po članu 154, odnosno kako je to predviđeno na osnovu članova 190. i 191. Poslovnika Narodne skupštine. Naime, Predlog deklaracije i rezolucije, preporuke i strategije može podneti Ustavom ovlašćeni predlagač zakona, a predlog akta iz stava 1. ovog člana predsednik Narodne skupštine dostavlja narodnim poslanicima i o njemu se vodi jedinstven pretres.
Član 191. – na postupak za donošenje deklaracije, rezolucije, preporuke i strategije shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona, ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Član 154. Poslovnika kaže izričito da predlog zakona, pa samim tim i predlog strategije, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine, u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.
To je jedna od zamerki mojih, s obzirom da, kako smo informisani, 3. januara 2013. godine je formirana radna grupa, npr. samo po pitanju strategije reforme pravosuđa, a prva radna verzija je navodno 4. marta 2013. godine. Ne vidim razlog zašto tada, 4. marta, ili u nekom periodu, ali u svakom slučaju pre 19. juna, nije Predlog nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine došao u proceduru, odnosno bar početkom juna.
Mi smo imali situaciju da jedna grupa narodnih poslanika, i to nas 25, koji u svakom slučaju imamo manje resurse nego što to ima Vlada i svi oni koji su radili na pripremi ovih strategija, smo učinili napor da isto tako radnu verziju imamo tokom januara, a da početkom marta Predlog rezolucije pustimo u proceduru. Od početka marta, od 8. marta, do dvadeset i nekog juna, koliko je vremena prošlo da bi se to izglasalo?
Znači, ukoliko na vreme krenemo, ništa nije daleko, ali ukoliko nešto kasno pustimo u proceduru, a činjenica je da su ove dve nacionalne strategije predate na pisarnicu Narodne skupštine 20. juna, a danas je 28. jun, manje od 15 dana, koliko je predviđeno Poslovnikom za sve što ide po redovnoj proceduri.
U redu je kada ne možemo nešto da znamo da treba da se uradi, da to uradimo po hitnom postupku, ali po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku, mislim i za strategiju, bi moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima EU.
Jedino tu vidim eventualno obavezu da se ovo nađe na dnevnom redu. Evo, danas je 28. jun, u situaciji kada smo zakazali ovu sednicu sa ovom tačkom dnevnog reda. Ukoliko je to bilo važno da bi stigli do adekvatne odluke EU, u tom smislu mogu da razumem te razloge.
U svakom drugom slučaju valjalo bi da svaki predlog zakona i Predlog strategije i da predlog bilo kog akta koji razmatra Narodna skupština stigne nešto ranije. Upravo zbog toga što bi onda bili u situaciji da možemo na adekvatan način da radimo i na plenarnoj sednici i po odborima.
Danas smo imali situaciju na početku rasprave da u isto vreme je trebalo da budemo na dva različita mesta, i mi narodni poslanici koji smo članovi Odbora za pravosuđe i svi drugi narodni poslanici koji hoće da učestvuju u radu Odbora za pravosuđe i gospodin ministar koji isto ima mogućnost ili on ili njegovi saradnici kada se raspravljaju amandmani na Predlog strategije.
U isto vreme gospodin ministar je ovde govorio u plenarnoj sali, mi smo ga slušali koji smo hteli da čujemo da li ima neka usmena dopuna onog što je imao u pisanom materijalu, jer je korisno čuti one koji su na izvoru informacija. Ali smo bili uskraćeni da raspravljamo u skladu, pre svega i sa obavezama i sa pravima koja su predviđena Poslovnikom Narodne skupštine.
Naime, svaki član odbora je dužan ne samo ovde da učestvuje na plenarnoj sednici i da prisustvuje izlaganju ministra, nego i da učestvuje u radu odbora. To smatram da nije u redu i dajem sugestiju da nam se to ne dešava u narednom periodu. Ukoliko je moguće, a biće određenih obaveza na našem međunarodnom putu, da učinimo napor da nešto ranije stignu materijali u Skupštinu, upravo zato da bi adekvatno mogli da se uključimo u raspravu.
Dalje, ne mogu o ovim dokumentima da govorim crno ili belo, da samo gledam iz jednog rakursa da li napadam to ili branim to? O svakom ovom dokumentu treba razgovarati na način gde treba pozdraviti one pozitivne stvari i ukazati eventualno na određene nedostatke ili nedorečenosti. Ovde hoću, pre svega da pohvalim podnosioca ovog materijala, odnosno predstavnika podnosioca i Vladu i gospodina ministra Selakovića. Da ih pohvalim na samokritičnosti. Jer, evo, na drugoj strani strategije je rečeno da bez obzira što je odgovornost ove Vlade, već traje skoro godinu dana, vrlo kritički su se osvrnuli na ono što je do sada urađeno ili što nije dovoljno urađeno i tako rečeno da procesni zakoni su samo delimično reformisani.
Tužilačka istraga nije u celosti zaživela. Kašnjenje u donošenju podzakonskih propisa neophodnih za primenu zakona, u zagradi kriterijumi za vrednovanje rada sudija i javnih tužilaca i kriterijuma za napredovanje sudija i javnih tužilaca, etički kodeks za javne tužioce. Zatim, nedostaci u pravnom okviru kojim se garantuje nezavisnost sudije i samostalnost javnih tužilaca, nedovoljna transparentnost rada Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, nedovoljna dostupnost propisa i sudske prakse. Mislim da je ovo nedovoljno dostupnosti propisa učinjen napor usvajanjem Zakona o objavljivanju i tu se ne bih složio sa tom kritikom. Povećana je dostupnost, bar su stvoreni zakonski okviri za veću dostupnost propisa, istina ne i sudske prakse, zato što određene sugestije po pitanju mogućnosti da dostupnost sudske prakse budu omogućene i mnogim drugima koji se bave zaštitom interesa i prava građana, kao i nedovoljno učešće civilnog društva u javnim konsultacijama u zakonodavnom procesu.
Dobro je, dobro je kad izvršna vlast je svesna i određenih nedostataka koji nisu učinjeni u proteklom periodu, upravo očekujem sa ciljem da zajedničkim naporom i izvršna vlast i Narodna skupština u delu gde je potreban agažman Skupštine u smislu izglasavanja zakona, da učinimo napor da sve to što nije urađeno da se uradi. Jer, krajnji rezultat strategije i ne samo strategije, ona je jedan važan papir, krajnji rezultat treba da bude jačanje poverenja građana u pravne institucije države i poštovanje istih.
Cilj nam je i mislim da je to dobro, opet da kažem šta je dobro u ovoj strategiji, što su istaknuta određena načela i prioriteti u smislu nezavisnosti, nepristrasnosti kvaliteta pravde, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti. Međutim, nisam siguran da i u praksi u odnosu na to što se strategijom proklamuje da dovoljno pratimo u smislu nezavisnosti. Pozivam svakoga ko je sa pozicija, naročito sa pozicije izvršne vlasti, da upire prstom na bilo koga bez traženja da državni organi koji su za to nadležni, sprovode postupke. Ne možemo ni ja, ni gospodin Atlagić ili bilo koji poslanik, da pokazujemo prstom da li smatramo da je neko kriv, nego treba da stvorimo uslove kao narodni poslanici i izvršna vlast kao predlagač zakona, da državni organi rade svoj posao, da budu nezavisni od pojedinačnog stava, bilo izvršne vlasti, bilo predstavnika naroda u Narodnoj skupštini da li mi smatramo da negde postoji krivično delo ili protivpravno ponašanje.
Upravo tada kada stvorimo institucije koje će nezavisno da rade, kada prestanemo da u tabloidima prvo optužujemo, a posle da državi organi rade svoj posao, tada možemo da pretendujemo da smo se izborili za određenu nezavisnost pravosuđa.
Sa jedne strane imamo potrebu da se kao društvo borimo protiv svih negativnih pojava u društvu, ali mislim da je utvrđivanje nečije odgovornosti završeno tek pravosnažnom presudom. Dolazimo u situaciju i do sada sam izbegavao da o tome pričam, naročito na plenarnoj sednici Narodne skupštine, dolazimo do toga da određeni instituti koji postoje u našem pravosuđu u smislu mera za obezbeđivanje nesmetanog vođenja krivičnog postupka, bojim se da se primenjuju na način da mogu da dovedu u sumnju nezavisnost pravosuđa.
Mnogi procesi koji su bili publikovani prvo u medijima, a posle praktično procesuirani, bez obzira na navodno postojanje određenih dokaza, daleko su od presuđenja, a još uvek postoje mere lišenja slobode iz navodno razloga da će neko biti nedostupan sudskim organima, odnosno, da postoji opasnost od bekstva. Postavljam sada pitanje – da li je moguće da negde ne postoji opasnost od bekstva, a radi se o vrlo moćnim ljudima, bogatim ljudima?
Sa druge strane država ne postoji, nema mehanizam da obezbedi prisustvo i plaši se bekstva ljudi koji su univerzitetski profesori ili predavači na univerzitetu? U tom smislu, želim da se svaka negativna pojava u društvu utvrdi, da se pitanje krivične odgovornosti utvrdi pravosnažnim presudama i da svako ponese odgovornost određeno sudskim odlukama.
Dakle, nemojte da nam se dešava, tu ne mislim na izvršnu vlast, nego mislim na celu državu uopšte, da zbog eventualnog nedovoljnog, mislim u prenosnom značenju, nedovoljnog imuniteta na određene uticaje formalne ili neformalne nam se određeni nosioci pravosudnih funkcija plaše da odluče po zakonu. Pritvori ne smeju da budu zamena za sankciju. Pritvori mogu da budu samo sredstvo za nesmetano vođenje krivičnog postupka. U tom smislu smatram da treba na određeni način i danas u ovoj raspravi to pomenuti bez pretendovanja da tako nešto, osim samog konstatovanja, ovog trenutka ulazi u samu strategiju. Mislim da toga moramo da budemo svesni.
Dalje, smatram da treba da budemo svesni da će na putu evropskih integracija nas čekati mnoge obaveze. Između ostalog, na osmoj strani Predloga nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine konstatovano je da bi bilo potrebno razmotriti određene promene Ustava. Smatram da ne treba da se stidimo da o tome otvoreno razgovaramo. Ali, smatram da je nedopustivo da, ukoliko već stoji u strategiji da pojedina opredeljenja ove strategije zahtevaju promenu Ustava, istovremeno zaključujemo da je strategija u skladu sa važećim Ustavom. Delovi nisu. Ako delovi nisu, onda ni strategija nije. Ukoliko se određujemo prema strategiji, trebalo je da se odredimo da veći deo strategije jeste u skladu sa Ustavom, a određena rešenja u kojima se razmatra strategija da mogu da zahtevaju promenu Ustava.
Šta ovog trenutka radimo? Ukoliko usvajamo strategiju i usvojimo strategiju u nepromenjenom obliku, da li smo time preuzeli obavezu promene Ustava? Neko će reći nevažna stvar. Nije nevažna stvar. Vrlo je važna stvar jer ne možemo ovog trenutka da kažemo – to je u skladu sa Ustavom. Ili, da smo bili u poziciji da ova strategija ranije dođe u proceduru, da napravimo određeni amandman i da ono što ostaje da se vidi, da se uradi. Ne kažem da je loše. Znači, isključenje Narodne skupštine iz procesa izbora predsednika sudova, sudija, javni tužilac, zamenik javnog tužilaca, članova VSS, Državnog veća tužilaca, promene sastava VSS, Državnog veća tužilaca, u pravcu isključenja predsednika zakonodavne i izvršne vlasti i članstva u ovim telima i to ne kažem da su to loše namere, ali je trebalo to na određeni način izdvojiti i to može da ide jedino u situaciji ukoliko menjamo Ustav i ukoliko na određeni, adekvatan način, na Ustavom propisan način, dođe do promene.
To su određena razmišljanja. Možemo da se složimo da su dobra, ali ukoliko se kao Narodna skupština određujemo prema nečemu da li je u skladu sa Ustavom ili nije, to je trebalo uraditi. Upravo da smo bili u prilici da duže razmatramo, odnosno da možemo da podnesemo određene amandmane, smatram da bi moglo to da se uradi na korektan način, a ne da sutra budemo u situaciji da nas neko proziva da li smo sve uradili kako treba.
Moram još nekoliko stvari da podvučem. Dosta stvari je govoreno o sudijama, o nezavisnosti sudova, o materijalnim uslovima, o objektima, o mnogo toga, ali nismo adekvatan način rekli osim, da kažem, stvaranje opštih uslova za funkcionisanje pravosuđa o administrativnom osoblju u sudovima. Jer, da bi sudovi dobro radili, da bi obezbedili nezavisnost sudova, da bi sve to moglo da bude kako treba, moramo da imamo u vidu celovitost celog sistema, bez pratnje po pitanju zapisničara i administrativnog osoblja, sekretara i svih onih koji vode razne upisnike, koji rade na prijemu pošte, ekspediciji i svemu tome, nemoguće je na određeni način obezbediti da sve ovo što je strateški, mogu da kažem, i načelno sa lepim željama postavljeno i o tome treba da vodimo računa.
Upravo ova moja diskusija ide ka tome da kod operacionalizacije i kod akcionog plana, i tu se pre svega obraćam gospodinu ministru, u smislu akcionog plana koji treba da prati sprovođenje ove strategije, da se posebno obrati pažnja jer akcioni plan postoji u vidu određenog nacrta, a nakon usvajanja strategije Vlada će usvojiti akcioni plan. Upravo tu smatram da ne sme da dođe do toga da te stvari zaboravimo.
Konačno, u pogledu druge strategije i to Predloga nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji, o tome neću mnogo, ali moram da kažem da je od strane narodnih poslanika u Narodnoj skupštini prepoznata potreba smanjivanja rizika od korupcije. Nije prošlo nedelju dana od kad je Narodna skupština sa 133 glasa za i samo pet protiv prihvatila da cilj zakonodavne politike mora da bude smanjivanje rizika od korupcije. To je predviđeno Rezolucijom Narodne skupštine o zakonodavnoj politici i to je preuzeto kao cilj. Ostaje operacionalizaciji da to sprovedemo. Hvala.

U vezi člana 27, člana 154. i čl. 164. i 167. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, dužnost predsednika je da se stara o primeni Poslovnika. Činjenica je da u redovnoj proceduri Predlog zakona pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja. Činjenica je da u skladu sa članom 167. određeni zakoni su predloženi da se razmatraju po hitnoj proceduri, znači po hitnom postupku, a po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide.
Mi smo u danu kada smo počinjali sa dnevnim redom praktično počeli da raspravljamo ovo po hitnom postupku, a činjenica je da je postupanje predsednika Vlade apsolutno u kontradiktnosti sa predlogom da se nešto raspravlja po hitnom postupku. Ukoliko nešto treba da se raspravlja po hitnom postupku, onda to zahteva pojačanu odgovornost svakog pojedinca ovde, svakog narodnog poslanika da učini napor da nešto pročita brže, a ne 15 dana, koja je redovna procedura, da se pripremi, da podnese amandmane na nešto na šta onaj ko je predložio zakon ima znatno veće kapacitete.
Ministarstvo i Vlada sigurno imaju veće kapacitete da predlože zakon nego narodni poslanik pojedinačno da vidi šta ne valja i da učini napor da ispravi ili popravi zakonski tekst.
Upravo ponašanje Vlade, gde nije postupljeno u skladu sa članom 164. u najkraćem mogućem roku, nego mnogo duže nego što je potrebno da se da odgovor na pojedinačne amandmane, pokazuje, moram da kažem, neozbiljnost ili nedovoljnu odgovornost u raspravljanju ovih stvari koje su na dnevnom redu.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo da kao predstavnik predlagača ove rezolucije, kao predstavnik grupe od 25 narodnih poslanika iz različitih poslaničkih grupa, a koji su svi ili članovi ili zamenici članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, što imam čast da se obratim i predstavim Predlog rezolucije o zakonodavnoj politici.
U dužem vremenskom periodu koji je za nama, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno ranije Zakonodavni odbor, posvetio je veliku pažnju, u skladu sa svojim delokrugom rada, praćenju izgradnje pravnog sistema u Republici Srbiji. Posle donošenja novog Ustava 2006. godine, došlo je do velikih promena u pravnom sistemu, uz posebnu težnju da se izvrši usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Trebalo je uskladiti zahtev sa brzinom donošenja propisa na jednoj strani i zahtev za kvalitetom donetih propisa na drugoj strani, kako doneti veliki broj novih propisa u kratkom vremenskom roku, a pri tom ispoštovati zahteve dobre zakonodavne politike.
Kada kažem – zahteve dobre zakonodavne politike, mislim na donošenje takvog normativnog okvira čijom će se pravilnom primenom u stvarnosti realizovati postavljeni društveni ciljevi. Takođe mislim i na neke posebne zahteve koji su sastavni deo dobre zakonodavne politike i o kojima ovaj odbor posebno vodi računa. Uvek sebi postavljamo pitanje – da li se nalazimo u lavirintu propisa u kome je teško naći izlaz ili se nalazimo u funkcionalnom pravnom sistemu koji je adresatima pristupačan, jasan i primenljiv?
U delokrugu rada Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo odmah, uz praćenje izgradnje pravnog sistema, nalazi se uređivanje metodologije izrade propisa. To je razumljivo ako se pođe od teorijskog stava da postoje dva aspekta normativne delatnosti. Jedan aspekt je da prilikom izrade teksta Predloga zakona treba dati politički prihvatljiva i stručno izvodljiva celishodna rešenja. Drugi aspekt je da Predlog zakona bude nomotehnički jasno i precizno pripremljen. Nije pitanje samo kako se normira, već i kako izraditi ono što ste uređuje propisom. Zbog toga su nakon usvajanja Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika Narodne skupštine, na osnovu Zakona o Narodnoj skupštini doneta jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, koja su počela da se primenjuju 1. jula 2010. godine. Ovaj propis je doneo upravo Zakonodavni odbor Narodne skupštine.
U dosadašnjoj primeni, ova pravila doprinela su unapređenju rada u izradi propisa i obezbeđivanju jedinstvene metodologije u njihovoj pripremi, posebno u pitanjima kao što su sadržaj propisa, njegova forma, jezik, stil i način pisanja, pravila za izmene i dopune propisa, obrazloženje propisa i način pisanja amandmana na predlog propisa.
Ovog puta opredelili smo se da predložimo drugačiju vrstu akta, Rezoluciju o zakonodavnoj politici kojom se ukazuje na probleme i potrebe u zakonodavnoj politici i daju određene smernice za njeno poboljšanje, kao i način za praćenje sprovođenja utvrđenih smernica. Ovu rezoluciju podnelo je na usvajanje Narodnoj skupštini 8. marta 2013. godine 25 narodnih poslanika, članova i zamenika članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Smatrali smo da je trenutak da na ovaj način Narodna skupština odredi svoju ulogu u uvođenju zakonodavne politike i svoj odnos prema svim učesnicima u zakonodavnom postupku, kao i u odnosu na praćenje primene donetih zakona. Želimo ne samo da iznesemo probleme, već i da utvrdimo mere za njihovo prevazilaženje i unapređivanje uspešnosti zakonodavne politike u našoj zemlji. Da bismo do toga došli, trudili smo se da stavove u rezoluciji zasnujemo na egzaktnim podacima.
Stvarno stanje u zakonodavnoj politici u Republici Srbiji imali smo mogućnosti da sagledamo kroz rad Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji u skladu sa svojim delokrugom rada ima uvid u celokupno zakonodavstvo. U saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji sačinjena je analiza rada Odbora, da bi se utvrdilo u kojoj meri parlament samo formalno usvaja ono što Vlada predloži, a u kojoj meri stvarno utiče na sadržinu zakonskih tekstova. Rezultati do kojih se došlo u posmatranom periodu pokazali su da se predlozi zakona u skupštinskoj proceduri u znatnom obimu menjaju i dopunjuju amandmanima. Ovo je suprotno mišljenju koje je delimično rasprostranjeno u javnosti, pa i u stručnoj javnosti, da Narodna skupština samo formalno prihvata Vladine predloge zakona i da ih pri tome bitno ne menja. Ovi podaci za nas predstavljaju važan pokazatelj u projektovanju i ostvarivanju zakonodavne politike.
Na pitanje kakva je uloga nacionalnog parlamenta u vođenju zakonodavne politike jedne države u savremenom svetu, potražili smo odgovore u razmeni iskustava sa kolegama iz drugih evropskih parlamenata. U tom cilju smo zajedno sa Odborom za pravna pitanja nemačkog Bundestaga organizovali Prvu međunarodnu konferenciju Odbora za pravna pitanja u Beogradu 2011, a drugu u Nemačkoj 2012. godine. Već sama činjenica da će se ova saradnja naših odbora nastaviti u budućnosti, odnosno da je konferencija kao oblik saradnje postala tradicionalna, govori o značaju koji se ovim temama daje u evropskim parlamentima.
Važnu činjeničnu podlogu u radu na rezoluciju predstavljaju rezultati do kojih se došlo učešćem odbora u dva vrlo ozbiljna projekta – analiza pravnog sistema sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a iz Varšave i sa nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju, takozvanim GIZ-om.
U saradnji sa ODIR-om, u okviru programa unapređivanja zakonodavnog procesa i kvaliteta izrade propisa u Republici Srbiji, koja se ostvaruju na osnovu Memoranduma o razumevanju, potpisanog od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i ODIR-a, 17. maja 2011. godine u Varšavi sačinjena je procena zakonodavnog postupka i kvaliteta izrade propisa u Republici Srbiji, na osnovu koje su utvrđene oblasti u kojima treba unaprediti parlamentarne postupke.
U pogledu saradnje sa nemačkom Organizacijom za međunarodnu saradnju, "Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit", dugo je kao organizacija prisutna u Srbiji. Od 2001. godine GIZ projekat za pravnu reformu je prisutan u Srbiji, a 2011. godine započela je realizacija Projekta podrške sprovođenju pravnih reformi u Republici Srbiji, koja treba da traje osam godina, tj. do 2018. godine.
Ovaj bilateralni projekat finansiran od strane nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj podržan je od strane Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije, a kao rezultat dosadašnjeg rada već je promovisana studija unapređenja zakonodavnog procesa u Republici Srbiji na 270 stranica korisnih zapažanja i preporuka.
Pored Studije o unapređenju zakonodavnog postupka, rad naše zajedničke projektne grupe, koju podržava GIZ, obuhvata čitav niz aktivnosti. Naime, napominjem da su u projektnoj grupi, u kojoj sam predstavnik Narodne skupštine, i predstavnici Ministarstva pravde i državne uprave, Ministarstva finansija i privrede, Kancelarije za evropske integracije, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Generalnog sekretarijata Vlade, Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Privredne komore Srbije, Saveta stranih investitora nevladinog sektora. Svi smo pokušali da damo doprinos i preporuke, ne samo za tekst Predloga rezolucije, već i za proces koji je trenutno u toku, koji ide paralelno, a to je međusobno usaglašavanje i usklađivanje niza propisa koje regulišu zakonodavni proces po unapređenoj metodologiji, kao što su strategija, regulatorne reforme i analize efekata propisa, izmene i dopune Poslovnika Vlade, ili prilikom izrade dopunskih analiza radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti, kao što su analize normativnih i analitičkih poslova u institucijama zakonodavne i izvršne vlasti, kao i sve što pomaže unapređenju zakonodavnog procesa.
Sačinjavanje ovog akta rezultat je usaglašenog stava ovih institucija, uobličenog u ključnim preporukama studija, a napominjem da je prva preporuka ove studije da se razmotri mogućnost usvajanja rezolucije Narodne skupštine o zakonodavnoj politici, odnosno normativnoj delatnosti, imajući u vidu značaj zakonodavnog procesa za kvalitet zakona i neophodnost optimalne kombinacije pravnih, političkih, ekonomskih i organizacionih znanja, veština i mera uopšte.
Tekst Predloga rezolucije o zakonodavnoj politici je rezultat našeg zajedničkog rada i pre svega ljudi koji su prisutni ovog trenutka na galeriji ove sale, a to su prof. dr Dobrosav Milovanović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gospođica Dragana Ćurčija, projektni menadžer iz Kancelarije za pravnu reformu i doktor Radoje Cerović, sekretar Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine. Ovom prilikom im se zahvaljujem, jer su i oni doprineli da ovakav tekst bude uobličen. Hvala vam.
Već tokom rada na prvobitnom tekstu Predloga rezolucije prihvaćene su određene sugestije gospođe Milice Delević, tadašnje predsednice Odbora za evropske integracije Narodne skupštine, kao i članova Projektne grupe, rekao sam vam iz kojih struktura su bili članovi Projektne grupe, a nakon održanog javnog slušanja i određene druge sugestije. Naime, na javnom slušanju o Predlogu rezolucije, koje je održano 2. aprila u Maloj sali Doma Narodne skupštine, uzelo je učešće veliki broj eminentnih stručnjaka i ono je doprinelo konačnom izgledu amandmana koje sam prvobitno podneo još 28. marta 2013. godine, a ispravio, odnosno dopunio 11. i 12. juna.
Napominjem da je na tom javnom slušanju ispred Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a iz Varšave, odnosno ispred ODIR-a, kao izuzetno relevantne institucije za ocenu pravnih akata, gospođa Jevgenija Evatisova je pozitivno ocenila Predlog rezolucije.
U toku samog postupka utvrđivanja Predloga rezolucije, a naročito tokom javnog slušanja do čitavog niza dobrih sugestija smo došli. Napominjem da se dešavalo da identične sugestije i preporuke stignu od predstavnika različitih institucija. Tako je, na primer, u pogledu predloga da se dopuni rezolucija praktično delom amandmana, gde se posebno ističe princip rodne ravnopravnosti, osim gospođice Dragane Ćurčije, isti stav je imala i Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Identičan stav u pogledu usaglašavanja teksta rezolucije sa članom 107. Ustava imali su zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine, gospodin Mladen Mladenović i Vlatko Ratković kao predstavnik delegacije AP Vojvodine, bivši predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine.
U pogledu sugestije koju je izneo gospodin Gradimir Nenadović, kao predstavnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo gospodina Dejana Đurđevića, koja je izneta na samom javnom slušanju, u pogledu povratnog dejstva određenih odredbi prihvaćena je sugestija da se upotrebi ustavna formulacija. U tom smislu dajem objašnjenja odmah u pogledu predloženog amandmana, koji je predložen 28. marta, a koji je dopunjen 11. i 12. juna.
Napominjem da su slične pozitivne sugestije i pozitivne stavove imali kako potpredsednica Narodne skupštine, gospođa Gordana Čomić, u pogledu izrade podzakonskih akata istovremeno sa Nacrtom zakona, tako i gospodin Miladin Pantelić, generalni sekretar Narodne banke Srbije. Mnogi subjekti koji su bili u prilici da se uključe u javnu raspravu slične sugestije ili slične stavove su zauzimali. To me upravo uverava da ono što smo mi narodni poslanici, nas 25 predložilo, da je u dobroj meri usaglašeno i učinjen je pokušaj da tekst bude što je moguće kvalitetniji. Isto tako i gospodin Robert Cepi, kao predstavnik kancelarije i zaštitnik građana, pozitivno se izjasnio o tekstu Predloga rezolucije.
Ovog trenutka, poštovane koleginice i kolege hoću da vas podsetim da se donošenjem rezolucije o zakonodavnoj politici ne završava naš rad, već se nastavlja, jer po usvajanju rezolucije svake godine bićemo u prilici da ocenjujemo napredak u unapređenju zakonodavnog procesa, a u tom postupku posebnu ulogu imaće upravo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Nas će čekati u narednom periodu dalji rad u pogledu utvrđivanja metodologije izrade analize efekata, propisa i drugih pratećih dokumenata, ali bez ove rezolucije kao strateškog dokumenta koji treba da da pravac svima u zakonodavnom postupku, bez ove rezolucije koja treba praktično da poveća autoritet i dignitet Narodne skupštine u odnosu na sve druge učesnike u zakonodavnom postupku, smatram da bi sve to bilo teže. U tom smislu, kao predstavnik predlagača vas pozivam da se uključite u diskusiju i da u danu za glasanje podržite Predlog rezolucije.
Napominjem da u pogledu amandmana koji su podneti na tekst rezolucije, jedan amandman sa tekstom koji je, znači sa ispravkom koji je zaključno sa 11. junom podneta, je prihvaćen većinom glasova na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. U odnosu na taj tekst kao podnosilac toga amandmana, koji praktično nije moj amandman, nego amandman svih onih koji su se uključili u raspravu, koji su pokušali da doprinesu i jedan broj tih sugestija.
Ovde sam pomenuo i pokušao da objasnim zašto je amandman ovoliko obiman, upravo zato da bi sve te sugestije ušle. Tu je prihvaćen i samo deo amandmana koje su isto naše koleginice i kolege podeli 11. juna, ja sam 12. juna pokušao da prihvatim dve izmene i da uključim u ovaj amandman, a to je da u pojmu ljudskih prava i sloboda posebno istaknemo pojam manjinskih prava i da upotrebimo istu formulaciju da to prati od preambule do kraja rezolucije. Učinjena je jedna mala tehnička izmena što je čisto da bi ukazao svima u odnosu na onaj tekst koji je usvojen na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Zahvaljujem se.

Gospođo predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, izuzetno mi je zadovoljstvo što sam prisustvovao, učestvovao u ovoj sadržanoj raspravi povodom Predloga rezolucije Narodne skupštine o zakonodavnoj politici. Ova diskusija mnogo znači pre svega u cilju zauzimanja određenih smernica za dalji rad. Bez obzira da li će neka sugestija biti prihvaćen ili neće biti prihvaćena, da li će neki amandman biti prihvaćen ili neće biti prihvaćen, u svakom slučaju korisna je bila svaka diskusija.
Činjenica je da nije bilo moguće ovakvu jednu rezoluciju predložiti u nekom ranijem periodu, odnosno takva rezolucija ne bi bila zasnovana na egzaktnim podacima. Činjenica je da je i tokom trajanja prošlog mandata Narodne skupštine se počelo sa sveobuhvatnim procesom analize zakonodavnog procesa u Republici Srbiji. Upravo jedan od glavnih dokumenata koji je bio podloga za sačinjenje ove rezolucije je ova studija o unapređenju zakonodavnog procesa u Republici Srbiji gde je na 270 stranica praktično izanaliziran zakonodavni proces.
To je urađeno i završeno u prvoj polovini 2012. godine i praktično ova publikacija je izašla iz štampe juna 2012. godine. Ta publikacija je prezentovana naravno i poslanicima u Narodnoj skupštini i bila je distribuirana ne samo predsedništvu Skupštine nego i svakoj poslaničkoj grupi upravo da bi videli šta oni koji su stručni mogu da nas posavetuju kako treba unaprediti zakonodavni proces. Znači, tu postoje određeni zaključci i čitav niz preporuka što su oni koji su sačinjavali ovu studiju napisali da bi valjalo razmisliti o tome.
Činjenica je da sam prvi radni tekst Predloga rezolucije je distribuiran članovima i zamenicima članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo tokom januara 2013. godine. U nekoliko navrata lično sam informisao članove i zamenike članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u diskusiji sa pojedinim subjektima do kojih zaključaka sam stigao ili smo stigli i na koji način taj radni tekst se polako usavršava.
Početkom marta je ovaj predlog rezolucije dat u proceduru, ali to nije sprečilo sve nas da u narednom periodu takođe pokušamo da učinimo napor da oslušnemo šta sve pametni ljudi, šta sve stručni ljudi mogu da nas posavetuju da rezolucija bude još bolja i da eventualno amandmanom popravimo takvu jednu rezoluciju.
Upravo na bazi nekih prvih informacija do kojih sam stigao osluškujući upravo stručnu javnost, ponavljam da sve ono što sam napisao u amandmanu i što sam napisao u ispravkama amandmana nisu samo moje ideje nego su upravo ideje do kojih su stizali drugi relevantni subjekti u ovom procesu usaglašavanja, konsultacija u procesu javne rasprave. U tom smislu svako je imao mogućnost da i u ranijem periodu da određenu sugestiju i da popravimo koliko je moguće neku formulaciju. Evo, poslednju formulaciju sam popravljao 12. juna, juče, prihvatajući praktično i ubacujući u taj amandman koji je opširan, koji sam podneo još 28. marta a kasnije dopunjavao, poslednje određene sugestije koje su stigle iz poslaničke grupe Manjina u pogledu toga da u sam pojam ljudskih prava i sloboda posebno podvučemo manjinska prava, što smatram da je apsolutno u redu.
U svakom slučaju, pokušao sam da ne samo ono što je Vlada RS dala u svom mišljenju, ne samo ono što je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala u svojoj sugestiji, ne samo što su mnogi drugi stručnjaci dali tokom rasprave da stignemo praktično sa tim amandmanom, ispravljenim amandmanom, do teksta koji treba konačno da uobliči ovu rezoluciju.
Smatram da ne postoji prepreka da se glasa za ovu rezoluciju. Bilo je diskusija da li na određeni način ova rezolucija bilo šta unapred definiše što nije odlučeno na određeni način i što nije bio predmet Ustava Republike Srbije ili onih stavova koji su već prihvaćeni od strane Narodne skupštine. U tom smislu ukazujem na jedan od spornih delova rezolucije gde se kaže: "obezbediti usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU". Ovde se ne radi o pojmu evropskih integracija. Ovde se radi praktično o usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Ukoliko smatramo da treba da se ponašamo u skladu sa članom 1. Ustava, što je gospodin Marković dobro rekao, član 1. Ustava definiše da Republika Srbija je zasnovana, između ostalog, na slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Šta su evropski principi i vrednosti nego praktično tekovine EU, što je kao formalni izraz prihvaćeno u Predlogu rezolucije?
U tom smislu, ne vidim smetnju da svi oni koji ovog trenutka stavljaju jednu određenu rezervu na sam tekst rezolucije ne bi još jednom razmislili, do Dana za glasanje, i ipak prihvatili ovaj predlog rezolucije.
Druga stvar, postavilo se pitanje šta ovom rezolucijom dobijamo? Mnogi diskutanti su govorili o neposrednim efektima i neposrednim stvarima što treba popraviti u zakonodavnom procesu, znači, od paralelne izrade podzakonskih akata, od toga da treba polazne osnove zakona da postoje kod svakog predlaganja zakona, ali, uglavnom, šta smatram da je najvažnije? Najvažnije je da je u samoj rezoluciji, na kraju rezolucije, predviđeno da Narodna skupština i Vlada prate sprovođenje ove rezolucije. Vlada, skupština AP, Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije najmanje jednom godišnje podnose izveštaj Narodnoj skupštini o sprovođenju ove rezolucije.
Odbor Narodne skupštine nadležan za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra ove izveštaje i podnosi Narodnoj skupštini konačan izveštaj sa predlogom zaključaka, odnosno preporukama za dalje unapređenje zakonodavne politike.
Šta konačno radi plenum Narodne skupštine? Narodna skupština razmatra izveštaj sa predlogom zaključka, odnosno preporuke nadležnog odbora najmanje jedanput godišnje.
Onog trenutka kada glasamo i prihvatimo ovu rezoluciju, tog trenutka stvara se obaveza da najmanje jednom godišnje vi, koleginice i kolege narodni poslanici, ste u prilici da prozovete sve one koje učestvuju u zakonodavnom procesu da podnesu račun šta je rađeno u zakonodavnom procesu tokom te kalendarske godine.
To smatram da je jako važno, jer to će onda biti i prilika da se sagledava da li su dati podzakonski akti, koliko je zakona u hitnoj proceduri, šta treba unaprediti, da li analiza efekata propisa prati ili ne prati.
Jednu stvar da vam kažem, sve ove aktivnosti na donošenju Rezolucije pratio je i čitav niz aktivnosti od strane predstavnika čitavog niza subjekata od Vlade Republike Srbije, Ministarstva pravde, Kancelarije za evropske integracije i mnogih drugih i već je sačinjen, evo ispred mene je, pregled šta sve treba u narednom periodu raditi. Znači, ne završava se sa Rezolucijom ovaj naš posao.
Očekuje nas unapređenje strateškog okvira zakonodavnog procesa, unapređenje zakonskog okvira za sprovođenje zakonodavnog procesa, uvođenje obaveznog objavljivanja zakonodavnog plana Narodne skupštine i Vlade, uvođenje koncepta polaznih osnova za izradu zakona, uređivanje načina obrazovanja, funkcionisanje i odgovornosti radnih grupa za izradu propisa, unapređenje postupka javne rasprave, postepeno uvođenje obaveze procene uticaja propisa za pojedine ili nekoliko ključnih zakona iz delokruga nadležnih određenih organa državne uprave, dalje jačanje Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa i Kancelarije za evropske integracije, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, uvođenje državne baze propisa, besplatno dostupne građanima i privredi, što je delimično urađeno Zakonom o objavljivanju zakona i drugih propisa i opštih akata.
Napominjem da je prvi tekst Rezolucije u januaru mesecu došao pred poslanike. U međuvremenu, paralelno sa time, Vlada je predložila zakon koji je izglasan ovde u Skupštini. Zatim, uvođenje obaveze istovremene pripreme podzakonskih akata sa nacrtom zakona, što treba da bude u Poslovniku Vlade, uvođenje obaveze izveštavanja o sprovođenju zakona, analiza postojeće organizacije obavljanja normativnih i analitički poslova u organima državne uprave i znanje veština i broja državnih službenika koje na tim poslovima rade i obezbeđivanje odgovarajućih finansijskih sredstava za sprovođenje planiranih mera.
Znači, razmišlja se i bićemo u prilici, očekujem najkasnije za godinu dana, da vidimo na koji način je Rezolucija primenjena i šta je od narednih zadataka urađeno, odnosno kojim tempom idemo prema tome.
U tom smislu još jednom pozivam sve vas, koleginice i kolege, i ove članove poslaničkih grupa koji su već iskazali podršku Predlogu rezolucije od moje poslaničke grupe, DS, poslaničke grupe SNS, LDP, PUPS i da ne nabraja, znači sve, apelujem i na poslaničku grupu manjina, koji su danas stavili određenu rezervu da li će glasati ili neće glasati, ali opet napominjem i srećan sam što su i gospodin Varga i gospodin Balint isto potpisnici Predloga rezolucije, a smatram da mojim podnetim amandmanom je taj osnovni tekst samo popravljen, apelujem i na još jednu poslaničku grupu koja je danas bila protiv izglasavanja Rezolucije, da još jednom razmislimo i da u danu za glasanje svi zajednički glasamo za Rezoluciju koja diže autoritet Narodne skupštine prema svim drugim učesnicima u zakonodavnom procesu. Hvala.

Pozivam se na član 27, ali i na član 32. Poslovnika.

Na član 32.
Zašto? Zato što potpredsednik pomaže predsedniku, ali potpredsednik je dužan isto kao i predsednik da se stara da Poslovnik bude pravilno primenjen i da bude ravnopravno primenjen, znači, na isti način prema svim učesnicima u raspravi, prema svim narodnim poslanicima.
Upravo zbog toga ukazujem da vaše postupanje u odnosu na mog kolegu gospodina Srđana Milivojevića, koji je apsolutno argumentovano obrazlagao povredu Poslovnika na koju je ukazao, vi ste samo njemu našli za shodno da skrenete pažnju da navodno on ulazi u repliku, a ne da se drži povrede Poslovnika.
Neposredno pre toga, onaj ko predstavlja poslaničku grupu one stranke čiji ste i vi član, gospođo predsedavajuća, iste te stranke čiji je član, odnosno sada i predsednik, aktuelni ministar koji obrazlaže ovde zakone, niste ni na koji način našli za shodno da, kada je otišla apsolutno van teme i van dnevnog reda, skrenete pažnju da ulazi u replike, u dalje replike a ne da se drži toga da li jeste ili nije i da se odgovori samo na ono što je bila tema, ili, eventualno, ono što je bila podloga za samu repliku.
Ukoliko budemo imali neravnopravni odnos prema učesnicima u raspravi, onda se stvarno dovodi u pitanje da li treba da tražimo da neko drugi predsedava ovom Narodnom skupštinom.

Smatram, bez obzira što je amandman predložen od strane poslanika iz druge poslaničke grupe, da dobar amandman treba da bude usvojen.
Ne vidim zbog čega se Vlada plaši javnih konkursa? Ne znam zbog čega, ukoliko je do sada u Zakonu stajalo da zamenika direktora postavlja Vlada na period od pet godina na predlog ministra, a po sprovedenom javnom konkursu, sada se predlaže isto to, ali nema sprovedenog javnog konkursa?
Da li se plašite da, ukoliko se raspiše javni konkurs, opet neće ministar moći da da svoj predlog? Ako ništa, dajte privid demokratije u pogledu izbora za ovo, da može da se konkuriše, a u slučaju eklatantnog kršenja da može i da se obara konkurs. Ovako – brišemo konkurs, ne vidim zašto? Svuda se zalažemo za konkurs, a ovde ne. I nije mi jasno zašto ovaj dobar amandman nije prihvaćen?

Ovim amandmanom se praktično omogućava da za nedovoljne, odnosno izuzetno postignute rezultate u obavljanju poslova Poreske uprave, poreskom službeniku i namešteniku se može umanjiti, odnosno uvećati osnovna plata najviše za 30%.
Samo postavljam pitanje da li se isto tako razmišlja i na svim drugim radnim mestima u državnoj upravi koji isto tako i savesno rade, ili u protivnom nesavesno rade, da omogućimo stimulaciju ili na određeni način umanjenje prihoda? Ili to znači da onaj koji je bliže kasi taj može da bude nagrađen, istina može i da mu bude umanjena plata, a svi ostali su u drugom tretmanu?
Upravo zbog toga smatram da treba razmišljati ako već sada u ovom zakonu to nije učinjeno, o mogućnosti stimulacije na drugim mnogo odgovornijim mestima u državi gde ljudi rade savesno svoj posao i doprinose, možda ne punjenju budžeta, ali doprinose ostvarivanju interesa građana.

Verujte mi, srećan sam čovek pošto kada je ovde bio zakon u Narodnoj skupštini u prošlom mandatu, u pogledu ograničavanja plata u lokalnim samoupravama, predlagao sam amandman koji je usvojen na Odboru za finansije da se omogući stimulacija do 30% za radnike u lokalnim samoupravama, imajući u vidu da u to vreme su bile ograničene plate u lokalnim samoupravama za samostalne stručne saradnike, za one koji imaju fakultet između 19 i 23 hiljade dinara.
Upravo tada gospodin ministar i njegovi predstavnici iz poslaničke grupe, koji su bili u Odboru za finansije su bili protiv toga da se omogući ta stimulacija od 30%. Odbor za finansije je usvojio argumentaciju ali to nije moglo da prođe.
Srećan sam što smo ipak došli na pravu stvar da treba omogućiti stimulaciju za sve one koji dobro rade. Ukoliko to bude bila praksa u svim predlozima koji budu išli iz Ministarstva finansija prema Vladi u ukoliko se za taj stav bude izborio ministar na Vladi, kasnije i branio stav Vlade a ne svoje lične stavove, bićemo u prilici da budemo svedoci bar jednog takvog dobrog pomaka. U svakom slučaju srećan sam što je došlo do evolucije u stavovima gospodina ministra.

Pozivam se na odredbe Poslovnika Narodne skupštine i to na odredbe člana 164. Poslovnika, gde predlagač zakona odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona i nadležni odbor razmatraju amandmane koji su podneti na Predlog zakona i predlažu Narodnoj skupštini koje amandmane da prihvati, a koje da odbije.
Prvo postavljam pitanje – da li je ovlašćeni predstavnik predlagača i dalje gospodin ministar Mlađan Dinkić? Da li kada se razgovara o predlogu amandmana brani lični stav ili predlog Vlade, da bi znali ako ulazimo u raspravu šta imamo sa druge strane? Mi smo napismeno obavešteni da po pitanju pojedinih amandmana je Vlada zauzela određeni stav, da bi kasnije saznali posredno da na Odboru za finansije, kojim predsedavala sada predsedavajuća, gospođa Kovač, u svojstvu predsednika Odbora, da na tom Odboru je zvanični predstavnik Vlade zastupao lični stav a ne stav koji je usaglašen na nivou Vlade. Ne znam da li gospodin premijer i gospodin prvi potpredsednik znaju da postoji očigledna razlika u zastupanju stavova Vlade na Odboru u odnosu na ono šta je usaglašeno na sednici Vlade.
Zbog toga mi je nejasno da li ovde imamo ovlašćenog predstavnika Vlade ili imamo samo ministra koji zastupa svoj stav, koji je kao takav figurirao do zauzimanja stava Vlade. To je prvo pitanje.

Ima mnogo stvari koje su povređene.

Moram u međuvremenu da ukažem pošto ne mogu da stignem za dva minuta da kažem koje su sve povrede Poslovnika učinjene…

… i 74.

Da me ne prekidate stigao bih do toga.
U svakom slučaju, u pogledu svega onoga što je prethodilo ovoj sednici, plenarnoj, a to je rad u odborima, i vi kao lice koje predsedava Skupštinom, predsednik i lice koje zamenjuje predsednika, treba da se starate da apsolutno ono što prethodi plenarnoj sednici bude urađeno u skladu sa Poslovnikom. Ne zameram ovog trenutka vama…

To i pričam. Ne zameram time šta je činjeno kao predsednik Odbora, već u smislu onoga što je obaveza predsedavajućeg Skupštine, a predsedavajući Skupštine treba da zna i vodi računa o tome da li je u pripremi sednice sve urađeno po Poslovniku. Nadam se da je predsednik Skupštine i predsedavajuća Skupštine pitala predsednika Odbora za finansije – da li je predsednik Odbora za finansije pozvala sve narodne poslanike koji su predložili amandmane na ovaj predlog zakona.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Prekinuli ste me. Bar 20 sekundi ste mi oduzeli.
U tom slučaju bi predsednica Odbora za finansije, gospođa Kovač, obavestila potpredsednicu gospođu Kovač da nije pozvala narodnog poslanika Srđana Mikovića da obrazlaže svoj amandman.