Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imamo pred sobom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnoj svojini koji je dostavljen narodnim poslanicima pre 22 sata. Znači, u papiru narodni poslanici su dobili ovaj predlog zakona, barem u mojoj poslaničkoj grupi, poslaničkoj grupi DS, u 18.05 časova. Činjenica je da se nešto ranije taj zakon pojavio u e-parlamentu pre podne. Međutim, bio sam u prilici zato što sam se nalazio u Narodnoj skupštini da uđem u e-parlament i da vidim predlog zakona i da podnesem amandman u 13.00 časova. Činjenica je da ceo taj materijal, uključujući i Predlog zakona, saziv i sve ostalo, je upakovan posle 13.55 časova, pošto je koleginica na drugi zakon podnela amandman u 13.55 časova. Znači, pre toga nije moglo da se upakuje u koverte i da se pošalje narodnim poslanicima.
Oni narodni poslanici koji ne mogu da izvrše uvid u e-parlament, oni su imali priliku da reaguju amandmanima na ovaj zakon tek kada su dobili papirnu verziju toga. To samo govorim na način kako je omogućeno narodnim poslanicima da reaguju na Predlog zakona.
Činjenica je da ovaj zakon razmatramo po hitnom postupku, jer ovim zakonom se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Nije moglo da se predvidi, iako je u zakonu pre dve godine pisalo da rok ističe 6. oktobra. Nije moglo da se predvidi da će 6. oktobra ove godine isteći rok. Ne znam ko to može da razume da je to okolnost koju nismo mogli da predvidimo. Ako čitamo zakon od pre dve godine, svako može da vidi da rok ističe 6. oktobra. To je razlog zašto ćemo raditi petak, nedelju ili ne znam koji dan. To su okolnosti koje nismo mogli da predvidimo. Očigledno da neko nije na vreme sagledao situaciju i na vreme predložio izmene.
Sada bih ukazao na odredbe člana 124. Ustava Republike Srbije gde se kaže da je Vlada odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave. Nama, narodnim poslanicima, treba da odgovaraju oni koji nisu svoj deo posla obavili ili koji nisu iskontrolisali one koje treba da iskontrolišu.
Moram da vam ukažem na još dve odredbe Zakona o javnoj svojini, a koje se tiču rokova i načina izveštavanja, pa između ostalog i ovog roka koji je predložen. U članu 64. stav 6. piše izričito – javno preduzeće, društvo kapitala, zavisna društva kapitala, ustanova ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju o nepokretnosti javne svojine koju koristi. Podatke iz evidencije nepokretnosti stava 6. ovog člana – javno preduzeće, društvo kapitala, zavisno društvo kapitala, ustanova, javna agencija ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija dostavljaju agenciji koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti o javnoj svojini. Da li se sve to ažurno vodi? Čini mi se da ne.
Drugo, direkcija, član 71, podnosi Vladi godišnji izveštaj o stanju nepokretnosti u javnoj svojini najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu. Hajde, ako je to dostavljeno. Bilo je prostora, juni, juli, avgust, septembar da se to razmotri, da vidimo da li je sve urađeno i bilo je prilike, ako cenimo da rok treba produžiti, da se to uradi.
Imamo sada situaciju da tri dana ranije, u ponedeljak, Vlada procenjuje, pretpostavljam ne samo šac metodom, nego na osnovu neke analize, na osnovu ovih podataka koje su verovatno razmatrali da li je potrebno tri meseca, šest meseci ili godinu dana. Očekivao sam da ćemo to dobiti u obrazloženju Predloga zakona na osnovu kojih elemenata je procenjeno, prvo šest meseci, a onda tri dana kasnije Vlada, opet ne kaže na osnovu kog novog podatka, procenjuje, ako opet nije šac metoda, da taj rok treba da bude godinu dana duži. Upravo zbog toga sam predložio amandman da bude tri meseca, jer nemam argumentaciju ponuđenu od strane predlagača zakona zašto to treba da bude, bilo šest meseci, bilo godinu dana, bilo neki drugi rok. Ako je neki drugi rok, dajte da sučelimo argumente, pa ću možda i ja predložiti da bude i duže. Ovo nije način na koji se predlažu zakoni.
Znači, kada ističe rok, kada je sve prošlo, kada je cajtnot, zastavica već pada za one koji igraju šah i tada praktično u svom tom cajtnotu dajemo predlog i pokušavamo na određeni način da produžimo rok, jer očigledno neko nije radio svoj posao. Ovde pitam javno – ko nije obavio svoj posao? Da li su to objektivne okolnosti ili subjektivne slabosti? Nemamo ni jednu ozbiljnu analizu toga koji bi mogao da nas rukovodi, da se opredelimo kod glasanja, da li ćemo da tražimo produženje roka sedam dana, Bog je za sedam dana stvorio svet, ili za mesec dana, tri meseca, šest meseci, ceo olimpijski ciklus, četiri godine ili do kraja mandata ove vlade i da damo narednoj vladi sedam dana više. Možda će ta naredna vlada u tih sedam dana uraditi ono što treba, iskontrolisati one koje treba da iskontroliše.
U tom smislu, ukazujem da je očigledno u pripremi ovog zakona čitav niz faulova napravljen i proceduralnih, praktično načinom na koji je ovo stiglo na dnevni red. Ozbiljno su prekršena prava narodnih poslanika da se ozbiljno pripremaju za sednicu Narodne skupštine. Apelujem da se to više ne ponavlja.
Još jednom podvlačim da na ovakav neozbiljan način Vlada ne bi trebalo da se ponaša u narednom periodu. Hvala.