Gospođo potpredsednice, dame i gospodo, učestvujemo u načelnoj raspravi u vezi sa donošenjem dva zakona, i to Predloga zakona o tajnosti podataka i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Sama činjenica da učestvujemo u načelnoj raspravi znači da se određujemo prema tome da li ovakve zakone treba doneti. Načelno se određujemo prema onim osnovnim stvarima koje su navedene u samim predlozima zakona.
U svakom slučaju, očekujem da će se svi oni koji jesu za to da načelno treba podržati donošenje ovakvih zakona aktivno uključiti u drugom delu rada, u predlaganju amandmana, jer mislim da je bespredmetno predlagati amandmane ukoliko smo načelno protiv zakona.
Poslanička grupa ZES podržava donošenje i jednog i drugog zakona. Osnov za donošenje i jednog i drugog zakona nalazimo upravo u Ustavu Republike Srbije, jer osnov za donošenje ovakvih zakona su članovi 51. i 97. Ustava Republike Srbije.
Mislim da svi možemo da konstatujemo da u dosadašnjem periodu primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postoji čitav niz pozitivnih efekata u praksi.
Činjenica je da su mnogi od nas prednjačili u borbi da se donese takav zakon i da se jasno definiše na koji način može da se omogući građanima da na brži i jednostavniji način dođu do traženih informacija.
Činjenica je da su u ovom periodu od četiri godine uočene mogućnosti za popravljanje tog zakona. U svakom slučaju, treba reći da su precizirane određene odredbe da bi se efikasnije primenjivao zakon koji je i u dosadašnjoj primeni doprineo kontroli rada državne uprave i suzbijanju korupcije.
Tako se, na primer, precizira postupanje prvostepenog organa kada deo traženog dokumenta, odnosno informacije, treba zaštititi, kao što su npr. određeni lični podaci. Zatim, definisano je da li treba da se donosi upravni akt ili treba postupati po zahtevu kada se odobri, usvoji zahtev za dobijanje određene informacije.
Određene, nedovoljno jasne i precizne, odredbe zakona su popravljene, razjašnjene. Precizirani su rokovi za postupanje prvostepenog organa po zakonu: u slučaju usvajanja zahteva, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva; u slučaju kada se donosi rešenje, a ne udovoljava zahtevu, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Omogućeno je ono što do sada nije bilo moguće – da se tražiocu informacije informacija dostavi u onom obliku koji tražilac traži, ukoliko za to postoje određene tehničke mogućnosti organa. U svakom slučaju, ukoliko je nešto moguće dostaviti u elektronskoj formi, to je brže i ekonomičnije nego što je bilo po dosadašnjem, važećem zakonu, bez ovih izmena, kada je to bilo moguće samo u formi u kojoj postoji određeni dokument. Precizirane su određene stvari u pogledu mogućnosti izjavljivanja žalbe i u drugim opravdanim situacijama koje nisu bile taksativno navedene. To je nešto čime se udovoljava iskazanoj potrebi u dosadašnjoj praksi.
Precizirana su ovlašćenja Poverenika, precizirana je mogućnost pokretanja upravnog spora.
Ono što je interesantno, to je da se umesto termina „rukovodilac organa vlasti“ u predloženim izmenama koristi termin „odgovorno lice organa vlasti“ i time se to usaglašava sa važećim Zakonom o prekršajima.
Zatim, definisano je da nadzor na sprovođenjem zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave, a ne, kao po važećem rešenju, ministarstvo nadležno za poslove informisanja.
Zatim, prekršajna odgovornost ovlašćenog lica prebačena je na odgovorno lice u organu javne vlasti. Umesto odgovornosti ovlašćenog lica u državnom organu, predviđa se odgovornost odgovornog lica u državnom organu, lica koje rukovodi organom.
U svakom slučaju, pokušao sam da za kratko vreme iznesem najvažnije izmene koje se predviđaju Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Biće prilike da o tome diskutujemo i u raspravi u pojedinostima.
Smatram da je dobro što se dosadašnji, dobar Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u čijem usvajanju smo bili protagonisti, i dalje popravlja. Mislim da svaki zakon, koji je živa materija, treba popravljati u vremenu koje dolazi.
Sada bih se osvrnuo, sa nekoliko reči, na Predlog zakona o tajnosti podataka. Osnov za to nalazimo u članu 97. Ustava Republike Srbije. Činjenica je da u dosadašnjem periodu razvoja naše države nismo imali na ovakav, jedinstven način definisanu ovu materiju. Mnogo toga je tokom desetina godina proglašavano za državnu, službenu ili vojnu tajnu.
Činjenica je da preko 400 podzakonskih akata reguliše ovu materiju, tako da malo ko može da se snađe u galimatijasu raznoraznih propisa.
Smatram da je konačno došlo vreme i pozdravljam veliki napor Ministarstva pravde što je konačno pred poslanike Republike Srbije Ministarstvo izašlo, odnosno Vlada Republike Srbije, sa predlogom ovakvog zakona.
Činjenica je da je ova materija sistematizovana u zakonu koji, osim osnovnih i završnih odredaba, jasno definiše određivanje samih tajnih podataka, zatim, mere zaštite tajnih podataka; definisan je pristup tajnim podacima, postupak za izdavanje odobrenja, odnosno dozvole za upoznavanje sa određenim tajnim podacima i definisana je kontrola i nadzor, kao i kaznene odredbe u vezi s ovom materijom.
Činjenica je da na jednom mestu možemo tačno da vidimo šta se smatra tajnim podatkom i koji podatak se može odrediti kao tajni. Tajni podatak je onaj podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama javnog značaja.
Ovi podaci naročito se odnose na: nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti; zatim, na odnose Republike Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima; sisteme, uređaje, projekte, planove i strukture; naučne, istraživačke, tehnološke, ekonomske i finansijske poslove u vezi sa prethodnim.
U pogledu stepena tajnosti, ovaj zakon je definisao četiri stepena tajnosti, i to: podaci koji se tretiraju kao državna tajna radi sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interes Republike Srbije; zatim, podatak koji se klasifikuje kao strogo poverljiv radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije; podaci koji se klasifikuju kao poverljivi radi sprečavanja nastanka štete po interese Republike Srbije; „interno“ - radi sprečavanja nastanka štete za rad, odnosno obavljanje zadataka i poslova organa javne vlasti koji ih je odredio.
U Predlogu zakona definisano je vremensko ograničenje trajanja tajnosti podataka. Tajnost podataka, po ovom predlogu zakona, prestaje datumom utvrđenim u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak; nastupanjem određenog događaja utvrđenog u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak; istekom roka, gde je tačno definisano da je za podatak sa oznakom „državna tajna“ rok 30 godina, za podatak sa oznakom „strogo poverljivo“ 15, za podatak sa oznakom „poverljivo“ pet godina i za podatak sa oznakom „interno“ dve godine.
Osim toga, definisano je kada može doći do opoziva tajnosti i normalno je, ukoliko je podatak učinjen dostupnim javnosti, da je to poslednji slučaj vremenskog ograničenja tajnosti podataka.
U pogledu mera zaštite tajnih podataka, čitav niz mera je jasno definisan, na koji način država treba da štiti svoje interese. Takođe je jasno definisan i sam postupak izdavanja odobrenja, odnosno dozvole određenim licima i određenim institucijama u pogledu pristupa tajnim podacima. Definisan je i sam postupak i sistem bezbednosne provere, znači, da ne odlučuje neko za koga ne znamo na koji način utvrđuje ili ne utvrđuje, to je jasno zakonom pobrojano i definisana je procedura. Definisane su i tri vrste bezbednosne provere: osnovna bezbednosna provera, potpuna bezbednosna provera i posebna bezbednosna provera, sve u zavisnosti od značaja podataka koji su označeni određenim stepenom tajnosti.
U svakom slučaju, ovaj zakon ni na koji način ne šteti bilo kome u Republici Srbiji, već koristi očuvanju nacionalne bezbednosti, koristi vitalnim interesima Republike Srbije, a u članu 3. definiše jednu stvar koja do sada nije bila tako definisana.
U članu 3. Predloga zakona jasno i kategorički je napisano koji podaci se ne smatraju tajnim podacima. Proglašavanje bilo kojeg podatka tajnim podatkom, ukoliko je usmeren ka izbegavanju krivične odgovornosti, ne može da se smatra opravdanim, jer član 3. direktno kaže: „Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti“.
Znači, na direktan, jasan i nedvosmislen način ova država je stala protiv kriminala, protiv svih onih koji pokušavaju da kroz navodne nacionalne interese, isticanjem u prvi plan neke navodne nacionalne bezbednosti, provuku kršenje zakona. Jasno je definisano u zakonu šta može da bude, šta treba da bude, šta je stvarno tajni podatak, na koji način država treba da štiti tajnost podataka i na koji način zloupotrebe... a bili smo svesni da je desetinama godina bilo pokušaja da se označavanjem bilo kog dokumenta kao tajnog prikriju određene negativne pojave.
U svakom slučaju, smatram da će svi oni koji su aktivno uzeli učešća u predlaganju amandmana na ovaj predlog zakona, koji su se potrudili da svojim trudom i radom ovaj dobar predlog zakona unaprede, u danu za glasanje načelno podržati donošenje ovakvog zakona. Međutim, i sve one koji amandmanski predlažu određeno poboljšanje ili korekcije ovog predloga zakona, a eventualno ne bude određeni amandman usvojen, pozivam da u danu za glasanje podrže kako jedan, tako i drugi predlog zakona, jer smatram da doprinose svima nama i državi Srbiji.