Dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o zadužbinama i fondacijama. Mi, poslanici i poslanice DS i poslaničke grupe ZES, smatramo da takav zakon treba doneti. Stari zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima donet je još 1989. godine u vreme SFRJ, u vreme društvene svojine, društveno-pravnih lica i u vreme, samo ilustracije radi, kada je u susednoj Rumuniji još Čaušesku bio na vlasti.
Mislim da je potrebno da na dobar način regulišemo oblast zadužbinarstva i dobročinstva. Ta tradicija je prisutna u istoriji srpskog naroda i građana Srbije i mislim da je jako važno da ponovo afirmišemo čin davanja na korist otečestva, da afirmišemo društvenu odgovornost i pojedinca i kolektiva i da se vratimo na put najvećih dobrotvora u našoj istoriji.
Da nije bilo zadužbinara ne bi imali Hilandar, ne bi imali Pećku patrijaršiju, ne bi imali Žiču, Studenicu, Sopoćane, ne bi imali Manasiju, ne bi imali škole, bolnice mnoge koje i sada rade, ne bi bilo Tekelijanuma. I upravo ovi dobrotvori tokom istorije, najveći naši sinovi, decenijama su postavili standarde postupanja u korist naroda, u korist siromašnih, bolesnih, u korist budućnosti, bez obzira na vreme u kome su živeli.
Zbog toga vas pozivam da usvojimo ovaj zakon, da upravo mi pokrenemo proces vraćanja na tradicije koje su donele veliko dobro. Ljubeći bližnjega svoga kao samoga sebe zadužbinari i dobrotvori ostavljali su svoju imovinu u cilju ostvarivanja društvene koristi i ostavljali su primer kako treba raditi narednim generacijama.
Mi koji dolazimo iz Pančeva, iz te mešovite sredine, najbolje znamo koliko je važno dobro razumevanje i saradnja, koliko je važno činiti dobro za opštu korist. Najbolji primer su nam upravo ličnosti koje su ostavile dubok trag i u Pančevu, ali i u celoj Srbiji. Samo kratka istorija moga grada objasniće zašto je ovo važno.
Upravo najveći dobrotvor u istoriji srpskog naroda, naučnih Mihajlo Pupin, dobitnik Pulicerove nagrade za književnost, lični prijatelj američkog predsednika Vilsona, jedan od najbogatijih ljudi tadašnje Amerike, ali pre svega veliki čovek i dobrotvor, primer nam je za to. Kao učenik pančevačke gimnazije, koju su podigli dobrotvori i zadužbinari Tomas Andulović i Ignjat Barevac, svojevremeno i sam pomagan prilozima između ostalog i SPC na opštini Pančevo, svom narodu vratio je višestruko.
Malo je danas i vremena i samo pobrojati Pupinova plemenita dela i pomoć koju je uputio ne samo siromašnim i vrednim učenicima i studentima, već i bolnicama, piscima, pesnicima, umetnicima. Između ostalog, i Urošu Prediću je do pred kraj života slao određenu pomoć.
Drugi čovek, takođe povezan sa Pančevom, jeste Đorđe Vajfert. Svojevremeno najveći industrijalac u Srbiji, guverner Narodne banke, ali veliki dobrotvor Beogradskog univerziteta, muzeja, bolnica, invalidskih domova i osnivač prihvatilišta za siromašnu žensku decu pri crkvi Svete Ane u Pančevu.
Ilija Milosavljević Kolarac, 30 godina je živeo i trgovao u Pančevu, svi znamo kakav je dubok trag ostavio u celoj Srbiji. Moram da kažem da upravo veliki zadužbinari i dobrotvori bili su pre svega lično skromni ljudi.
Imamo primere, konkretno u Pančevu, da mnogi koji su imovinu zaveštavali za opštu korist do kraja života su umeli da čuvaju čobanski štap i kabanicu, ne stideći se porekla. Imamo primer i kada je Ilija Milosavljević Kolarac zaveštao i dao veliku imovinu za osnivanje Narodnog univerziteta, da je sa nekoliko reči poslao telegram. Kada su ga pitali zašto samo sa nekoliko reči, kaže – skup je telegram. Kažu – ali, dali ste toliko dukata. Upravo zato što je štedeo, zbog toga je i imao da da, pre svega za buduće generacije.
Mi u Pančevu čuvamo istorijske podatke, pre svega uspomene na učinjeno dobro. Ako dođete u Pančevo, u Zbirci srpske pravoslavne crkvene opštine, jednoj od najlepših zbirki portreta slikara 19. veka u celom srpstvu, odmah iza Matice srpske u Novom Sadu, videćete i danas slike najvećih dobrotvora i to čuvamo za buduće generacije.
Voleo bih da ovakve zbirke iz dana u dan rastu i da se proširuju novim zadužbinarima i novim dobrotvorima.
Prozborio bih nekoliko reči o samom zakonskom tekstu, jer smatram, kao diplomirani pravnik, da je ovo dobar zakon. Posebno bih ukazao na članove 3, 7. i 70. Predloga zakona.
U članu 3. izričito je navedeno koji su ciljevi zadužbine i fondacija. Upravo, ostvarivanje opštekorisnog cilja, u smislu ovog, smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture, promovisanje i popularizacija nauke, obrazovanja i umetnosti amaterskog sporta, unapređenje osoba sa invaliditetom, briga o deci i mladima, pomoć starima, zaštita životne sredine, borba protiv korupcije, zaštita potrošača, zaštita životinja, humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve, odnosno interese.
Zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve i kada je njihova aktivnost usmerena na određeni krug lica, koje pripadaju određenoj profesiji, nacionalnoj, jezičkoj, kulturnoj i verskoj grupi, polu ili rodu, odnosno na lica koja žive na određenom području.
U svakom slučaju, ovaj zakon je dobar. Ukazao bih i na odredbe člana 7, da u pogledu poreskih oslobođenja, jasno je navedeno u članu 7. da na sredstva koja zadužbina, koja je osnovana radi ostvarivanja opštekorisnog cilja i fondacije, stiču besteretno, od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija, zaostavština i slično, ne plaćaju se porezi ustanovljeni zakonom. Mislim da je dobro što je to jasno označeno, da ne bi bilo nedoumica.
Konačno, nešto što smatram da je izuzetno važno, a pre svega zbog onih fondacija i zadužbina koje su davno osnovane, koje su radile i koje su na neki način gasnule nakon Drugog svetskog rata, da baš u pogledu tih fondacija i imovine u članu 70. je rečeno da se zabranjuje otuđenje i opterećenje imovine koja je oduzeta zadužbinama u periodu od 1945. godine do donošenja zakona kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine i naknade za oduzetu imovinu.
Da ne bih sada elaborirao član po član, smatram da nam je ovakav zakon izuzetno potreban. Smatram da je dobro rešenje što je sada izostavljena odredba koja je važila od 1989. godine da državni organi ocenjuju celishodnost osnivanja fondacija i zadužbina. To je sada izostavljeno i dobro je što je izostavljeno.
Smatram da je izuzetno korisno što je direktno predviđena potreba podnošenja izveštaja, da izveštaji budu dostupni javnosti za poslovanje zadužbina i fondacija. Sve u svemu, ovaj predlog zakona mislim da možemo da ocenimo kao dobar.
Pozivam vas da kao narodni poslanici podržimo ovaj zakon, da ovu jako važnu materiju regulišemo na način kako je to uređeno u svim razvijenim državama, ali pre svega zbog potrebe da afirmišemo tradiciju zadužbinarstva i dobročinstva za opšte dobro.
Dame i gospodo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pozivam vas da u Danu za glasanje usvojimo Predlog zakona.