Gospođo potpredsednice, poštovani predstavnici Ministarstva pravde, dame i gospodo narodni poslanici. Danas raspravljamo o Predlogu zakona o parničnom zakonu u načelu i činjenica da je to vrlo važan zakon. Ljudi kada su u situaciji da ostvare svoja prava često su prinuđeni da se obrate sudu i da upravo u parničnom postupku ostvare ta svoja prava.
Upravo zbog toga je važno za državu i društvo da sudovi budu efikasni i da se sudijama, koji su u okviru reforme pravosuđa izabrani, omogući instrument kojim će praktično biti u situaciji da omoguće svim onim ljudima koji treba da ostvare svoja prava i samo ostvarivanje tih prava. Da su sudovi imali dobar instrument i da su samim tim sudovi bili efikasni ne bi bilo potrebe da se menja, odnosno donosi ZPP. Međutim, svedoci smo da upravo zbog nekih rešenja u važećem ZPP suočeni smo sa neefikasnošću sudova i praktično veliki broj građana podnosi ustavne žalbe ili predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Normalno je u svakoj državi da pokušamo maksimalno da obezbedimo ostvarivanje prava građana u redovnom postupku, znači u redovnim sudovima i zbog toga je važno da tokom ove rasprave o ZPP kako u načelu, tako i po amandmanima dođemo do što je moguće boljih rešenja. Od toga će zavisiti efikasnost sudova. Sigurno ne možemo da se pomirimo sa situacijom da često poverioci ne mogu da ostvare svoja prava i da upravo zbog neefikasnog postupka dolazimo u situaciju da mnogi poverioci moraju da vode dugotrajne i skupe parnice, a opet dužnici su u povoljnoj situaciji često izbegavajući svoje obaveze, što dobrim delom doprinosi i nelikvidnosti privrede i mnogim drugim težim posledicama.
Novi ZPP, računam da će obezbediti efikasniji i ekonomičniji postupak pred sudovima i doprineti pravnoj sigurnosti svih pravnih subjekata. Ovaj predlog zakona pripremila je ozbiljna radna grupa, koju su činili predstavnici, ne samo predstavnici Ministarstva pravde nego i predstavnici nosilaca pravosudnih funkcija svih stepena i vrsta sudova, advokature, profesori pravnog fakulteta. I danas kada raspravljamo o zakonu u načelu i kada budemo za koji dan raspravljali o zakonu o pojedinostima sigurno je da će se otvoriti jedan veliki broj dilema da li je idealno rešenje pronađeno, ili postoji mogućnost da se ovaj dobar predlog zakona, u određenom delu koriguje i da stignemo do još boljih rešenja, do jasnijih rešenja ili rešenja koja će u praksi imati bolje pozitivne efekte.
Smatram da ovaj predlog zakona obezbeđuje svim strankama pravo na zakonito i jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava. Ovaj predlog zakona nosi i određene izmene u odnosu na dosadašnje zakonsko rešenje. Mislim da je ono što je najvažnije, to je vremensko ograničenje trajanja postupka, znači samog parničnog postupka. To doprinosi ostvarivanju načela suđenja u razumnom roku, jer predviđeno je da sud, već na početku parničnog postupka zajedno sa parničnim strankama, je dužan da odredi vremenski okvir za preduzimanje pravnih radnji. Mislim da je to jasno i svakom građaninu, a pogotovo ljudima koji su iz pravosuđa zašto je to toliko važno, jer time će se stvoriti izvesnost i izglednost kada određena stranka može da utvrdi da li ima pravo ili nema pravo na nešto što ona smatra da ima pravo.
Moram da kažem da su, posebno na ime predloga zakona je da je utvrđena posebna mesna nadležnost u posebnim sporovima. To su sporovi za zaštitu prava potrošača prema mestu prebivališta. To je nešto novo. Zatim, možemo da razgovaramo o tome da li u prvostepenom postupku treba da sudi sudija pojedinac ili treba da sudi veće. Smatram da je ovaj predlog zakona dobar. Da u prvostepenom postupku treba da sudi sudija pojedinac. Time doprinosimo uštedi, a opet moram da kažem da je zakon dovoljno demokratičan da nije ugroženo ustavno pravo na zborno suđenje jer stranke imaju pravo da zahtevaju da im u konkretnom slučaju sudi veće. U pogledu postupka pred drugostepenim sudom i po vanrednim pravnim lekovima uvek sudi veće. Mislim da je ovaj predlog zakona u ovom delu apsolutno dobar i da tu ne treba ništa dalje korigovati.
Mislim da je u Predlogu zakona dobro definisano pitanje isključenja izuzeća sudije. U dosadašnjoj pravnoj praksi pred sudovima imali smo situacije da se podnosi predlog za izuzeće svih sudija određenog suda, bez obzira da li taj sudija sudi ili ne u konkretnom postupku, znači u konkretnom predmetu. Ovo predloženo rešenje u Predlogu zakona smatram da je mnogo bolje.
U pogledu Predloga zakona da stranka može da učestvuje samostalno i preko punomoćnika koji može da bude isključivo advokat, o tome možemo da polemišemo. Lično smatram da je to dobro rešenje upravo zbog svih odgovornosti koja advokat ima i po Zakonu o advokaturi koji smo skoro usvajala jer nije ista stvar ukoliko neko kao advokat nastupa pred parničnim sudom ili neko ko je samo diplomirani pravnik sa položenim ili bez položenog pravosudnog ispita ili ono što je dosada bilo rešenje, čak i bez Pravnog fakulteta. Pitanje odgovornosti nije isto, a smatram da je odgovornost na svim nivoima i uključujući i odgovornost advokata treba postavljati na drugi način nego što je do sada bilo.
Smatram da je to dobro rešenje iako je smatram da u određenom delu, znači u članu 85. je koristan amandman, što je naš kolega gospodina Nenad Konstantinović podneo, da treba u članu 85. posle stava 2. dodati stav 3. "zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima", tu pre svega mislim na prvobranilaštvo, na sva ova tri nivoa. Mislim da je to koristan amandman, nadam se da ćemo o tome diskutovati kada budemo raspravljali amandmane, u pojedinostima.
Hteo bih samo taksativno da pomenem neke stvari koje su u Predlogu zakona, a to je primena informacionih tehnologija u parničnom postupku, novi momenat koji do sada nije bio tako regulisan. Zatim, ono što je interesantno, to je da ročišta u parničnom postupku mogu da se odlažu samo izuzetno. Sam zakon to detaljno reguliše.
Pitanje dostavljanja pismena. To je dosada bio veliki problem u vođenju parnice i pokušaju stranaka da ostvari svoja prava. Možemo da diskutujemo samo o načinu, znači, da li postoji modalitet da se koriguje sam način dostavljanja, mislim da je ideja dobra. Smatram, da i zakonsko rešenje dobro ako neko ima bolje rešenje tim bolje, ali smatram da je dobro da se na osnovu zvaničnih podataka i to je evidencija o prebivalištu ili na osnovu adrese iz registra pravnih lica, tačno odredi koja adresa na koju će se pokušati dostavljanje i ukoliko se stranka ne pojavi, ukoliko ne bude zatečena stranka, ukoliko se ne pojavi na sudu u roku od 30 dana, ne smeju ostale stranke da budu ugrožene izbegavanjem prijema pismena.
Moram da kažem da opet u pogledu efikasnosti precizirano je da sud može zastati sa postupkom samo kada je to izričito propisano posebnim zakonom, a ne kada i po slobodnoj oceni on ceni da je to celishodno. Time se ubrzava sam postupak. I sam uvodničar, odnosno gospođa ministarka i mnogi moji prethodnici su pominjali sva ova nova rešenja, u pogledu isticanja odmah na pripremnom ročištu, koje su sve činjenice sporne, koji dokazi treba da se izvedu i kako treba i do kada se utvrdi vremenski okvir za sprovođenje postupka.
Sud po pravilu zakazuje jedno ročište za glavnu raspravu, a postoji mogućnost izuzetka u više dana uzastopno ili određenim razmacima u skladu sa utvrđenim vremenskim okvirom. Precizirana je definicija međupresude, njen predmet izreke je pravna priroda. Vraćena je presuda zbog izostanka. U predlogu zakona istina ima i određene stvari koje su za ozbiljnu analizu. Naročito kada budemo raspravljali o zakonu u pojedinostima, ali ja bih ovog trenutka samo dve stvari istakao, a to je član 368. Predloga zakona. To je koji predviđa da žalba protiv prvostepene presude koja se fizičkom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi izuzev 300 evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS, na dan donošenja odluke, odnosno kojem se preduzetniku ili pravnom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi izvoz od hiljadu evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan donošenja odluke, ne odlaže izvršenje. To je isto predviđeno po pitanju naknade troškova.
Međutim, ukoliko ovaj član ostane ne promenjen u odnosu na predlog zakona, ja lično smatram da bi se enormno povećao broj postupaka izvršenja, a za slučaj uspeha u postupku po pravnim lekovima, kao i broj postupaka protiv izvršenja kod neosnovanih naplata i slično. Pitanje da li bi bio besmislen institut žalbe? Uporedno pravno, ovakvu odredbu nisam našao da postoji, a njena formulacija po meni predstavlja mešanje rešenja iz upravnog postupka u parničnim, odnosno iz izvršnog postupka u parnični. Formulacija ove odredbe je materija zakona o izvršenju i obezbeđenju, a ne Zakona o parničnom postupku.
Konačno, postavlja se pitanje kada se u parnici pojavljuje kao stranka, odnosno kao dužnik, fizičko lice i preduzetnik, odnosno pravno lice, na primer, kao solidarni dužnici, naknada štete i saobraćaja i ukoliko dođemo u situaciju da presuda glasi na iznos između tri hiljade između trista i hiljadu evra protivrednosti. Da li prema pravnom licu može da se krene u izvršenje odmah, a prema fizičkom licu tek eventualno po rešavanju po žalbi?
Znači, diskutabilna je ta odredba. Mislim, da ima osnova da u članu 368. Predloga zakona diskutujemo detaljno. Znači, bez obzira što opet moram da kažem, namera predlagača zakona se uopšte ne dovodi u pitanje. Jer činjenica je da u mnogim postupcima dužnik izvrgava i gleda na koji način da ne izvrši obavezu, ali daj da vidimo da tu efikasnost na određeni, drugi način rešimo.
Moram da kažem još jednu stvar, da imam zamerku i to govorim kapitalnu zamerku jer znate kako biće stvari o kojima ćemo diskutovati, a pitanje je da li iko može da utvrdi da je u pravu. To govorim po pitanju revizione vrednosti, da li je to protivvrednost sto hiljada evra ili trista hiljada evra, da li je protivvrednost 200 hiljada evra ili 100 hiljada evra u privrednim sporovima i koliko.
Znači, to je diskutabilno, jer tu niko ne može da pretenduje, da kaže apsolutno sam u pravu, jer se dovodi u pitanje produžavanje u nekim slučajevima neopravdano produžavanje trajanja postupka. Ali se opet sa druge strane treba omogućiti određenim slučajevima ispitivanje po vanredno pravnom leku kao što je revizija. Znači, to su neke stvari i ja sam na te članove podneo amandmane ali ne tvrdim da sam u pravu, niti mogu da pretendujem to, više sam podneo amandmane da ovde raspravimo to još jednom, da otvorimo tu temu da vidimo, odmerimo koja je to ona prava vrednost za reviziju.
No, jednu stvar, gde smatram da bi trebalo ozbiljno da se svi pozabavimo, to je članom 474. gde u privrednim sporovima sporne činjenice se isključivo dokazuju ispravama. Podneo sam amandman, da po pravilu se dokazuje ispravama jer ukoliko bi se sporne činjenice dokazivale isključivo ispravama, isključila bi se mogućnost čitavog niza odredaba pozitivno pravnih propisa, pa bi se tako eliminisala mogućnost primene instituta rušljivih ugovora, zabluda, pretnja, prinuda, zatim smetnja državine kao i dokazivanje postojanja čitavog niza ugovora za koje Zakon o obligacionim odnosima nije predviđena obaveza da pismena forma, znači zakup ugovor o kupoprodaji, isključena je mogućnost dokazivati da je neki ugovor nastao i da postoji jer nemoguće je dokazivati saglasnost kao volja nastanka ugovora za koji nije propisana pismena forma i praktično ova odredba čini potpuno neupotrebljivom i neprimenjivom odredbu člana 471. ZPP stav 1.
Navedena formulacija eliminiše i upotrebu naziva veštaka što je u privrednim sporovima nedopustivo ni prema odredbama ZPP kojima su regulisane isprave, znači članovi 238. do 243. kao ni odredbama Zakona o sudskim veštacima nije predviđeno da nalaz veštaka ima svojstvo isprave. Znači, pored izuzetnog nije moguće te isprave upotrebljavati poslovnu prepisku stranaka u izvršavanju ugovornih obaveza kao ni poslovna prepiska nije predviđena kao isprava osim finansijsko-knjigovodstvenih dokumenata, a privredni sporovi se ne vode samo oko plaćanja ili neplaćanja, već povodom čitavog niza pravnih instituta koji ne moraju biti na nivou finansijsko-knjigovodstvene dokumentacije.
Znači, u tom delu mislim da ima osnova da raspravljamo kada budemo raspravljali o pojedinim članovima. Evo, ja koristim priliku, malo sam sad zloupotrebio situaciju da i u raspravi u načelu pomenem dva određena konkretna člana ocenjujući ovaj predlog zakona kao dobar. Kao izuzetno, i juče sam to rekao kada smo raspravljali o predlogu zakona o krivičnom postupku u tih šest osam ili ovih 508 članova sigurno je da svaki pojedinac može da nađe nešto na šta će ukazati prstom i reći – e, mislim da ovo treba drugačije rešiti.
Međutim, ovih 508 članova postaviti i formulisati ovakav predlog zakona nije mali posao. Veliki je posao jer čestitam onima koji su učestvovali u Radnoj grupi i svima koji su doprineli da ovakav predlog zakona stigne do nas, jer smatram da je dobar predlog zakona. Daje nova rešenja, ne samo po pitanju revizije, moram da kažem da predlog za ponavljanje postupka je sada po ovom predlogu zakona najvažniji pravni lek. U skladu sa tim predloženim proširenje razloga kao i produženje roka za izjavljivanje ovog pravnog leka.
Moram da ukažem da su ovaj predlog zakona sadrži odredbe koje uređuju posebne parnične postupke i to postupak o potrošačkim sporovima, zatim, postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana. U svakom slučaju mi smo sada u prilici da o ovom zakonu raspravljamo da ga doradimo i da ga do dana za glasanje pripremimo, znači da bude onakav kakav treba.
Ovaj predlog zakona treba da stupi na snagu 1. februara 2012. godine a upravo i ova rasprava treba da doprinese ne samo stručnoj javnosti, nego i ukupnoj javnosti da zna šta ih očekuje posle 1. februara 2012. godine, u smislu ostvarivanja postupaka u parničnom postupku.
Čestitam još jednom sastavljaču Predloga zakona i pozivam vas da nakon usvajanja određenih amandmana kojima možemo još da unapredimo ovaj tekst zakona, izglasamo zakon o parničnom postupku.