Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi pred sobom imamo Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, Predlog autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima.
U pogledu Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, u pogledu člana 1. neću se mnogo osvrtati, jer tu se radi praktično o reosiguranju. Mislim da je svakome ko je ozbiljno čitao Predlog zakona to jasno.
Šta nam nije jasno? Da li odredba člana 234. Zakona o osiguranju treba da se prolongira iz godine u godinu, dalje i dalje?
U tom smislu moje kolege i ja iz poslaničke grupe DS sačinili smo tri amandmana. Danas smo dobili uveravanje gospodina ministra da će NBS kao ovlašćeni predlagač zakona u ovoj oblasti završiti posao i da ćemo imati mogućnost da u Narodnoj skupštini izglasamo nov zakon o osiguranju do polovine naredne godine.
Ako je to istina, nemam razloga da sumnjam da gospodin ministar je to iskreno rekao, onda isto tako nema razloga da se ne prihvati amandman narodnog poslanika Srđana Mikovića, koji je predložio da rok koji se produžava bude šest meseci, a ne godinu dana ili amandman gospodina Srđana Milivojevića, koji je predložio da se produži rok na osam meseci ili amandman narodne poslanice Nataše Vučković, koja je predložila da taj rok produženja bude devet meseci.
Gospodine ministre, uveravate nas da će za šest meseci biti završen posao i ne vidim zašto ne biste prihvatili amandman i rekli – u redu, razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja biće za tih šest meseci, usvajamo amandman?
Ukoliko sam previše bio optimistički određen prema tome ili ukoliko sam previše verovao gospodinu ministru, dajte da produžimo rok dva ili tri meseca ili da prihvatimo predlog gospodina Srđana Milivojevića ili gospođe Nataše Vučković.
Konačno, činjenica je da predloge zakona sačinjavamo kada je cajtnot. Znali smo prošle godine kada nam ističe ovaj 31. decembar, a onda brže bolje 18. decembra, dan uoči Svetog Nikole se da Predlog zakona i očekuje se da se to odmah izglasa.
Redovna procedura je, za one koji ne znaju naš Poslovnik, da 15 dana predlog zakona treba da stoji u skupštinskoj proceduri, da svaki narodni poslanik i članovi i matičnog odbora i drugih odbora koji se izjašnjavaju po pitanju predloga zakona imaju dovoljno vremena da se izjasne. Zato je tih 15 dana, da bi se pročitalo i da nam se ne bi desilo kao u predlogu zakona da se predvidi stupanje na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. Danas je 23. decembar. Osam dana od danas kada je? To je 31. decembar 2013. godine, a 31. decembar 2013. godine je rok kada su organizacije za osiguranje trebale da razdvoje životno i neživotno osiguranje.
Polazi se od pretpostavke verovatno da neće biti amandmana, da će danas moći da se izglasa zakon, da će danas predsednik Republike potpisati ukaz o proglašenju i da će danas biti objavljen zakon. Jedino tada ima smisla odredba da će zakon stupiti na snagu osam dana od dana objavljivanja.
U protivnom, ukoliko budemo raspravljali o amandmanima 25. decembra, što očekujem da neće biti jer je 25. veliki praznik Božić za veliki broj građana Srbije i jedan broj narodnih poslanika, očekujem da će se u četvrtak raspravljati o amandmanima. Ako se to desi, objavljivanje ne može da bude pre četvrtka ili pre petka, naročito ako glasanje bude u 19,00 časova, kako je potpredsednik Konstantin Arsenović najavio.
Šta to znači? Ako ne usvojimo amandman, džabe nam uopšte Predlog zakona. Džabe smo krečili, jer 1. januara svi koji do 31. decembra nisu uradili svoj posao ulaze u docnju. Bespredmetno raspravljate. Da ste nas pitali ranije, objasnili bismo vam.
Druga stvar, što je posebno interesantno, dobili smo predlog autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima.
Sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine je od strane predsednika Odbora zakazana upravo za 19. decembar, za Svetog Nikolu sa ciljem da je ovo jako važno. Ne znam šta će se desiti ukoliko se to ne uradi upravo tada za Svetog Nikolu?
Činjenica je da predsednik Odbora gospodin Cvijan tada nije bio u prilici i uglavnom nije predsedavao tim odborom. Opet ovde pred svima vama moram da se izvinim što tada nisam bio u prilici da predsedavam Odborom za ustavna pitanja i zakonodavstvo zato što nisam na stalnom radu u Narodnoj skupštini i zato što sam tada bio u obavezi da u isto vreme budem na drugom mestu upravo braneći čoveka koji je dan danas u pritvoru samo zbog uznemirenja javnosti koji je u tri, četiri mandata dobio poverenje svojih sugrađana i to 75%. Upravo zbog toga nisam mogao da stignem na sednicu Odbora, a postavlja se pitanje i tumačenja tog člana 211. Zakonika o krivičnom postupku – da li uznemirenje javnosti, koji ugrožava nesmetano vođenje krivičnog postupka treba da bude razlog za pritvor?
No, da neko protumači da otvaram političku temu, a to jeste par ekselans politička tema, ja ću se vratiti na ovo samo tumačenje.
Činjenica je da smo mi kao narodni poslanici dobili predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo kojim je predsedavao predsednik Narodne skupštine, gospodin Stefanović u takvom tekstu gde se kaže: da bi kandidat bio imenovan za direktora javnog preduzeća potrebno je da ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o javnim preduzećima, Uredbom o merilima za imenovanje direktora javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija koja je objavljena 2013. godine, kao i aktima Komisije za imenovanje Vlade.
Kada nam je Vlada davala predlog autentičnog tumačenja, mislim da jedino što je Vladi bilo bitno je bilo da u postupku imenovanja direktora javnog preduzeća ne primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Te rečenice nema u tekstu autentičnog tumačenja, ali ima ovo drugo. Sada ću da vam objasnim šta je tu apsolutno nelogično.
Mi dajemo tumačenje kako treba da se tumači odredba Zakona o javnim preduzećima koja je 2012. godine izglasana. Te 2012. godine nije bilo uredbe Vlade iz 2013. godine, a mi dajemo tumačenje da ta odredba iz 2012. godine važi na taj način da su potrebni uslovi iz Zakona o javnim preduzećima, Uredbe iz 2013. godine i uslovi iz akata Komisije za imenovanje Vlade. Nonsens. Godine 2012. nije postojala uredba, a mi tvrdimo da Zakon iz 2012. godine važi. Drugo, Zakon je stariji od uredbe. Šta mi tumačimo, da su potrebni uslovi iz određene uredbe koja će biti doneta u budućnosti u odnosu na izglasavanje zakona?
Konačno, samo bih vam ukazao na još jednu stvar. Na apsurd, pre svega tumačenja člana 22. stav 1. tačka 1). Imate u materijalu. Znači, tumači se da za direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina, imenuje se lice koje ispunjava sledeće uslove – da je punoletno i poslovno sposobno, a ne nabrajam da je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće, da ima visoko obrazovanje stečeno na studijama III stepena, doktor nauka, II stepena master itd, da ima najmanje pet godina radog iskustva, da nije član organa političke stranke, da nije osuđivan za krivično delo protiv privrede, pravnog saobraćaja, službene dužnosti, da licu nije izrečena mera bezbednosti i zabrane obavljanja delatnosti. Znači, izvlačimo samo jednu rečenicu, ovo drugo ne važi. Puj pike ne važi. Za tumačenje to nije važno. Molim vas da na ovo posebno obratite pažnju.
Mi dajemo tumačenje da bi kandidat bio imenovan za direktora javnog preduzeća, potrebno je da ispunjava sve uslove koji su propisani Uredbom o merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija i aktima Komisije za imenovanje Vlade, a ti uslovi se odnose ne samo za Republičko javno preduzeće, nego se odnosi i na ona javna preduzeća čiji je osnivač organ uprave AP i jedinica lokalne samouprave. Znači, oglas o javnom konkursu priprema s jedne strane nadležno ministarstvo, odnosno organ uprave AP ili jedinice lokalne samouprave.
Sada mi objasnite, da li je to normalno da za preduzeće u bilo kojoj lokalnoj samoupravi se propisuju uslovi iz Republičke uredbe i uslovi iz akata komisije za imenovanje Vlade, a radi se o javnom preduzeću u bilo kojoj lokalnoj samoupravi? Da li su se tu malo pomešale nadležnosti i pomešalo ono šta se htelo?
Ukoliko se htelo da se protumači da Zakon o javnim preduzećima ima primat u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku, to je moglo mnogo jednostavnije da se uradi. Mi sada imamo autentično tumačenje, koje ničem ne služi gde ne dobijamo odgovor onaj koji je očigledno bio bitan Vladi, a autentično tumačenje pošto se donosi u postupku istog, kao i kako se donose zakoni. Autentično tumačenje će da nam padne pred Ustavnim sudom. Da li mi to hoćemo?
Ovog trenutka još jednom postavljam pitanje – da li nam treba ovakvo jedno zaletanje u autentičnom tumačenju gde se dira u nadležnosti i lokalne samouprave, gde se dira u nešto što je Zakonom o javnim preduzećima definisano kao nadležnost organa lokalne samouprave, samo zato da bi stigli do nekog tumačenja koje treba da olakša Vladi u pogledu postavljanja direktora javnih preduzeća, ukoliko se neko do sada pozvao i rekao – ej, treba da važi ZUP, odnosno Zakon o opštem upravnom postupku da može da mu se odgovori – nisu u pravu, nego treba da važi Zakon o javnim preduzećima? To je drugačije trebalo da se uradi. Ako tehnički hoćemo da napravimo autentično tumačenje, pitajte one koji znaju to da naprave i nemojte danas za sutra da predlažete autentično tumačenje.
Dajte da ga uradimo kako treba, jer svaki akt koji izađe iz ove sale, ukoliko ne valja bruka je za sve nas. Bez obzira da li smo glasali ili nismo glasali. Da li smo bili protiv i da li smo ukazivali da nešto ne štima. U tom smislu, molim vas nemojte više po hitnom postupku. Pustite nas da pročitamo, da vam najdobronamernije damo sugestiju i da odavde akti, bilo da su zakoni, bilo da su autentična tumačenja ili nešto drugo, da bude kako treba.
Gospodine ministre, vama se desilo kod izmena Zakona o javnoj svojini ili Zakon o restituciji i povraćaj imovine, vama su gurali da potpišete nacrt zakona koji je išao na Vladu, a niste bili nadležni za to. Bilo je nadležno Ministarstvo pravde i državne uprave. Nesporno, možete to da branite, može da brani bilo ko taj zakon, ali dajte da poštujemo proceduru i ono što stoji.
U avgustu smo izglasali Zakon o ministarstvima pa nismo poštovali. Molim vas dobronamernu prihvatite moju diskusiju, jer nijedna diskusija ni ide prema tome da se bilo kome nešto natrlja na nos, nego pre svega da ako pravimo nešto da pravimo da se ne stidimo. Hvala.