Gospodine predsedniče, gospodine direktore Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, poslanička grupa DS će u danu za glasanje podržati oba predloga zakona i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku, koji je predložila grupa poslanika SPO-DHSS, kao i Predlog zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata.
Činjenica je da možda postoji određena potreba da se malim amandmanskim intervencijama od strane odbora, donekle tekstovi doteraju, ali moram da kažem da i jedan i drugi predlog zakona je na fonu onoga zašta se zalaže DS.
Činjenica je da principi dobre zakonodavne politike podrazumevaju obezbeđivanje potpune pravne sigurnosti i zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, puno poštovanje hijerarhije i međusobne usklađenosti propisa, obezbeđivanje potpune transparentnosti i otvorenosti tokom celokupnog zakonodavnog procesa, pa između ostalog i poboljšanje uopšte postupka.
Znači, objavljivanje zakona i drugih propisa i akata i omogućavanja što širem krugu ljudi da budu upoznati sa zakonskim rešenjima, sa važećim zakonskim rešenjima i sa određenim bazama podataka koji su povezani sa donetim propisima i aktima i eventualno sprovođenjem tih propisa i akata.
Činjenica je da jedna velika grupa poslanika od 25 poslanika, koji su svi članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ili su zamenici članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, došli su zajednički do radnog teksta Rezolucije o zakonodavnoj politici, koju očekujemo da u nekom relativno kratkom periodu bude razmatrana i ovde na plenarnoj sednici.
Činjenica je da upravo ti, mogu reći, najpozvaniji među nama, koji se bave upravo ovim poslovima, znači, s jedne strane usaglašenosti propisa sa Ustavom, a sa druge strane koji se bave analizom zakonodavne politike, su između ostalog kao potrebu ukazali da u zakonodavnom postupku treba da se poštuju između ostalog i sledeća načela, to su načelo pojednostavljenje, koje podrazumeva jednostavne procedure uz mogućnost korišćenja savremenih instrumenata, bez nepotrebnih opterećenja, kodifikaciju pojedinačnih oblasti i pripremu prečišćenih tekstova, sprečavanje, izmena i dopuna jednog propisa drugim, kao i odlaganje primene propisa koji je već stupio na snagu, bez opravdanih razloga.
S druge strane, poštovanje načela pristupačnosti, koje zahteva od nadležnih organa da obezbedi upoznavanje javnosti, s novim propisima u raznim rokovima za primenu, koji samo izuzetno mogu biti kraći od rokova propisanih Ustavom, te da obezbede besplatan pristup ažuriranim i jednostavnim bazama važećih propisa. Tu je podvučeno, znači, pitanje usvajanja i objavljivanja zakona i drugih propisa i dostupnost, i izradu prečišćenih tekstova.
Činjenica je da ovaj Predlog rezolucije u zakonodavnoj politici, podnet i predat u proceduru u Narodnoj skupštini, 8. marta 2013. godine, i očigledno je da sam Predlog zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, korespondira dobro sa ovim Predlogom rezolucije u zakonodavnoj politici, koja treba da unapredi uopšte zakonodavnu politiku u našoj zemlji i koja treba da bude putokaz svim učesnicima u zakonodavnom procesu, da upravo naši zakoni budu što bolji i što bolje da se primenjuju.
Činjenica je da se ovim zakonom, praktično, bliže razrađuje odredba Ustava, odredba člana 196. Ustava Republike Srbije, koji definiše objavljivanje zakona i drugih opštih akta. Ono što je novo i ono što je dobro, to je da upravo zbog toga što je došlo do unapređenja savremenih informacionih tehnologija i elektronskih sredstava komunikacije, upravo je to novi momenat koji nije bio prisutan kada je prošli propis donošen. To je dobro, jer postoji mogućnost da sada adekvatnim povezivanjem, praktično pritiskom na dugme na bilo kom kompjuteru, svako onaj kome može da bude dostupna baza podataka, može odmah promptno da se informiše o tome šta sada trenutno važi.
Smatram da ima prostora za amandmansko popravljanje ovog zakona i to pre svega u pogledu člana 29. Predloga zakona, u pogledu pristupa propisima i drugim aktima, s jedne strane, pristup propisima i drugim aktima, ono što se objavljuje u "Službenom glasniku", znači, to će biti dostupno svima.
Međutim, mislim da je korisno da se pristup bazi koja sadrži sudsku praksu, da treba omogućiti još jednom broju subjekta. E, tu možemo da diskutujemo o tome kome sve treba da bude dostupna ta baza.
Lično smatram da treba omogućiti da što većem krugu subjekata bude dostupna ta baza. Smatram da svakako treba da bude dostupno sudovima, javnim tužilaštvima, Republičkom javnom pravobranilaštvu i Pravosudnoj akademiji. Smatram da ta baza treba da bude dostupna i svim drugim pravobranilaštvima na drugim nivoima vlasti, jer nema opravdanja da nešto bude dostupno Republičkom javnom pravobranilaštvu, a da ne bude dostupno i javnim pravobraniocima, koji štite interese lokalnih sredina, ili da kažem drugih nivoa vlasti. U tom smislu treba razmisliti o tom proširenju.
Zatim, ne samo Pravosudne akademije, nego i svima onima koji se trude da obrazuju kadrove. Znači, ukoliko se sada ovog trenutka dogovorimo šta, kome treba da bude pristup bazi pristupačan bez naknade, smatram da treba omogućiti i drugim institucijama koje se bave pružanjem pravne pomoći, gde se praktično štite interesi građana.
Da li Zaštitnik građana treba da ima besplatan pristup bazi koja sadrži sudsku praksu? Da li Poverenik za zaštitu ravnopravnosti treba da ima besplatan pristup? Sve su to na neki način, ne državne institucije, to su institucije svih građana Srbije. U tom smislu smatram, da treba naći način finansiranja, održavanja sistema i te baze podataka.
Zašto na primer, oni koji se bave pružanjem pravne pomoći, stručno, profesionalno, koji za to već izdvajaju ne mala sredstva državi, da li je opravdano da se i njima omogući pristup ovoj bazi, a ne da se danas-sutra licitira, ko će jeftinije, neku bazu koja nije kompletna ponuditi na tržištu i lobirati kod ovog i onog, koje će svakako manje biti potpune nego centralna baza na državnom nivou?
Znači, zalažem se za to, da iz budžeta bude sve pokriveno, a svako ko ima volju da se upozna sa sudskom praksom, pa bolje da svi budemo dobro informisani. Znači, ne samo advokati, nego i svaki građanin koji je pravno pismen, da može u to da uđe. Zašto da nema informaciju o tome kakva je pravna praksa? U tom smislu, smatram da nas čeka zadatak na Odboru za pravosuđe, da razmotrimo mogućnost podnošenja amandmana te vrste.
S druge strane, smatram da do prelaska na razmatranje amandmana, treba da izvršimo procenu kada će se faktički završiti ova sednica, odnosno kada će biti glasanje. Eventualno, ukoliko ocenimo da ćemo se mnogo približiti 1. junu 2013. godine, i u tom delu Odbor može da podnese amandman da samo stupanje na snagu bude 1. jula 2013. godine, da ne bi došlo tu do preklapanja, to govorim više ovako pravno-tehnički da je korisno i o tome razmisliti, znači, i uskladiti te datume.
Inače, pozdravio bih to, gospodine Đorđeviću, što je u članu 39. upotrebljen termin "ovaj zakon stupa na snagu" i nadam se da ukoliko budemo upotrebljavali nadalje termine "stupa na snagu", a ne "primenjuje se" i ukoliko tu bude jednoobrazna praksa, nećemo dolaziti u situaciju da kada stranci dođu u Srbiju pitaju – a šta nam to znači "primenjuje se", a šta nam to znači "stupa na snagu", zar to nije isti pojam? Upravo zbog toga, hoću da ukažem na sve nedorečenosti, ali na sve dobre stvari, koje su se pojavile u Predlogu zakona.
U svakom slučaju, apelujem na sve vas da do trenutka, pre svega, početka razmatranja zakona po amandmanima, da na resornom Odboru pokušamo da doradimo član 29. Predloga zakona i da izađemo sa predlogom koji će stvarno omogućiti transparentnost i jasnost svakog propisa i dostupnost svakog propisa svakom pojedincu u državni, a naročito onima koji se profesionalno bave zaštitom interesa građana ili istine, znači, da proširimo krug subjekata. Time smatram da ćemo doprineti ukupnoj pravnoj sigurnosti. U svakom slučaju, poslanička grupa DS podržava oba Predloga zakona. Hvala.