Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona koji je verovatno predložen iz najboljih namera. Iz najboljih namera da se stvore uslovi da se negde ubeleže vlasništvo, odnosno činjenica da je neko izgradio neki nelegalni objekat. To mi u Vojvodini zovemo vangruntovno vlasništvo na nekom objektu.
Znači, imam kuću koja je legalna, to je gruntovno upisano u zemljišnom knjižnom ulošku tom i tom, i van gruntovno vlasništvo na šupi koju je neko u međuvremenu izgradio u vrh bašte ili tako nešto.
To je u uređenim delovima Srbije bilo definisano i ugovorima o prometu nepokretnosti. Znači, ovo prodajem što može da se upiše, i ono drugo prodajem, s tim da je svima jasno da je to nelegalno. Ukoliko bi na bilo koji način neku evidenciju toga što je nelegalno utvrdili, ne sporeći da je neko svojim parama napravio nešto nelegalno, tu ne bi bilo problema.
Gde mi imamo problem? Imamo problem što se Predlogom zakona ukoliko ne bude izmenjen određenim amandmanima dovodi u pitanje poštovanje člana 58. Ustava Republike Srbije. Naime, član 58. Ustava Republike Srbije jasno definiše da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
U stavu 2. se kaže - pravo svojine. Znači, pravo svojine, bilo da je državno, bilo da je privatno. To pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu i to utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Tu je praktično problem, jer ukoliko moj kolega, Mirko Čikiriz, ima svoju parcelu, a ja na njegovoj parceli sazidam nelegalni objekat. Po ovom Predlogu zakona, ukoliko postane zakon, moći ću da se upišem kao vlasnik, ne samo nelegalnog objekta, nego i zemljišta ispod nelegalnog objekta. I ni po jada što je samo to, nego će kolega Mirko Čikiriz, kao vlasnik ostatka parcele, ukoliko ostatak parcele hoće da pokloni ili da proda nekom drugom, moraće mene, kao uzurpatora, da pita za saglasnost i imaću pravo preče kupovine ostatka parcele.
Sada, pitam – da li privatan interes, moj privatni interes, da bih postao vlasnik objekta i dela uzurpirane parcele, može da se tumači kao javni interes u smislu člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije? Nisam siguran da je to moguće. Ukoliko ne izmenimo zakon na način da ga apsolutno upodobimo sa ustavnim odredbama, doći ćemo u situaciju da se postavi pitanje ustavnosti samog zakona, a naročito člana 4. Predloga zakona koji treba da postane zakon, i doći ćemo u situaciju, praktično situaciju, da onaj koji je postao vlasnik na osnovu neustavnog člana 4, šta će se dešavati, gde će se otvoriti parnice po pitanju utvrđivanja prava vlasništva. Taj koji se upiše, od trenutka stupanja na snagu do trenutka utvrđivanja od strane Ustavnog suda da je nešto protivustavno, šta se sa time zbiva? Otvaraju se ogromne dileme po pitanju poštovanja Ustava i po pitanju realnog odnosa pravnih subjekata u pravnom prometu u Republici Srbiji.
Drugo, što je posebno interesantno, član 11. Predloga zakona – upisom prava svojine na bespravno izgrađenom objektu ne dira se u prava trećih lica da u sudskom postupku ostvaruju pravo na svojinsku zaštitu i pravo na naknadu štete. Znači, ne ja, koji sam, npr, uzurpirao deo parcele gospodina Mirka Čikiriza, nemam obavezu da u sudskom postupku tužim njega i da ja budem u obavezi da plaćam sudsku taksu za podnošenje tužbe, nego onaj od koga je oteto zemljište mora da tuži i da ostvaruje svoja prava, koja mu se garantuju stavom 1. člana 58, da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Ne može niko da mu otme vlasničko pravo.
Recimo, da Ustav ne važi, onda je sve moguće, ali onda nismo sređena država. U tom smislu sam diskutovao o tome na Odboru za prostorno planiranje i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ozbiljne dileme su postavljene. Postavljene su dileme po pitanju usklađenosti zakona sa drugim propisima koji važe. Kod nas ne postoji hijerarhija propisa između zakona i zakona. Sada, ovaj zakon, da li će da poništi Zakon o osnovnim i svojinskim pravnim odnosima u delu gde se razlikuju? Da li će poništiti one propise koji se tiču katastra? Da li će poništiti druge propise ili ne? Nama će ostati da važe zakoni koji su u direktnoj suprotnosti.
Konačno, vrlo kratko, zato što ima mnogo kolega koji imaju mnogo toga da kažu, u pogledu člana 4. i samih dokaza na osnovu kojih će se vršiti upis prava svojine. Kaže – ukoliko nema dokaza, javnih i privatnih isprava koje su podobne za upis prava svojine na zemljištu i objektima, onda može da važi izdat račun za plaćanje naknade za komunalne usluge, voda, kanalizacija, čistoća, izdat račun za plaćanje električne energije, gasa i sl, overena potvrda mesne zajednice o vremenu izgradnje bespravno izgrađenog objekta, mislim da to ne bi trebalo da bude sporno, obaveštenje nadležnog organa uprave o mogućnosti legalizacije objekta gde se ne kaže o mogućnosti legalizacije ili o nemogućnosti legalizacije. Ovde se kaže o mogućnosti.
Taj će moći da se upiše ukoliko obaveštenje bude da ne može da se legalizuje. Tako to piše. Znači, dovoljna je potvrda kada je napravljeno i potvrda da ne može da se legalizuje i uzurpator postaje vlasnik, ne samo svoga, nego i tuđeg.
Upravo zbog toga, pozivam vas da se ozbiljno razmotri svaki amandman uz sve razloge da se na određeni način izvrši evidencija vlasničkih prava na nelegalnim objektima. Niko nema ništa protiv toga da se takva evidencija napravi, ali dirati prava bilo kog savesnog, upisanog, legalnog u korist onih koji su uzurpirali tuđe parcele, mislim da je apsolutno društveno neopravdano i što je najcrnje u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.