Da pređemo sa Sv. Trifuna ipak na konkretnu temu. Istina, sigurno je da sam na određen način u teškoj situaciji, pošto posle nadahnutog govora mog uvaženog kolege Srđana Milivojevića, koji je po mom mišljenju uznemirio nečistu savest mnogih, dolazim u situaciju da govorim o samoj temi.
Na početku mog govora, hoću prvo da iznesem veliko zadovoljstvo što su sa nama sada ovde u sali gospođa Mirjana Ilić, zamenica predsednice VSS. Zatim, izborni članovi VSS iz reda sudija, gospođa Sonja Vidanović, gospodin Miroljub Tomić. Bio je do skora gospodin Aleksandar Stoiljkovski i još jedan član VSS, a to je ministar pravde i državne uprave i član VSS po položaju, gospodin Nikola Selaković, koji je dobio pravo i obavezu i odgovornost da, upravo, stavove VSS ovde brani, bez obzira što je ujedno i predstavnik izvršne vlasti u državi.
Bojim se da to možda može da stvori na neki način i rezervu, da li je prvi u VSS, osim predsednice VSS, upravo predsednik izvršne vlasti ili zamenica predsednika VSS? Ali, ja bih bio opet slon uverenju da upravo podela dužnosti da ste vi ocenili da će gospodin Nikola Selaković možda bolje i elokventnije braniti stavove VSS.
Istina, činjenica je da, po informacijama kojima raspolažem, a to je da je 11. januara upućen od strane Ministarstva pravde i državne uprave, od strane ministra Nikole Selakovića, Visokom savetu sudstva dopis sa naznakom "vrlo hitno", gde se predlaže da Visoki savet sudstva, shodno odredbi člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, itd, predlaže da Visoki savet sudstva uputi predlog Narodnoj skupštini kako bi u što kraćem roku stavila van snage Odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda. To je inicijativa, znači i predlog Visokom savetu sudstva. Visoki savet sudstva je nakon toga doneo Odluku da predloži Narodnoj skupštini odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Ukazujem na te dve razlike zato što je u toku diskusije bilo govora šta je Visoki savet sudstva svojevremeno predložio Narodnoj skupštini, a šta je Narodna skupština odlučila. Tu se sad vraćam na ono što je bio predmet preispitivanja Ustavnog suda. Znači, Ustavni sud je utvrdio da odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama nije u saglasnosti sa Ustavom. Ta odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama počela je da se primenjuje 1. januara 2010. godine. Molim sve koji mogu da prate ovo da obrate pažnju na datum. Znači, ta odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama je počela da se primenjuje 1. januara 2010. godine, a mislim većina od nas ima ispred sebe Odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, da je to učinjeno 30. novembra 2009. godine. Znači, 2009. godine nije mogla da se primenjuje odredba koja je počela da se primenjuje 1. januara 2010. godine.
Hajde da budemo logični. Kako može da neko bude izabran na osnovu člana 102. Zakona o sudijama novembra 2009. godine, a tek 1. januara 2010. godine ta odredba počinje da se primenjuje? Pa ko je ovde normalan, a ko nije normalan? Hajde da vidimo na osnovu čega onda odluka Ustavnog suda o oceni neustavnosti odredbe člana 102. može da se odnosi na izbor predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Ne može nikako. Normalno je da je ona bila izabrana na osnovu člana 144. stav 1. Ustava i na osnovu zakona koji je regulisao primenu Ustava, a to je član 7. ustavnog zakona koji kaže da izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiće se najkasnije u roku od 90 dana. Znači, taj ustavni zakon je rekao na koji način će se primeniti ova odredba člana 144. stav 1. Ustava. To je što se tiče izbora gospođe Nate Mesarević na funkciju predsednik Vrhovnog kasacionog suda i mislim da ko hoće da samo uporedi odluku sa važećim tekstom zakona, može da zaključi da u odnosu na izbor gospođe Nate Mesarević, Ustavni sud praktično ako se bavio i ako se nije bavio, to je bespredmetno.
Drugo, nas u pogledu odlučivanja može da vezuje samo izreka odluke Ustavnog suda. Izreka odluke Ustavnog suda je: utvrđuje se da odredbe člana 102. stav 5. Zakona o sudijama nije u saglasnosti sa Ustavom. Kako se izvršava ova odluka? Time što je Ustavni sud rekao da ova odredba nije u skladu sa Ustavom i samim tim je brisana iz pravnog sistema. Tačka, gotovo, izvršena odluka.
Drugo, član 171. stav 2. Ustava kaže: Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja kada je to potrebno. Ustavni sud u izreci nije napisao ništa u pogledu načina izvršenja toga. Znači, očigledno je samo stavio tu odredbu van snage i gotovo.
Postavljam pitanje i zbog toga mi je milo što su predstavnici Visokog saveta sudstva, ne volim nikome da pričam iza leđa, volim da gledam ljude u oči i da im kažem kada smatram da je neka odluka pogrešna. Ne sporim nikoga pojedinačno, nikoga po pitanju ličnosti, nikoga po pitanju struke i svega toga, ali ovde se suprotstavljam vašem mišljenju i vašem predlogu odluke koji je stigao ovde u proceduru pred Narodnu skupštinu. Smatram da taj predlog odluke nije u skladu sa članom 144. Ustava, naročito sa stavom 3. i stavom 4. Naime, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koji je izabran na njegov zahtev. To je jedna stvar. Drugo, moguće je na osnovu ili razrešenjem iz zakonom propisanog razloga razrešiti predsednika suda. Postoji za to mogućnost i u stavu 4. su definisane nadležnosti Visokog saveta sudstva u toj proceduri razrešenja, ali kaže da predsedniku Vrhovnog kasacionog suda može da prestane funkcija nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije.
Da bi to svima bilo jasno, pokušavam da pročitam zakon, da ne bude da je neko tumačio ovako ili onako. Koji su razlozi za prestanak sudijske funkcije? U glavi 4. Zakona o sudijama u članu 57. pod naslovom "prestanak sudijske funkcije" i podnaslov "svi razlozi", tu stoje propisani uslovi za prestanak sudijske funkcije: kada sudija navrši radni vek i kada trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije. To su ta dva razloga i samo ta dva razloga mogu da budu razlog za prestanak sudijske funkcije. Mi nemamo podatak da je gospođa Nata Mesarević navršila radni vek ili da je trajno izgubila radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije. To bi mogli da budu razlozi. Nijedan drugi razlog ne može da bude.
Ukoliko bi išli na široko tumačenje, van ovih svih razloga koji su u zakonu pobrojani, onda dolazimo u situaciju da ćemo u Srbiji prouzrokovati totalnu pravnu nesigurnost. Šta će to značiti? Osim razloga za razrešenje sudija, ukoliko Narodna skupština odluči, e sad pitanje je na čiji predlog. Očigledno na svačiji predlog, i ovlašćenog i neovlašćenog predlagača. Ukoliko ovakav stav prihvatimo, da su neovlašćeni ovlašćeni, svaki sudija u Subotici, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu i malim mestima moći će da se donese odluka o prestanku funkcije sudije, jer očigledno da onda to neće biti razlozi za prestanak, kada se navrši radni vek i kada trajno izgubi radnu sposobnost ili kada se steknu uslovi za razrešenje, nego će gospodin Tomić, mislim da je sudija u Kragujevcu, moći odlukom Narodne skupštine da kaže – hajde više da ne bude, a ne da bude razrešen, nego Skupština da donese odluku o prestanku mandata. To je jedan primer. Daleko od toga da se zalažem za tako nešto, ali iznosim samo primer da, ukoliko ovu pravnu praksu probijemo, gotovo je, nema pravne sigurnosti.
Sa druge strane, mislim da bez obzira što smatram da je politički nedopustivo da predstavnici izvršne vlasti budu ti koji predlažu prestanak funkcije. Smatram da je to neprimereno, ali, čak i predlog koji je gospodin Selaković dao Visokom savetu sudstva, koji se razlikuje od Odluke Visokog saveta sudstva, u pogledu stavljanja van snage odluke, imao bi veće logike nego ovo što je stiglo u proceduru pred Narodnu skupštinu.
Istina, takav predlog nije trebao da ide prema Visokom savetu sudstva, nego je trebao da ide od strane njega, ili bilo koga, a verovatno pre od Skupštinskog odbora, a ne od strane predstavnika izvršne vlasti, prema Narodnoj skupštini, a ne putem Visokog saveta sudstva.
Da sam imao proceduralnu mogućnost na odboru kada je gospodin Petar Petrović predložio izveštaj koji će poslati plenumu i kada je pročitao taj izveštaj i kada sam se javio za reč i tražio da diskutujem, kada mi je onemogućeno da kažem zašto taj izveštaj ne valja, tada mi nije dozvoljeno, na odboru. Jednostavno bili su pročitani izveštaji i o tome nije bilo moguće diskutovati.
Upravo zbog toga, sad smo u poziciji da o tome što je trebalo da se završiti na odboru govorimo ovde na plenumu i na određeni način, kod građana pokažemo zašto postoje ogromne zamerke u pogledu Predloga odluke koji je stigao u proceduru pred Narodnu skupštinu i zbog čega će neko tumačiti, ili možda pogrešno protumačiti rad Visokog saveta sudstva. Ne bih hteo to da osporavam, ali na osnovu ovih odluka očigledno je da sama situacija osporava rad Visokog saveta sudstva bar u ovom delu i u ovoj proceduri donošenja ove odluke i predlaganje odluke Narodnoj skupštini.
Na to sam ukazivao i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ukoliko se proveri, samo par poslanika me je podržalo kada sam smatrao da ova odluka nije u skladu sa pravnim sistemom. Gospođa Bulajić je bila tu i još par poslanika, ali da su hteli svi da čuju još na odboru ne bi došli u situaciju da se brukamo ovde na plenumu.
Ono što je najgore je što izglasavanjem ove odluke preti opasnost da se obruka Narodna skupština pred građanstvom, jer ovo ne samo što je neustavno nego na određeni način pravi jedan precedent, jedan novi slučaj na koji će mnogi moći da se ugledaju i da kažu - ukoliko je to moglo sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda da kažemo puj pike ne važi više, jer nije više na toj funkciji. Tako isto može bilo ko da kaže – hajde sad da neko ne bude sudija. Ne iz razloga da je učinio krivično delo, ne iz razloga da nije radio kako treba, pa da je razrešen, nego čisto voluntaristički da li to hoćemo ili nećemo.
Upravo zbog toga, sve vas još jednom pozivam da razmislimo o mogućim dugoročnim pravnim posledicama ovakve jedne odluke. Neću pričati o političkim razlozima. Mogu da sumnjam u političku pozadinu ovakvog zahteva za smenom gospođe Nate Mesarović. Mnoge naše kolege su ovde govorile o tome koji su pravi razlozi za smenu gospođe Nate Mesarović. Mnogi su govorili o političkim izjavama koje su date ne samo u političkoj kampanji, mnogi su pričali o ličnim odnosima pojedinih učesnika u ovom postupku, o onim podnosiocima inicijative i nekima koji su se pojavljivali.
Ovog trenutka pokušavam da plenum Narodne skupštine lišim partijskog prepucavanja i nadgornjavanja ko je to hteo, ko je naredbodavac, ko je inicijator, ko je izvođač radova i sve ostalo. Diskusiju svodim samo na to da li ovakva jedna odluka može da bude u skladu sa Ustavom ili duboko nije u skladu sa Ustavom i duboko nije u skladu sa članom 144. stav 3. nastupanje zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije.
Na Odboru za pravosuđe sam molio predstavnike Visokog saveta sudstva da mi daju koji je zakonski razlog od svih razloga koji su kao takvi pobrojani u članu 57. Od tih svih razloga koji su u članu 57. pobrojani koji je taj razlog koji je rukovodio Visoki savet sudstva da predloži ovakvu odluku za koju smatram da ukoliko je Narodna skupština izglasa da ćemo se svi mi stideti.
Nisam dobio odgovor. Istina, dobio sam odgovor pozivajući se na Poslovnik Narodne skupštine koji tretira proceduru Narodne skupštine, a ne zakonski razlog. Pitao sam – gde to piše u Ustavu, gde to piše u ratifikovanom međunarodnom sporazumu, gde to piše u zakonu, izričito? Naročito gde to piše u članu 57. kao svi razlozi za prestanak sudijske funkcije?
Ukoliko nema takvog razloga ne možemo da donesemo ovakvu odluku. Samo vas molim da ukoliko donesemo odluku, ukoliko većina od 250 narodnih poslanika kakva god bila, odluči i ne daj bože prihvati ovakav predlog za prestanak funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda, da svi budemo svesni posledica koje može da donese ovakva odluka. Još jednom vas molim da bez ostrašćenosti, bez partijske zaslepljenosti ocenimo da li ovakva jedna odluka koja je predložena može da izazove nesagledive posledice po naš pravni i ustavni sistem, ili ne?
Još nije kasno da odustanemo od ovakvog predloga odluke i da se ne izglasa ovaj predlog odluke, da sačuvamo integritet i Visokog saveta sudstva i člana Visokog saveta sudstva koji je ujedno i predstavnik izvršne vlasti, gospodina Selakovića, koji je pravno rečeno predložio korektniju stvar iako se i o tome može diskutovati. U svakom slučaju vas molim da više ne diskutujemo o odluci Ustavnog suda koja je stavila van snage odredbu koja je počela da se primenjuje mesec dana i nešto jače od izbora gospođe Nate Mesarović na funkciju predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Još jednom sve vas molim da razmislimo o ovome da se ne bi sutra suočavali sa ukazivanjem na ove greške od onih koji posmatraju sve nas i koji su u prilici da ocene da li ćemo postati ozbiljna država. naopako, da budemo banana država.