Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu. Činjenica je da je Narodna skupština u proteklom periodu nekoliko puta razmatrala sam tekst Predloga zakona o javnom beležništvu, činjenica je da osim samog vremena kada će se primenjivati Zakon o javnom beležništvu, što se predviđa predlogom zakona da će biti od 1. marta 2014. godine, ima još nekoliko izmena koje bi trebalo da na određeni način unaprede sadašnji tekst zakona.
Međutim, činjenica je da, osim dobre namere svih onih koji su učestvovali u predlaganju zakona, koji su predlagali dosadašnje izmene i dopune, dobrih namera onih koji su podneli ovaj predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, činjenica je da se ovde radi, kako je ministar, rekao citirajući me sa odbora, da se radi o pionirskom poduhvatu, pokušaju uvođenja javnog beležništva uopšte u naš sistem.
Mi znamo da je nekih desetak godina pre Drugog svetskog rata uveden javnobeležnički sistem. Tada su postojali kraljevski javni beležnici, istina, samo u dve banovine, koliko znam iz istorije. To je određeno iskustvo koje naš pravni sistem ima sa javnim beležništvom, govorim u smislu pravne određene istorije.
Činjenica je da je javnobeležnički sistem prihvaćen u mnogim zemljama u Evropi. Mi smo praktično na kraju celog tog procesa uvođenja javnog beležništva u Evropi, ali se nadam da ćemo biti u prilici kada napravimo sistem da se ne suočimo sa onim problemima koje su imale zemlje u okruženju, u pogledu samog vršenja dužnosti javnobeležničke službe. Činjenica je da je u određenim susednim zemljama od strane pojedinaca dolazilo do određenih kršenja zakona i negativnih pojava.
U tom smislu, treba da budemo svesni da je jako teško sve ovo, u pogledu zakona, podzakonskih akata i svega onoga što prati uvođenje javnobeležničkog sistema, na određen način kvalitetno uvesti. U tom smislu, odajem priznanje onima koji su predložili sam zakon o javnom beležništvu i onima koji su u dosadašnjem periodu učinili napor da budu usvojeni i Pravilnik o javnom beležničkom ispitu, Pravilnik o dopuni Pravilnika o javno beležničkom ispitu sa Programom za polaganje javnobeležničkog ispita, Pravilnik o privremenom broju javnobeležničkih mesta i službenim sedištima javnih beležnika i javnobeležničkim mestima, Pravilnik o javnobeležničkoj kancelariji i radnom vremenu javnog beležnika itd.
Znači, pokušano je da se na određeni način, ugledanjem na zemlje u okruženju i njihova iskustva, a primenjivanjem takvih nekih iskustava na našu zemlju, stigne do uslova da se izaberu, a pre svega da se osposobe ljudi koji će obavljati javnobeležničku funkciju i da se ceo sistem javnog beležništva ustanovi na onaj način koji će pre svega služiti građanima. Jer, u Srbiji u centru interesovanja društva treba da bude građanin, čije potrebe moraju biti zadovoljene i kome treba pružiti bolju pravnu zaštitu, kao i pravnim licima, da se poboljša pravna sigurnost u zemlji i time pomogne jačanje vladavine prava. Upravo je to glavni razlog zašto se i u proteklom periodu i sada čine pokušaji i od Narodne skupštine da doprinese stvaranju takvih uslova, da i mi, ugledajući se na dobre pravne prakse i iskustva u okruženju, uredimo javnobeležnički sistem.
Davane su u proteklom periodu određene procene i meni je žao što prošli predlog zakona nije bio predložen od strane Vlade, već od strane samih poslanika, imajući u vidu resurse sa kojima raspolaže Vlada u smislu predlaganja zakona. Tada je od strane jednog broja poslanika predviđeno i predlagano da se produži rok za stupanje na snagu, upravo imajući u vidu da je teško izvući ceo red poteza, u smislu sprovođenja ispita osposobljavanja svih ljudi koji trebaju da obavljaju funkciju izbora samih javnih beležnika, formiranja komore i daljih poslova.
Samo podsećam da mi ovog trenutka imamo u državi Srbiji 55 pojedinaca koji ispunjavaju samo jedan uslov da bi bili javni beležnici, a to znači da imaju položen javno beležnički ispit. To ne znači da će svih tih 55 biti javni beležnici.
Druga stvar, ukoliko izvršimo analizu koliko državi Srbiji treba javnih beležnika, na 100.000 građana potrebno je minimum četiri javna beležnika, na milion građana minimum 40 javnih beležnika, a na oko sedam miliona ili više građana u Srbiji potrebno je 280 ili 300 javnih beležnika. Taj broj je verovatno i veći, imajući u vidu da postoji jedan broj opština sa malim brojem stanovnika, a sigurno je ideal uređene zemlje, uređene države da svaki građanin svake opštine ima mogućnost da u sedištu svoje opštine overi i ugovor o prometu nepokretnosti i ostale druge stvari koje treba da budu sačinjene u obliku javnobeležničkog zapisa ili gde treba da se sačini neka javnobeležnička isprava. Kada ćemo stići do minimum 300 ljudi koji zadovoljavaju kriterijume da budu javni beležnici, ukoliko do ovog trenutka imamo 55 takvih, ostaje da se pitamo.
Druga stvar, mislim da u dosadašnjem periodu nije izanalizirana jedna činjenica koja je prisutna, a to je da je lako u velikim sredinama, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, gde postoje fakulteti, gde postoji veliki broj visokostručnih ljudi, ljudi koji bi ispunjavali one druge uslove da bi uopšte polagali javnobeležnički ispit, a tu mislim na diplomirane pravnike sa položenim pravosudnim ispitom, koji bi mogli danas – sutra da budu javni beležnici. Imamo veliki broj opština koje su, setite se, pre izvesnog broja godina imale problem kako da pronađu diplomiranog pravnika, čak i bez položenog pravosudnog ispita, da bi mogle da ispune funkciju da sekretar skupštine opštine bude diplomirani pravnik.
Ukoliko pravimo javnobeležnički sistem kako treba, treba da imamo u vidu i taj problem – šta ćemo sa onim malim sredinama gde objektivno država ima određenu obavezu da građaninu obezbedi da javni beležnik, odnosno da bude omogućena overa javnobeležničke isprave i sačinjenje javnobeležničkog zapisa? Mislim da su to teme koje nas tek očekuju u narednom periodu. To je tema koja nas očekuje na Odboru za pravosuđe. Očekujem to i u razmatranje ovde na plenumu, jer bio bih najsrećniji ukoliko bi ovakav predlog zakona, bez obzira da li je usvojen sa amandmanima, a nadam se da će biti usvojeni korisni amandmani, naročito amandmani koje je podnela DS, ali bez obzira, jer i najidealniji zakon, ukoliko ga ovde izglasamo, nisam siguran da u potpunosti korespondira sa praktičnom situacijom koju imamo u Srbiji.
Upravo zbog toga vas pozivam da tokom današnje rasprave, a naročito u periodu koji nas čeka, pronađemo načine na koje možemo da obezbedimo da i u malim sredinama i u sredinama gde ne postoji zainteresovanih diplomiranih pravnika, ili diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom, da uopšte polažu javnobeležnički ispit, ili da se danas-sutra pojave kao kandidati za javnog beležnika, ili da budu izabrani za javnog beležnika.
Mislim, da tog problema ovog trenutka nismo svesni. Istina u ovom predlogu zakona učinjen je određen pokušaj da se obezbede još određeni poslovi za potencijalnog javnog beležnika u smislu stimulisanja svih onih potencijalnih polagača javnog beležničkog ispita i potencijalnih kandidata za obavljanje javnobeležničke funkcije. Samim tim time što će se opisati šta će taj javni beležnik još moći da radi ili šta će samo javni beležnik moći da radi, da neće biti dovoljna stimulacija da se obezbede uslovi za kvalitetno obavljanje javnobeležničkih funkcija, naročito u malim sredinama.
U tom smislu vas pozivam da ova današnja rasprava bude podstrek za analizu šta sve treba uraditi u narednom periodu, da osim ovog jednog dela koji nas očekuje u narednom periodu da vidimo na koji način možemo da stimulišemo veći broj ljudi. Da ispit bude takav koji će obezbediti da kvalitetni pojedinci prođu, da ispit bude lišen trik pitanja ili nekih takvih pitanja koja će bez ozbiljnog razloga eliminisati jedan broj kandidata.
Ali, da bude ispit takav koji će na adekvatan i merljiv način moći da pre svega odgovori zahtevima građana Republike Srbije, da oni koji stvarno ispunjavaju uslove što se tiče znanja i što se tiče mogućnosti i perspektive, da će ti ljudi razumeti šta je suština obavljanja javnog beležničkog posla i biti dobri javni beležnici sutra nakon polaganja ispita. Da će to biti praktično jedan od poteza koji treba da doprinesi u krajnjoj liniji stvaranju uslova da i Srbija bude jedna od zemalja gde ćemo biti u prilici da rasteretimo sudove, onoga što nije preko potrebno da sudovi rade, a da se na adekvatan način zaštiti interes svakog građanina, svakog pojedinca, svakog pravnog lica i svakog kome usluga javno beležničke službe potrebna.
U tom smislu, pozivam vas da posebno razmotrite amandmane koji su na Predlog zakona podneli poslanici Demokratske stranke i da vidimo na koji način u narednom periodu, pre svega, radom u okviru Odbora za pravosuđe, pomognemo svim učesnicima u ovom odgovornom poslu da stignemo do što bolje uređene javnobeležničke funkcije u zemlji.
U svakom slučaju, očekujem i u ovoj današnjoj raspravi i u raspravi kasnije na Odboru po pitanju ovoga i u svim konsultacijama i eventualnim javnim raspravama po pitanju sprovođenja ovog zakona i pratećih podzakonskih akata stignemo do rešenja koji treba da budu u interesu građana. Hvala.