Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, pre izvesnog vremena uspeli smo ogromnu stvar da uradimo u Srbiji, a to je da usvojimo Krivični zakonik, upravo da bi se time obezbedila celovitost i koherentnost krivično-pravnog sistema. Nije prošlo mnogo i bez predloga da se izmene odredbe Krivičnog zakonika, iz najboljih motiva, ušlo se u regulisanje jednog dela krivično-pravne materije, praktično sa pokušajem regulisanja samo jednog segmenta u oblasti krivično-pravne materije. Ne sporim da su motivi da se posebno zaštite maloletnici od izvršenja krivičnih dela protiv polne slobode, da je to apsolutno za pohvalu.
Međutim, kao što sam izneo to i na nadležnom odboru, još bi bolje bilo da je to ušlo u odredbe Krivičnog zakonika, odnosno da je izmenama Krivičnog zakonika ta oblast regulisana. Upravo time bi obezbedili veću koherentnost celog pravnog sistema i ne bi došli u situaciju da određene odredbe, i opšteg i posebnog dela krivičnog prava, na različit način će sada biti regulisane.
U tom smislu, imajući u vidu da upravo postoje zahtevi javnosti da se posebnim merama spreči vršenje krivičnih dela protiv polnih sloboda, smatram da bi naziv samog zakona trebalo da glasi upravo tako, a da bi se tim zakonom propisale posebne mere koje se sprovode prema počiniocima krivičnih dela protiv polne slobode i uređuje vođenje posebne evidencije lica osuđenih za ta krivična dela. Usvajanjem ovog amandmana doprineće se jednakoj zaštiti svih, a naročito zaštiti posebno osetljivih lica, među kojima su i maloletnici.
U redu je da na poseban način zaštitimo maloletnike. Još je potrebnije na poseban način zaštititi pre svega decu, jer postoji razlika između krivično-pravnog termina maloletnika i krivično-pravnog termina deteta. Dete je do 14 godina, a maloletnik do 18 godina. Ali, pored toga postoje i određena lica koja, s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti u slučaju, mogu da budu posebno osetljivi.
U mišljenju Vlade kojim se Vlada određivala po pitanju toga da li je taj termin – posebno osetljivih lica – definisan ili nije definisan, u samom ovom predlogu zakona, kao taj termin, nije definisan, istina, ali u tekstu Predloga zakona se izričito govori da, ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, shodno će se primenjivati odredbe Krivičnog zakonika, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravne zaštite maloletnih lica i Zakonika o krivičnom postupku. To je regulisano u članu 4. Predloga zakona. Nesporno je da će se u tom smislu primenjivati i Zakonik o krivičnom postupku, a Zakonik o krivičnom postupku definiše u članovima 103. i 104. pitanje posebno osetljivog lica, odnosno posebno osetljivog svedoka. U tom smislu, postoji mogućnost analognog tumačenja tih propisa i mislim da je, u svakom slučaju, potrebno zaštititi i trudnice, zaštititi i one koji imaju određene posebne potrebe, lica koja su štićenici posebnih domova, bez obzira da li su punoletna ili maloletna lica. Postoje punoletna lica, kao štićenici određenih domova, koji su upodobljeni kao maloletnici. Da li i te grupe lica treba na poseban način zaštititi?
Upravo zbog toga govorim sada o ovom prvom amandmanu, ali na određen način svi ti amandmani koje sam podneo, a podneo sam ih osam, su povezani. Zašto? Potrebno je obezbediti zaštitu maloletnika i time što ćemo pratiti sva ona lica koja su izvršila ozbiljna, teška dela protiv polne slobode. Ukoliko se negde desilo krivično delo silovanja prema punoletnom licu ili prema devetnaestogodišnjakinji ili prema nemoćnom licu, prema staroj osobi, da li takva lica, kao potencijalno opasna da će izvršiti krivično delo protiv maloletnika, treba na određen način evidentirati i za njih imati posebnu evidenciju?
S druge strane, idemo u širi obim nego što je verovatno to potrebno, da i određena dela koja jesu u toj grupi krivičnih dela protiv polne slobode, ali za koje su zbog manje društvene opasnosti propisane novčane kazne ili vrlo male kratkotrajne kazne zatvora. I za ta dela, ukoliko zakon bude u nepromenjenom obliku usvojen, doći ćemo u situaciju da za takva dela nema zastarevanja, gde je novčana kazna ili izvršenje novčane kazne neće nikada zastariti. Znači, zastareva nam u krivičnom postupku osuda na 40 godina zatvora, 25 plus 25, znači može da zastari, ali novčana kazna za određena krivična dela protiv polne slobode nikada neće zastariti. Za krivično delo ubistva, ne maloletnika, ubistva deteta će zastarevati, a krivično delo nedozvoljenih polnih radnji, koje je lakši oblik u ovoj grupi krivičnih dela, za to ne postoji zastarevanje krivičnog gonjenja.
U tom smislu, pozivam vas, sada kada budemo razmatrali sve pojedinačne amandmane, da još jednom porazmislimo da plemenit motiv, najbolji motiv u pogledu zaštite maloletnih lica od izvršenja krivičnih dela, da upravo usvajanjem amandmana ostvarimo tu svrhu koju smo hteli, da evidentiramo sve one koji mogu da budu potencijalno opasni izvršioci, ali da se to, s druge strane, ne pretvori u karikaturu i da za nešto za šta je predviđena novčana kazna zbog male društvene opasnosti, da za to bude gore nego teško ubistvo u rangu ratnih zločina ili nečega što ne zastareva, što je predviđeno samim Krivičnim zakonom.
Ovde treba vrlo pažljivo pratiti šta usvojiti, šta ne usvojiti, upravo zato da bi ostvarili veću zaštitu onih koje treba da zaštitimo. Tu pre svega mislim na decu, tu mislim i na ostale maloletnike, ali mislim i na druga posebno osetljiva lica. U tom smislu, predlažem i mislim da bi amandman na naziv zakona i na član 1. valjalo usvojiti. Hvala.