Lepo je to kad ste u društvu ljudi koji duboko promišljaju i koji se trude da na najbolji mogući način poprave zakonski tekst. Verujte mi, počastvovan sam što su moje kolege Nataša Vučković, Nenad Konstantinović i prof. Dragoljub Mićunović pozvali me da zajednički sačinimo amandman na član 10. Predloga zakona, gde smo predložili da se porez na imovinu ne plaća na nepokretnost, između ostalog, na građevinsko zemljište površine do 10 ari koje se koristi kao dvorište ili okućnica, odnosno za redovnu upotrebu stambenog objekta na kojem je imalac prava svojine ili prava korišćenja fizičko lice.
Upravo ovaj tekst je po meni najbolji mogući tekst u pogledu definisanja na šta ne bi trebalo da se plati porez. Činjenica jeste da je možda iz političkih ili nekih drugih razloga prihvaćen nešto drugačiji amandman na član 1. Predloga zakona, koji su sa istom namerom neke naše kolege predložile, tako da se praktično ne oporezuje, odnosno da ne ulazi uopšte u predmet zakona pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta.
Šta to znači? To znači da i građevinsko zemljište, koje nije okućnica, koje nije dvorište, koje ne služi za redovnu upotrebu nekog objekta, čak i tamo gde nema objekta, praktično ne postoji obaveza plaćanja poreza. Nisam siguran da taj deo ima opravdanja u tolikoj meri, kao ovo definisano i striktno definisanje same okućnice, dvorišta ili zemljišta koje služi za redovnu upotrebu.
U tom smislu, smatram da bi korektno bilo, bez obzira da li će priznati, ili se neće priznati da je ovaj amandman bolji, odnosno najbolji koji definiše ovu materiju, ali značilo bi bar da se prizna da je ovo najbolje i najtačnije definisana materija, koja je, istina, bila predmet i drugih amandmana i na druge članove Predloga zakona. Hvala.