Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas raspravljamo o više zakona, međutim, najviše ću se zadržati kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
S jedne strane, kada sam video poslaničku inicijativu, bio sam srećan i zadovoljan pošto se pokazuje inicijativa narodnih poslanika i to je dobro. To je čak odlično.
Međutim, s druge strane, tužan sam što narodni poslanici dobijaju dokumente od glavnog predlagača zakona, a to je Vlada Republike Srbije. Jedan takav dokument je stigao krajem prošle kalendarske godine, 28. decembra u Narodnu skupštinu.
Tu je jasno rečeno da će biti tokom 2013. godine od strane Vlade predložen zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Rok za to je bio mart 2013. godine. To možete da vidite iz svojih papira na 249 strani plana rada Vlade za 2013. godinu.
Pošto je to bio kraj marta, ovo mogu da shvatim jedinu kao neuspelu prvoaprilsku šalu, jer od marta koliko je meseci prošlo. Debelo smo zašli u novembar i takav predlog od Vlade nije došao. U tom smislu mogu da razumem napor jednog broja narodnih poslanika da krenu u nešto što je pitanje da li znaju dobro, jer normalno je za očekivati da u jednoj sređenoj zemlji Vlada ipak ima određene resurse da i takav predlog zakona učini nešto boljim i sveobuhvatnijim
Do toga nažalost nije došlo. Dođemo u situaciju da 23. oktobra stigne Predlog zakona koji brže bolje stigne u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, apsolutno protivno članu 154. Poslovnika, da treba 15 dana da bude u skupštinskoj proceduri.
Slažem se, usvojen je zahtev za hitni postupak, ali vidite, od 23. oktobra, do danas 7. novembra nismo dobili izveštaj Vlade o samom Predlogu zakona. U normalnim situacijama po članu 155. Poslovnika Narodnoj skupštini nadležni odbor i Vlada dostavljaju izveštaj odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana pre dana početka sednice Narodne skupštine. Setimo se kada smo započeli ovu sednicu.
Mi do današnjeg dana nemamo mišljenje Vlade, da nam kaže valja li ovo ili ne valja. Smatram da Vlada sa svim resursima, u okviru kojih je i Ministarstvo pravde i državne uprave, verovatno može da se izjasni i da kaže – valja ili ne valja. Ja sam očekivao da i Vlada učini takav napor kao što smo učinili mi, narodni poslanici, da da određeni predlog za popravljanje ovog predloga zakona.
Sigurno je da Vlada ima veliki broj pravnika na raspolaganju koji mogu da sagledaju sve moguće posledice i sve mogućnosti za primenu i sadašnjeg Krivičnog zakonika. Naime, sve ovo što je predloženo u sadašnjem Predlogu, u smislu mogućnosti procesuiranja, i dan-danas postoje mogućnosti procesuiranja svih onih koji izazovu opštu opasnost, svih onih koji izvrše krivično delo krađe, svih onih koji unište i oštete javne uređaje, svih onih koji ugroze javni saobraćaj.
Istina, Predlogom zakona se predviđa određeno pooštravanje, ali, treba da se pitamo da li je u dosadašnjem periodu došlo do primene zakona koji trenutno važi? Jer, ukoliko neko ošteti dalekovod, a istovremeno ukrade kabl, da li se tu onda radi i o sticaju dva krivična dela i znatno oštrijem kažnjavanju? Pričam ovde kao pravnik, ne kao inženjer, nego kao pravnik koji se dobrim delom svog profesionalnog angažmana bavio upravo krivičnim pravom.
U samom tekstu Predloga zakona ima dosta nedoslednosti. Samo ću se osvrnuti na krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine: u članu 278. sadašnjeg KZ predviđen je poseban vid kažnjavanja ukoliko je delo učinjeno iz nehata; u članu 279, uništenje i oštećenje javnih uređaja, takođe; u pogledu izazivanja opasnosti, neobezbeđenje mera zaštite na radu, takođe; u pogledu nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova, takođe; oštećenje brana, nasipa, vodoprivrednih objekata, takođe. Imamo situaciju da u Predlogu zakona jedan institut, znači - mogućnosti blažeg kažnjavanja za krivično delo učinjeno iz nehata, se praktično briše. Nemamo izjašnjenje Vlade da li to treba ili ne treba.
U tom smislu, pozivam vas da kada predlažemo zakone, da dobro izvršimo analizu da li je u svakoj situaciji potrebno i moguće nešto regulisati i bez donošenja zakona? Jer, to nam je obaveza, i iz Rezolucije o zakonodavnoj politici, koju je usvojila Narodna skupština. Zatim, da vidimo kakva je analiza efekata propisa, odnosno da li se sadašnji zakon primenjuje i iz kojih se razloga eventualno ne primenjuje i da li je potrebno nešto menjati? Da smo sve to uradili i da smo ceo taj red poteza izvukli, moguće je da bi došli do drugačijeg zaključka.
Ne sporim ja pravo narodnih poslanika da daju predlog, ne sporim pravo da traže pooštravanje mogućnosti kažnjavanja, ali tražim da i svi drugi učesnici u zakonodavnom procesu budu bar toliko ozbiljni. Ja ovde direktno prozivam Vladu Republike Srbije koja nije učinila ni taj napor da nam se do današnje sednice pismeno izjasni u pogledu Predloga zakona koji ima nekoliko članova. Smatram da to nije bio ogroman napor za Vladu, naročito imajući u vidu da je grupa poslanika ponela teret predlaganja Krivičnog zakona jer Vlada to nije učinila čitavih sedam meseci.
Shvatam ja potrebu poslanika da zabašure nešto što Vlada nije uradila, ali dajte onda da Vlada uradi taj napor i da nam se izjasni, upravo zato da bi nama poslanicima bilo lakše. Više ljudi više vidi. Mi smo se potrudili kao poslanička grupa DS da damo veliki broj amandmana na ovaj mali broj članova, upravo pokušavajući da se definiše i ono što nije bilo možda na adekvatan način definisano, a to je pitanje eventualnog poremećaja u životu ljudi da se to označi kao značajan poremećaj u životu građana, isto kao što smo tražili vraćanje instituta posebno propisivanja za nehatno izvršenje krivičnih dela.
Ukoliko je Predlog zakona, a ne bih hteo to da verujem, samo pretnja onima koji bi da štrajkuju na železnici, smatram da i dosadašnja zakonska rešenja, naročito u smislu onoga što sada važi u pogledu krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, to i dalje stoji. I dalje postoji formulacija: „i drugi sličan način ugrozi javni saobraćaj“. Moglo je da se navede – železnički saobraćaj, kanalski saobraćaj, kanalom Morava-Solun, danas-sutra, jer, ako pravimo zakon, pravimo ga za 10-15 godina.
U svakom slučaju, smatram da kada predlažemo zakone, ne smemo da to radimo neozbiljno. Ja očekujem da ako budete određivali pauzu do nastavka dalje današnje sednice, da učinimo napor, da zamolimo one koji sede u Nemanjinoj, da nam se izjasne u pogledu samog Predloga zakona, da bismo imali izričit stav Vlade u pogledu samog predloga zakona, u pogledu konvencija i drugih predloga koji se raspravljaju u okviru zajedničkog načelnog pretresa.
Poslanička grupa DS podržava ove predloge zakona. Hvala.