Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, mi ispred sebe sada imamo četiri zakona kojima vodimo zajednički načelni pretres, a to su Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, takozvana mreža sudova, zatim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Sva četiri zakona se tiču funkcionisanja i dobrog funkcionisanja pravosuđa.
Mislim da nam je dužnost svima, da već ovog trenutka, bez obzira da li o tome možemo da razgovaramo i u raspravi u pojedinostima, ukažemo, pogotovo na one stvari koje je moguće doraditi, popraviti i doprineti boljem funkcionisanju pravosuđa.
Smatram da smo dužni da odmah kada ugledamo neku nejasnoću, nju podvučemo i skrenemo pažnju svim drugim učesnicima u zakonodavnom procesu šta ne valja. Evo ja, ovog trenutka koristim priliku da i u vezi zakona koji će nas sačekati, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, da ukažem da postoje određene smetnje koje će se desiti.
Naime, činjenica da je Vlada naknadno podnela određeni amandman kojim se izlazi van okvira Predloga zakona. Razmislite o tome, da ne dođemo u situaciju, da kada se raspravlja o tome, dodaje se novi član 1. i novi član 2, a pomeraju se ostali članovi. To je nemoguće. Zato, ovog trenutka skrećem pažnju dok ne stignemo na tu tačku dnevnog reda da ili povučemo taj predlog zakona, ili da budemo svesni da ćemo u toj nekoj daljoj proceduri morati da promenimo. To neće moći da prođe Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, osim, eventualno ako ne budemo imali tu sednicu, pa prođe bez toga na plenarnu sednicu i dignemo ruku previđajući takvu jednu stvar.
Znači, ja evo ovog trenutka odmah signaliziram pošto smo taj amandman dobili, isto kao što sam signalizirao, da kada je stigao zakon o takozvanoj mreži sudova, da taj predlog zakona praktično poništava tačku dnevnog reda o kojoj smo odlučivali na prošloj sednici, a to je izbor predsednika Apelacionog suda u Beogradu.
Mi smo izabrali predsednika Apelacionog suda u Beogradu, gospodina Milenkovića na predlog Visokog saveta sudstva, a došli smo u situaciju da kada smo dobili taj predlog od Visokog saveta sudstva, da izvršna vlast, odnosno Vlada nam predloži zakon u tekstu kojim se praktično poništava ovaj izbor.
Ukoliko ne budemo menjali ovaj prvi zakon koji ste nam predložili, i to član 14. stav 4. Predloga zakona, mi smo gospodina Milenkovića izabrali na nedelju dana, jer u obavezi smo nakon usvajanja ovog predloga zakona da postavimo, odnosno da nadležna institucija postavi vršioca funkcije i to u periodu, od praktično izglasavanja zakona do 1. januara, jer je 1. januar naredne godine, početak primene.
U tom smislu, dajete da probamo svaki zakon da popravimo, svaki predlog zakona koji se tiče mreže sudova koji je dolazio u proceduru ovde pred Skupštinu, na svaki Predlog zakona sam isti amandman podnosio, niko nije hteo da čuje, ne radi se tu o kadrovskom rešenju, da li je gospodin Milenković, ili je neko drugi. Ali, radi se o predlaganju one institucije koja predlaže i predsednika, pa i vršioca funkcije. Znači, u tom smislu, shvatite ove naše predloge kao dobronamerne i kao pokušaje da se popravi određeni predlog koji je u proceduri.
U svakom slučaju, osim teme koju treba raspraviti, a to je briga o ostvarivanju prava manjina u pogledu korišćenja jezika, jer skrećem pažnju, ukoliko predlog zakona bude usvojen bez promena, Rumun iz Mramorka, sela kovinske opštine ili, Mađar iz Korenovca, što Mađari kažu Sekeljkeve, oni treba da se sude u Osnovnom sudu u Smederevu, u Višem sudu u Smederevu, u Apelacionom sudu u Beogradu, bez obzira da li su preko Pančeva ili preko Smedereva i budžetska obaveza je da se obezbedi prevođenje, ali, da budemo svesni potrebe da je to za one ljude kojima je potreban prevod.
Postoje prava, između ostalog u članu 11. Zakonika o krivičnom postupku, gde su stranke svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku, imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik i pismo i to pada na budžetska sredstva. Znači, nesporne su te stvari, ja samo ukazujem da su neke stvari koje u tehnici treba obezbediti, znači, da budemo svesni svega toga.
Ali, ima još jedna druga stvar, na primer u Predlogu zakona o mreži sudova u vezi prekršaja, iz Kovinske opštine, praktično, ide odlučivanje preko Pančeva, govorim u smislu sudovanja za prekršaje, u vezi privrednih sporova isto sudovanje prema Privrednom sudu u Pančevu, a u sudovanju prema osnovnim sudovima ide prema Smederevu.
Činjenica je, da kada se desi krivično delo u Kovinu, izaći će policajac Policijske uprave iz Pančeva i tužilac iz Smedereva. Postoji mogućnost tehničkog dobrog usaglašavanja, ali, verujte mi, pitanje ukoliko imamo tužilačku istragu koju pokušavamo na neki način da iznesemo kako treba, a vidimo već mnoge probleme u tom delu, valjalo bi to pratiti i u tom smislu povezano sa 1. tačkom dnevnog reda.
Znam da je potrebno, u vezi 4. tačke dnevnog reda, a to je u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, neobavezati Republičkog tužioca da podnosi samo jednom redovni godišnji izveštaj, nego omogućiti i stvoriti obavezu da Republički tužilac u slučaju potrebe i češće izveštava matični odbor, odnosno nadležni odbor Skupštine, jer nema razloga da se Skupština odriče svoje nadzorne i kontrole uloge. U tom smislu, je predložen amandman, ja vam samo ukazujem da je to potrebno, naročito imajući u vidu da postoje pojave kada se u medijima pojavljuje informacija o krivičnim postupcima, koji su dostupni samo učesnicima u postupku, kao na primer informacije o određivanju pritvora i neke druge informacije, čak i u vezi sadržine trans skripata.
Zatim, dešava se i to da u elektronskim medijama takva informacija se pojavi čak i više od jednog sata pre nego što se to dogodi, a da za to za sada ne bude nikakve reakcije. To produbljuje nepoverenje u pravosuđe. Pored toga, imamo ne samo slučajeve, već i pojave kada one institucije koje vode postupak, a to je na primer tužilac koji vodi tužilačku istragu i sudija za prethodni postupak koji ima ulogu u određenom postupku, sami za sebe ističu da nisu imuni na pritiske i to ostaje bez reakcije.
Naime, ukoliko na one koji vode postupak po njihovoj tvrdnji navodno uznemirenje javnosti može da utiče u toj meri da to može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, a da istovremeno ne zahtevaju svoje izuzeće iz postupka, to je ogroman problem za celokupno pravosuđe.
U tom smislu, imajmo to u vidu, naročito kod procene da li postoj razlog iz tačke 4. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku. Svuda gde imamo takav pritisak kome tužioci i sudije ne mogu da se odupru, da vidimo da li ti tužioci, te sudije mogu da vode taj postupak.
Konačno, na kraju bih vam samo ukazao na još jednu nelogičnost sa nadom da ćete to ispraviti da u Zakonu o uređenju sudova u članu 7. Predloga zakona kojim se tretira član 23. osnovnog teksta Viši sud sudi za povredu ugleda strane države i međunarodne organizacije, a Viši sud ne sudi za povredu ugleda Republike Srbije, za povredu ugleda naše otadžbine. U tom smislu, ukazujem i svu ovu moju diskusiju shvatite kao doprinos da poboljšamo ono što je moguće popraviti. Hvala.