Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana razgovaramo o tri zakona, o zakonu o javnoj svojini, zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama. Ovo su tri vrlo važna zakona i raduje me što su u pripremi i zakon o koncesijama i javno-privatnim partnerstvima, zakon o svojini i drugim stvarnim pravima i izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, koje treba da zaokruže ovaj set zakona.
Mislim da je dobro što se na istoj sednici raspravlja i Zakon o javnoj svojini i Zakon o restituciji, upravo zbog toga što je normalno da se prvo dođe do restitucije, a zatim i do devolucije, odnosno na neki način realizacije imovinskih, odnosno svojinskih ovlašćenja. U svakom slučaju, samo taksativno hoću da napomenem da je u ovom zakonu o javnoj svojini predviđeno da bilo koji nivo vlasti, ili, pak, javno komunalno preduzeće se ne može upisati u svojinu ukoliko nema papir iz Direkcije za imovinu Republike Srbije, kojim se jasno stavlja do znanja kakav bi ishod bio restitucije.
Mislim da je dobro što se ovim predlogom zakona konačno definiše šta kome pripada i treba da uđemo u eru uravnoteženih odnosa po principu funkcionalnosti, da se donose najefikasnije, najbrže i najcelishodnije odluke. Mnoge stvari su dobro rešene u Predlogu zakona. Moram da kažem da je posebna pažnja posvećena privrednim bogatstvima, dobrima od opšteg interesa i kategoriji dobara u opštoj upotrebi, gde je uvaženi kolega Nešović pominjao posebno status mreže, što su jako važne na svim nivoima države.
Moram da kažem da ovim predlogom zakona posebno se podvlači odgovornost, jer utvrđivanjem oblika svojine, znači i vezivanjem određene odgovornosti za samu svojinu, povećava se odgovornost i republičkih i pokrajinskih i organa lokalne samouprave. Mnogi su govorili o putevima, mnogi su govorili o kanalskoj mreži, mnogi su govorili o mnogim stvarima, da se sad ne ponavljam.
Ovim zakonom je omogućena konvalidacija ugovora o pribavljanju, koji su zaključeni bez saglasnosti Vlade. Govorim o pribavljanju od strane lokalnih samouprava. Dobro je što su predloženi određeni amandmani na poslednjoj sednici Vlade, da su svi izglasani, naročito po pitanju definisanja puteva drugog reda, kanalske mreže, ukoliko nisu plovni putevi. Zatim, pitanje nepokretnosti, koje su građani isključivo, na primer, sredstvima pokrajine, zatim nepokretnosti u bivšim republikama, gde se određene stvari definišu u smislu odgovornosti dalje za tu imovinu i što se tiče pokrajine i što se tiče lokalnih samouprava.
Moram da kažem da oni koji duže pamte vrlo dobro znaju na koje sve nelogičnosti smo nailazili u proteklih 10-ak pa i 15 godina. Tamo, negde, krajem 80-ih godina, došlo je do prenosa nadležnosti lokalnih samouprava i pokrajina na centralne organe vlasti, bez obzira da li je nešto bilo funkcionalno tog trenutka ili nije bilo funkcionalno, ali uglavnom došlo se do toga da svi resursi, koji su postojali na lokalnom, ili na pokrajinskom nivou, su dobrim delom narušeni, a sa druge strane Direkcija za imovinu Republike Srbije je bila zatrpana brojem predmeta koje objektivno nije mogla da reši.
Sam život je u proteklih nekoliko godina naterao državu da se dozvoljava čak i upis hipoteke na objektima u vlasništvu države i to na onim objektima koje koristi lokalna samouprava, za kredite koji su dati lokalnim samoupravama za kapitalne investicije. To je bezobzirno sve, na svu korist takvog jednog čina ipak nelogično i bolje rešenje definisati šta je imovina lokalne samouprave, definisati šta je imovina pokrajine, šta je imovina Republike i onda eventualno, ukoliko i dolazi do hipotekarnog i bilo kakvog opterećivanja takve imovine, da se zna šta je čije.
Moram da kažem, da je bilo ogromnih nelogičnosti na terenu, npr. konkretno u Pančevu, dolazim iz Pančeva, svojevremeno domarski stan u okviru Poljoprivredne škole, dozvoljen je otkup tog stana. Taj kupac, odnosno njegov pravni sledbenik, je posle jednog broja godina hteo da proda taj domarski stan koji se nalazi u krugu Poljoprivredne škole. Opet je lokalna samouprava odvojila pare da se kupi taj domarski stan, da u okviru Poljoprivredne škole ne dođe neko spoljno lice i opet je taj domarski stan postao republička imovina. Sve su to neke nelogičnosti koje izglasavanjem ovog predloga zakona za ubuduće se takve stvari neće dešavati.
Moram da kažem da sve one sredine koje su imale sređenu infrastrukturu, koje su mnogo toga radile na ulaganju, domaćinski, ovim dobijaju praktično ponovno mogućnost da brinu o svom i svako će i svaka lokalna samouprava imati odgovornost da za ono što dobije pravo da upravlja, da uživa i benefite, ali i da snosi odgovornost ukoliko nedomaćinski se ponaša. Daleko od očiju, daleko od srca, sigurno da onaj ko je sedeo u Beogradu u Direkciji za imovinu nije mogao da stvori uvid u celokupnu situaciju na terenu u celokupnoj Srbiji, a ovim se, opet ponavljam, omogućava povećanje odgovornosti svakome onome ko dobije mogućnost da upravlja određenom imovinom.
Mislim da je dobro što je novim amandmanima Vlada Republike Srbije, određeni rokovi su produženi, sa tri na 10 godina u smislu podnošenja zahteva za upis, govorim u primer, lokalne samouprave u odnosu na neku imovinu na koju se "exlegio" upisuje na Republiku, a samim tim se, ukoliko lokalna samouprava traži, ako je to osnovno, postoji mogućnost tog upisa.
Interesantno je rešenje po pitanju javnih i komunalnih preduzeća u smislu mogućnosti upisa i te imovine, ali i odlučivanja osnivača, da li neka imovina na koju pretenduje javno ili javno komunalno preduzeće, treba da bude upisana kao javno, ili kao javno komunalno preduzeće, ili treba da koristi da se ta određena zemlja, određeni objekat, ili određene pokretne ili nepokretne stvari mogu biti bolje upotrebljene od strane osnivača, umesto da se ulože u javno preduzeće. Dobro je, zato što ipak skupština, odnosno nadležno telo na svakom nivou vlasti bolje može da sagleda opšti interes nego separatno jedno javno, ili javno komunalno preduzeće koje gleda, pre svega, svoj uži interes, a u manjoj mogućnosti je sposobno da sagleda opšti društveni interes.
U svakom slučaju, uvažene kolege i koleginice, pozivam da se uključimo u raspravu i kada budemo razmatrali amandmane i na ovaj i na sledeće zakone koje budemo na ovoj sednici raspravljali i da u svakom slučaju izglasamo i ovaj zakon, ali i Zakon o restituciji, koji smatram da predstavlja ispravljanje ili bar pokušaj ispravljanja jedne ogromne nepravde koja je naneta velikom broju subjekata u Srbiji. Pozivam vas da podržimo ove predloge zakona.