Izuzetno mi je zadovoljstvo što smo u prilici da nastavimo sa radom.
Istina, očigledno sam pogrešno mislio da postoje razlozi za hitno usvajanje svih ovih 28 predloga zakona koji su predloženi u hitnoj proceduri, inače ne bi pravili ovolike rasprave u raspravi.
Činjenica jeste da smo mi u vrlo kratkom roku, znači od 11. septembra pa naovamo, dobili 28 predloga zakona, odnosno 28 predloga zakona je stiglo u Skupštinu i to 12 predloga zakona 11. septembra i 16 predloga zakona 14. septembra. Svi mi, narodni poslanici, nas 250, bili smo dovedeni u dosta tešku situaciju da od tog trenutka, odnosno kada smo svako pojedinačno bili u prilici da se upoznamo sa tekstovima predloga zakona, da vidimo i da procenimo šta valja i šta ne valja ili šta malo manje valja u svim ovim predlozima zakona.
Sada trenutno razgovaramo o 24 predloga zakona. Verujte mi, jako teško je da u nekoliko rečenica o svih 24 predloga zakona se izjasnimo. Pokušaću da istaknem da očigledno ne postoji isti odnos u pogledu odnosa prema predlozima zakona koji stižu u proceduru pred ovu Narodnu skupštinu.
Konkretno, jedan predlog zakona je stigao u Narodnu skupštinu 30. avgusta, a koji se tiče o olakšavanju opšteg budžeta i svih onih koji su na neki način odgovorni da rešavaju socijalne i druge probleme, odnosno sam taj predlog zakona koji je podnet 30. avgusta tiče se olakšavanja budžeta, odnosno izmena i dopuna Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Kao predlagač tog zakona nisam predložio u hitnoj proceduri, ali stekli su se uslovi da onaj ko hoće može da ga predloži i za vanredno zasedanje. To samo upoređuje u odnosu na predloge zakona koji stižu u proceduru i kada se razmatraju ovde na plenumu.
Konkretno, u pogledu samih predloga zakona ima stvari koje su dobre. Na primer, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ukida se, što je prihvatljivo, asimetrično propisana kamata za kašnjenje države ili obveznika za PDV i za povraćaj akcize.
Ovog trenutka nisam siguran da obaveze države po pitanju isplate drugih stvari podrazumevaju takođe za računavanje kamate. Tu mislim i na pravosnažne sudske presude i na ono što nam po rešenjima o izvršenju stoji zbog navodne blokade budžeta, na primer, pred agencijom za naplatu u Kragujevcu, za prinudnu naplatu. Znači, u tom smislu ukazujem da bi trebalo ovaj princip koji je primenjen u Predlogu zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji da se vidi i u odnosu na druga dugovanja države primeni, ukoliko već poreskim obveznicima zaračunavamo kamatu od dana dospelosti obaveze.
Istina, ne mogu tako pozitivno da se odredim prema drugim nekim delovima Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i tu pre svega moraću da pomenem i konkretno član da biste mogli da pratite suštinu Predloga zakona. radi se o članu 28, o članu 29. i članu 43. Predloga zakona.
Naime, o čemu se tu radi? U članu 28. propisuje se da zamenika direktora Poreske uprave postavlja Vlada na period od pet godina na predlog ministra. Ne definiše se nigde i zato sada pitam, pošto svi zakoni kod nas u pravnom sistemu imaju istu pravnu snagu i Zakon o državnim službenicima i ovaj zakon, ukoliko bude usvojen. Da li to znači postavljenje zamenika direktora Poreske uprave bez konkursa ili sa konkursom, naročito imajući u vidu da u članu 43. Predloga zakona za rukovodioce jedinica na terenu predviđa se konkurs i čak ide se u detalje šta sve podrazumeva ispitivanje uslova za postavljenje po konkursu? U tom smislu valjalo bi da to razjasnimo, naročito imajući u vidu da imam podatak, ne znam da li je tačan, da je 13. avgusta razrešen bivši direktor Poreske uprave, da do ovog trenutka nije postavljen vršilac dužnosti direktora Poreske uprave, a da je rešenjem da li ministarstva, ministra ili Vlade, ne znam sada tačno, postavljeno lice sa određenim ovlašćenjima da potpisuje i to u smislu da je na to mesto postavljen direktor centra za velike poreske obveznike. Ne ulazim u ličnost toga, ali opet postavljam pitanje da li ta osoba obavlja i ovu dužnost i poslove potpisivanja ili ne? U tom smislu postavljam pitanje i samog predloga zakona, da li je to u redu ili ne, ali bićemo u prilici da o tome razgovaramo kada budemo u pojedinostima razmatrali tu problematiku.
Osvrnuo bih se kratko na zakone koji tretiraju porez na dodatu vrednost i akcize. Nisam siguran da je član 28. Predloga zakona u saglasnosti sa Ustavom, naročito u pogledu dovođenja u različiti položaj jednih i drugih obveznika u pogledu samog… Pročitajte član 28. Postoji razlika u poreskim obveznicima. U tom smislu nisam siguran. Dobro je da mislimo o malim i srednjim preduzećima, o malim i srednjim obveznicima, ali treba da mislimo i o velikim obveznicima, naročito da ne bi došli do toga da dođe do veštačkog deljenja preduzeća na male firme zarad ulaska u novi sistem naplate. To može da se desi ukoliko postoje određeni pokušaji ograničenja i uslovljavanja obezbeđenja od toga, ali nisam siguran da Predlog zakona dovoljno daje obezbeđenje u tom delu. Mislim da na to treba da pazimo.
U ovom zakonu pozdravio bih dobru meru da socijalni stanovi će sada biti obuhvaćeni merom ukidanja plaćanja poreza na kupovinu prvog stana, koja im je do sada izmicala jer su plaćeni u ratama. To je opet dobro, ali opet vam kažem da svaki zakon koji se predlaže po hitnom postupku lišava nas mogućnosti da na adekvatan način vidimo prednosti, da vidimo potencijalne mane, da te mane eventualno ispravimo amandmanima.
Bio sam u prilici nešto kasnije nego što je istekla mogućnost podnošenja amandmana po pitanju akciza na cigarete. Da li je tu dobro izračunao 76 dinara ili treba da bude 88 dinara? U tom smislu možda je još prilika da Odbor za finansije još jednom to vidi da vidi da li je po sredi greška, efekat lobiranja ili nešto treće, ali da vidimo taj deo. Zatim, regulacija gomilanja zaliha je pomerena na jul 2013. godine. Možda bi bilo bolje da je 1. januar 2013. godine. Prosečne zalihe se rešavaju po pitanju 90 dana. Možda bi to trebalo da bude 15 ili 30 dana, a sve to što sam uspeo sada da pročitam nisam bio u prilici da podnesem amandman i da na neki način utičem, odnosno da predložim, ovog trenutka mislim, bolje rešenje.
U svakom slučaju, ima dobrih stvari i ima onih stvari koje možemo da kritikujemo i koje ćemo kritikovati. Raduje me što su mnoge primedbe i sugestije Privredne komore Srbije prihvaćene. Prihvaćene su sugestije privrednika. Istina, mislim da ćemo biti u prilici i da preispitamo da li postoji i dalje potreba ukidanja obaveznog članstva u komorskom sistemu ili ne. U tom delu na neki način kontradiktorni smo u odnosu na ono što smo sada dobili u smislu pozitivnih efekata predlaganja komorskog sistema.
Konačno, smatram, pošto je bilo govora i u Ekspozeu gospodina ministra i svi ovi zakoni se tiču u krajnjoj liniji punjenja budžeta i budžetskog sistema, valjalo bi da porazmislimo ako već nismo u prilici da sada kada budemo definisali i budžet i Zakon o budžetskom sistemu za narednu godinu, da vidimo način izveštavanja, pogotovo o subvencijama, da se omogući mesečno izveštavanje o subvencijama koje su uplaćene, šestomesečno izveštavanje o efektima uplaćenih subvencija, sa mišljenjem Fiskalnog saveta. Mislim da je to korisna stvar i da će doprineti, ali to je diskusija za naredna četiri zakona.
Konačno, pošto je ministar stigao, molio bih ako mogu da dobijem informaciju, u Subotici gde se nalazi reciklažni centar?