Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, danas završavamo načelnu raspravu o drugom setu zakona. Znači, upravo o 25, 26, 27. i 28. zakonu. Od ovih prvih 28 zakona, 12 zakona je podneto 11. septembra, 16 zakona je podneto 14. septembra i verujte mi bili smo u jako teškoj situaciji da u ovako kratkom roku detaljno izanaliziramo toliki materijal. Dvadeset osam predloga zakona da na adekvatan način pokušamo da popravimo ono što se može popraviti.
Evo, ja ću samo ovog trenutka, imajući u vidu da je već kasno, da smo radili i juče do kasno u noć i danas ceo dan, da imamo u vidu da nas večeras još očekuje načelna rasprava o verovatno četiri predloga zakona, gde se radi o ratifikaciji, odnosno potvrđivanju određenih sporazuma i memoranduma, i to, istina, nakon današnje diskusije koja je bila ovde u Skupštini, ne znam da li je potrebno ratifikovati nešto ili ne, ukoliko međunarodni sporazumi važe i bez ratifikacija. Da ne otvaram sad tu diskusiju, da ne otvaramo takve diskusije, kad to bude stiglo na red, vratio bih se sada na budžet, na Zakon o budžetskom sistemu i na ove zakone, odnosno na ova četiri zakona koji su tema.
Konkretno, na jednu stvar bih vama ukazao posebno, a to je na član 2. Predloga zakona o budžetu, i to na peti stav. Peti stav člana 2. kaže - ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa Trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Šta to znači? Ako usvojimo takav princip, međusobna dugovanja mogu da se prenose možda u narednu godinu, možda iz te naredne godine u neku narednu godinu, i nemamo praktično presek šta se dešavalo po pojedinim segmentima budžeta. U tom smislu predat je amandman sa pokušajem da se taj stav briše i da se na kraju kalendarske godine tačno zna stanje u određenim segmentima budžeta. Doprinos za raspravu i po amandmanima, ali ovo je i suštinska stvar koja se tiče uopšte budžeta.
Druga stvar, u pogledu Zakona o budžetskom sistemu, činjenica je da je bilo mnogo govora o raznim subvencijama, i nema problema, kad su subvencije opravdane, da se to radi. Mislim da je korisno, a nije bilo proceduralne mogućnosti da se podnese amandman u tom pravcu, da se traži, pošto taj deo Zakona o budžetskom sistemu nije predložen da se novelira, ali je sugestija da kad idući put budemo novelirali Zakon o budžetskom sistemu da razmislimo o tome da se predvidi obaveza mesečnog izveštavanja o plaćenim subvencijama, da to postoji na sajtu ministarstva, odnosno da svima bude moguće da vide, a da bar šestomesečno imamo izveštaj o efektima subvencija sa mišljenjem Fiskalnog saveta. Mislim da će to svima nama koristiti da se na bolji i odgovorniji način odnosimo prema plaćenim subvencijama i uopšte prema svakoj budžetskoj aproprijaciji koju realizujemo.
U pogledu samog Zakona o budžetskom sistemu, ukazujem na određene stvari koje je pitanje da li su dosledno sprovedene u tom zakonu. Opet ukazujem, pogotovo me raduje što je potpredsednik Vlade kao vrsan pravnik ovde prisutan, da naši zakoni, ne postoje zakoni sa većom hijerarhijskom snagom, ne postoji hijerarhija u zakonima u našem pravnom sistemu. Ustav ili međunarodno ratifikovan sporazum, u redu, ali svi zakoni ostali su isti.
Mi predviđamo na neki način da ovaj zakon o budžetskom sistemu, pitanje je kakav je odnos njegov prema ostalim zakonima koji važe trenutno u pravnom sistemu, konkretno kod određenih naknada. Tu konkretno mislim i na naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. To je posebno važna naknada u onim sredinama koje su ekološki ugrožene, kao što je Pančevo, iz koga ja dolazim, kao što je Bog i mnoga druga mesta u Srbiji. Naknada za to je uvedena Zakonom o zaštiti životne sredine. Nejasno je da li to ostaje da važi ili ne ostaje da važi. Po tvrdnji gospodina ministra, datoj na Odboru za finansije, kome sam prisustvovao i, bez obzira što nisam član Odbora za finansije, postavio sam pitanje kao poslanik, koristeći poslaničku mogućnost, i dobio sam odgovor da ta naknada ostaje da važi. Podnet je amandman u tom pravcu da to bude apsolutno razjašnjeno i mislim da je to korisno, zato i ovog trenutka ukazujem na to da bi to valjalo prihvatiti.
Konačno, ukazao bih na još jednu stvar u vezi Predloga zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Ovaj zakon tretira maksimalne zarade u javnom sektoru, i to u javnim agencijama, organizacijama na koje se primenjuju propisi u javnim agencijama, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Dolazimo u situaciju da kada stignemo do člana 7. predviđa se da je isplatilac zarada u javnom sektoru dužan da prilikom konačne isplate zarada za određeni mesec uplati u budžet Republike Srbije, a ne i u budžet autonomne pokrajine ili budžet jedinice lokalne samouprave, u zavisnost od toga ko je osnivač, razliku sredstava između ukupnog iznosa zarada zaposlenih isplaćenih za mesec koji prethodi mesecu itd.
Smatram da bi bilo korektno da ta razlika, u zavisnosti od toga ko je osnivač, ide tom budžetu. U tom smislu je predložen određen amandman i mislim da su to određene korisne stvari koje mogu da doprinesu konačno boljem tekstu ovih predloženih zakona.
Konačno, hteo bih da ukažem još nešto što je zbog kratkoće vremena. Vidite, mi smo u situaciji da se borimo sa time, naročito kada je zakon predviđen da se po hitnom postupku razmatra, da ne možemo da stignemo, verujte mi, da detaljno izanaliziramo sve te zakone i da u rokovima koji su Poslovnikom predviđeni, do početka otvaranja načelne rasprave, vidimo sve nedostatke i da pokušamo, dok je još to moguće, da popravimo određene stvari.
Tako, na primer, i u Zakonu o porezu na dohodak građana nismo bili u prilici da vidimo da sve vrednosti klizaju, ali ne kliza ona vrednost u pogledu paušalnog oporezivanja, ostaje tri miliona. Sve ostalo kliza, ostale vrednosti, pa pitam – zašto i ta vrednost nije proklizala u odnosu na ranije donet zakon? I sada i u proteklih godinu ili dve je važila ta vrednost. Istovremeno druge vrednosti klizaju u pogledu načina oporezivanja, vođenja knjiga, ko je paušalac, ko nije paušalac.
To su, na primer, neke stvari koje nas na neki način prinuđuju da na Odboru za finansije, kao matičnom odboru, pokušamo još ove stvari do prelaska na raspravljanje o amandmanima, da izađemo sa takvim predlozima. Ukoliko većina svih nas 250 poslanika, odnosno većina poslanika u Odboru za finansije zaključi da to treba, da takve stvari prihvatimo.
Juče sam ukazao na određene sumnje po pitanju akcize, da li treba da bude 76 ili 88 dinara, upravo zbog toga što su određene različite račune postojale, a sve su to bile stvari koje je bilo nemoguće u tako kratkom roku proveriti. U tom smislu, ja kao poslanik apelujem da do prelaska na raspravu u pojedinostima matični odbor, odnosno Odbor za finansije još jednom raspravi ovo. Činjenica je da, sada se obraćam predsedništvu Skupštine, u pogledu raspodele koji su sve odbori matični i dužni da se izjasne o određenim zakonima, činjenica je da ceo ovaj set zakona ide na matični odbor kao odbor za finansije.
Na primer, postavlja se pitanje, da li primena, danas, sutra, nekog od ovih zakona tretira i materiju koja je u nadležnosti, na primer Odbora za zaštitu životne sredine, pre svega mislim na Zakon o zaštiti životne sredine, jer je po Zakonu o zaštiti životne sredine, konkretno naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine regulisana. U tom smislu, ovo je doprinos moj.
Znači, u svakom slučaju smatram da sve ove diskusije mogu da doprinesu i iskoristio sam priliku da se već sada u raspravi u načelu dotaknem teme, sve ove, koje se tiču i rasprave o pojedinostima, upravo da bi odborima dali priliku da kao takvi podrže i da se odrede prema odboru zbog kratkoće vremena.