Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7228">Srđan Miković</a>

Govori

Samo u vezi diskusije koja se odvijala u dijalogu između uvaženog kolege Mirka Čikiriza i gospođe guvernerke, gde je navedeno da postoje mnoge hitnije stvari od samog zakona i detaljne analize svakog člana, da postoje urgentne stvari koje rešavate.
Opet se držim toga da ukoliko dobijemo određeni predlog zakona, naročito ukoliko taj zakon dobijemo sa zahtevom da se razmatra po hitnoj proceduri, ukoliko taj zakon treba da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, onda zaključujem da postoji posebna hitnost da se ovako nešto usvoji.
U tom smislu, čak bih razumeo i određenu nesavršenost u samom predlogu zakona, ali jedino što ne mogu da prihvatim, ne mogu da prihvatim da ukoliko postoji neka dobronamerna sugestija za popravljanje ovog zakona postoji različiti tretman u pogledu predloga u zavisnosti od toga iz kojih redova je stigao predlog za popravljanje predloga zakona, ali o tome ću da diskutujem kada stigne moj amandman na red.
Ipak bih pitao da li se prihvata moj amandman?
Vidim da se neko nasmejao. I ja sam se nasmejao, naročito kada sam video predlog amandmana koji je upravo postao sastavni deo Predloga zakona i kada sam video izjašnjenje Narodne banke u pogledu tog amandmana koji je podneo naš odbor, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Naime, u članu 10. Predloga zakona stoji da u članu 28. posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi – protiv odluke o razrešenju funkcioner Narodne banke ima pravo žalbe Ustavnom sudu. Zatim, čitam reči – s tim da izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo rekao sam, taj drugi deo rečenice – s tim da izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, bez obzira što možemo da diskutujemo i o prvom delu rečenice, ovaj drugi deo je apsolutno protivustavan. Istina, ostao sam u manjini na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ali sam ostao kod toga da je to protivustavno i podneo sam amandman gde tražim da se briše zapeta i reči: "s tim da izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe". To sam predložio da se briše.
Na to sam dobio izjašnjenje Narodne banke Srbije gde se ne prihvata moj amandman jer, naime, utvrđena samostalnost Narodne banke predviđa da je potrebno utvrditi eksplicitno sudsku zaštitu u slučaju razrešenja funkcionera centralnih banaka, ne izjašnjavajući se o tome što sam predložio da se briše protivustavni deo.
Zatim, skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predlaže da ostane deo teksta iz Predloga zakona – protiv odluke o razrešenju funkcioner Narodne banke Srbije može podneti žalbu Ustavnom sudu, briše ono što sam i ja svojim amandmanom predložio da se briše, s tim da izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe. Znači, identično predlaže brisanje, s tim da se u amandmanu Odbora dodaje – u roku od 30 dana od dana objavljivanja ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", precizirajući rok. U redu je, ali ne vidim zbog čega moj amandman nije usvojen ni od strane Odbora, ni od strane guvernera Narodne banke, odnosno Narodne banke, a isto to kada stiže kao predlog Odbora se usvaja.
Mislim da ne treba da se deli na to da li je neko iz neke poslaničke grupe, nego da vidimo da li je predlog dobar ili nije dobar. U tom smislu sam postavio pitanje da li se moj amandman usvaja, na šta se jedan broj poslanika nasmejao. Ponavljam, i ja sam se nasmejao na to, pogotovo što se u obrazloženju Narodne banke Srbije, kojim je usvojen amandman Odbora, kaže – amandman se prihvata jer su kao pravno utemeljeni ocenjeni navodi koje je ovlašćeni predlagač izneo u obrazloženju ovog amandmana, da se amandmanom vrši usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije. Znači, daje mi se za pravo da sam na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo bio u pravu da je bilo neusaglašenosti sa Ustavom Republike Srbije. Sam Odbor za finansije se izjasnio u tom pravcu, a Narodna banka prihvata da se suštinski mojim predlogom usaglašava Predlog zakona u ovom delu sa Ustavom Republike Srbije.
Možemo da diskutujemo o tome da jedini koji je vlastan da ocenjuje usaglašenost sa Ustavom je Ustavni sud, ali ovde sam posredno dobio izjašnjenje svih da je moj predlog bio u skladu sa Ustavom i da se time usaglašava to, naročito imajući u vidu da je sam Odbor za finansije to rekao, Narodna banka je to rekla, a i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, izjašnjavajući se o amandmanu Odbora, praktično je dao za pravo da je Odbor za finansije time na neki način otklonio neusaglašenost sa Ustavom, naročito u pogledu postojanja prava na ustavnu žalbu koja je predviđena u članu 170. Ustava Republike Srbije.
U tom smislu, molim guvernera Narodne banke da se izjasni da li se suštinski prihvata moj amandman ili se ne prihvata?
Neistina je da sam ja bilo šta menjao u podnetom amandmanu. Znači, isti stav sam imao na prvoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, tu je gospodin Jovanović i ima tu još ljudi koji su bili na toj sednici Odbora. Znači, na sednici Odbora sam izneo primedbu da naročito ovaj drugi deo rečenice je u suprotnosti sa Ustavom. Citirao sam član 170. Ustava gde je predviđena ustavna žalba i vaši saradnici su bili na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, to se dešavalo pre početka načelne rasprave. Znači, pre početka načelne rasprave sam ukazao gde je suprotnost sa Ustavom.
Drugo, kada sam video da je ipak izglasan, odnosno da je data saglasnost da je Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, uzeo sam i odmah napisao amandman ne bi li popravio tu stvar. Popravljajući to dobio sam odgovor Narodne banke gde se ne izjašnjavate uopšte o tome da li se time ispravlja neustavnost ili se ne ispravlja neustavnost. Dajete iskopirano obrazloženje koje je dato za amandmane gospođe Gordane Čomić i gospodina Jovana Palalića i Miloša Aligrudića bez obzira što prvi deo tog člana nisam napadao nego samo ovo pitanje ustavne žalbe. Nigde se ne govori o ustavnoj žalbi. Glavni deo obrazloženja, znači Odbora za finansije bilo usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije.
Ne sporim da postoji mogućnost svakog pojedinca koji je ovlašćeni predlagač amandmana da uz neko popravljanje još nešto popravi, ali što je bilo koga sramota ukoliko se jedna popravka prihvata da se i to ne prihvati. Neka se prihvati predlog odbora u pogledu samog roka. Mislim da sa te strane nije u redu, odnosno principijelno nismo korektni u pogledu samog otklanjanja ustavnosti, odnosno neustavnosti. Činjenica je da se predlogom amandmana Odbora dodaje rok koji nije bio napisan u Predlogu zakona. Saglasan sam sa time da treba što je moguće odrediti bliže, da to treba odrediti bliže. Ali, ne vidim zbog čega je sramota priznati da je jedna poslanik opozicije bio u pravu. To je bio u pravu dok svi ostali nisu videli da taj problem postoji jer taj problem je konstatovan tek nakon sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo gde je u sali dva posle toga održan radni sastanak gde je ukazano, gospodin Arsić je bio prisutan, da li je tako?
U vezi člana 27. pošto ste dužni da se starate o primeni Poslovnika. Slušajući dobro diskusije svih učesnika u raspravi, činjenica po pitanju izjašnjenja nadležnih odbora u vezi usaglašenosti sa Ustavom i saglasnošću sa drugim pravnim propisima, odnosno sa pravnim sistemom. Nije nadležan Odbor za pravosuđe nego Odbor za ustana pitanja i zakonodavstvo. Prethodni govornik je pogrešno rekao da će na Odboru za pravosuđe se razjašnjavati određena nedoumica u vezi člana 10. Predloga zakona. Bio sam taj koji na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo istakao neusaglašenost člana 10. Predloga zakona sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Da, reklamirao sam povredu Poslovnika.
Smatram da ste trebali da ukažete, zato što treba da poštujemo dostojanstvo Skupštine i da govorimo ono što jeste, u pogledu člana 107. Ovaj član definiše da moramo da uvažavamo dostojanstvo Skupštine i da ovde govorimo istinu, čak i ukoliko se desi omaška vi ste kao predsedavajući dužni da ukažete na to.
Ukazujem da ovog trenutka imamo pred sobom Predlog zakona koji po mom mišljenju nije u skladu sa Ustavom i sa direktnom odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije.
Ovog trenutka sam Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, na osnovu člana 1. Predloga zakona, ne odnosi se na jedan slučaj. To da li je volja da se odnosi na jedna ili dva slučaja, to je drugo pitanje. Ali, ono što sada piše ovog trenutka u članu 1. Predloga zakona ne govori se o jednom slučaju. Tu polemišem sa gospodinom Milenićem koji je, izjašnjavajući se o predlogu amandmana na član 4, pomenuo na šta se odnosi ovaj zakon.
Srećan sam što su oni koji su pratili moju diskusiju, kada sam se javio za reč u toku rasprave u načelu, primetili da u članu 1. nema pominjanja kontrolnog učešća, već samo direktnog ili indirektnog učešća od strane države Srbije, odnosno AP. Dobro je što je upravo na tom fonu Odbor za finansije na neki način izvršio korekciju, odnosno predložio korekciju Predloga zakona.
Gospodine Mileniću, ukoliko to bude usvojeno i bude postalo sastavni deo predloga teksta, sastavni deo Predloga zakona, tada možemo da govorimo o jednom ili dva slučaja. Ovog trenutka još uvek, do sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ili do eventualnog izjašnjenja samog predstavnika Vlade na Odboru za ustavna pitanja, ili ukoliko je stiglo takvo izjašnjenje, ovog trenutka to još nije sastavni deo Predloga zakona.
U tom smislu, smatram da je diskusija svakog od nas i svakog ko je učinio napor da predloži određeni amandman u cilju poboljšanja teksta zakona trud da se pokuša na određeni način doprineti boljem tekstu zakona.
Konkretno, opet se vraćam na vašu diskusiju da li se odnosi na jedan, dva ili više slučajeva, vi ste videli da i u predlogu amandmana Odbora za finansije Narodne skupštine, u pogledu amandmana pod rednim brojem VI na član 17. u obrazloženju se iznosi kako se primena Predloga zakona odnosi samo na ograničeni broj banaka prenosioca koje mogu biti samo banke u kojima Republika Srbija ima kontrolno učešće, ukoliko bude bio usvojen amandman Odbora na član 1. ili ukoliko postane sastavni deo.
U tom smislu, mi ovog trenutka imamo jedan predlog, a šta ćemo imati za pet ili šest minuta kada Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo da mišljenje i ukoliko postane sastavni deo, onda razgovaramo o drugom ili donekle korigovanom tekstu Predloga zakona.
Vidite, u jednom delu bih mogao da se složim, ali u drugom delu niste u pravu. Gde niste u pravu? Predloženim amandmanskim izmenama Odbora za finansije, u jednom delu se sužava, a u drugom delu se proširuje određena nadležnost. Naime, upravo u tome što smo diskutovali, da li se odnosi samo na banke gde država ima kontrolne učešće i to je u radu, to je suženo. Ali, ukoliko se prihvati amandman odbora to je za razliku od osnovnog teksta u kojima se kaže da Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće, dodaje se – "odnosno Autonomna Pokrajina Vojvodina". Znači, preciziramo na još jednu od naše dve autonomne pokrajine.
Nisam siguran da u samom tekstu zakona možemo da iznosimo ukoliko imamo dve autonomne pokrajine u Ustavu Republike Srbije da nešto unosimo kao autonomnu pokrajinu. Možemo eventualno autonomnu pokrajinu, ali ne AP Vojvodine. Nije valjda da se odričemo naše južne pokrajine?
Znači, sada idem na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji počinje u 11,00 časova da iznesem stav, da ne možemo da izdvajamo jednu autonomnu pokrajinu, a da druge autonomne pokrajine nema. Ili se možda nešto novo desilo u proteklom periodu, pa postoji neki razlog koji ne zna Narodna skupština da stoji samo AP Vojvodine bez druge pokrajine. Izvinjavam se, ali mislim da sam bio dovoljno jasan.
Nikako ne mogu da se složim da ako pravimo zakon, da zakon ne deluje prema svima i da ne deluje "erga omnes", onda je to pojedinačna odluka, dajte da to krstimo drugačije a ne zakon. Ukoliko donosimo zakon bez obzira što mi kolege zameraju što insistiram na pravničkoj perfekciji smatram da svaki akt koji izađe iz ovog visokog doma ukoliko je moguće treba da bude pravnički perfektan, a pogotovo da bude u saglasnosti sa Ustavom.
Znači, u tom smislu mogu da shvatam celishodnost određenog predloga, dobre namere i sve ostalo, ali dajte da poštujemo Ustav, ništa drugo. Zahvaljujem.
Zašto se javljam za repliku? Javljam se iz razloga zato što, kada sam diskutovao iskreno sam mislio da je Odbor za finansije sam, a bez inicijative Vlade podneo amandmane na Predlog zakona.
Zato što je Vlada inicijator ovakvih amandmana Odbora za finansije, tim gore. Zašto? Zato što, vidite, svi imamo pred sobom Predlog zakona gde nije bilo ograničenja primene zakona u vremenu i gde u članu 1. je definisano na koga se odnosi. Odbor za finansije u formalnom smislu je izašao sa predlogom amandmana, gde sam ja ovde na plenumu osporio ustavnost i saglasnost sa pravnim sistemom takvog amandmana, ističući da je, to je bilo negde oko 11,00 časova kada je počinjala sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, verujte mi nisam mogao u isti mah da budem ovde na plenumu i na odboru, da ukažem na to da mi još uvek po Ustavu imamo dve autonomne pokrajine.
U predlogu amandmana, koji je sada dobio saglasnost Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, stoji Republika Srbija, odnosno AP Vojvodina. Da smo imali malo vremena, da nas je neko konsultovao, da ovi amandmani Odbora za finansije nisu došli u 9,55 časova na pisarnicu, mogli bi da ukažemo da u skladu sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, samo primenjujući član 42. Jedinstvenih metodoloških pravila, da se upotrebio izraz. Izrazi se u propisu upotrebljavaju u jednini, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije. Moglo je, govorim u vezi sa Ustavom, da stoji Republika Srbija ili autonomna pokrajina, ali ako se ističe AP Vojvodina, u tom delu je apsolutno protivustavno, jer zaboravljamo jednu pokrajinu.
Imamo još vremena u okviru vremena poslaničke grupe.
Mislim da smo ovde pogrešili. Do ovog trenutka je postojala mogućnost da se napravi prekid, da se da pauza i da Odbor za finansije da ispravku podnetog amandmana. To sam ukazao, molio, objašnjavao i ukazao na svu protivustavnost i nejasnoće. Mislim da je postojala mogućnost, pogotovo što do trenutka izjašnjenja gospodina ministra o članu 1. i o članu 6. to nije postao sastavni deo Predloga zakona. Imali smo izjašnjenje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i imali smo amandman Odbora, sve do izjašnjenja predstavnika Vlade postojala je mogućnost da to ne bude sastavni deo Predloga zakona.
O čemu se radi? U članu 1. imamo izjašnjenje, odnosno pominju se banke u kojima Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina ima direktno ili indirektno kontrolno učešće. Tu pominjemo Republiku Srbiju i samo jednu autonomnu pokrajinu, gde navodimo ime te autonomne pokrajine izostavljajući ime druge autonomne pokrajine. Postoji mogućnost, u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, da se kaže – Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, i može u jednini, ali bez navođenja imena autonomne pokrajine. Na ovaj način nemamo južne pokrajine.
Druga stvar, u članu 6. koji je upravo postao sastavni deo Predloga zakona se kaže – u kojima Republika Srbija ima kontrolno učešće. Znači, ovde se sad ne pominje ni AP Vojvodina. Tu nema doslednosti jedinstvene terminologije, što je predviđeno u članu 35. i u ostalim članovima jedinstveno metodoloških pravila za izradu propisa.
Molim vas, dajte da pravimo zakone koji će bar kako treba pravno-tehnički biti korektni i, sa druge strane, u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ukoliko postoji mogućnost, mislim da je manja greška ukoliko bi eventualno sada napravili pauzu i Odbor za finansije ipak napravio ispravku. Onog trenutka kada se zatvori rasprava po amandmanima, nema mogućnosti više ni za kakvom ispravkom, onda ostaje mogućnost samo da se podnese predlog za ocenu ustavnosti člana 1, neću govoriti o članu 6. pošto se u članu 6. ne pominju autonomne pokrajine, ali u svakom slučaju člana 1. Predloga zakona.
Mislim da svaki od narodnih poslanika ima ovu knjigu i u toj zbirci propisa…
(Predsedavajuća: Gospodine Mikoviću, zamolila bih vas da se vratimo na temu i da pričamo o tački dnevnog reda. Ne morate sada da držite i molim vas o amandmanu da pričate.)
Da, govoriću o temi i o amandmanu. Upravo zbog toga i pričam o tom amandmanu, ali moram da dam uvod. U toj knjizi na kraju postoje jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa gde kada pogledate čl. 12, 13. i 14. tu se definiše šta propis treba da sadrži, u završni deo propisa, treba da ima prelazne i završne odredbe. Upravo tu treba da stoji informacija o propisima koji se stavljaju van snage, stupanjem na snagu novog propisa i o tome kada novi propis stupa na snagu.
Mislim da je sada svima jasno zašto sam se pozvao na jedinstvena metodološka pravila, jer da su u celosti primenjene jedinstvena metodološka pravila u predlaganju ovog zakona, ne bi prvo došli u situaciju da član 3. Predloga zakona definiše ove stvari na početku, a da to nemamo na samom kraju Predloga zakona. Time dolazimo u kontradiktornost u vezi člana 11, i sad dolazim na amandman, u vezi člana 11. da li nešto važi ili nešto ne važi.
Između ostalog, sam član 3. Predloga zakona govori o preuzimanju u skladu sa ovim zakonom. Sada čitam naslov – Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka. Znači, ovaj zakon koji imamo kao predlog pred nama se odnosi na preuzimanje imovine i obaveza određenih banaka. Na preuzimanje se odnosi ceo tekst Predloga zakona od člana 1. do člana 17. Na to preuzimanje kažemo – ne primenjuje se Zakon o Agenciji osiguranje depozita i Zakon za osiguranje depozita, a u članu 11. imamo pozivanje na to.
U tom smislu apsolutno podržavam diskusiju gospođe Čomić, da su to neke stvari koje trebamo razjasniti. S obzirom da sam i pokušavao da u dosadašnjem toku diskusije, i ne samo ovde nego i tokom rada na odborima, da ukažem na određene nejasnoće i neusaglašenosti samog Predloga zakona sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Smatram da sam u mom nastupanju u dosadašnjem radu Narodne skupštine pokušao da stignemo do takvog rešenja koje bi ove očigledne nejasnoće i greške koje će danas-sutra dovesti do toga da nam sam zakon ne bude u skladu Ustavom, da se u hodu reši.
To nije rešeno. Određeni amandmani su postali sastavni deo teksta Predloga zakona. Ne znam kako sada isplivati iz problema.
Moram da kažem da nemam problem da podržim amandman gospode Nenada Popovića i Dejana Mihajlova jer smatram da je koristan amandman. Da u koliko se bude usvoji ovakav zakon, da banke koje učestvuju u preuzimanju odmah nakon zaključenja ugovora obaveštavaju nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije zadužen za finansije.
Malo sam tužan što nije preuzeta obaveza od strane Ministarstva finansija da obavesti ili Vlade Republike Srbije da obavesti Narodnu skupštinu i Odbor za finansije o ovakvoj jednoj transakciji. Ali, u krajnjoj liniji u koliko već nije preuzeta takva obaveza, a prenete su nadležnosti, odnosno predloženo je da se prenesu nadležnosti u pogledu preuzimanja na ministarstvo i Vladu, onda hajde bar one druge subjekte da obavežemo da obaveste Odbor za finansije o tome. U tom smislu lično podržavam ovaj amandman.
Nemam problem sa ovim…
(Predsedavajuća: Preostalo vreme vam je pola minuta, gospodine Mikoviću.)
Sasvim dovoljno. Molim vas da dok ne budem imao mogućnosti da govorim, da mi to vreme ne računate, da se ipak čujemo.
Ometaju me dok govorim, pa samo molim za tišinu da mogu ovih 30 sekundi da iskoristim.
Nije problem šta piše u članu 17. u samom dispozitivu, ali je problem u tome šta nam je dostavljeno kao obrazloženje uz predloženi amandman na član 17.
Naime, u obrazloženju se govori samo o bankama u kojima Republika Srbija ima kontrolno učešće, ne pominje se ili, i, ili odnosno AP Vojvodina, ne pominje se AP Kosovo i Metohija, ne pominje se ni AP pisano malim slovom, pa u tom smislu smatram da i taj deo očigledno ne prati ono što imamo tokom celokupnog toka zakona.