Dame i gospodo narodni poslanici na član 4. Predloga zakona o energetici amandman je u ime poslaničke grupe SRS podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Ovim amandmanom je traženo da se interveniše u članu 4. tako što će u stavu 1. tačka 10) biti obrisana.
O čemu se radi? Energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, a naročito, pa po tačkama od 1) do 10), a tačka 10) kaže - decentralizacije u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici.
U ovoj oblasti decentralizacija je samo marketinški potez Vlade i potpuno je nejasno šta treba da znači - decentralizacija, s obzirom na to da ozbiljni razvojni programi mogu i moraju da se vode jedino na državnom nivou. Jer, ukoliko se strategijom razvoja energetike Republike Srbije određuju dugoročni ciljevi razvoja pojedinih energetskih delatnosti, prioriteti razvoja, izvori i način obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, podsticajne mere za finansijska ulaganja u energetske objekte, u kojima će se koristiti obnovljivi izvori energije, podsticajne mere za povećanje energetske efikasnosti itd., postavlja se pitanje šta ovde može da znači - decentralizacija.
Koji su to lokalni organi preko kojih će se ostvarivati ova decentralizacija u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici? Da li ste se ovde, gospodo, izgubili u prevodu? O čemu se ovde radi? Ovo je ubačeno tamo gde mu mesto nije.
Znači, da li će jedinice lokalnih samouprava npr. opštine, mesne zajednice same određivati dugoročne ciljeve razvoja energetske delatnosti, pa će recimo opština Stari grad odlučiti jedno, opština Vračar peto, opština Inđija sedmo, pa će svako nekim svojim pravcem ići u unapređivanje energetskog sistema.
Ono što nam najbolje govori na koji način vi predviđate dalji razvoj elektroenergetskog sistema i elektroprivrede u Srbiji je član 8. koji kaže da se energetskim bilansom Republike Srbije utvrđuju godišnje potrebe energije, odnosno energenata koje je neophodno obezbediti radi urednog i kontinuiranog snabdevanja potrošača, uz uvažavanje potreba za racionalnom potrošnjom energije.
Molio bih da gospodin ministar, ukoliko se kojim slučajem vrati u ovu salu, odgovori koja je to potreba za racionalnom potrošnjom energije. Ko ima takvu potrebu? Ova odredba kao da je prepisana iz nekog komunističkog manifesta iz pedesetih ili šezdesetih godina, za vreme nestašice energije. Koja to još ozbiljna država u svetu govori o racionalnoj potrošnji energije?
Mislio sam da ovaj zakon donosimo da bismo unapredili elektroprivredu, povećali količinu proizvedene električne energije i obezbedili konačno da oni koji troše više energije budu stimulisani (umesto da ih kažnjavamo), kao što su stimulisani u svim normalnim zemljama i kao što su stimulisani kod potrošnje druge robe, jer, da vas podsetim, električna energija je roba kao i svaka druga.
Normalno je da oni koji troše više veće količine dobijaju po povoljnijim cenama, a ne da se, kao u XX ili XIX veku, ograničava količina energije, odnosno racionalizuje, da se određuje koliko ko može da potroši, a da se kažnjava ukoliko potroši više nego što je neka agencija ili neko u Vladi odlučio.