Dame i gospodo narodni poslanici, sticaj istorijskih prilika je hteo da raspravu o ovom famoznom Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine vodimo baš danas, 24. novembra 2009. godine.
Na današnji dan pre tačno 91 godinu Zbor izaslanika narodnih veća iz Srema, 1918. godine, na krsnu slavu mnogih Srba svetog kralja Stefana Dečanskog, doneo je istorijsku odluku o prisajedinjenju Srema Kraljevini Srbiji. Istovetnu odluku, 25. novembra, dakle sutradan, donela je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena u Novom Sadu o tome da se Banat, Bačka i Baranja pripajaju Kraljevini Srbiji.
Devedeset jednu godinu posle, evo baš na današnji dan, vladajuća koalicija se sprema da učini istorijski korak nazad, odnosno da poništi odluke iz Srema, odnosno odluke iz Banata, Bačke i Baranje o pripajanju celokupne teritorije Vojvodine Srbiji.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo čitav niz argumenata predstavnika vladajuće koalicije o tome zašto treba doneti baš ovakav predlog zakona. Ono što pada u oči, mi smo o tome pričali u prepodnevnom delu rasprave, nadovezujući se na diskusiju kolega iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije, a to je da su iste one stranke koje su pre godinu dana u Skupštini Vojvodine glasale za protivustavan Predlog statuta, kasnije delimično revidirale taj svoj stav i onda su one počele da govore kako je Predlog statuta takav kakav je, usvojen u oktobru 2008. godine, suprotan Ustavu i da ga treba uskladiti sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Prosto neverovatno da iste političke partije glasaju na dva različita načina. U oktobru 2008. godine navodno, sve je bilo čisto. Nije bilo nikakvih problema. Mi iz SRS smo navodno plašili narod. Sve što je usvojeno u Skupštini Vojvodine tog oktobra 2008. godine bilo je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Da je sve bilo u skladu sa Ustavom RS, sumnjam da bi vladajuća koalicija oklevala godinu dana da u proceduru stavi Predlog statuta AP Vojvodine. Prosto neverovatno da partije koje glasaju za Predlog statuta Vojvodine kasnije podržavaju amandmane na taj isti predlog statuta.
Trebalo je da Boris Tadić kaže, na sednici Glavnog odbora DS, da nije normalno da se na sedam minuta putovanja od Beograda stvara nekakva nova država, pa da Vlada Srbije brže-bolje pristupi izradi Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, odnosno da predstavnici vladajućih stranaka u Skupštini Vojvodine podnose ili glasaju za amandmane na Predlog statuta koji je već usvojen.
Zašto mi danas pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina? Zato što je ovaj predlog zakona u političkom smislu smokvin list koji treba da sakrije činjenicu da se pre godinu dana u Skupštini Vojvodine desilo nešto nezabeleženo, da stranke koje vode ovu državu glasaju za akt koji je direktno suprotan Ustavu Republike Srbije. To danas priznaju i one same. Doduše, neki voljno, neki nevoljno, neki čak i ne žele da priznaju.
Recimo, vi ste danas imali izjavu u Skupštini Srbije, šefa poslaničke grupe SPS, kako je dobro što nismo krenuli tim putem koji vodi u secesiju, a mi smo to ispravili tako što smo podneli amandmane na tekst statuta za koji smo i sami glasali pre godinu dana.
Juče ste imali izjavu ministra koji ovde sedi, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji kaže da ništa nije sporno sa statutom, ono što je usvojeno u Skupštini Vojvodine u oktobru 2008. godine, sve je usklađeno sa Ustavom Republike Srbije i nema nikakvih problema. Sada - vuk sit i koze na broju. Jeste da smo pre godinu dana podržali nešto što je suprotno Ustavu, ali evo smo mi to ispravili.
Sad cela Srbija postaje jedan teatar apsurda. Sad vlast unutar same sebe stvara opoziciju, sad Boris Tadić kaže – dobro je što imate ovakav statut, zamislite šta bi bilo da su prošle sve Čankove ideje, ali evo ja sam spasao jedinstvo Srbije. Sad ispada da u toj vladajućoj koaliciji imate stranke koje su vlast u pravom smislu te reči i imate stranke koje unutar vlasti glume opoziciju.
Sada LSV je opozicija unutar vlasti, sada je SPS patriotski deo inače nepatriotske vlasti - mi smo spasili jedinstvo Srbije sa naših šest amandmana, a pre godinu dana smo glasali za taj isti statut, za koji danas kažemo da je mogao da odvede Srbiju u put bez povratka.
Dakle, svima je jasno, to je jasno i predstavnicima vladajuće koalicije, to je jasno apsolutno svim građanima Srbije, da je Predlog statuta Vojvodine, kakav je usvojen pre godinu dana, u najvećem delu svojih odredaba suprotan Ustavu Republike Srbije.
Da vlast to ne bi direktno priznala, jer bi se našla u jednom nebranom grožđu, onda se dosetila i rekla – nećemo mi sada odmah da usvajamo Predlog statuta u Skupštini Srbije, nego prethodno moramo da donesemo zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, pa kad to donesemo, onda ćemo da usvajamo statut.
Onda ste u Skupštini Vojvodine imali pravi cirkus. Predlog statuta, koji je izglasan i koji više ne može da se menja, usaglašava se sa nečim što se zove predlog zakona. Prosto neverovatno. Usaglašavate nešto što je predlog sa nečim drugim što je takođe predlog.
Postavlja se pitanje – kako možete da usaglašavate nešto što je izašlo iz Skupštine, procedura je završena, glasalo se o tome? Kakve pravno-tehničke ispravke, kakve jezičke redakcije teksta? To je direktno suprotno i Poslovniku Skupštine Vojvodine i direktno suprotno Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je danas, kao premijer, makar formalni, ako ne suštinski, ove vlade, u stvari pročitao ono što piše na jedan vrlo nejasan način u obrazloženju Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Ako ste pažljivo slušali dikciju gospodina Cvetkovića, mogli ste da primetite da je on govorio o autonomnim pokrajinama, dakle, u množini.
Pažljivo sam ga slušao. Malo je pričao o Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, posle je promenio stil. Govor je završio da se taj zakon odnosi na autonomne pokrajine. Autonomne pokrajine će moći ovo, autonomne pokrajine će moći ono. Zakon se odnosi samo na jednu autonomnu pokrajinu.
Sada se ovde postavlja pitanje - da li je ovaj zakon, sutra, prekosutra, kada ga izglasate, projekcija neke buduće političke stvarnosti u Srbiji?
Da li to znači da ćemo i ovaj ostatak ostataka Srbije pretvoriti u neke autonomne pokrajine? Šta će uopšte biti od naše države, ako se ovakve sulude ideje sprovedu?
Vlada Srbije za ovaj predlog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nema osnova u Ustavu Republike Srbije. Ustav Srbije apsolutno ni na jednom jedinom mestu ne kaže da je obaveza Narodne skupštine da usvoji nekakav zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine. Toga u Ustavu Srbije nema.
U Ustavu Srbije postoji sledeće, samo da će Narodna skupština Republike Srbije, nizom zakona, definisati koja su pitanja od pokrajinskog značaja u određenim oblastima društvenog života. Ali, nizom zakona, o lovstvu, o ribolovu, o poljoprivredi, i tako dalje. Vi ste krenuli jednim sasvim suprotnim putem. Jednim zakonom vi, u stvari, derogirate čitav niz zakona koji važe u Republici Srbiji.
Da ne mislite da to kaže SRS, pročitaću vam šta o tome kaže jedan uvaženi profesor jednog od pravnih fakulteta u Srbiji, naravno neću mu navesti ime, da taj čovek sutra ne bi imao neki problem, ovo govorim bez da sam se konsultovao s njim. Prosto, to stoji u njegovom udžbeniku.
On se osvrće na tzv. Omnibus zakon iz 2002. godine. Kao što nam je rekao gospodin Branko Ružić, suštinski, između tog zakona i ovog predloga zakona nema nikakve razlike, tako da ono što je rečeno za Omnibus zakon može apsolutno, po analogiji, da se primeni i na ovaj predlog zakona.
Dakle, evo šta kaže profesor pravnog fakulteta, koji nije član SRS, o tome kakva je pravna valjanost ovoga što vi radite. ''Normativno-pravno posmatrano, valjanost ovakvog postupka je problematična. Naime, izmene i dopune zakona se vrše posebnim zakonima iz odgovarajuće oblasti, tako da je i izmene i dopune republičkih zakona iz oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva i tako dalje, trebalo vršiti odgovarajućim zakonima o izmenama i dopunama, a ne jednim propisom.''
Štaviše, u zakonu o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine i ne piše da se menjaju odredbe bilo kog zakona, što znači da je ovaj propis zamišljen kao jedan lex specialis, u odnosu na mnogo generalnih zakona iz pojedinih oblasti. To znači da se pošlo od pretpostavke o odnosu generalnog i specijalnog zakona, po kojoj odredbe specijalnog zakona derogiraju odredbe generalnog zakona, lex specialis derogat legi generali.
Međutim, autori ovog propisa su zaboravili, i to isto vi danas zaboravljate, da to pravilo važi samo za propise iz iste oblasti, a ne da jedan propis o utvrđivanju nadležnosti bude specijalni zakon za mnogo materijalno-pravnih propisa.
Ovakav normativno-pravni postupak je nezabeležen u parlamentarnoj praksi savremenih zemalja.
To je pravna ocena, stručna, teorijska ocena onoga što vi danas, sutra i prekosutra nameravate da uradite u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, apsolutno kršite Ustav Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je pokušao, na jedan dosta, hajde da upotrebim jednu rečenicu Slobodana Jovanovića, nemojte da se uvredite, ali zaista tako stoji, na jedan polumutav način da nam objasni koje su sad to neke nove nadležnosti AP Vojvodine. Onda je pročitao iz Predloga zakona, kaže – neke izvorne i poverene nadležnosti.
Vlada Srbije poslužila se neviđenom prevarom, kada je govorila o Predlogu zakona o tzv. poverenim poslovima.
Pozvala se samo na jedan član Ustava Republike Srbije, na član 178, ako se ne varam, koji kaže – Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali je potpuno prećutala član Ustava Republike Srbije koji preciznije objašnjava o kojim javnim ovlašćenjima se radi. To je član 137. Ustava Republike Srbije, koji ova vlada krije kao zmija noge.
Naime, član 137. Ustava Republike Srbije smešten je u onoj glavi Ustava koja govori o državnoj upravi.
Dakle, član 136. kaže – položaj državne uprave, a član 137, koji se nadovezuje na ovaj član, kaže – poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe. Šta iz ovoga proizilazi?
Proizilazi ono što piše u članu 137 – u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Kojih poslova, dame i gospodo? Poslova državne uprave. Koji su poslovi državne uprave? Sedi vam ovde ministar za državnu upravu.
Zakonom o državnoj upravi je definisano koji su poslovi državne uprave. Je l' tako, gospodine Markoviću? Donošenje upravnih akata, vršenje upravnog nadzora, izdavanje javnih isprava. Kakve to veze ima sa onim što piše u ovom predlogu zakona? Kakvo osnivanje ustanova? Kakva osnivačka prava? Kakvo normativno regulisanje određenih oblasti?
Kakva vojvođanska Akademija nauka i umetnosti? Kakva diplomatska predstavništva? Toga nema, to ste izmislili. Zato što Ustav tumačite na jednostran način. Koristite se samo onim delovima Ustava koji delimično vama idu na ruku. Ono što vas direktno sprečava da činite ovo što radite, vi to ne citirate.
Skandalozno je da Vlada Srbije, u obrazloženju Predloga zakona, krije ovaj član Ustava, koji kaže – mogu se poveriti javna ovlašćenja Republike Srbije, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave, ništa mimo toga. Vi to krijete. Praktično, AP Vojvodini, jednoj, dakle, autonomnoj pokrajini u sastavu Srbije, praktično prenosite kompletnu državnu vlast.
Vlast niste preneli samo kada su u pitanju vojska, policija i monetarna politika. Sve ostalo, pa čak indirektno i sudska vlast, preneto je u nadležnost AP Vojvodini i time se direktno suspenduje Ustav Republike Srbije, koji kaže – Republika Srbija može poveriti javna ovlašćenja, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave.
Predlog zakona je, dame i gospodo ministri, normativno-tehnički besmislen. Vi kažete – poverava se autonomnoj pokrajini osnivanje nekih ustanova. Pazite, kaže – autonomna pokrajina osniva škole, predškolske ustanove, fakultete, itd, osniva nešto što je već osnovano. Kaže – AP Vojvodina osniva Javno preduzeće „Nacionalni park“ Fruška Gora, a to preduzeće postoji decenijama. Kakav besmisao. Osnivate nešto što već postoji.
Ovih dana provlači se jedna teza koju zastupaju ovi navodno opozicioni krugovi unutar vladajuće koalicije, a to je da je Srbija nešto otela Vojvodini, kao – mi smo u Vojvodini nešto napravili, pa su nam ovi zli Srbijanci to oteli. Jel tako, gospodine Čanak? Sada ću da vam navedem jedan primer i da vam pokažem koliko niste u pravu. Evo, gospodin Svetozar Čiplić će verovatno da se složi sa mnom, zato što je to prosto jedna istorijska činjenica.
Gospodine Čanak, Pravni fakultet u Novom Sadu, znate li ko ga je osnova? Narodna skupština Narodne Republike Srbije, 1955. godine, zakonom koji je usvojen u Narodnoj skupštini tadašnje Narodne Republike Srbije. Narodna Republika Srbija obezbedila je sredstva za formiranje Pravnog fakulteta u Novom Sadu, obezbedila novac, obezbedila zemljište, napravila objekat, dovela profesore, pošto ih u Novom Sadu nije bilo, dovela profesore iz Beograda, koji su zapravo udarili temelje Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Ovo je samo jedan primer. Takvih primera imate koliko hoćete.
Ništa Srbija nije otela bilo kome. Ta teza, gospodine Čanak, koju vi iz dana u dan srčano zastupate, nije vaša teza. To je teza jednog hrvatskog ekonomskog teoretičara koji se zvao Rudolf Bićanić, koji je 1938. godine, godinu dana pre formiranja Banovine Hrvatske, napisao knjigu koja se zove "Ekonomska podloga hrvatskog pitanja".
Predgovor za tu knjigu napisao je vođa Hrvatske seljačke stranke Vlatko Maček. Tu je taj uvaženi profesor pokušao brojkama da dokaže da mora da se formira Banovina Hrvatska zato što navodno Srbijanci pljačkaju Hrvatsku. Prepreka za tu pljačku jeste navodno formiranje Banovine Hrvatske.
Sada ko ume da čita poruke iz istorije, ko ume da čita znake vremena u kojem živimo potpuno mu je jasno da se ovde radi o identičnom scenariju. Građanima koji žive u Vojvodini treba da se kaže - živećete bolje onda kada Vojvodina postane država u državi.
Pitajte građane koji žive u Vojvodini, namerno ne kažem "građane Vojvodine", jer je to jedna opasna teza, tu je gospodin Svetozar Čiplić, građanin je drugi termin za reč "državljanin", kada se kaže prava čoveka i građanina misli se na prava čoveka i državljanina određene zemlje.
Vojvodina nije država, uporno pričate - građani Vojvodine i građani Srbije, kada se kaže građanin misli se na državljanina, koliko znam, Vojvodina još uvek nije država. Dakle, potpuno je jasno da se ponavlja isti scenario. Pitajte građane koji žive u Vojvodini šta im treba i svi će vam reći da im treba posao, treba im takva država koja će obezbediti da mogu da školuju svoju decu, da mogu da leče svoje bolesne roditelje.
Niste čuli ni od jednog građanina koji živi u Vojvodini - treba nam zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, ne, treba nam pravna država, trebaju nam institucije, treba nam država u kojoj neće biti kriminala i korupcije.
Pošto ova vlada to ne može da obezbedi jer je korumpirana do guše, to vam je danas potvrdio i gospodin Dragan Todorović, onda građanima koji žive u Vojvodini baca prašinu u oči i kaže - evo, građani koji živite u Vojvodini, živećete bolje, ali morate da postignete visok stepen autonomije u odnosu na Srbiju.