Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je rečeno o ovim predlozima zakona. Mislim da su ovi predlozi zakona, pre svega, nečovečni. Dakle, govoriti o smanjivanju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, a ne smanjiti broj ministarstava, ne smanjiti broj agencija, organa uprave u sastavu ministarstava, jeste pre svega nečovečno.
Ako ste dobro pratili šta su nam predstavnici Vlade juče pričali, onda stvar otprilike izgleda ovako: sve će krenuti nabolje kada iz republičke administracije otpustimo 2.000 kafe kuvarica, portira, čistačica i vozača.
Znate, građani Srbije, vi teško živite i postoji ogroman budžetski deficit, zbog kojeg nas kritikuje MMF, zbog tih ljudi; sve će nam krenuti nabolje kada se tih ljudi rešimo. Sada se samo postavlja pitanje ima li u Srbiji građana koji u to mogu da poveruju?
Kako Vladu Srbije nije sramota da predlaže ovakve zakone u situaciji kada neće da smanji broj ministarstava? Kako je moguće da je Vlada Srbija najglomaznija vlada u regionu, a kažete da pratite evropske tekovine. Navodno hoćete da integrišete Srbiju u EU, a imate glomazniju Vladu od većine vlada država članica EU.
Gospodin Todorović vas je juče upoznao sa jednom činjenicom koju vi verovatno niste znali, a to je vaš cenjeni poslanik Srđan Milivojević nazvao demagogijom, da je u Srbiji od vremena kneza Mihaila pa do 1918. godine postojalo svega osam ministarstava. Sa tih osam ministarstava Srbija je uspela zaista da postane jedna od najprosperitetnijih država – ne na Balkanu, u Evropi. Krajem 19. veka srpski dinar vredeo je isto kao francuski franak. U to vreme, Srbija je sa osam ministara uspela da oslobodi od Turaka Kosovo i Metohiju i južnu Srbiju, današnju Makedoniju, i da stvori praktično jedinstvenu državu južnih Slovena.
Vi ste od 2000. godine, gospodo, povećavajući iz godine u godinu broj ministara, uspeli da sahranite, da uništite, sa svojim prijateljima iz Crne Gore, ovim mafijašem Milom Đukanovićem i njegovim stranim pokroviteljima, Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa ste upropastili državnu zajednicu Srbija i Crna Gora i sada se spremate da upropastite i Republiku Srbiju tako što prećutno priznajete nezavisnost Kosova i Metohije i tako što se spremate da na severu Srbije obrazujete novu državu u državi, nekakvu novu nezavisnu državu Vojvodinu.
Postavlja se pitanje da li ova vlada sluša ono što su pričale nekadašnje vlade, dosmanlijske vlade, od 5. oktobra 2000. godine pa naovamo. Juče kaže ministar Milan Marković, mrtav hladan – ne valja Zakon o državnim službenicima, suviše komplikovana procedura, ko će sada da čeka osam meseci da se sprovede konkurs, pa da mi postavimo državnog službenika na položaj. Zakon je donet 2005. godine. Kada je Srpska radikalna stranka tvrdila da je zakon loš, rekli su – ne, vi ste predstavnici omraženog režima iz devedesetih godina, vi ste glupi, vi ništa ne razumete, vi ste neobrazovani, vi ste protiv Evrope.
Tada ste tvrdili da je to reformski zakon, da je zakon usaglašen sa evropskim standardima. Godine 2004, kada je vršena javna prezentacija nacrta zakona o državnim službenicima i čitavog niza nacrta zakona iz oblasti državne uprave, javno ste se hvalili kako ste dobili pozitivno mišljenje misije OEBS u Beogradu o svim tim zakonima. Četiri godine kasnije ministar iz Demokratske stranke dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije i kaže – loš je zakon.
Ko vama više da veruje? Koliko demokratskih stranaka ima u Republici Srbiji? Koliko vlada ima u ovoj državi? Kako je moguće da odjedanput u državnoj upravi i u lokalnim administracijama više ništa ne valja? Ovde poslanici vladajuće koalicije kažu – imamo neefikasnu državnu upravu, sporo rade, mnogo su lenji, korumpirani su, ovakvi su, onakvi su, a javno se hvalite na televiziji kako ste sproveli reforme, kako vas je pohvalila Evropska komisija, kako vas je Oli Ren pomilovao po glavi i kako jedva čekaju u Briselu da Srbiju prime u društvo država članica EU.
Kakva je naša državna uprava? Da li je ona dobra ili loša? Kakvi su ti ljudi koji rade u državnoj upravi i u lokalnoj administraciji? Da li su spori, lenji, korumpirani ili su sasvim drugačiji od tog modela koji nam sada vi ovde prikazujete?
Mlađan Dinkić se naprasno razboleo; bio čovek prepodne živ i zdrav, što kaže narod, mogao je konju rep da iščupa, a poslepodne dobio temperaturu, verovatno zato što zna da je gledanost televizijskih prenosa Skupštine mnogo veća poslepodne nego prepodne. Čovek, da bi izbegao bruku, da ga ne gledaju milioni građana Srbije, da volšebno objašnjenje – dobio temperaturu.
Ta vlada, koja ima 25 ministara, ne može da pošalje baš nijednog ministra da sedi, kao što, evo, sedi ovde gospodin Rasim Ljajić, ćuti i prati šta se dešava, nego odlažete sednicu za prepodne, kada računate da je manja gledanost i kada će vaša bruka i sramota da bude manja.
To je prava istina zašto se Mlađan Dinkić nije juče pojavio u Narodnoj skupštini i zašto se nijedan od ministara nije pojavio.
Juče Mlađan Dinkić kaže – treba izvršiti giljotinu propisa. Isti onaj Mlađan Dinkić koji nam je na sva usta hvalio, recimo, 2002. godine, zajedno sa svojim pajtosom Božidarom Đelićem, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji – sticajem okolnosti sećam se tih vremena – super zakon, reformski, demokratski, bog te pita kakav. Juče čovek, mrtav hladan, kaže – znate, spora je ta procedura oko poreza, dva šaltera, tri šaltera, ko će sad to da čeka itd.
Pre tri meseca nije čovek mogao da živi od Olivera Dulića – sjajan Zakon o planiranju i izgradnji, reformski, demokratski, evropski, sa tim zakonom ulazimo u EU. Juče Mlađan Dinkić kaže – spora je ta procedura oko izdavanja građevinskih dozvola, odlaze nam strani investitori itd. Koga vi zamajavate? Kakvi su ti zakoni koji dolaze pred Narodnu skupštinu Republike Srbije? Jedan ministar hvali, a drugi ministar kudi. Jedan ministar kaže da je zakon reformski, a drugi kaže – zakon ništa ne valja. Onda ćemo da slomimo kola na onim ljudima koji rade za deset i petnaest hiljada dinara mesečno.
Kako vas nije sramota da otpuštate ljude koji sa tih petnaest hiljada dinara prehranjuju svoje porodice, a nećete da otpustite nekoliko desetina državnih sekretara i pomoćnika ministara, koje ima samo jedno ministarstvo, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj? Kako je moguće? U kojoj to državi na svetu više košta kafe kuvarica nego ministar? Skuplji je vozač i portir nego državni sekretar. Skuplja je ona žena što radi u garderobi nego pomoćnik ministra. Ako mi objasnite da to negde na svetu postoji, kažite nam, pa da i mi naučimo nešto od vas. Toga nema nigde, nego vi hoćete da slomite kola na onima koji nemaju veza, uticaja i koji su, što bi rekao Njegoš, „sirak tužni bez nigđe nikoga“.
Počnite vi, gospodo, od sebe. Pokažite na ličnom primeru kako se steže kaiš. Znate, lako je biti pametan kada neko drugi strada. Kako je moguće, koji je to pametnjaković koji je izračunao da Srbiji treba baš 25 ministarstava i da će sa 24 ministarstva sve u Srbiji da propadne?
Gde piše da Srbija mora da ima 25 ministarstava? Gde piše da Mlađan Dinkić mora da ima 63 državna sekretara i pomoćnika ministra? Kako se niste setili da otpustite nekoga od njih, nekog od tih silnih savetnika, specijalnih savetnika, zamenika, pomoćnika itd? Nikoga nećete da otpustite, nego ih, naprotiv, primate. Zato ćete da otpuštate ljude koji sa tih deset ili petnaest hiljada dinara prehranjuju sebe i članove svoje porodice.
Vi, ministri, koji ste danas došli na sednicu Narodne skupštine u automobilima koje plaća ovaj narod, pitajte vaše vozače za koju platu rade. Pitajte šta oni misle o vašim reformama i o tome kako mislite da ih uvedete u EU.
Počnite na svom primeru, ako ste ljudi, ako ste junaci, ako zaista dobro mislite građanima Srbije. Hajde, odrecite se vi nečega. Veća je plata vas, gospodine Ljajiću, nego plata vašeg vozača i više košta državu Srbiju vaš državni sekretar nego žena koja vam kuva kafu. Ali, vi nećete da se odreknete vašeg ministarstva; neće ni Mlađan Dinkić, neće ni Oliver Dulić, neće ni Tomica Milosavljević. Kad neće oni, onda ćemo da otpuštamo ove građane koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Onda ćemo da kažemo – građani Srbije, izvršili smo racionalizaciju republičke uprave, nikakvih problema više nema, super će nam biti kada otpustimo 2.500 ili 3.000 ljudi koji rade za mesečnu platu od 10.000 do 15.000 dinara. Sada vam samo treba neko ko će u to da poveruje.
Ovde se jedan poslanik DS upljuvao pričajući o tome kako je Srpska radikalna stranka bila na vlasti. Gospođa Čomić ga uporno brani. Srpska radikalna stranka je bila na vlasti dve godine, branili smo državu na Kosovu i Metohiji od šiptarskih terorista i od NATO bombi i mi se time ponosimo. Vi ste, gospodo, na vlasti duže nego što je bio pokojni Slobodan Milošević. Bili ste na vlasti i pre, svi se mi sećamo. Bila je Demokratska stranka na vlasti i pre 2000. godine, i SPO je bio na vlasti pre 2000. godine i razni, koji su sada u G17 plus, bili su nekad u SPS-u , pa u JUL-u pa su pretrčali u hiljadu i jednu partiju, pa su sada u G17 plus. Ne počinje istorija samo od 5. oktobra 2000. godine.
Naravno, vi ste sve to zaboravili. Vi sada hoćete da ubedite građane Srbije kako vi jako brinete o njima, a ministri ne mogu noćima da spavaju i sada ćete vi da pomognete državnom budžetu tako što ćete da otpustite ove ljude.
Ko je kriv za to što je državni aparat takav kakav je? Imali ste 2001. godine 8.000 ljudi, danas ih imate preko 30.000. Da li je te ljude dovela Srpska radikalna stranka, da li su to naši partijski kadrovi, da li su to naše tetke, strine, ujaci, rođaci, kumovi, komšije itd., ili vaši? Ko će sada da pogleda ovim ljudima u oči? Kada su vam trebali njihovi glasovi, kada su vam trebali da vam vuku ljude na birališta, kada su vam trebali da dele paketiće, da dele gotov novac, onda su im rekli – samo vi to radite, radićete u državnoj administraciji, radićete u lokalnoj administraciji. Sada ćete da ih otpustite.
Naravno, naći će se neke nove žrtve i tako taj krug nikako da se zatvori. Onda Vlada pošalje u Skupštinu ministra koji jednostavno ćuti, gleda na sat i jedva čeka kada će da se završi rasprava i da se krene na neku novu tačku dnevnog reda.
Gospodo, Predlog zakona vam je loš, i sa pravničkog, i sa ekonomskog i sa moralnog aspekta. Vi ovim zakonima pokazujete da ste neljudi, da nemate skrupula, da nemate hrabrosti i da jedino što vas u ovom životu zanima jeste vaša lična zadnjica. Politika zadnjice jeste politika ove vlade.