Izvinjavam se, stvarno nisam čuo, samo iz prikrajka sam dobio. Zahvaljujem se.
Suština ovog amandmana jeste da nateramo vlast da donese poseban zakon o nacionalnom investicionom planu. Naime, ova inicijativa SRS živi onoliko koliko živi nacionalni investicioni plan.
Međutim, odbijate uporno pet godina ovu našu inicijativu da se donese nacionalni investicioni plan i poseban zakon kojim će se definisati određena pravila, kao i za sva druga ministarstva i sve druge društvene, ekonomske i pojavne oblike gde se vrši distribucija sredstava.
Naime, jasna je ustavna obaveza zakonodavca da to učini. Zakon o budžetskom sistemu takođe nalaže - ne možete trošiti sredstva koja nisu definisana posebnim zakonom. Međutim, to odbijate, ali napravili ste veliki pomak, s obzirom da ste prihvatili određene amandmane koje SRS uporno ulaže na pojedine odredbe koje se odnose na izvršenje budžeta.
Evo, prihvatili ste amandman na član 19, na član 20, na član 22. stav 1. i to mi godinama ukazujemo. Nemojte ponavljati nešto što već postoji u pravnom sistemu. To je dobro za pohvalu. Tako isto prihvatite ovu inicijativu, donesite poseban zakon kojim ćete definisati pravila. Sada trenutno u ovoj oblasti imamo politički voluntarizam. Imamo naglašenu regionalnu kombinatoriku koja ide u organizaciji ministra, koja ide u organizaciji pojedinih državnih funkcionera koji vrše distribuciju onako kako se ne sme vršiti distribucija, po političkom sistemu. Tamo gde su naši, tamo može, tamo gde nisu naši, tamo ne može. Ne možete to.
Zašto imamo ogromne probleme u regionalizaciji? Upravo zbog toga što činite ovo što činite kroz ovo. Nema zakona zbog toga što vama to odgovara. Nema zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona kojim bismo trebali u 2011. godini da povećamo plate i penzije za 2% i to je predlog predlagača Vlade Srbije. Ja sam u ovom amandmanu predložio povećanje na 12%. Zašto? Zbog toga što je u toku 2010. godine porast cena na malo i inflacija negde u nivou između 10-12%. Ako tome dodamo da su plate i penzije u 2009. godini bile zamrznute i da je tada porast cena na malo i inflacija bila negde između 9,5 i 10%, mi vidimo koliko su one male. Zašto se Vlada opredelila za ovako malo povećanje? Gledajte, po meni je problematičan i način kako je ona to napisala u predlogu ovog zakona. Kaže ovako – pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. Ne može u decembru. Ako znamo budžetski sistem, ako primenjujemo odredbe zakona o budžetskom sistemu i ako važi budžetska godina koja počinje sa 1. januarom i završava sa 31. decembrom, onda ne može biti decembar.
Kada sam ovo video mislio sam da će to biti stvarno povećanje u decembru za 2% i ja sam predložio u svom amandmanu 12% jer ove godine inflacija će biti između 10 i 12%, a porast cena na malo između 11 i 12%, pa je to povećanje jednokratno. Da ste to hteli da napravite, morali ste novi rebalans da date pa da ga usvojimo do kraja godine.
Vi u obrazloženju kažete da se to u stvari odnosi na januar. Kako januar, ako kažete decembar i da li vi vidite koliko je to loše sa aspekta jezičkog pristupa, normiranja pravnih propisa.
Kada predstavnici vlasti izađu sa informacijom u decembru, šta će penzioneri i radnici pomisliti?

Kada je u toku 2009. godine krenula inicijativa oko promene poreskih propisa, tadašnji ministar, a i sadašnji ministar, gospođa Dragutinović je izjavila da je postojeći poreski sistem nepravedan i da je neophodno da se izvrši sveobuhvatna poreska reforma koja će obuhvatiti sve ono što škripi u poreskom sistemu. S obzirom da je poreski sistem vrlo komplekstan stvarno je i neophodna poreska reforma.
Nadalje, gospođa Dragutinović je u više navrata u medijima iznosila određene činjenice koje stoje, da je nepravedna zbog toga što siromašniji plaćaju više nego što plaćaju bogatiji. U tom pravcu smo očekivali da će ovaj zakonski propis biti daleko sveobuhvatniji, da će iza njega postojati ozbiljna analiza. Iz ovoga što smo dobili vidimo da je ovo kozmetička promena i da iza njega ne stoji nikakva analiza.
Ono što je problematično jeste da je gospođa Dragutinović i pojedini predstavnici vlasti, pa i predsednik države je rekao da će se krenuti u oporezivanje of šor kompanija. Gospođa Dragutinović izlazi sa sledećom rečenicom obrazlažući zašto se neće oporezovati of šor kompanije, kaže – ne postoje kapaciteti poreske uprave. Gledajte, mi u državi iz budžeta finansiramo 400 hiljada ljudi. Zar je to mali
broj? Zar ne možemo u poreskoj upravi naći dovoljan broj ljudi koji će raditi administrativne i fiskalne poslove za potrebe države itd?
Znači, moraćemo još jedno sto hiljada, dvesta hiljada radnika zaposliti u državnu upravu, pa da oporezujemo of šor kompanije. Da li nam to treba? Ne treba. Treba nam jedan sveobuhvatan zakon koji će proizaći iz ozbiljne analize poreskog sistema. Mi tu analizu nismo napravili. Vi kao vlast, na vlasti ste trideset meseci, trideset prvi mesec, niste napravili. Najavljujete, a ne radite ništa. To je problem ovoga. Ovo su kozmetičke promene koje neće dobro doneti Republici Srbiji.

Kao što reče kolega Krasić, pitanje je šta je od ovog skeleta koji se zove Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV ostalo?
Ovaj zakon je prošao kroz svu proceduru koja je predviđena pozitivno pravnim propisima. Znači, od Odbora, pododbora, komisija, Vlade. Vlada je usvojila ovaj zakon. Skupštinski odbori su usvojili ovaj zakon. Zakon je prošao u načelu u ovom parlamentu, i onda odjednom, kada je javnost digla svoj glas, odjednom se svi peremo, svi bežimo od toga, kao da je to ne znam šta. U stvari, to sve govori o političkom volontarizmu, a to je Vlada u Srbiji, neozbiljnost Vlade, neozbiljnost ministarstava koji predlažu ovo, a iza svega toga stoji i nedostaje sveobuhvatna reforma u poreskom sistemu. Reforma može proisteći samo iz jedne ozbiljne analize poreskog sistema.
Gospođo Dragutinović, vi ste prošle godine, 2009. godine u onoj krizi izašli sa jednom vašom inicijativom da se poveća PDV. Sutradan je ministar ekonomije i regionalnog razvoja rekao da ne dolazi u obzir povećanje PDV. Drugi ministri su takođe rekli – ne dolazi zbog toga i toga itd.
Ovog trenutka kada je došlo do određenih pomeranja u odnosima na ovaj zakon ministar ekonomije i regionalnog razvoja izlazi sa sledećom rečenicom – ustupam svojih 300 miliona da bih spasio sistem, da bih spasio određena preduzeća koja su u ogromnim problemima.
Ne može ministar ekonomije i regionalnog razvoja postupati na način kako postupa. To može samo ovaj parlament. To ovaj parlament kreira – monetarnu politiku, finansijsku politiku itd. Ne može, nije to nadležnost tih ministarstava.
Gospođo Dragutinović, kada se pojavi takva informacija, vi kao stručnjak u svojoj oblasti, kao ministar finansija, morate upozoriti svog kolegu, da je on iskočio iz svojih nadležnosti i da ne može raditi ono što radi.

Kada je stručni tim SRS razmatrao problematiku akciza, došli smo do zaključka da moramo pomoći Vladi. Vlada se jednostavno ne snalazi. Zašto? Jedan od najdostantnijih poreskih oblika u svim savremenim državam je PDV kao podsetni porez i akcize kao, takođe, podsetni porez. S obzirom da je predlog Vlade bio daleko manje od onog što bi stvarno trebalo da bude, a prazan je budžet i za 2010. a još će prazniji biti i za 2011. godinu, hajde da pomognemo vladi. Predložili smo povećanje u odnosu na ono koje je predloženo predlogom ovog zakona. Zašto? Zbog toga što smo uneli u obzir kolike su ukupne stope i ukupna davanja po osnovi akciza u zemljama u regionu, jer smo potpisnik sporazuma CEFTA.

S obzirom da smo potpisali sa EU poseban sporazum i obavezuje nas i CEFTA i ovaj sporazum sa EU, pa smo na temelju podataka koje smo mogli naći, gospođo Dragutinović, na vašem sajtu videli da Srbija izdvaja po sva tri osnova 18,6 evra. Zemlje u regionu izdvajaju 30 do 35 evra. Znači, duplo manje su stope akciza kod nas nego što su u regionu, što je u suprotnosti sa odredbama Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA. Prosek EU je 100, a kod nas je 18,6. Prosek EU je 100 evra. U Italiji je 237 evra, gotovo 13-14 puta više. S obzirom da imate problema sa punjenjem budžeta, to mi predložismo, a vi ste odbili sa obrazloženjem da ne treba, da nema potrebe žuriti. Nema potrebe, jer ćemo izazvati određene probleme na tržištu itd.

Ovo je član koji zlata vredi. Ako išta u ovom zakonu predstavlja dragulj, onda je to ovaj član koji daje određena prava koja su utvrđena starim članom 42, pa ću ja zbog javnosti pročitati odredbe.
U stavu 1. se kaže: "Osiguranici zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvarivati pravo na penziju jesu: policijski službenici, zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem."
Sa aspekta SRS koja je pažljivo proučila odredbe ovog predloga zakona, krajnje je neprihvatljivo da Ministarstvo spoljnih poslova bude u kategoriji koja zaslužuje ono – zlata vredi. Nema tog zlata. Nema doprinosa, nema složenosti, nema odgovornosti, nema svega onoga što je neophodno za beneficirani radni staž. Možda je to nekad u periodu komunizma bilo, zato što su bili izloženi raznim torturama u
diplomatskim predstavništvima u zemljama sa kojima nismo bili u dobrim odnosima. Sada toga nema. Vi se sami hvalite time da se svet otvorio prema Srbiji i drugim stvarima. Te diplomate imaju sve beneficije.
Vi imate najveći problem kako sprečiti vaše partijske istomišljenike u nameri da odu. Svi žele da odu u diplomate, u konzularna predstavništva. Zašto? Zato što je to privilegija, zato što je to visoko primanje i zato što je to odlazak u svet. Sa druge strane, imate jedan bonus – penzijski staž sa uvećanim trajanjem, uz sve one druge privilegije koje idu uz sve ovo.
Sa aspekta SRS to je neprihvatljivo, kao što su neprihvatljive i odredbe koje se odnose na BIA-u, MUP, itd. Preširoko i krajnje neprihvatljivo.
Zamoliću predsednicu da mi dozvoli samo jedan finansijski pokazatelj da iznesem ovde.

Izneću samo nekoliko finansijskih pokazatelja, mislim da su vrlo bitni i sa aspekta javnosti, da javnost sazna probleme koje ima Fond PIO. Naime, 2006. godine iz budžeta je izdvojeno 97 milijardi za pomoć PIO fondu, 2007. godine 138 milijardi, 2008. godine 200 milijardi, 2009. godine 213 milijardi, 2010. godine 222 milijarde posle rebalansa i 2011. godine 230.
Ono što reče kolega Krasić, mislim da je u pravu, ova sredstva su najsigurnija sredstva fonda, jer doprinosi koji se plaćaju od strane radnika su iz godine u godinu sve manji tako da će ova sredstva koja se izdvoje iz budžeta u ovaj fond biti u nivou između 55 i 60, možda čak i gore.
Da se vratim na amandman. Amandman se odnosi na najniži iznos penzije koji pripada osiguraniku i bitno je spomenuti sporazum koji je predsednik Vlade Republike Srbije potpisao sa reprezentativnim sindikatima, ukupno šest sindikata, to je sporazum od 5. novembra 2010. godine. Ima nekoliko tačaka, ali jedna od tačaka govori o pravom karakteru i ponašanju predsednika Vlade. U tom sporazumu pod tačkom 2) određen je najniži iznos penzije. Reprezentativni sindikati su tražili 25% od zarade. Međutim, gle čuda, predsednik Vlade izlazi sa podatkom – nema 25 nego 27% i oni napraviše sporazum i tačkom 2) su tu odredbu najnižeg iznosa penzije definisali na sledeći način: postignut je dogovor da se Zakonom o PIO predvidi da odnos između minimalne penzije i prosečne zarade ne može biti…

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije evo klasičnog primera kako radi ova vlast. Naime, u članu 3. ono što SRS već godinama ukazuje, definisani su uslovi i način davanja garancije od strane Republike Srbije prema određenim subjektima iz privrednog, ekonomskog, finansijskog sistema Republike Srbije.

Ovako kako radi Ministarstvo finansija i kako radi Vlada ne radi ni mesna zajednica, a to ću pokazati na ovom primeru iz amandmana koji sam podneo. SRS je osporila, a ja u njeno ime, osporila je ovakav način rada. Naime, u članu 3. predviđeno da JAT tehnika dobije za izgradnju hangara dva, 5 miliona evra. O čemu se u konkretnom slučaju radi, nejasno je iz odgovora koji sam dobio na ovaj amandman, a nejasno je verovatno i ministru finansija i svima onima koji su radili, jer se ne pravi analiza, ne pravi se analiza zahteva koji dolazi od strane javnih preduzeća, kao što je to vidljivo iz ovoga što ću sada pročitati.

Kažete u odgovoru na ovaj amandman – amandman se ne prihvata iz razloga što je neophodno da se JAT tehnika zaduži po najpovoljnijim uslovima kod poslovnih banaka uz državnu garanciju kako bi se izgradio hangar. Kaže ovako – postojeći hangar nema radionice, svlačionice, magacinski prostor za ulaganje delova motora aviona, te nema nikakvu funkciju, osim što služi za parking za avione u zimskom periodu. Znači, ako nema, kako je mogao da radi? Kako je JAT tehnika i formirana, ako nema ovo što je navedeno ovde?

Da li se kredit uzima? Gospođo Dragutinović, da li sada iz ovoga vidite da li se uzima za izgradnju hangara? Koliko mi je poznato, JAT tehnika ima na desetine hiljada izgrađenog prostora, hangara i kažete da u njima nema radionice, nema svlačionice, nema magacinskog prostora, te ne vrši nikakvu funkciju. Kako onda može da radi JAT tehnika? Postoji hangar, na desetine hiljada hektara prostora i vi ćete sada kroz ovo dati garanciju da se uloži 5 miliona evra za hangar 2. O čemu se tu radi? Da li ste vi čitali taj zahtev? Niste. Da li su vaše službe čitale taj zahtev i napravile analizu? Nisu. Tri milijarde evra dajete garanciju kroz ovaj budžet. Vrlo neozbiljno, ovako ne radi ni najmanja mesna zajednica u Republici Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS već po određenoj inerciji godinama traži smanjenje budžetskih rashoda, s obzirom na ogromne probleme u monetarnoj finansijskoj i ekonomskoj sferi.

Jedan od vidova smanjenja, ono što godinama kroz amandmanske oblike tražimo smanjenje jeste smanjenje kroz ugovore o delu, specijalizovane usluge i sve drugo tamo gde nema posebno naglašenog značaja u smislu smanjenja koje će imati negativne implikacije, a posebno ne radimo to u smislu smanjenja ličnih zarada.

Ono što je bitno sa aspekta vlasti, da se svi ti naši amandmani odbijaju. Šta je suština tih amandmana? Štednja. Ono što je zahtev SRS jeste da u svakom državnom organu, u svakom obliku državnih institucija jeste da idemo sa smanjenjem, da bi na kraju taj deficit budžeta bio što manji.

Od 2006. godine, kada je skočio deficit sa 13 milijardi, sada smo dogurali preko 20 milijardi. Neću se tu zaustaviti. U 2011. godini, s obzirom na makroekonomsku politiku koju planira ova vlada, taj deficit mora biti daleko veći. Zbog toga su naši zahtevi idite u štednju, kao što to čini celokupan savremeni svet.

Iz sredstava informisanja možemo saznati da gotovo cela evropska unija ide u štednju, donose srednjoročne planove na četiri godine, pet godina. Jedino ova država, koja je siromašna država, ne ide u štednju. Zbog čega? Zbog toga što vlast ne želi da štedi. To je osnovna suština i to je štetno. Zbog toga kažemo da ovo nije štedljiv budžet, ovo je rasipnički budžet i građani Srbije će doći u poziciju da neće dobiti sve ono što je predviđeno u smislu rashoda iz ovog budžeta. Hvala.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, evo u kasne sate razgovaramo o setu zakona koji su najbitniji u pravnom sistemu Republike Srbije. Ja bi se složio sa pojedinim poslanicima aktuelne vlasti koji su kritikovali vlast i otvoreno rekli da su pojedini zakonski predlozi došli ovde, a da nije raspravljena fiskalna analiza o efektima tih zakona. Nama kao opoziciji godi da predstavnici vlasti kritikuju vlast koja izlazi sa tako neodgovornim zakonskim predlozima. Gospođa Čomić je jasno rekla da ne postoje fiskalne analize o tome zašto je u Zakonu o PDV-u ugrađeno ono što je ugrađeno. Malo kasnije ću malo više govoriti o tome.

Predstavnici opozicije, a posebno Srpska radikalna stranka vam godinama ukazuje na to da ne pravite analize, ne samo u fiskalnoj sferi, ne pravite analize ni u ekonomskoj sferi, ni u finansijskoj sferi, ni u privrednoj sferi i gotovo nijednoj drugoj sferi. Nema analiza. Da ima analiza ne bi imali rezultate koje trenutno imamo u društvu. Nama znači ostaje da potvrdimo ono što su predstavnici vlasti rekli.

Da li bi se takođe složio da je najveća odgovornost zbog čega Predlog budžeta nije došao u Skupštinu onako kako nalaže Zakon o budžetskom sistemu? Prvi novembar je krajnji rok da se on pojavi ovde. Ali se ne slažemo u sledećem – da ministar finansija pored živog predsednika Vlade saziva sednicu Vlade. Predsednik Vlade jasno zna obavezu u pogledu budžeta. Ministar finansija ima prethodne radnje koje mora preduzeti u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, napraviti nacrt, na vreme dostaviti Vladi, usaglasiti sve. Imamo jednu kariku MMF, to je policajac koji određuje sve, a bez obzira na to mora se ispoštovati zakonski rok.

Ovde mora da se osvrne kritički i na predsednika Skupštine. Predsednik Skupštine ima zadatak shodno Zakonu o finansijskom sistemu, Zakonu o Skupštini, Poslovniku Narodne skupštine da sazove konferenciju za štampu 1. kada nije došao budžet ovde, time predsednik Skupštine gradi svoj autoritet, štiti zakonitost i ustavnost ovoga doma, ove skupštine. Gospođo Dejanović vi to niste učinili, vi ste to morali učiniti, vi morate ovako neodgovornu Vladu upozoravati na njene zakonske obaveze. Pored toga mi smo redovno ovde predstavnici aktuelne vlasti otvoreno ukazuju da Ministarstvo za finansije i Vlada krše Ustav. To čine predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara, Lige socijaldemokrata itd. O tome se ćuti. Ustav se krši. To je nesporno.

Što se tiče prihoda koji pripadaju Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, Ustav je tu jasan i decidan, krše se. Ali nije to samo kršenje kod Ustava. Kršimo i jedan set zakona koji je sada važeći u pravnom sistemu Republike Srbije, Zakon o budžetskom sistemu. Evo rekao sam oko obaveze Vlade da dostavi Skupštini 1.11. Petnaestog sedmog tekuće godine u Skupštinu mora doći Predlog završnog računa. Da li ga je ova vlada dostavila. Nije. Zbog čega? Zašto se krši zakon?

Gospođo Dejanović, da li ste se vi ikad zapitali zašto to nije došlo? Vi kao predsednik parlamenta ste u obavezi, položili ste zakletvu i morate štititi zakonitost, upozoriti Vladu na njene obaveze ako je ona neodgovorna.

Dalje, ova vlada otvoreno čini i krši zakone o odbrani, obaveza je da izdvoji prema Zakonu o odbrani 2,4% BDP u budžetu i da to pripadne Ministarstvu odbrane. Da li je to učinjeno? Nije. Da li je prekršen Zakon o finansiranju lokalne samouprave? Prekršen je. 1,7% BDP-a pripada lokalnoj samoupravi.

Hvalite se ovde, izgledi su vam 25% više nego prošle godine. Nije tačno. Vi ste izneli onoliko koliko nalaže zakon. Ove godine lokalna samouprava je morala dobiti, odnosno po ovome budžetu za 2011. godinu lokalna samouprava je morala dobiti 58 milijardi. Koliko je dobila? Dobila je 31 milijardu.

Krše se zakonski propisi o javnim nabavkama. Prošle godine u ovo vreme smo usvojili Zakon o masovnom broju radnika u državnoj upravi u lokalnoj samoupravi. Ta dva zakona se krše. Jasno je, Zakon o maksimalnom broju radnika u državnoj upravi je odredio maksimum – 28.400. Koliko ih sada ima? Preko 30.000. Sindikat kaže da ih ima i više od 31.400. Po ovome što predlažete, vi to i dalje povećavate. Nekoliko hiljada. Samo ovaj parlament, Skupština povećava broj za 62 izvršioca. Kako, kada postoji zakon? koga obavezuje zakon?

Koliko ste po ovom zakonu smanjili broj radnika – 720 i nešto. Koliko ste morali – 2.800. Koliko je to u lokalnoj samoupravi – 5.600. Koliko ste ih otpustili – ni 1.000. Vidite kako se vi igrate sa zakonom.

Krše se zakoni o javnom dugu o privatizaciji, sada nemam vremena da sve to elaboriram itd. Ovde se stvara jedna idilična slika o deficitu. Otprilike, deficit, suficit, to vam je isto – tri milijarde, 30 milijardi, 120, 140 miliona, pa to je, gospođo Dragutinović, sada ste stigli, za vreme od kako ste na vlasti u ovih 30 meseci, deficit države sa ovih sedam budžeta je preko četiri milijarde evra. Zbog javnosti moram naglasiti četiri milijarde evra, 440 i nešto milijardi je ukupan deficit države.

Ova cifra se morala pokriti. Kako? Zaduživanjem u inostranstvu, zaduživanjem na domaćem tržištu. Sada ću vam pročitati šta se sve moglo, potrudio sam se malo da preračunam šta se moglo sa tom cifrom od četiri milijarde evra za ovih 30 meseci napraviti, da smo bili u suficitu ili manjem deficitu. Moglo se zaposliti 400.000 radnika. Ako treba, objasniću vam kako. Mogao se napraviti auto-put u dužini od 2.000 kilometara, od prilike do Moskve, sa 30 meseci do Moskve. Mogli smo napraviti 15 mostova kao što je ovaj most u Beškoj. Mogli smo napraviti vodovod u dužini od 12.000 kilometara do Tokija. Vodovod do Tokija, da pomognemo Japancima. Tolika je vrednost. Mogli smo da napravimo 15.000 autobusa, 1.750 kilometara kanalizacije, do Pariza itd.

To je vrednost onoga što je država potrošila. Ona se zadužila. Zašto? Zato što vi, gospođo Dragutinović kažete da se deficit nema odakle namiriti nego iz dva izvora. Jedan je strano zaduživanje, a druga je privatizacija. Kolika je vrednost zaduživanja? Sve je dug. Privatizacija u 2008, 2009. i 2010. godini nije bilo, možda će sada "Telekom" biti prodat, ali šta ćemo posle toga? iz čega namiriti sve ostalo?

Kakve poruke šaljemo narodu i građanima Srbije? Probaću to da prezentujem kroz izjave predsednika Republike. U "Novostima" 12.11.2010. godine predsednik kaže – Mere štednje u državnim institucijama biće rigorozne. Niko na vlasti u periodu krize ne sme primati veće plate. Sutradan, po toj njegovoj izjavi, izađe ministar ekonomije i kaže – s obzirom da smo izašli iz krize, povećaćemo plate shodno porastu PDV. Napravljena je ozbiljna analiza, to je 11 mesec. Sada tačno znamo da će to biti 1,55. Dan posle toga, dva dana posle izjave predsednika, predsednik Vlade kaže – s obzirom na ekonomsko finansijske pokazatelje i podacima za 10 meseci, povećaćemo plate.

Mi se igramo. Predsednik Republike kada kaže – štednja i da će biti vrlo rigorozna i nema povećanja plata, da li to nekoga obavezuje? To ne obavezuje nikoga. Najmanje ministra ekonomije i regionalnog razvoja. Predsednika Vlade i ministra finansija. Posle toga, kada je ministar ekonomije i regionalnog razvoja

izašao sa podacima da rast BDP toliki, bez ikakve analize je to napravio. Isto tako je izašao i prvi ministar, a onda i svi predstavnici vlasti, ministri itd. i državni sekretari imamo povećanje i onda su počela licitiranja. Te će biti 5%, te će biti 6%, te ćemo 8% itd. To je lupanje prazne slame bez ikakvih pokazatelja.

Moram se složiti sa predstavnicima vlasti da ova vlast ne radi nikakvu ekonomsku, monetarnu, finansijsku, privrednu i drugu analizu. Nema te analize, ovo je obično lupanje.

Ovde je danas premijer izašao sa dva principa na kojima se zasniva ovaj budžet. Jedan je štednja a drugi je razvoj. Da vidimo štednju. Gde štedimo? Koliko nam je projektovana javna potrošnja – 45%. Da li idemo u povećanje zarada u 2011. godini? Idemo. Vršićemo ukupno sa ovom, u toku ove godine, još jednu dve korekcije. Šta kaže guverner NBS, šta on očekuje u prva dva kvartala? Povećanje potrošačkih cena od čak 15%. U drugoj polovini godine doći će do smirivanja, pa će to biti negde u relaciji, ono što je projektovano 4,5 plus minus 1,5%. Tvrdim da se ne može zaustaviti, ukoliko inflacija bude i porast cena na malo u periodu dva kvartala. Ne može se 15% vratiti na 4%, odnosno 6%. Imaćemo i tu iskakanja.

Projektovana stopa javne potrošnje je 45%, a ići će na 50%. Ako nam se budžet bude punio kao što se punio 2010. godine, ne može bolje, imaćemo daleko manje prihode, odnosno prinose u budžet. To ste vi ovde jasno i pokazali. PDV u zemlji ste projektovali u 2010. godini, po budžetu za 2010. godinu na 132 milijarde, pa ste je u rebalansu skinuli na 112, 20.180.000.000 evra. Šta se desilo? Nemamo proizvedenih roba i usluga ili su na crnom tržištu. Crno tržište nam je 40%, možda čak i više od ukupnog obima prometa i proizvodnje roba i usluga.

Kakav je odnos između PDV koji dolazi po osnovu prometa roba na domaćem tržištu i onoga što dolazi iz inostranstva – 1:2. Mi smo zemlja koja je zavisna od uvoza. Bez uvoza ne možemo da živimo. Uništili smo privredu i sada smo osuđeni na to da uvozimo. To se vidi, projekcija je vaša, PDV u zemlji je 118 milijardi, PDV iz uvoza je 235 milijardi, duplo više.

Nadalje, ono za šta se zalaže SRS – ozbiljna štednja. Ukazujemo na to godinama, bez štednje nema ozbiljnog zaokreta u privredi Srbije, ni u društvenom životu Srbije. Morate oporezovati of-šor kompanije, ono što ste najavljivali. Nema zakona o oporezivanju of-šor kompanija. Morate oporezovati sve ono što oporezuju zemlje u regionu. Hrvatska i Mađarska su krenule u oporezivanje i donošenje propisa kojima se oporezuju banke i monopolisti. To je obaveza ove države, bez toga nema života Srbije.

Šta dalje morate napraviti? Morate zaustaviti sve one tokove u javne nabavkama. Vensen Dežer vam je otvoreno rekao da se 25%...

(Predsednik: Moraću da vas zaustavim pošto je vreme, završite misao.)

Hvala. Jasna je poruka Vensen Dežera – 25% javnih nabavki ode u privatne džepove. To je milijarda evra. Milijardu evra ubacite, jer se napumpavaju javne nabavke. Milijardu evra ubacite u budžet, evo, gotovo da ste pokrili ovaj deficit koji imate u ovom budžetu. Oporezujte bankarski sistem, oporezujte monopoliste. Nemate deficit. Imate suficit. Iz tog suficita jasno ćete moći podmirivati i zapošljavati. Zaustavite one negativne tokove, itd. Hvala.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, iz ovih prethodnih diskusija moglo se videti koje probleme imamo u državnoj upravi. Nažalost, ovim predlogom zakona dobili smo još jedan kozmetički zakon koji neće promeniti gotovo ništa u ovoj sferi.
Ono što je bitno naglasiti jeste da državni organi Republike Srbije ne izvršavaju ono što su važeći pravni akti u Republici Srbiji. To sam i u načelnoj raspravi rekao. Ponavljam još jednom, 2004. godine tadašnja Vlada usvojila je Nacionalnu strategiju reforme državne uprave. Šta definiše ta nacionalna strategija? Definiše osnovne pravce razvoja i reformisanja državne uprave.
Šta je napravljeno sa tim aktom? On je arhiviran i ni jedna vlada, pa ni ova, nije ga uzela u razmatranje, niti je učinila bilo šta u smislu realizacije svega onoga što je tamo napisano. Šta je tamo napisano? Koji su osnovni principi za koje bi Vlada morala da se zalaže, a koji su utvrđeni ovim aktom? To je decentralizacija državne uprave, depolitizacija, departizacija, osavremenjavanje rada državne uprave, modernizacija rada državne uprave, itd.
Šta je od svega ovoga napravljeno? Jedino što je napravljeno od strane Vlade, ne samo ove, a posebno ove, zapošljavanje partijskih kadrova. Umesto da vrše departizaciju državne uprave, mi radimo obrnut proces.
Podatak, ovaj koji opozicija kao vrane govori ovde u ovom parlamentu 2000. godine 7.800 radnika u državnoj upravi, 2008. godine kada je izabrana ova Vlada 2.800, sada po podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu 28.400, trebalo je biti shodno važećem zakonu.
Ono što sindikat kaže oni izlaze sa podatkom 31.000, zakon nalaže, koji smo usvojili prošle godine u ovo vreme, 28.400 radnika, to je maksimalan broj u državnoj upravi.
Zašto nema 28.400? To su vaši miljenici, nećete da ulazite u sukob sa njima, i onda prikrivamo itd. Ova salatara koja se zove Predlog budžeta za 2008. godinu, u pravilu svake godine je imala jedan od podataka a to je broj radnika u državnoj upravi, u državnoj administraciji. Sada tih podataka nema. Zašto? Krijete. Krijete koliko radnika radi u državnoj upravi.
Još je tragičnije ono što ću navesti sada ovde. To su sredstva koja se izdvajaju za državnu upravu, pardon, državnu administraciju. Evo, 2005. godine 84 milijarde dinara, 2006. godine 95 milijarde, 2007. godine 153, 2008. godine 176, 2009. godine 188, 2010. godine 182 milijarde, a po podatku u Predlogu budžeta za 2011. godinu 196 milijardi.
Znači, u odnosu na 2005. godinu to je povećanje od 135%, ako to uporedimo sa subvencijama za privredu i poljoprivredu, u 2005. godini oko 600 miliona evra, 2010. godine 380 miliona. Suprotan proces, ne ulažemo u privredu, ne dajemo subvencije privredi, nego ulažemo u državnu administraciju.
Šta je razlog? Zašto to činite? Zbog toga što zapošljavate vaše kadrove, vaše istomišljenike. Danas u državnoj službi nijedan mlad stručnjak ne može dobiti posao ukoliko nije član neke od stranaka vladajuće koalicije.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je jedan kozmetički zakon i trošimo ovo dragoceno vreme pred kraj godine, kada bi trebalo da razmatramo odredbe Predloga zakona o budžetu za 2011. godinu, a mi se bavimo zakonom koji u osnovi donosi određeno poboljšanje u finansijskom smislu za radnike u državnim službama, umesto da razgovaramo o vitalnoj stvari, a to je budžet.
Naime, još tragičnija je stvar za ovaj budžet da mi danas nemamo pred sobom pravi zakon koji će oslikati celokupnu sliku rada i funkcionisanja državnih organa. Niko danas nije spomenuo, a ja moram spomenuti Nacionalnu strategiju reforme državne uprave, koju je donela Vlada još 2004. godine, kojom su utvrđeni određeni principi rada i funkcionisanja organizacije i efikasnog rada u državnoj službi.
Nažalost, posle usvajanja nijedna Vlada nije ozbiljno uzela u razmatranje ovu strategiju i nije prionula na sve ono što je problem u radu i funkcionisanju državne uprave.
Koji su to principi koji su utvrđeni ovom nacionalnom strategijom? To je pre svega decentralizacija državne uprave, depolitizacija, departizacija, modernizacija državne uprave, osavremenjavanje državne uprave.
Šta mi u ovih šest godina imamo od svih ovih principa koje sam spomenuo? Nemamo ništa, jer to vlade, ne ova, nego i prethodne vlade ne čine ništa da naprave pravu reformu državne uprave. Prava reforma državne uprave je neophodna da bismo dobili funkcionalnu državnu upravu, dobro organizovanu, modernizovanu, osavremenjenu itd.
Nemamo ovde ministra, ali ćete mu preneti kritički osvrt opozicije i predstavnika SRS, baš zbog toga što postupate na način kao što niko u svetu ne postupa. Pro forme donesete strategiju i niko više ne otvori, čak ni oni koji bi trebalo u državnim organima, koji su zaduženi, koji su nosioci nadležnosti u radu državne uprave, ni oni više ne otvaraju. Bilo koju nacionalnu strategiju da kažem, niko je ne otvara. Takav je i ovde slučaj.
Ali kada je došla na vlast ova koalicija, između ostalog, tu se jako potrudio da bude moderan ministar zaštite čovekove sredine i prostornog planiranja, gospodin Oliver Dulić, koji je išao sa sloganom – reforma uprave, a ne veći porezi. Taj slogan je koristio u više navrata u političke svrhe, mediji su to prenosili itd.
Imali smo osećaj da nama sada dolazi ta reforma, sada ćemo krenuti u brižljivo reformisanje državne uprave, promenićemo dosadašnji način i pristup toj državnoj upravi, i organizaciju, i sistem i zarade u državnoj upravi, napravićemo nešto. Međutim, nema ništa, to je samo jedno političko geslo koje u osnovi predstavlja mrtvo slovo na papiru.
Pre neki dan kada je ministar finansija, gospođa Diana Dragutinović, odgovorila na jedno pitanje novinara – šta bi značilo smanjenje broja ministarstava i broja članova Vlade, ona je između ostalog rekla – to je mala ušteda, otprilike 150 miliona dinara i gotovo ne znači ništa za državu.
Znači mnogo i to je neozbiljna izjava ministra finansija, da smanjenje državne uprave, smanjenje broja ministarstava, smanjenje članova Vlade ne predstavlja uštedu. Predstavlja uštedu i sve ozbiljne zemlje sveta, koje ozbiljno razmišljaju o svojoj državnoj upravi, o svojoj organizaciji, o svom sistemu, posebno u uslovima u kojima se našao svet u 2009-2010. godini, a to će biti 2011. godina, razmišlja o štednji, razmišlja o reorganizaciji, razmišlja o novom sistemu unapređenja rada državne uprave. Kod nas je državna uprava zaključana, zabarikidirana i nema nikakvog pomaka, a najkatastrofalnije su plate u državnoj upravi.
Možemo čuti ovde od službenika sa kojima se srećemo svaki dan da su plate čistačica 12 hiljada, da su plate vozača 15 hiljada, da stenografi i daktilografi dobijaju 15, 16 do 17 hiljada, kafe kuvarice i drugi pomoćni radnici 15, 16, 17 ili 18 hiljada itd. To je na nivou javnih kuhinja. Čovek koji ima troje-četvoro dece taman ostvaruje pravo na javnu kuhinju.
Sa ovim povećanjem vi ste im uskratili tu mogućnost. Verujem da većina njih koja je počela razmišljati o tome, sad sa ovim povećanjem, koje nije malo, jer te plate će ići sa 12 hiljada na 16 hiljada, ali šta i sa 16 hiljada u uslovima kada nam je prosečna plata u državi 33-34 hiljade? Za poslednjih nekoliko meseci imamo smanjenje sa 34 na 33 i nešto, smanjenje prosečne zarade. Šesnaest hiljada, šta je to? To je socijalna pomoć.
Ovo što rekoste u obrazloženju, ovo ne stoji, ovo je pomalo i smešno. U razlozima za donošenje zakona kažete: "iz ovoga proizilazi da koeficijenti, kao element za utvrđivanje visine plate, imaju dvostruku ulogu. Prva je socijalnog karaktera". Jeste socijalnog karaktera, to je socijalna pomoć. Ovo nije plata dostojna radnika, državnog službenika i nameštenika.
Dalje kažete: "i obezbeđuje ekonomsku egzistenciju zaposlenima u državnim organima". Ne obezbeđuje, 12.000 ne obezbeđuje ništa sem javne kuhinje. Možda je ovo grubo, ali ti ljudi najbolje znaju sa kojim ekonomskim uslovima se suočavaju sa tih 12.000, 13.000, sada tih 16.000.
Slična situacija je i kod srednje stručne spreme - dvadesetak hiljada. Viša – između 25.000 i 26.000. Visoka stručna sprema, na nivou prosečne plate u Srbiji. To je sramno. Uzmite zemlje u regionu, pratio sam to, prva stvar što su države napravile kada su se osamostalile, platile su državne službenike, profesore, doktore, državne činovnike, policajce itd. To govori o ozbiljnosti države. Ova država nema tu ozbiljnost, jer to traje godinama i nema nikakvog pomaka. Tako je kod nas, ne samo kod državne uprave, tako je u ukupnoj administraciji.
Sada ću vam pročitati šta to znači za državni budžet, tako mala sredstva u pojedinačnom smislu, šta znače u nekim makrooblicima. Za 2005. godinu za državnu administraciju iz budžeta je odvojeno 84 miliona dinara. U 2006. godini 95 milijardi, da ne čitam dalje, u 2010. godini je odvojeno 182 milijarde. Sa 84 na 182 milijarde, to je za pet godina povećanje od 120%.
Šta to znači? Koeficijenti su ostali, osnovica je ostala, samo se povećao broj radnika. Ako pogledate da je ovih 84 milijarde u 2005. godini bilo 15% od budžeta, u 2010. godini ovih 182 milijarde, sada je to blizu 30% od prihoda u budžetu. Sa 15 na 30, vidite koliki je taj teret, samo zbog toga što ste zapošljavali političke istomišljenike. Od države ste napravili partijsku državu. To govore ovi podaci.
Da smo ovde došli sa koeficijentima i sa osnovicama da prosečna plata bude onoliko koliki je republički prosek, onda možemo razgovarati o tome da li treba spustiti ili ne. Ovako, kako oduzeti i kako konstruisati budžet? Zašto nemamo budžet? Nemamo budžet zato što je izuzetno teško sklopiti i obezbediti sredstva za sve, a posebno za državnu upravu.
Samo još određeni pokazatelji kod konsolidovanog bilansa sektora države. Krećemo u 2005. godini sa 170. To su celokupna sredstva koja se izdvajaju i od lokalne samouprave, javnih preduzeća, državne uprave i državne administracije. U 2005. godini ukupno je izdvojeno za te namene, za zarade radnika u državnoj administraciji i ostalim državnim službama, 180 milijardi, a u 2010. godini 308 milijardi. To je povećanje od 80%.
Međutim, kada se vidi to u strukturi budžeta i drugih primanja, to je negde razlika od tri procenta, što je daleko povoljnije nego što su pokazatelji koji se odnose na državnu administraciju.
Ako kompariramo ove podatke o kojima sada govorimo, o zaradama radnika u državnoj administraciji, sa subvencijama u oblasti privrede i poljoprivrede, onda tek vidimo šta smo napravili. Ovde smo rekli da smo kod državne administracije u poslednjih pet godina povećali izdvajanja za zarade 120%.
Vidite kako to izgleda kod subvencija za privredu i poljoprivredu. U 2006. godini ukupno je izdvojeno 650 miliona evra, a u 2010. godini 380 miliona evra. To je smanjenje 70%. Znači, izdvajali smo za zarade u državnoj administraciji, zaposlili svoje političke istomišljenike, ali smo zato uništili privredu, umesto da je obrnuto, da smo izdvajali u subvencije i kroz te subvencije stvorili preduslove da te sve političke istomišljenike zaposlimo u privredi. Mi smo napravili obrnutu stvar, katastrofalne ekonomske i finansijske stvari su napravljene u toj sferi.
Ono što je najtragičnije, to su određeni potezi koje je učinila ova vlast, a odnose se na opšti kolektivni ugovor, koji je potpisan 2008. godine pred izbore. Izbori su bili u petom mesecu, a u četvrtom mesecu je potpisan opšti kolektivni ugovor od strane Vlade, predstavnika Unije poslodavaca i sindikata.
U 11. mesecu 2008. godine opštim kolektivnim ugovorom je dogovoreno i potpisan je aneks kojim su se poslodavci obavezali, a time i Vlada za državnu administraciju, da će povećati naknade za mesečnu ishranu u toku rada u visini od 15% prosečne zarade. Zatim je predviđena naknada za korišćenje godišnjeg odmora u visini od 75% prosečne mesečne zarade i naknade za minuli rad za svaku godinu 0,50%. To bi po svakom radniku u državnoj administraciji iznosilo oko 7.000 dinara.
Opšti kolektivni ugovor treba da stupi na snagu 1.1.2009. godine i to bi u budžetu za tu namenu, za svakog radnika za koga se izdvaja zarada, ne znamo, različite su informacije koliko ukupno radnika to ima, državnih činovnika, državnih službenika koji primaju zarade preko budžeta. Ministar finansija kaže da je to nešto preko 400.000, budžetu dobijamo informaciju da je to 430.000, ministar Marković nam reče preko 500.000 itd.
Na temelju ovih pokazatelja koji su bili aktuelni za 2009. godinu, Vlada je putem budžeta trebala obezbediti za državnu administraciju 42 milijarde dinara, za lokalnu samoupravu 9 milijardi i organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja 18 milijardi, što ukupno čini iznos od 69 milijardi dinara. To je isto trebalo učiniti i u 2010. godini i u 2011. godini.
Međutim, nema ništa od toga. Zašto? Nema para. Potpisali smo Opšti kolektivni ugovor, pa smo ga onda, kako su predstavnici sindikata, Unije poslodavaca i Vlade skrojili određeni pravni termin, pa su rekli "mi smo zamrzli". Nikad u pravu takav pravni termin nije postojao, da se nešto zamrzne.
Ne znam da li je to zamrznuto na četiri stepena ili na -15, malo šale, ali nema para. Postoji pravi akt koji je potpisan i koji obavezuje državne organe da isplaćuju ono što su potpisali, a potpisali su da će isplaćivati i regres i naknadu za ishranu u toku rada i naknadu za minuli rad. Međutim, nema ništa od toga.
Ukupno je to za ove tri godine, ne znam da li će to biti u 2012. godini, ukupno je to oko dve milijarde evra. Toliko je radnicama u državnoj administraciji i lokalnoj samoupravi i radnicima koji rade u oblasti socijalnog osiguranja uskraćeno.
Ako to sada podelimo na te dve milijarde, sa 400 hiljada ili 430 hiljada, to je otprilike dolazi blizu pet hiljada evra. Svaki radnik u državnoj administraciji je uskraćen za pet hiljada evra. Predsednice Skupštine, i vi ste uskraćeni zato, i mi i svaki radnik. Zašto? Zato što ste prevarili, zato što je Vlada prevarila radnike i u državnoj administraciji, i u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi itd. Slagala je, uskratila je to pravo, ali ste dobili izbore na toj laži i na toj prevari.
E sada još tragičnija je stvar prošle godine u ovo vreme, negde pred kraj godine, doneta su dva zakona o maksimiranju broja radnika u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi, i po tim zakonima, kako je bilo predviđeno, u državnoj upravi je trebalo smanjiti broj radnika za dve hiljade šesto, a u lokalnoj samoupravi 5.800, ukupno 8.400. To su bile i određene inicijative MMF itd. Tu je nešto potpisano, nešto nepotpisano itd, ali je to zakon, to je trebalo učiniti u toku 2010. godine.
Šta je napravljeno? Ništa.
Gospođo Dejanović, vidite, vi ste predsednik Skupštine, nema ministra da s njim malo polemišem, ali vi kao predsednik Skupštine ste također odgovorni za izvršenje zakona. Da li ste vi sada, aktuelan je zakon, po tom zakonu je trebalo da ode iz sistema, jeste generalni sekretar nadležan za ove stvari, vi ste takođe trebali da napišete dopis predsedniku Vlade i da tražite informaciju – šta je učinjeno sa državnom upravom, koliko je to radnika itd, iz znatiželje, a sa druge strane, i kao nosilac najviše funkcije, među najvišim funkcijama u državi da dobijate informaciju.
Ukupno 680 radnika iz državne uprave je napustilo državne organe, a obavezali ste se, doneli ste zakon 2006. godine. Kod lokalne samouprave kažu samo 1.000. Sve drugo je pretočeno. Obavezali ste se na 5.800. Na šta ovo liči? Da li ovo liči na neku ozbiljnu državu? Ne liči. Ovo je izigravanje propisa.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 13. i zatražio promenu termina.
Predlagač zakona je upotrebio jedan termin koji ne odgovara srpskom jeziku. Radi se o terminu "hjumidor". Potražio sam u rečniku stranih reči, nisam našao.
Postavljam pitanje – šta će biti onome ko u praktičnoj primeni bude čitao ovaj zakon i ne bude znao o čemu se radi?
Ovo nije prvi slučaj, često u terminlogiji koju dobijemo od predlagača dobijemo određene strane termine koji ne odgovaraju ne samo pravnom sistemu, nego i jezičkom sistemu Republike Srbije.
Zbog toga sam predložio da se umesto reči "hjumidor" upotrebi rečenica, jer nemam adekvatnu reč, moguće je da imamo, ali je predlagač zakona morao naći ako postoji u srpskom jeziku i da se umesto reči "hjumidor" upotrebi rečenica "prostor za skladištenje i čuvanje duvana".
Po mišljenju SRS, ovo je pravi termin koji odgovara duhu i zakona i srpskog jezika.
Nastaviću kao ovlašćeni predstavnik po ovom zakonu. Obratiću se ministru finansija, sa aspekta Predloga ovog zakona. Naime, Predlog zakona je u skupštinskoj proceduri od avgusta ove godine. Primereno je bilo da se ovaj zakon raspravlja kada budemo raspravljali o budžetu, odnosno o setu poreskih zakona, jer znamo iz sredstava informisanja da će u okviru seta tih poreskih zakona biti zakon o akcizama. Primereno je bilo da to bude u tome.
Zašto je to ubačeno sada kada ne da mu nije vreme, nego koristimo i trošimo vreme za neke zakone koji predstavljaju manje značajne zakone? Ovo su kozmetičke promene, promene koje neće doneti ništa novo, ništa bitno, umesto da razgovaramo ozbiljno o budžetu, jer je vreme za budžet od 1. novembra. Skupština je trebala dobiti predlog budžeta i sve propratne propise i vezano za poreze i za akcize i sve druge propise koji idu u setu budžeta.
Još je tragičnija situacija oko pozicije duvanske industrije. Duvanska industrija je privatizacijom iščupana iz ingerencija ove države. Zašto? Zato što smo sa prodajom dve duvanske industrije, dva pogona, dve fabrike koje su vršile preradu i proizvodnju duvanskih proizvoda, ova država je prodala u toku 2003. i 2004. godine i tržište, što je pogubno, suprotno interesima ove države, što je suprotno i međunarodnom pravu, što je suprotno i domaćem zakonodavstvu.
Zašto SRS govori o prodaji tržišta, o prodaji ovih sistema koji su sada u stranim rukama? Zbog toga što je ministar finansija i gotovo cela Vlada je bila zaokupljena nedelju dana pritiscima od strane monopolista koji su ušli u Vladu i rekli – nemate pravo da povećavate svoje prihode.
Monopolisti nigde u svetu i nikada nisu ušli u državnu instituciju i rekli – ne možete povećavati, zato što to ne odgovara nama. U kojoj je to državi došao jedan proizvođač i rekao – nemate prava da povećavate?
Šta ćemo mi učiniti? Zatvorićemo pogone, ugasićemo proizvodnju, izmestićemo itd. Neka idu, ali ste im to vi omogućili, uz to što ste prodali tržište, doveli ste u tešku poziciju proizvođače kojih je bilo 20-ak hiljada u tom periodu 2003, 2004. godine, bilo ih je oko 20-ak hiljada.
Bilo je ukupno prerađivača i otkupljivača i onih koji su radili u sistemu duvanske industrije nešto oko tri do tri i po hiljade, znači, stotinak hiljada građana Srbije je živelo od duvanske industrije. Duvanska industrija je bila prosperitetna i imala je suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, imala je pogone koji su odgovarali svetskim standardima.
Šta imamo danas? Danas imamo šest hiljada proizvođača duvana. Ovi drugi koji su do 20 hiljada su oterani sa tržišta. To su manje-više seljačka gazdinstva, koja su po tradiciji dugoj 150 godina, 100 godina, 50 godina, proizvodili, radili itd. Imaju tradiciju u proizvodnji duvana. Oni su oterani, svima su raskinuti ugovori. Seljaci su morali otići na sud, tražiti zaštitu od pravosudnog sistema i gotovo polovina od tih ugovora je na kraju rešena u njihovu korist.
Duvanska industrija, monopolisti koji su to uzeli, isplatili su sve ono, jer im ne odgovara da srpski seljak proizvodi.
Kakva je situacija onih, mogli ste to pročitati i ove godine i ranijih godina, kada se menjala akcizna politika, kada su menjani uslovi otkupa i površina kojima se sejalo na prostoru Republike Srbije.
Primedbe su stizale zbog toga što naš proizvođač nije mogao da se nosi u ekonomskoj i tržišnoj utakmici i finansijskoj utakmici sa istim takvim proizvođačem u regionu i u svetu. Zašto? Zato što su subvencije ove države jako male. One su sad na nivou 200 evra, u odnosu na Hrvatsku, gde su, s obzirom da imaju dve vrste naknade, jedna je na predani kilogram, a druga je na poljoprivredno zemljište, između 400 i 600 evra, pa uzmite sada 200 evra, 600 evra, kako da konkurišemo.
Šta imamo s druge strane? Imamo otvoreno tržište za duvanske proizvode iz Republike Hrvatske. Reći ću vam jedan procenat. Od 2003. godine učešće duvanske industrije Hrvatske povećano je sa 8,2 na preko 13% ove godine.
Kakva će tendencija biti ubuduće? Još veće učešće hrvatske industrije. Zašto stvaramo preduslove da Hrvati prodaju ovde, da mogu slobodno ulaziti na ovo tržište?
Evo, ova delegacija koja je bila, njoj prvo treba nabiti na nos sve ovo što se dešava u duvanskoj industriji, ne govoreći o izbeglicama itd, ali u drugom delu diskusije govoriću o tome.
Zašto dozvoljavamo hrvatskoj duvanskoj industriji da ona može raditi na našem tržištu? Samo zato što su lobistički krugovi unutar vlasti od 2000. godine omogućili duvanskoj industriji da može ući na naše tržište, razvijati itd.
Oterate naše seljake iz proizvodnje i, s druge strane, omogućiti da se njihov seljak kroz prodaju, kroz određene beneficije, koje daje Hrvatska država može da privređuje a naš seljak ne može.
Ekonomska i finansijska utakmica u kojoj deluje naš seljak je takva da on ne može da privređuje. Zbog toga su smanjili učešće sad 20 hiljada poljoprivrednih gazdinstava na šest hiljada.
Evo sada zgodne prilike, gospođo Dragutinović, da vi ispravite te anomalije o kojima priča SRS gotovo desetak godina. Potenciramo i sada. Povećajte subvencije seljaštvo, zadrugarstvo, privredne komore razne grane iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije traže povećanje učešća u budžetu sa 3% na 5%. Nije to mali procenat. Nisu to mala sredstva, ali bez toga se ne može.
U normalnoj, ekonomskoj tržišnoj utakmici bez kvalitetnog učešća države, bez finansijske pomoći države nema pomoći. To vi jako dobro znate. Kako naći i stvoriti? Evo kroz povećanje akciza. Naše akcize su duplo manje nego što su akcize u regionu i tri puta manje nego što su u Evropi. Zbog čega? Zbog toga što monopolisti vama ne dozvoljavaju da vi povećavate akcize.
Zamislite vi taj apsurd da neko ko je ovde kupio jedan pogon da on državi ne dozvoljava da ona vodi svoju integralnu fiskalnu politiku. Da li to u jednoj zemlji postoji? Ne postoji.
Gospođo Dragutinović, ovo je anomalija koju vi morate ispraviti. Je l' vi znate koje probleme imate u funkcionisanju fiskalnog sistema? Pa, zamislite vi da vama neko određuje, dođete sa strane i određuje ne možete povećati ili možete povećati?
To je samo zato što ste vi i vaši prethodnici sklapali štetne ugovore, kažnjive čak i po međunarodnom pravu kojima se prodavalo tržište. Ispravite to, menjajte. Omogućite srpskom seljaku da pod istim uslovima raditi i privređivati, kao što to radi seljak i pravna lica u regionu i u Evropi. Hvala vam.

Član 2. je vrlo važan sa socijalnog aspekta. Ova vlada za sebe kaže da je socijalno odgovorna i začuđuje tako socijalno odgovorna vlada, pisano štampanim velikim slovima, da ne prihvata ono što predlažu srpski radikali, a to je da povećamo ona sredstva koja idu u socijalne svrhe.
Naime, članom 2. menjane su odredbe ranijeg zakona i ovim predlogom se predlaže da se sredstva u iznosu od 40%, ono što je prihod države, namenski usmere u procentu od 20% za finansiranje Crvenog krsta, organizacija osoba sa invaliditetom, ustanova socijalne zaštite, sporta i jedinica lokalne samouprave.
SRS nije protiv toga da se sredstva izdvajaju i za lokalnu samoupravi i za sportske organizacije, ali je ovde namera predlagača zakona potpuno drugačija u odnosu na namere SRS. Vi ste, gospođo Dragutinović, poslednje dve godine uskratili lokalnoj samoupravi 36,8 milijardi dinara i to sredstva koja su jasno utvrđena u procentu u iznosu od 1,7 BDP. To je prihod koji pripada lokalnoj samoupravi i to mora pripasti lokalnoj samoupravi. To je 400 miliona evra koji su uskraćeni lokalnoj samoupravi.
Juče je bio jedan okrugli sto na temu finansiranja lokalne samouprave. Ponovo neće biti 1,7. To je direktno kršenje odredaba Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Dokle to? Dokle kršiti nešto što je zakonom utvrđeno? Menjajte zakon. Menjajte zakon, ali ne smete ga kršiti.
Kako da zahtevate od nekog građanina da bude pod prisilom da izvršava sve svoje obaveze u smislu izvršenja plaćanja poreza, doprinosa, naknada, taksi i svega što građani i pravna lica plaćaju, a vi prvi kršite odredbe zakona?
S obzirom da nemate manevarski prostor u budžetu, vi kroz ovaj zakon - finansiraćemo kroz ovaj zakon. Ne možete tako. Jasno je rečeno kako se finansira, 1,7 i tu je kraj priče. Možete alternativno obezbeđivati sredstva po osnovi drugih zakonskih propisa, ali prvo morate ispoštovati matični zakon, a to je Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Tako je i sa sportom. Tako je i kod ostalih asocijacija.
Predložio sam u ime SRS da se u ove organizacije, koje predstavljaju organizacije od posebnog značaja, ubaci i Komesarijat za izbeglice. Zašto Komesarijat za izbeglice? Zbog toga što Komesarijat za izbeglice finansira jednu populacionu grupu koja nije mala.
To su izbeglice kojih ima preko 80.000 i interno raseljena lica kojih ima 250.000. Niti se interno raseljena lica vraćaju na KiM, niti se izbeglice vraćaju u Hrvatsku. Zbog čega? Zbog diskriminacije, zbog terora i u Hrvatskoj i na KiM, to je osnovni razlog.
Sada malo o finansijama. Budžetom za poslednjih pet godina izdvaja se negde između 950 i milijardu i 500 miliona dinara Komesarijatu za izbeglice. Ako smo rekli da ima 250.000 interno raseljenih lica i 80.000 izbeglica, onda dođemo do cifre od 330.000 abonenata ovog Komesarijata. To je otprilike 3.000 dinara po jednom internom raseljenom ili izbeglici. Sa 3.000 dinara treba izdržati godinu dana. Gospođo Dragutinović, ako se slažete to su nikakva sredstva.
Zbog toga je predlog SRS da se u ove organizacije od posebnog društvenog značaja, u smislu održavanja socijalne egzistencije interno raseljenih i izbeglica, uključi Komesarijat za izbeglice koji bi vršio distribuciju budžetskih sredstava tim licima.
Šta odgovarate? Ne može Komesarijat za izbeglice. Njima ne treba. Izbeglice i interno raseljena lica zbog nakaradne politike ove vlade, moram reći nakaradne, jer nema politike, strategija povratka izbeglica i interno raseljenih lica ne postoji. Nema povratka. Čak imamo i obrnuto. Iz Hrvatske imamo podatke, dobijamo ih svake godine.
Na kraju godine kada saberemo onda vidimo da se iz Hrvatske vrati od 3.500 do 4.000, a u Hrvatsku ode oko 1.500 do 1.800 pripadnika srpske nacionalnosti. Imamo obrnut proces. Zbog čega? Zbog diskriminacije. Šta vlast čini da obezbedi slobodan i bezbedan povratak izbeglica na njihova ognjišta? Ništa. Na delu je otvorena diskriminacija.
Ovoj delegaciji koja je danas bila ovde mora se to reći, ali nema ko to reći, jer zvanična državna politika kaže – Tadić je bio u Vukovaru, izvinjavao se, bio je u Zagrebu i takođe se izvinjavao. Na šta se svodi ta politika? Nemamo otvorenih problema, pri kraju su postupci povratka. Nije tačno. Srbi se u Hrvatsku ne smeju vratiti. To je osnovno pravilo.
Zbog čega država Srbija nema strategiju povratka? Zbog čega nema strategiju pomoći ovim licima? Ne radi se samo o 330.000. Još 350.000 je inkorporirano i integrisano u državni sistem RS. Kako žive ova lica? Nikako. U socijalnoj bedi. U neimaštini. Njihova imovina je tamo, a oni su ovde.
Omogućite tim ljudima, to samo može država, pojedinačno to niko ne može. Vlada Republike Srpske Krajine, na čijem sam čelu, svaki drugi dan obaveštava državne organe o tome šta se dešava sa Srbima u Hrvatskoj, otvoren teror, otvorena diskriminacija, teranje sa posla, onemogućavanje ostvarivanja osnovnih životnih prava.
Niti su vraćena prava na akcije, niti su vraćena stanarska prava, niti su vraćene penzije i naknade, ono što im pripada u bivšim saveznim zakonima, republičkim zakonima, Ustavu Republike Hrvatske, međunarodnom pravu itd. Ništa od toga nema.
Ono što radi predsednik Tadić je tragično po srpske nacionalne interese. Vlada Republike Srpske Krajine godinama ukazuje – omogućite samo ono što nam pripada po međunarodnom pravu, po sporazumima koji su potpisani između dve države, Sporazum o normalizaciji odnosa iz 1996. godine, Sporazum o socijalnom osiguranju. Omogućite tim ljudima da dobiju penzije koje su im uskraćene u periodu od 1991. godine do 1998. godine.
To su milijarde evra, gospođo Dragutinović. Deficit budžeta, ma samo nek se sliju ona sredstva. To su milijarde evra. Akcije, niti su ti ljudi dobili akcije u Hrvatskoj, niti su dobili u Srbiji. To je diskriminacija tih ljudi itd.
Ne možete napuniti, gospođo Dragutinović, ne možete napuniti budžet sa ovakvim zakonom. U praksi, dobili smo informacije, a te informacije možete dobiti i od drugih državnih organa, ukupno 17 hiljada aparata je uvezeno u ovu državu. Deset hiljada aparate je neregistrovano.
Ko uživa u blagodetima prihoda koje ostvari? Samo monopolisti kojima je omogućeno da uvezu i da koriste te aparate, da ne plaćaju porez. Svega sedam hiljada aparata je uredno prijavljeno i plaćaju se naknade za korišćenje odnosno porez. Dve trećine je u sivoj zoni. Dobili smo informaciju da je 256 hiljada prihod po ovom osnovu. Evo, dve trećine je na crnom tržištu, ubacite tih 500 miliona, pola deficita ste skinuli. Hvala.

Ovo je takođe nastavak prethodnog amandmana koji se odnosi na institucije i ustanove kojima bi trebalo rasporediti ovih 40% prihoda koji su prihod budžeta.
Zašto Komesarijatu za izbeglice? Već sam to obrazložio. Nastaviću priču vezano za status izbeglica.
Gospođo Dragutinović, vi morate da znate da su ova sredstva koja opredeljujete za Komesarijat za izbeglice nedovoljna. Naime, određene aktivnosti Komesarijata za izbeglice, koji se usaglašava sa Visokom komesarijatom za izbeglice Organizacije UN, u 2011, 2012. godini trebalo bi zatvoriti prihvatne centre u kojima su smeštene izbeglice i interno raseljena lica. Radi se o velikom broju ljudi koji su bez egzistencijalne osnove, koji su bez prihoda, koji su u teškom zdravstvenom stanju, koji su invalidi itd, osobe sa posebnim potrebama i sutra kada se nađu na ulici, pitanje je njihovog socijalnog i životnog opstanka.
Država mora rešiti ovaj problem, a najlakše ga je rešiti zajedno sa međunarodnim institucijama. Vlada Republike Srpske Krajine u prognanstvu godinama traži intenzivnije učešće državnih organa Republike Srbije u rešavanju ovih problema.
Ovo se ne može rešavati bez hrvatske države, ovo se ne može rešavati bez međunarodnih finansijskih institucija. Umesto da Republika Hrvatska, koja je počinila genocid i etničko čišćenje, snosi troškove ovih ljudi, to čini osiromašena srpska država, to je tragično i vi ništa ne činite da sva ova sredstva koja vi izdvajate refundirate od strane Republike Hrvatske, zato što to treba da bude rashod Republike Hrvatske.
Kod interno raseljenih lica, takođe, da li se ta lica vraćaju, ne vraćaju, gde su sada? U privatnom smeštaju ili su u istim tim prihvatnim centrima, kada ih zatvorite biće na ulici. Šta očekivati od tih ljudi? O tome morate razmišljati.
Dobijamo informacije da će biti održana donatorska konferencija, predsednik je kao tako dogovorio sa predsednikom Hrvatske, nikakva donatorska konferencija koja će zadovoljiti potrebe od 500-600 hiljada ljudi koji su proterani sa svojih ognjišta iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Nijedna donatorska konferencija koja je održavana u regionu nije dala, nije bila dostatna da bi zadovoljila te potrebe. Ali, ne može Republika Srbija sa svojim državnim organima mirno stajati i biti svesna svih tih činjenica.
Gospođo Dragutinović, najlakše vam je rešiti deficit budžeta, rekao sam na koji način, omogućiti Srbima samo ono što im pripada po međunarodnom pravu i po sporazumima koji su potpisani od ove države, samo izvršite to i imate pun budžet.
Sigurno ćete dve-tri godine živeti od tih prihoda koji će biti po osnovi akcija koje Srbi nisu ostvarili, po osnovi stanarskih prava će Srbi te stanove tamo otkupiti po istim uslovima pod kojim su otkupljivali Hrvati, to je bilo negde između 90 i 110 maraka u ono vreme. Pod istim tim uslovima Srbi će ih prodati, evo vama prihoda, to će se vratiti ovde u finansijskom sistemu i na blagodet ove države i ti ljudi neće biti socijalni slučajevi.
S druge strane, imamo neisplaćene penzije itd, hrpe novaca koje leže, a ništa ne činite vi da pomognete. Osudili ste nas na pojedinačno rešavanje tih problema. Nema od pojedinačnog rešavanja ništa, vi ste svesni toga. Imate mogućnost, imate šansu, omogućite Krajišnicima, omogućite interno raseljenim licima da žive životom dostojnim čoveka. Samo uz angažman Republike Srbije i njene državne institucije možemo to svoje pravo ostvariti. Hvala vam.