Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama su dva zakona, koji su relativno dugo u skupštinskoj proceduri; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću je od juna meseca, a ovaj drugi, Zakon o duvanu je od avgusta meseca.

Postavlja se pitanje, sada pitam i sebe i javnost, koji su to razlozi koji su uslovili da se ova dva zakona pojave na ovom zasedanju, kada je u pravilu ovo vreme, pred kraj godine, rezervisano za budžet, rezervisano je za poreske propise, koji se po pravilu usvajaju zajedno sa budžetom.

U obrazloženju ovih zakona dobili smo nekoliko tumačenja koja su, prema mišljenju predlagača, a to je Ministarstvo finansija, razlozi za donošenje ovih zakona. Kaže, ovako: ''u potrebi stvaranja uslova za realizaciju usvojenih preporuka jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa (srp) od strane Vlade.'' To je jedan od razloga zbog čega se usvaja, odnosno donosi ovaj zakon, a drugi je: ''razlozi za izmenu Zakona sadržani su potrebi da se pojedine odredbe Zakona prilagode izmenjenim okolnostima na tržištu, kao i da se postigne efikasnije obavljanje poslova iz nadležnosti državne uprave.''

Kada se malo analizira ovaj navedeni razlog onda vidimo, niti ovde ima elemenata kojima se prilagođavaju okolnosti na tržištu, niti ima nekih posebnih nadležnosti državne uprave, niti ima potrebe za menjanje bilo kojih nadležnosti državne institucije koja se bavi ovom problematikom, a to je Uprava za duvan, koja je višak u pravnom sistemu. Naime, SRS je prilikom usvajanja ovog zakona tražila da se briše ova institucija, jer je ona čisto institucija koja obavlja određene poslove, koje je moglo obavljati Ministarstvo finansija ili neki drugi državni organ uz ovo.

S obzirom na to da ste Predlogom zakona predložili još dve nadležnosti koje ste dali državnoj upravi, najverovatnije će to biti razlog da zaposlite još desetak, petnaest novih radnika, kao što rekoste u samom Predlogu zakona – Uprava će učestvovati u pripremi Nacrta izmena i dopuna ovog zakona i mišljenja o primeni ovog zakona. To je jedna od novih nadležnosti, a druga je – učestvuju u pripremi podzakonskih akata za sprovođenje odredaba ovog zakona iz nadležnosti Ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Gledajte, sve ove poslove koje ste naveli ovde, i izrada podzakonskih akata i izrada Predloga zakona, to radi jedan pravnik u nekom ministarstvu. Nepotrebno je da proširujete nadležnost institucije koja je nepotrebna u pravnom sistemu.

Ali ono što je bitno ovde naglasiti jeste da su ovo kozmetičke promene. Ovo su promene za koje vi kažete da su reformske. To ste rekli u ovom obrazloženju Razloga za donošenje ovog zakona, a sa druge strane, u praksi ste rekli da se radi o giljotini propisa. Mi tu ne vidimo giljotinu propisa. Zar se ovako menjaju zakoni?

Ovaj zakon će se sada u tehničko-pravnom smislu promeniti. Šta je sa drugim zakonskim propisima? Koliko treba godina da dovedemo taj pravni sistem u sklad i red, da unificiramo zakonske propise, da stvorimo jedan uređeni pravni sistem?! Trebaće nam desetine, možda i stotine godina, ovim tempom kao što vi radite.

Nema tu giljotine propisa, nema tu osmišljenog sistema strategije kako promeniti pravni sistem. Ali ono što je bitno u ovoj oblasti, to je praksa. Kakva vam je praksa u primeni ovog zakona i u delatnosti, proizvodnje, prerade, prometa, distribucije i uvoza duvanske industrije? Ona je tragična!

Sledeća situacija. Ministre, vi ste bili na dva vrlo istaknuta mesta u periodu kada su rađene strukturne promene u ovoj oblasti. One su katastrofalne! Biliste predsednik Privredne komore Srbije i ministar poljoprivrede. Šta je napravljeno u ovoj oblasti?! Izvršena je privatizacija industrijiskih pogona, koji su se bavili preradom duvana, za nekih 600 i nešto miliona evra. U proizvodnji duvana je učestvovalo oko 20.000 privrednih domaćinstava. Proizvedena količina duvana je odgovarala, otprilike, 70-ak posto duvana, a 30% smo uvozili.

Kakva je sada situacija posle te vaše reforme, posle privatizacije? Danas imamo proizvodnju, oko, od 40%, između 30 i 40%, sve ostalo uvozimo. Ranije smo imali deficit u platnom prometu u spoljnotrgovinskom poslovanju, jer smo i izvozili i uvozili. Sada imamo deficit i to naglašen deficit, jer smo prošle godine uvezli oko 110 miliona dolara duvanskih prerađevina, prerađevina duvana, i ostvarili, otprilike, 50-ak miliona dolara deficita.

Ove godine će biti još drastičnije!

Šta se desilo sa privatizovanim preduzećima? Oni su stekli monopol na našem tržištu. Niko na to tržište nije mogao da uđe, ni u pogledu proizvodnje, jer su diktirali uslove, raskidali su ugovore sa seljaštvom. Selo se bunilo, seljaci su se bunili. Kada ste bili na mestu predsednika Privredne komore vi ste imali hiljade zahteva od strane seljaštva, zadruga, pravnih lica, koja su se bavila tom proizvodnjom – oni su oterani sa tržišta.

Selo koje je po tradiciji godinama proizvodilo duvan, koje je imalo odličnu mehanizaciju za proizvodnju, koje je imalo tradiciju, kulturu u uzgoju duvana, to selo je oterano na neka druga tržišta, u neke druge proizvode, samo zato što su došli monopolisti.

Kao država ste prodali tržište duvana. Tamo gde smo imali suficit, sada imamo deficit. Tamo gde smo imali uspešnu proizvodnju seljaštva u toj oblasti, mi danas imamo seljake koji su, u nemogućnosti da se bave ovom proizvodnjom, ušli u neku drugu proizvodnju, muče se, pate se i tako dalje.

Ova oblast koja državi svake godine donese po raznim osnovama, negde, oko, milijardu dolara, sada je dovedena u poziciju da zavisimo od tih industrija i zavisimo od uplati njihovih poreza, akciza, taksi i svega onoga što plaća ta industrija. Umesto da suvereno vladamo ovom delatnošću, mi smo to prepustili stihiji, prepustili smo tržištu, prodali, za sva vremena smo to prodali i izgubili smo primat koji smo imali u regionu i ovom delu Evrope.

Prepustili smo ovo tržište, što je najpogubnije, stranom faktoru, a strani faktor je Hrvatska. Duvanska industrija Hrvatske vlada u ovoj oblasti. Diktiraju sve uslove. Postavljaju onakve uslove kakvi odgovaraju njima.

Šta se dešava sa uvozom? Duvanska industrija koja radi ovoga trenutka, to su četiri velika industrijska pogona, oni uvoze samo zato što na stranim tržištima imaju jeftiniji duvan. Zašto je on jeftiniji? Zbog toga što je država pobegla iz ove oblasti. Više nema ovih subvencija koje je imala 2002, 2003, 2005, 2006. godine. Od 2005. godine država beži iz ove oblasti. Ko je tera? Teraju je monopolisti! Jednostavno, ne dozvoljavaju. Po njihovom nalogu – vlast je morala izaći iz ovoga! To pokazuju pokazatelji izdvajanja u ovu oblast.

U kojim uslovima privređuje naš seljak? Seljak u regionu dobija za isti onaj obim proizvodnje bar tri do četiri puta, a zapadnoevropski proizvođač do deset puta, veće subvencije nego što dobija naš seljak. Da li naš seljak može u tim uslovima da stvara onaj proizvod kakvim ga stvara seljak na Zapadu ili pravna i fizička lica na Zapadu? Ne može, ne može konkurisati! Zbog toga smo stvorili ove uslove u kojima radi naša industrija.

Evo samo nekoliko podataka o finansijskim pokazateljima, oni su vrlo bitni i relevantni. Naša javnost mora da zna da je u planu za 2010. godinu u prihodima budžeta po osnovi PDV planirano ostvarenje nekih prihoda od 325 milijardi dinara, od toga: 134 milijarde dinara je planirano na osnovu prometa u Srbiji, a 187 milijardi dinara po osnovu uvoza.

Šta je učinjeno posle rebalansa budžeta, odnosno koji su to fiskalni pokazatelji u rebalansu budžeta? Smanjeni su ukupni prihodi po osnovu PDV za 4 milijarde, ali je nesrazmerno u onome što, gospodine Milosavljeviću, mora to da vas zabrine, ministar ste trgovine, monopolizirali ste tržište. Ovaj pokazatelj najbolje govori o katastrofalnoj poziciji proizvođača. Po osnovu PDV, prema rebalansu budžeta koji je danas usvojen, prihodi će biti 112 milijardi. To je ukupno 22 milijarde manje nego što je planirano. Šta se dešava na domaćem tržištu? Nema domaćih proizvoda. Strani proizvod ulazi na konto domaćih proizvoda. Vas ne brine 22 milijarde. To je klasičan primer položaja naše industrije, položaja naše poljoprivrede, položaja trgovine u ukupnosti.

Da vidimo šta je sa akcizama, jer govorim o Zakonu o duvanu. Plan je bio 131 milijarda dinara, po rebalansnu 133 milijarde, po osnovu akciza od duvana plan je bio 54 milijarde, a po ovome što je rebalansom usvojeno – 57 milijardi do kraja. Što se tiče akciza, sve je u redu. Imaćete neko povećanje od 3 milijarde do kraja godine, za ovo.

Dakle, uvoznici, koji su izbacili domaće seljake, imaju jeftin proizvod, ubaciće ga na tržište, preradiće, prodaće na domaćem tržištu, a većina će otići u izvoz. To nam pokazuju podaci iz budžeta i rebalansa budžeta za 2010. godinu. Po osnovu PDV – 22 milijarde. Kao ministar trgovine, vi, morate ovu činjenicu shvatiti vrlo ozbiljno. Ova činjenica je katastrofalna po domaću proizvodnju.

Zanimljivo je pomenuti Izveštaj Evropske komisije koji se odnosi na promet, na tržište i na poziciju domaće proizvodnje. Sam naziv kaže – Izveštaj o napretku Srbije za 2010. godinu. To je Izveštaj Evropske komisije. Da li ima napretka?! Evo, šta kaže Evropska komisija.

Što se tiče proizvodnje – blagi napredak u proizvodnji, isto tako blagi napredak u borbi protiv monopola. Nema borbe protiv monopola, jer nam to ne dozvoljavaju oni kojima ste prodali tržište. Nema napretka u proizvodnji! U ovoj oblasti je katastrofalno! Nekad je ova industrija dok nije privatizovana, dok je bila u pravim rukama, imala napredak, ovog trenutka nema. To su podaci koje jako dobro znate, sa osnovom Ministarstva za trgovinu.

Da li ima borbe protiv monopola? Nema. Ni u ovoj oblasti ni u bankarstvu, ni u proizvodnji cementa itd, jer su i cementare, takođe, monopolizirale tržište – i nema ulaska drugih dok smo mi tu, nema ulaska drugih!

Posebnu oblast o kojoj hoću da govorim čini je ''duvanska mafija''. I sami znate šta je Stanko Subotić rekao za, možemo ga tretirati ovako i onako, on je ''car duvanske mafije''.

Jasno je rekao da je finansirao političke stranke. Šta je vlast učinila da otkrije koga je finansirao, kada je finansirao i ko je od političkih stranaka učestvovao u tim finansijskih transakcijama sa Stankom Subotićem?!

Raspisana je poternica? Šta je tu učinila finansijska policija?! Šta je poreska uprava učinila?! Šta je poreska policija učinila?! Zašto vlast beži od toga?! Šta je sa postupcima u ostalim postupcima koji se vode pred nadležnim sudovima? Zašto se to razvlači? Više od pola tih ljudi je na slobodi i brani se sa slobode. To su milionske svote. Pojedini evropski predstavnici, ako im je verovati, verovatno znaju, jer su učestvovali u svemu tome, pratili su, to su službe koje sve to prate, kažu da je otprilike godišnje oprano samo na našem tržištu, oko, milijardu evra, u smislu i poreza i akciza itd. Gde su ta sredstva? Na crnom tržištu! Šta je sa crnim tržištem? Da li ono sada u ovoj oblasti radi ili ne radi? Da li je ono zatvoreno? Da li imamo šverc cigareta? Da li imamo šverc duvana? Vlast na to mora odgovoriti.

Šta je zadatak države? Nijedan monopol, a najmanje monopol države jeste nedozvoljen u savremenim uslovima.

Po odredbama međunarodnog prava, svaka normalna državna, svaka savremena država bori se protiv monopola. Vi ste monopolizirali. Vi ste direktno učestvovali kada ste potpisivali ugovore sa kupcima duvanske industrije, vi ste omogućili taj monopol. Šta ste dalje učinili? Smanjili ste subvencije proizvođačima duvana. Time ste skresali selo. Time ste skresali proizvođača i ovu delatnost.

Mi smo osuđeni na uvoz. Mi smo osuđeni na uvoz onoga duvana koji odgovara proizvođačima. Koji je kvalitet toga duvana? Da li je vaša inspekcija, da li su državne inspekcije i instituti za kontrolu izvršile uvid i da li vrše uvid? Da li to dozvoljavaju ti monopolisti na tržištu duvanske industrije, da uđete unutra i da vršite kontrolu? Trujemo srpsko biće, samo zato što vi nemate upliv, nemate kontrolu i nemate dobre namere prema ''srpskom seljaku i Srbinu koji koristi duvan i duvanske proizvode''!

Nešto bih i oko ovog drugog zakona. Što se tiče Zakona o igrama na sreću, takođe, radi se o kozmetičkim promenama. Nema dobre namere. Ali, zanimljivo je obrazloženje razloga zašto se donosi ovaj zakon, vi kažete – ova delatnost je u velikoj ekspanziji. Svaka država koja ima ekspanziju ove delatnosti – jeste u nesvesti. Pa, zar se vi hvalite da su ove delatnosti u velikoj ekspanziji? Pitanje je kolike su koristi od ove delatnosti. Rekoste da je to, otprilike, deset puta od 2005. godine do danas, za toliko povećan prihod. Da li je to ta ekspanzija, samo u fiskalnom smislu.

Dobili smo danas podatke o tome da je oko 10 hiljada aparata, od 17 hiljada postojećih koji su u prometu, neregistrovano, da je na crnom tržištu. Šta je država učinila da legalizuje te aparate, da naplaćuje prihode po osnovu igara na sreću i da to sve uđe u budžet? Ništa. Vi ste svesni te činjenice. Ali, i tu je monopolizirano tržište. I tu se zna ko sme, a ko ne sme. I tu se zna ko će izneti na crno tržište i ko će imati finansijske koristi od tog crnog tržišta. Pa, dve trećine aparata vam je na crnom tržištu. I, nije mali finansijski i fiskalni efekat – 256 miliona rekoste da je godišnji prihod po osnovu organizacije igara na sreću. Hajde da to povećamo za dve trećine, onda, vidimo da je to u stvari pola deficita budžeta. Pa, dajte, organizujte se, zaposlite te službe.

Ono što je bitno još naglasiti kod rasporeda sredstava koje ćete podeliti ovim zakonom, definisano je članom 2 – ''Deo sredstava koji je prihod budžeta Republike Srbije u iznosu od 40%, namenska primanja budžeta, koristiće se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i lokalne samouprave.'' Hvala. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo u ove kasne sate bavimo se problematikom koja je vrlo značajna i moramo vam uputiti primedbu, ovo je najvažniji akt države, evo, posle deset časova ozbiljne rasprave po drugim pitanjima raspravljala ono što je od vitalnog značaja za interes i interese građana Srbije.
Amandman se odnosi na razdeo 10. kod Ministarstva spoljnih poslova i razdeo 16. Ministarstva pravde. Radi se o ekonomskoj klasifikaciji 421. Ono što SRS već godinama prilikom i rebalansa i prilikom usvajanja budžeta uvek traži štednju, uvek traži ozbiljan pristup državnih organa u smislu smanjenja troškova, a ovo baš kod ovih stalnih troškova, kod ugovora o delu i drugih stavki koje se mogu smanjivati u ozbiljne programe štednje.
Međutim, ova vlast ne želi da štedi i najbolji primer je to što se vidi i ovde. Začuđujuće je sledeće, da je u obrazloženju Vlade u odgovoru Vlade na ovaj amandman potpuno pogrešno određenje. Ovde spominjete naknade za građevinsko zemljište grada Beograda itd, ne znam otkuda vam ovo?
Gospođo Dragutinović, verovatno je to neko od vaše službe radio, ne znam otkud se to našlo tu kad se moj amandman odnosi na razdeo 10. i razdeo 16. Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo pravde ali da sada ostavimo, to nije prvi put, to se u pravilu dešava. mi postavljamo amandmanski određenu sugestiju na jedno, dobijamo odgovore na drugo ili su prazni odgovori ili odgovori nemaju suštinu itd, to je već uobičajeno.
Šta je suština? Suština je da se smanji tamo gde ima prostora i u Ministarstvo spoljnih poslova, da sada ne ulazim u sve afere koje su izašle iz ovog ministarstva u poslednje godine. O Ministarstvu pravde i o tzv. reformi pravosuđa ne možemo govoriti. Šta je suština ovog amandmana?
Suština je da se štednjom, ono što ceo svet u ovim uslovima radi, to je ozbiljna kriza, ozbiljni program, program mera u smislu smanjenja svih mogućih troškova, suština je da sve ono što uštedimo usmerimo tamo gde imamo dobre prirodne resurse, imamo dobre uslove za razvoj, a to je poljoprivreda. Zašto?
Možemo i od vas dobiti tu informaciju da jedina privredna grana koja u kontinuitetu ima suficit to je poljoprivreda sa gotovo najmanjim procentom izdvajanja u subvencije jer naš procenat je za prošlu godinu bio 2,4 a ove godine je 3,2, nekih 17 milijardi. Zašto to ne poduplamo? Ono što traže poljoprivrednici, ono što traže strukovna udruženja, ono što traži Privredna komora, ono što je suština života je bitisanje. Uvažimo tamo gde imamo prirodne preduslove. U poljoprivredi imamo prirodne preduslove i u poljoprivredu se mora ulagati.
Ovih dana smo mogli zbog problema u nestašici mleka, možemo pročitati u sredstvima informisanja šta se to dešava u stočarstvu, posebno kod muznih krava. Evo jedan podatak. Godine 1999. Srbija je imala 938.000 krava. Godine 2000. 817.000. Koliko ima 2010. godine – 468.000. Kaže se – u toku ove godine 80.000 krava je zaklano, a 30.000 krava je otišlo na prinudno klanje i otišlo je u izvoz i to u zemlje regiona, jer one koriste ono što je trebalo da bude u intenzivnom uzgoju i iskorišćavanju. Nažalost, to nema.
Kada poslanici iz vladajuće koalicije obrazlažu razloge zašto nemamo mleka, onda pominju samo dva uslova. To je monopolizacija tržišta, koja je evidentan i koja je uočena, ona je naša stvarnost i drugo je smanjenje broja muznih krava. Postoji na desetine razloga. Ja ću samo spomenuti nekoliko razloga, ono što je stav SRS, ono što smo uočili u toj delatnosti koji su to razlozi.
Znači, pored monopolizacije tržišta koja je evidentna, smanjenja broja muznih krava, postoji katastrofalan odnos Vlade prema poljoprivredi, a posebno prema ovoj oblasti i odsustvo strategije. Država koja ima te prirodne preduslove koje imamo, koja ima radnu snagu koja je obučena, to je 100 godina rada u poljoprivredi, vezano za poljoprivredu i prehrambenu industriju, edukovana radna snaga.
Pa, dajte uložite, stvorite uslove da pomognemo poljoprivredi. Nemamo strategiju. Evo sada Ministarstvo poljoprivrede izlazi sa određenim informacijama, evo napokon rađa se strategija. Zašto je nismo imali do sada, pre tri, pet godina itd.
Koji su dalji razlozi ovako lošeg stanja u poljoprivredi? Vrlo male subvencije. Imamo najmanju subvenciju ovog trenutka u regionu, verovatno i u Evropi, jedan i po dinar, evo sada će to sa ovim sredstvima ići nešto više itd. Ali, ste vi iz Vlade bili svesni toga. Ministar poljoprivrede morao ja vas gospođo Dragutinović da slomi u smislu pomoći. Morate dići premije. Morate dići premiju, i to je uslov svih uslova opstanka ovoga broja muznih krava, povećanja i stvaranja uslova za razvoj.
Dalje, odsustvo ozbiljne politike podsticanja nabavke junica i kvalitetnih muznih krava, zatim, odsustvo selekcije u uzgoju, dalje, odsustvo ozbiljne kreditne politike. Naša kreditna politika. Gledajte mi smo seljaka pretvorili u tražioca kreditnih uslova, kao što smo i onoga iz oblasti privrede, kao što smo i ovoga iz državnih institucija, itd. Isti su uslovi, kreditni uslovi.
Da li taj seljak, i da li oni koji odlaze u banke sa sela, koji su se tradicionalno bavili poslovima oko uzgoja krava i muže, mogu biti isti takmaci i isti tražioci kao što su svi drugi na tržištu? Ne mogu. Bez aktivne politike, kreditne politike u oblasti poljoprivrede nema uzgoja i nećemo imati sigurno adekvatnu količinu mleka koja će zadovoljiti potrebe tržišta Srbije.
Dalje, što se tiče modernizacije uzgojnih objekata i opreme za mužu, takođe zaostajemo daleko i najverovatnije smo u regionu na samom dnu.
Dalje, državna nebriga oko zaštite stada i organizovane veterinarske zaštite, takođe nemamo adekvatnu veterinarsku zaštitu, koja bi bila u funkcija sela i poljoprivrede. Evo vidite, to su određeni pokazatelji o onome kakva nam je praksa.
Gospođo Dragutinović, ne možete dok ne ubacite adekvatna sredstva u sistem subvencija. Dok to ne povećamo za nekoliko puta, možemo pričati o razvoju ovome i onome. Znam šta to znači sa aspekta bilansnih pozicija ovoga trenutka, ali nema ove države, nema opstanka seljaštva, nema opstanka svih onih koji su u toj branši. To je uslov. Srpska radikalna stranka godinama vam ukazuje na to.
Kroz finansijski sistem Republike Srbije prošlo je na milione i milijarde evra u poslednjih desetak godina po raznim osnovama. Bilo je prostora i morali ste stvoriti preduslove, 2008, 2009. pa i ova godina su malo teže, ali za 2010. godinu vidite ovih dana na koji način se bore Privredna komora i neke druge institucije, strukovne institucije koje traže i zahtevaju povećanje subvencija. Ako ne napravite iskorak, a iskorak znači da poduplate ovoliko koliko je bilo u toku 2010. godine, nemamo poljoprivredu, nemamo mleka, bićemo uvoznici. Tako je i kod svinjskog mesa, tako je i kod goveđeg mesa, itd. itd. Hvala.

Kada je ceo svet pre dve godine i godinu dana bio u strahu zbog propasti i bankrota velikih banaka, srednjih banaka, regionalnih, lokalnih banaka, investicionih fondova, berzi i drugih finansijskih institucija, mi smo od finansijskih i monetarnih stručnjaka ove Vlade dobijali uveravanja da je, što se tiče bankarskog sistema u Republici Srbiji, sve u redu, banke su likvidne, banke su solventne, banke dobro posluju, banke kreditiraju, one imaju dovoljnu aktivu da mogu da plasiraju sredstva i privredi i građanima. Da to nije baš tako, govori i sledeća činjenica, odnosno sledeći podatak.
U 2008. godini 26 banaka poslovalo je sa dobiti, osam banaka sa gubitkom. U 2009. godini 20 banaka je poslovalo sa dobiti, a 14 banaka sa gubitkom. U 2010. godini, prema ovim podacima koji sada postoje, pola banaka će poslovati sa dobiti, a pola sa gubitkom.
Šta će se desiti u 2011. godini; to će biti godina kada će zbog nemogućnosti stvaranja akumulacije, nemogućnosti dobijanja stranih investicija, smanjenja doznaka iz inostranstva i određenih problema u finansijskom sektoru, prevashodno od budžetskih sredstava do budžeta lokalne samouprave, i drugih problema, makroekonomskih problema, doći ćemo u poziciju da i građani, a i privreda neće moći vraćati kredite i to će stvarati problem likvidnosti banaka i dovođenja u poziciju ogromne nelikvidnosti i dovoditi ih u gubitak.
Mi smo zadnjih godinu dana dobijali informacije od strane predstavnika vlasti da idemo u formiranje razvojne banke. Sada od ministra Dulića dobijamo informaciju da se formira neka hipotekarna banka. Ispada sve sasvim normalno, međutim, nije normalno. Zašto nije normalno? Mi nemamo strategiju razvoja bankarskog sistema.
Gospođo Dragutinović, od 2001. godine vi sa Jelašićem i sa Dinkićem ste bili kreatori monetarne finansijske i budžetske politike ove zemlje. Niste napravili za ovih deset godina strategiju razvoja bankarskog sistema, uz sve ono što ste radili i obavljali. Bez strategije bankarskog sistema nema razvoja, ovo je sve lupanje i stvaranje preduslova da se dođe u poziciju u koju ćemo doći vrlo brzo.
Zašto formirate banku za posebne namene? Evo, opet neka banka. Samo zato što znate da od 2011. godine dolazi u bankarskom sistemu ogromna kriza. Zašto je SRS protiv te banke? Zato što je to još jedan institucionalni oblik prelivanja novčanih sredstava, zdravog novca, u određene finansijske institucije koje će biti u funkciji ne domaćeg bankarstva, ne domaće akumulacije koja će se na zdrav i kvalitetan način prebaciti u zdravu privredu, nego će to biti samo još jedno prelivanje sredstava, iz inostranstva uzimaćemo kredite, to jasno i kažete kroz ova četiri zakona, plasirati u one banke koje propadaju, koje dolaze u nelikvidnost i koje će sutra postati banke koje odlaze u bankrot.
Sa stranim kreditnim sredstvima, umesto da ta sredstva uzimamo za razvoj privrede, za zapošljavanje, za razvoj nekih drugih delatnosti, mi ćemo to u bankarski sistem. Sve što smo mogli u poslednjih deset godina, to smo ubacili u bankarski sistem.
Šta imamo sada od tog bankarskog sistema? Ostalo je samo 2-3% akcija u tim bankama i po pravilu te banke gde je država većinski vlasnik, one posluju godinama sa gubitkom. Šta ste učinili da sprečite to negativno poslovanje tih banaka? Ništa.
Vi izlazite sa jednom informacijom, bivši guverner ide sa drugom, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Spojićemo tri banke koje posluju sa gubitkom, napravićemo jednu zdravu stranku, to nikad niko nije uspeo, ali evo vi to tako prognozirate, pa ćemo onda tako zdravu banku, tako moćnu banku, takvu banku koja ima kapital izbacićemo na svetsko tržište, pa kad se zalete bankari iz sveta, dođu, kupe, ubace strašna sredstva, mi to ubacimo u javnu potrošnju i živimo ovako kao što smo živeli u periodu kad smo imali tu srećnu okolnost.
Vi ste je imali, da ste imali državne banke, prodali je i ubacili u finansijski sistem, u određena finansijska sredstva. Da se vratimo na ovu banku za posebne namene. Zašto je ona ovog trenutka nepotrebna? Nepotrebna je zbog toga što će odneti deo kapitala iz finansijskog sistema, da li iz budžeta Srbije, ne znam odakle ćete vi naći tih pet miliona, najmanje kažem, pet miliona evra.
S druge strane, nije to samo pet miliona evra za osnivački kapital, morate dovesti ljude, prvo morate platiti dok se ne uđe u određene finansijske poslove.
S druge strane, morate obezbediti prostor, morate prvo obezbediti opremu u banci, morate prvo obezbediti uređaje, tehniku, itd, sisteme koji će sve to pratiti itd. Koliko to košta? Najmanje deset miliona vam ja palo u vodu, pa uložite to, krave uvezite iz sveta, pa da bar imamo mleka? Od ovoga nema ništa. Hvala.

U ovom članu, a ovo je ključni stav sa aspekta SRS, zato što pravite ono što faktički u praksi napravite, monopolizaciju tržišta. Napravili ste monopol onog trenutka kad ste ugasili one četiri velike banke i oterali ste sa tržišta sve ostale banke i ostala je neka sića.
Ono što je karakteristika ovog trenutka to je monopolizacija tržišta i lihvarenje. Ove banke ne rade bankarske poslove nego lihvare. Plaćamo najveće bankarske kamate u Evropi, plaćamo najveće naknade, najveće takse itd.
Gospođo Dragutinović, ono što ste mogli pročitati u ekonomskim i finansijskim udžbenicima 19. veka, 18. i 17. veka, to je klasično lihvarenje, to je najcrnji oblik bankarskog posla. To se sad radi u bankarskom sistemu Republike Srbije.
Gledajte šta znači monopolizacija tržišta. Primat koji imaju banke preko broja zaposlenih u bankarskom sistemu to možemo jasno videti, godine 2000. 26 hiljada radnika, 2003. godine 22.310, 2004. 24.400, 2008. 32.300 i sad 2009. godine malo smanjujemo. Po broju radnika se vidi da smo monopolizirali tržište.
Propada nam privreda. Građani su prezaduženi. Cela infrastruktura države je prezadužena, samo banke žive i one ostvaruju dobit, i one zapošljavaju i one kupuju najbolje lokacije i one su najopremljenije i najuređenije. To nije normalno. Ova vlast mora ovog trenutka napraviti strategiju bankarskog sistema. Šta sutra? Šta 2015. i šta 2025. godine. Bez toga nemamo bankarski sistem, nemamo državu.

Ista meta, isto odstojanje, banka za posebne namene. Kada govorimo o ovaj banci u konceptu, mi moramo govoriti koji su razlozi koji dovode to toga da ona bude u funkciji, banka koju formirate, a formiraćete je, imaćete 126.
Osnovni razlog zašto se ona javlja u pravnom životu i u finansijskom životu je taj što Narodna banka Srbije nije u funkciji. Njena kontrolna uloga nije u funkciji.
Za 2007. godinu i za 2008. godinu mogli smo kroz izveštaj Narodne banke dobiti podatke o kontrolnoj funkciji Narodne banke, pa smo videli da je bilo nekih privrednih prestupa, desetak, dvanaest, petnaest prekršaja. Međutim, za 2009. godinu niti jednog prekršaja, niti jednog privrednog prestupa i celokupan bankarski sistem radi normalno itd.
Gospođo Dragutinović, u praksi nije tako. U praksi je i krivičnih dela, i privrednih prestupa i svega. Sve to što je sada trulo u bankarskom sistemu, to će isplivati jednog trenutka. Sada nam treba banka za posebne namene koja treba sve to da amortizuje, da uzmete strana sredstva, plasirate to u propali sistem.
Znači, ona banka koja je nelikvidna, ona koja ne završava zakonske popise u skladu da odredbama Zakona o bankama i Narodnoj banci i drugim pravnim propisima, ona koja je nesolventna, ona koja dođe u poziciju da joj se oduzme dozvola, sada ćete je prebaciti u ovu banku, potrošiti ta sredstva, suva sredstva koja će odobriti iz inostranstva. Ili ćete kroz određene fondove, koje ćete naći u budžetu RS, prebaciti u ovu banku i tako potrošiti akumulaciju koje je neophodna. Hvala vam.

Sa aspekta SRS član 1. stav 2, alineja 1. je i protivustavan i protivzakonit, i to po osnovi više zakonskih propisa. Vrlo brzo ću ga pročitati. Kaže – pored poslova iz stava 1. ovog člana Agencija obezbeđuje finansijsku podršku bankama u skladu sa ovim zakonom, uključujući odobravanje kredita.
Vi od agencije koja je specijalizovana državna ustanova, koja ima specijalan zadatak da osigurava depozite, da isplaćuje depozite, ukoliko banka dođe u bankrot, kao što to rade u svim zemljama, od ove institucije formirate bankarsku instituciju i nigde to u svetu ne možete videti, ali je još tragičnije kada vidimo izvore finansiranja agencije iz kojih će se davati pomoć bankama, odnosno iz kojih će se uzimati pozajmica.
Kaže ovako – izvori sredstava za finansijsku podršku su budžet Republike Srbije, sredstva agencije, sredstva donacija i drugi izvori. Finansijsku podršku iz ovoga člana agencija obezbeđuje odobravanjem kredita, ne može, ne sme, nije u praksi u drugim državama, nemamo uporedno pravo i sličnu stvar, davanjem bespovratne pomoći za isplatu osiguranih depozita.
Kada banka dođe u bankrot, na zapadu, onda specijalizovana organizacija osnovana od strane države uskraćuje depozit, ali davati bespovratnu pomoć bankama koje su još žive, koje nisu u bankrotu, to tako ovde piše, to je suludo. Zdrava sredstva, a još uzmemo iz inostranstva pod nepovoljnim uslovima, dajemo banci itd. To je tako napisano ovde.
Dalje, kupovinom dužničkih instrumenata, banke…

Izvinite, u pitanju je amandman na član 6.

Šta je specifikum kod ovog člana 6? Briše se dosadašnja mogućnost kupovine akcija. To je sa aspekta SRS najzdravija aktivnost – kupiti akcije, postajete akcionar. To rade sve države sveta. Na stotine milijardi evra i dolara je uloženo u bankarski sistem kupovinom akcija.
Sada tu finansijsku transakciju, tu finansijsku mogućnost, operaciju, brišete i ulazite u vrlo rizične plasmane. Koji su to rizični plasmani? Pomoć bankama koje su u poziciji nelikvidnosti.
Pitam vas, gospođo Dragutinović - kada će privreda dočekati taj benefit da kad dođe u poziciju nelikvidnosti pokaže svoju nelikvidnost, dobije adekvatna likvidna sredstva, uđe u proizvodnju itd. Pa valjda su svi pravni subjekti u ovoj državi ravnopravni.
Izdvajate bankarski sistem. Čiji je bankarski sistem? Ko su akcionari? Strane banke, strane države? Tu je pogubna politika ove vlasti od 2000. godine, prodali ste bankarski sistem, rasturili ste bankarski sistem, oterali ste najstručnije ljude u bankarskom sistemu, jer smo imali vrlo ozbiljne stručnjake u bankarskom sistemu. Oni su sada na tržištu rada ili ko zna gde, bave se kojekakvim poslovima. Došli su mladi ljudi koji nemaju iskustva, nemaju znanja, ali zato imamo bankarske kamate ovakve kakve imamo. To je pogubno za srpske nacionalne interese.

Ovo je verovatno raritet u pravnom sistemu. Ovo je nešto što moramo pročitati. Verovatno je nezabeleženo do sada. Član 9. kaže – u slučaju da agencija nema sredstava za obavljanje poslova agencije, na zahtev agencije Vlada je dužna, niži organ naređuje Vladi i to po hitnom postupku, nema zezanja sa njima, da Vlada donese odluku o obezbeđenju sredstava iz budžeta RS.
Gospođo Dragutinović, kada ovi iz agencije vama kažu – pare na sunce, to odmah na Vladu po hitnom postupku. Ne završava se tu scenario. Ako nemate u budžetu, odmah zaduživanje u zemlji i inostranstvu na osnovu akta Narodne skupštine. Još morate pribaviti akt Narodne skupštine u međuvremenu. Stav 2. kaže – Narodna skupština donosi akt o okvirnom iznosu zaduživanja iz stava 1. ovog člana na vanrednom zasedanju. Istog trenutka obezbedite sredstva iz budžeta. Ako nemate, zadužite se istog trenutka. Sazovite vanredno zasedanje Skupštine. Ovo u pravnom sistemu nije zabeleženo. Šta je ovo? O čemu se ovde radi?
Gospođo Dragutinović, Austriju, Hrvatsku, BiH, Makedoniju gde je god dopreo austrijski kapital "Hipo banke" svi su se tresli koga će sve da uhvate i svuda je otkriven kriminal, i u Austriji strpali su u zatvor predsednika upravnog odbora, jedno vreme jednog od akcionara. Posle toga je prebacio sredstva u drugu banku. U Republici Hrvatskoj je Sanader tu bio i najverovatnije će odgovarati pred zakonom. Jedino što u RS nema afere. Svi smo pošteni.

Moramo ponavljati zato što je neuobičajeno da u istom zakonu spominjete, ili u dva zakona, ili u kompletno ova četiri zakona spominjete stečajnog upravnika, likvidacionog upravnika, prinudnog upravnika i administratora.
Gledajte, manje-više su sve to isti poslovi. Naziv, srpski jezik je tu jako bogat. Unutar tog pravnog i lingvističkog pojma upravnik, možete svesti sve ovo što obavlja administrator. Međutim, vi razbijate pravni sistem. Razbijate pravni sistem jednim stranim nazivom, a imate domaći, srpski naziv koji je uobičajen, a i u praksi imate sasvim dovoljno formulacija da sa upravnikom rešavate sve.
Zamolio sam od strane jedne institucije, odnosno advokata koji se bavi određenim poslovima u pretkrivičnom postupku i obavljaju poslove za MUP, prilikom hapšenja noću i danju. Oni, naime, nisu dobili naknadu za svoj rad u 2009-2010. godini.
Od vas traže, gospođo Dragutinović, da u okviru ove milijarde nađete sto miliona, ono što je dug MUP prema advokatima koji obavljaju tu te poslove. Za 2009-2010. godinu nisu dobili nikakvu naknadu i mole da, prilikom obrazlaganja ovih i davanja naloga MUP, od ove svote od milijardu, sto miliona obezbedite za ove naknade i poslove koji se ovde obavljaju u 2009-2010. godini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je predlog rebalansa koji predstavlja još jedan zaokret u stvaranju otežanih sudova u životu građana, a posebno je to bitno u privredi i u uslovima načina privređivanja.

Naime, ono što ova vlast, a posebno ministar finansija mora da objasni jeste kritika od strane članova vladajuće koalicije. Juče smo ovde čuli od jednog predsednika poslaničke grupe, radi se gospodinu Balintu Pastoru, koji je otvoreno rekao da je ovaj rebalans budžeta suprotan odredbama Ustava i protuzakonit. Pored toga, LSV već godina ukazuje na protivustavnost svih budžetskih propisa i ukazuje na neadekvatnu politiku države prema AP Vojvodini.

Ministar finansija se ne oglašava. Vladajuća većina se ne oglašava. Da li je to protivustavno i da li je to protivzakonito? Sa aspekta SRS, budžetski propisi, a posebno ovaj rebalans budžeta i raniji predlozi budžeta, i usvojeni budžeti, bili su i protivustavni i protivzakoniti, i sa aspekta odredaba Ustava koji je odnose na AP Vojvodinu, tako i sa aspekta brojnih zakonskih propisa.

Krenućemo o budžetskom sistemu. Umesto danas da raspravljamo o odredbama budžeta za 2011. godinu, mi tek rebalansiramo nešto što smo potrošili. To je direktno kršenje odredaba Zakona o budžetskom sistemu.

Nadalje, kod Zakona o finansiranju lokalne samouprave jasno je definisan procenat izdvajanja države u lokalnu samoupravu. Ministarstvo finansija, kao predlagač zakonskih propisa iz oblasti budžeta, sada je ovo već treća godina, za 2011. godinu svesno krši odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Gospođo Dragutinović, morate izaći u javnost i objasniti građanima Srbije zbog čega kršite odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Godine 2009. uskratili ste 20 milijardi dinara lokalnoj samoupravi, 2010. godine – 15 milijardi, iduće godine ne znamo, ali verovatno 10, 12, 15 milijardi.

Zbog javnosti moramo reći koji je to obim sredstava? To je blizu 400 miliona evra. Sa 400 miliona evra lokalna samouprava može napraviti 200 škola, 400 vrtića, 100-150 sportskih hala, ne znam koliko trgova, koliko igrališta, koliko ulica asfaltirati itd.

To su sredstva koja su uskraćena lokalnoj samoupravi, koja su uskraćena građanima Republike Srbije, a ta sredstva, što je najžalosnije, otišla su u javnu potrošnju. Što je još žalosnije, otišla su u kojekakva razbacivanja, troškarenja Vlade, ministarstava i brojnih državnih institucija.

Krši se odredba, evo, već treća ili četvrta godina Zakona o odbrani. Umesto da se izdvoji 2,4% BDP, uvek se da manje. Krše se odredbe Zakona o javnim nabavkama. Krše se odredbe Zakona o platama državnih činovnika, nameštenika itd.

Pred kraj prošle godine doneli smo Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji i u lokalnoj administraciji. Tačno je definisan broj državnih službenika koji će biti zaposlen u državnoj administraciji, 28.000. Šta je učinjeno po tom zakonu? Ništa. Umesto da otpustimo 2.600 državnih službenika, činovnika i nameštenika, mi smo otpustili samo oko 680, 690. Šta je sa ostalim brojem?

Ceo svet ulazi u štednju zbog svetske ekonomske krize, zbog određenih problema u poslovanju, zbog određenih problema u finansiranju javne potrošnje. Spominjao sam ovde i SRS godinama ukazuje na to da moramo smanjiti javnu potrošnju po primeru Velike Britanije.

Ona je u svom programu stabilizacije ukupnog društvenog i finansijskog sistema od 2011. do 2014. godine planirala sledeće: smanjenje 500 hiljada državnih činovnika, 192 državne institucije će biti ugašene, sa obrazloženjem sledećim – nema para.

Šta čini Vlada Republike Srbije, koja se iz godine u godinu zadužuje, deficit budžeta iz godine u godinu je sve veći i veći. Za 2006. godinu bio je 10 milijardi, za 2011. godinu biće 140 milijardi. Kada rebalansiramo za 2011. godinu biće najverovatnije 160-170 milijardi. Koliko je to puta? Ko to može izdržati i ko to može izmiriti, balansirati taj odnos prihoda i rashoda?

Gospođo Dragutinović, vi morate izaći sa jasnom strategijom. Vi strategiju nemate, vi strategiju ne činite, vi ne činite ništa da učinite fleksibilnijim finansije i omogućite ono što se traži od strane Evropske komisije svim korisnicima budžeta, onoliko koliko državne finansije mogu da isfinansiraju.

Vi ste budžetske prihode sveli na 94-95% poreskih prihoda, svega 5-6% su neporeski prihodi. Da li građani, da li privreda može podneti ovu torturu države, javne potrošnje i da li građani mogu izdvojiti toliko poreza i da li privreda može izdvojiti toliko poreza u uslovima nelikvidnosti, nesolventnosti, ogromne strane konkurencije, ogromnih problema u oblasti finansiranja privrede itd? Vi na sve to nemate odgovor, vi nemate strategiju, a jasno vam Evropska komisija već nekoliko godina unazad traži i zahteva od vas da napravite racionalnu politiku održivosti finansijskog sistema.

Više od dve godine ste na mestu ministra finansija, nijedan zakon koji ide u pravcu stvaranja strateških planova smanjenja štednje, stabilizacije finansijskog sistema niste učinili, sem što ste doneli Zakon o budžetskom sistemu, koji vi prvi ne poštujete. Donet je prošle godine, vi ga ne poštujete.

Mi smo danas trebali ovde da razgovaramo o Zakonu o budžetu za 2011. godinu. Pitanje je kada ćemo ga dobiti i kako ćemo raspravljati o njemu i kako se provodi javna rasprava, koja je neophodna u donošenju jednog tako važnog, najvažnijeg državnog akta u jednoj kalendarskoj godini, sa aspekta celokupnog društva svih korisnika, direktnih i indirektnih, jer svi zahvataju pomalo iz tog budžeta.

U kom procentu je zahvaćeno izdvajanje privrede i koji su to novčani iznosi koje privreda trpi da bi namirila ovako veliku državnu administraciju? Pročitaću jedno istraživanje Ekonomskog instituta, koji kaže da je u 2003. godini za državnu administraciju izdvojeno, znači, govori se samo o republičkoj administraciji, 46 milijardi dinara, sledeće godine - 48, sledeće - 54, sledeće - 57, 2007. godine – 66 milijardi, itd, za 2007. godinu, prema ovoj analizi to je ukupno 84,5 milijardi dinara.

Radi se o ogromnim sredstvima. Privreda grca u problemima, a mora izdvajati za državnu administraciju. Gde je tu štednja? Sa kojom merom štednje ste vi sada izašli i rekli – mi ćemo, da bi na određen način pomogli privredi, izvršiti sledeće štednje, pa u ovoj oblasti toliko, u ovoj oblasti tolik itd.

Kada se napravi jedan program, ako se pridržavamo toga, onda ćemo na taj način pomoći privredi? Privreda je sada u kolapsu, to vam mora biti jasno. Ukupan dug privrede je 19,5 milijardi evra. Bankama duguju 10,5 milijardi evra, državi duguju oko milijardu evra. To je sve ono kratkoročno, dugoročno smo već zaboravili.

Privreda duguje penzionom fondu oko 2,5 milijarde, 60% privrednih subjekata je blokirano. U takvim uslovima privreda živi, ali zadatak države, zadatak Vlade, zadatak Ministarstva finansija i drugih državnih institucija je da stvori relaksirajuće uslove za pomoć privredi. Bez toga, sa ovim bankarskim sistemom, sa ovim visokim kamatama pod kojima privreda uzima kredite, ova privreda ne može da opstane?

Šta je sa građanima? Ogromna zahvatanja su takođe. Građani duguju više od pet milijardi evra. Imaju ogromna zahvatanja po osnovu poreza, doprinosa, naknada taksi koje plaćaju državnim organima. Lokalna samouprava je u beznađu zbog toga što ste im vi uskratili određene prihodi koji im pripadaju na osnovu transfernih sredstava, na osnovu obaveza države da finansira lokalnu samoupravu. Naš izlaz je u dizanju lokalnih taksi, lokalnih naknada i sve to dovodi opet do nemogućnosti plaćanja od strane građana.

Gospođo Dragutinović, plaši me jedno i SRS na to već godinama ukazuje. Nemojte dovesti u poziciju državu da se, kada se stvore uslovi, ne mogu izmirivati obaveze. Ovog trenutka je građanin pred tim pitanjem da li plaćati ili ne plaćati. Da li se više mogu zaduživati, pa iz tih zaduženih sredstava namirivati neke državne obaveze.

Velika većina građana danas upravo to čini, zadužuje se. Jedni koji imaju mogućnosti da se zadužuju u bankama, pod vrlo nepovoljnim kamatnim uslovima, a drugi se zadužuju kod rođaka, prijatelja itd. Ono što smo kroz doznake, strane doznake iz inostranstva dobijali iz godine u godinu se smanjuje. Šta gaj građanin može da očekuje? Može da očekuje sutra da mu dođu državni organi i da mu kažu ne možemo više da trpimo, moramo blokirati itd.

Upravo zbog toga, sa aspekta SRS, ovaj budžet nije razvojni, ovaj budžet nije socijalni, ovaj budžet pokazuje koliko država rasipa. Zbog toga ne možemo prihvatiti odredbe ovoga budžeta i nećemo glasati za ovaj budžet.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, govoriću kao ovlašćeni predstavnik SRS. Ono što je bitno za SRS u vezi ovog predloga zakona jeste da se zalažemo za odvajanje određenih kategorija, a one ne pripadaju ovom zakonu. Koje su to kategorije i koji su to propisi koji su definisani ovim predlogom zakona?

Naime, zadužbine, kao što reče kolega Žutić, predstavljaju jednu istorijsku i kulturnu kategoriju u srpskom narodu koja je ukorenjena, ima svoje istorijsko izvorište i utočište i kao takva mora biti odvojeno tretirana od fondacije i fondova, koji su bili definisani zakonom koji je još važeći i koji će verovatno biti promenjen ovim predlogom zakona kada ga usvojite.

Zalaganje SRS ide po više osnova, a ja ću ovde samo nabrojati neke. Prvo da, kao što sam rekao, zadužbina predstavlja tradiciju u srpskom narodu, a u odnosu na fondacije i fondove koji predstavljaju finansijsko-pravni pojam i kao takav ne bi smeo da se ugradi u odredbe ovog zakona.

Međutim, opredeljenje zakonodavca, odnosno predlagača ovog zakona jeste da sve to udrobi u jedan zakon i onda dobijemo iskrivljenu sliku o stvarnom karakteru svega onoga što treba da definiše ovaj zakon.

Ono što SRS takođe zamera predlagaču zakona jeste da nigde nije u ovom zakonu razdvojio javno pravni karakter zadužbine i fondacije ili da kažemo zadužbine, jer tu prevashodno ima prostora, ima mogućnosti, ili da vidimo gde je tu mesto i uloga države, a gde je to privatno-pravni karakter?

Nažalost, to u ovom zakonu nije razdvojeno i to je greška zakonodavstva koju ćemo verovatno ispravljati za godinu dana sa nekim izmenama i dopunama itd.

Da je sve ovo nakaradno govore i određeni podaci koje možemo naći u Zakonu o budžetu koji definiše mesto i poziciju finansiranja Ministarstva kulture, koje niti jednim slovom ni brojkom nije namenilo sredstva za očuvanje kulturne baštine, odnosno zadužbina i svega onoga što je vezano za zadužbinarstvo.

Pored toga, bitno je naglasiti ovde ono što smeta SRS, to je da vi izbacujete fondove kao jednu pravnu kategoriju koja je bila predviđena starim zakonom. Tu nastaje jedna pravna praznina. Vi ovde tu pravnu prazninu niste obradili, znači, šta će se desiti sa fondovima u smislu pravnog karaktera te institucije.

Po starom zakonu iz 1989. godine imali smo Zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima, a sada imamo samo zakon o zadužbinama i fondacijama. Šta se dešava sa fondovima? To govori o jednoj neozbiljnosti predlagača, koji je jednu čistu, jasnu kategoriju, pravno, ekonomski i finansijski uokvirenu, razobličio i ostavio je po strani.

Toliko za početak. Hvala.

Zbog javnosti, moram ukazati šta je definisano članom 3, premda smo već čuli u nekoliko navrata, ali vrlo je bitno, ovo je  ključni član ovog zakona. To su ciljevi zadužbine i fondacija, pa se između ostalog kaže – radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu ovog zakona smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih, manjinskih prava, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite.

Moj predlog je bio, i predlog SRS, kada govorimo o unapređenju i zaštiti ljudskih prava, manjinskih prava, da je neophodno ugraditi odredbu koja će imati u svom sadržaju i izbegličkih prava, prava interno raseljenih lica i drugih kategorija. To sam uokvirio u pravnu odredbu izbeglica. Zašto izbeglica? Zbog toga što su izbeglice diskriminisane u periodu od 1990. pa nadalje, zbog toga što je nad njima učinjen teror, etničko čišćenje i genocid.

Šta je učinjeno od strane države da se pomogne ovoj populaciji? Gotovo ništa. Šta su učinile druge zemlje u regionu da bi zaštitile svoje stanovništvo koje je imalo slične pojavne oblike, kao što su imale srpske izbeglice sa prostora Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske, Slovenije, BiH, Makedonije? One su organizovale međunarodne donatorske konferencije. Formirale su razne fondacije i prikupile na desetine i na stotine miliona evra i uložile ih u očuvanje socijalnog, zdravstvenog i svakog drugog statusa tih populacionih grupa.

Republika Srbija, ranije Savezna Republika Jugoslavija, ništa po tom pitanju nije učinila. Da smo se ugledali na zemlje u regionu i da smo organizovali međunarodne donatorske konferencije, na ovim prostorima bi daleko lakše bilo podneti sav teret izbegličkog života.

Kada kažemo da je izbeglička populacija doživela teror, etničko čišćenje i genocid, genocid je ocenjen kao pravna kategorija i od strane Republike Hrvatske i od strane Vlade Republike Srbije odnosno Republike Srbije kroz kontratužbu koju je Vlada podnela u januaru ove godine.

Baš zbog genocida i etničkog čišćenja, čišćenja nad srpskim stanovništvom Republike Srpske Krajine, BiH i drugih prostora bivše Jugoslavije, vlast od 1990. nije ništa učinila da se tom stanovništvu pomogne, a prostora i mogućnosti za pomoć je bilo u više vidova. Nažalost, Republika Srbija je tu zaostala i ništa u tom smislu nije preduzela.

Ono što je bitno još naglasiti kod ovih ciljeva zadužbina i fondacija, to je da ste morali daleko šire krenuti od svih pojavnih oblika koje ste ovde naveli u ovim ciljevima zadužbina i fondacija. Ovo je ovako usitnjeno, parcijalno, pojedinačno i u stvarnom smislu nećete ništa postići ovim predlogom zakona.

Pročitaću član 4, koji kaže: "Zadužbine i fondacije, u smislu ovog zakona, jesu nedobitne nevladine organizacije". Ovim članom dobijamo još jednu definiciju zadužbina i fondacija, što je krajnje nepotrebno. Kada koristimo termine "dobitan i nedobitan", kada koristimo termine "vladine i nevladine organizacije", mora imati jasno pravno i finansijsko utemeljenje za ove termine. Nažalost, ovo su samo žargonski termini.

Mi u našem pravnom sistemu nemamo izvedenu jasnu definiciju ovako kako vi kažete – nedobitnih organizacija odnosno nevladinih organizacija. Šta znači nedobitna organizacija ako je ona pravno lice, a rekli ste u definiciji u članu 2. da su to pravna lica.

Pravna lica imaju obavezu da stvore svoj status, da imaju prava i obaveze, a ako imaju prava i obaveze, imaju i svoju imovinu, a ako imaju svoju imovinu onda moraju imati svoj finansijski bilans, a ako imaju svoj finansijski bilans onda moraju imati pozitivno poslovanje, u protivnom im sleduju određene sankcije, a jedna od sankcija je prestanak rada odnosno likvidacija toga pravnog lica ukoliko nije dobitna organizacija, odnosno ukoliko nema adekvatna finansijska sredstva koja će pokriti troškove rada toga preduzeća.

Što se tiče nevladine organizacije, kako vi kažete ovde, mi u pravnom sistemu imamo razne definicije, ali osnovna je da li ih finansira država ili ih ne finansira. Vi ste u jednom od članova, čini mi se da je 24, rekli da država može finansirati rad zadužbina i fondacija. Šta to znači? Da li su onda one nevladine organizacije? Nisu.

Stav SRS ne samo u ovom slučaju nego i u drugim slučajevima je da kada koristite ove žargonske termine trudite se da ih svedete, da ih uobličite, da ih pravno uokvirite u pravni sistem Republike Srbije. U protivnom, imamo prazne zakone, imamo žargonske termine koji ništa ne znače i koji izazivaju zabunu u praktičnoj primeni.

Članom 45. predviđeno je obavljanje privredne delatnosti od strane zadužbina i fondacija. Naime, član 45. glasi ovako – Zadužbina osnovana radi ostvarivanja opštekorisnog cilja i fondacija mogu sticati prihode i neposrednim obavljanjem privredne delatnosti, pod sledećim uslovima: 1) da je delatnost u vezi sa ciljevima zadužbine i fondacije, 2) da je delatnost predviđena statutom, 3) da se radi o sporednoj delatnosti zadužbine i fondacije.

Sa aspekta SRS i sa aspekta pravnog sistema Republike Srbije neprihvatljivo je u pravni sistem uvoditi određene kategorije koje su izbačene već sedam-osam godina. Naime, liberalizacija u oblasti privrednog poslovanja, liberalizacija u oblasti trgovine, u oblasti privrednih i neprivrednih delatnosti iz pravnog sistema izbačene su kategorije - osnovna odnosno glavna delatnost i sporedne delatnosti. Vi sada inaugurišete nešto što je već nestalo iz pravnog sistema.

SRS i ja u njeno ime smo zatražili da se ova odredba tačke 3. briše, odnosno da se radi o sporednoj delatnosti zadužbine i fondacije.

Ovaj amandman niste prihvatili, a u obrazloženju kažete sledeće – amandman se ne prihvata. Ratio legis navedene odredbe jeste da ukaže na to da zadužbina koja deluje u javnom interesu i fondacija može neposredno da obavlja privrednu delatnost radi sticanja dodanih prihoda za ostvarivanje statutarnih ciljeva zbog kojih je osnovana, ali da se zadužbina i fondacija ne može osnovati sa ciljem sticanja dobiti, niti sticanje dobiti može biti osnovna delatnost zadužbine i fondacije.

Amandmansko usmerenje: cilj amandmana jeste da se briše ono što ne postoji u pravnom sistemu. Vi odgovarate negativno na sve ono što je navedeno u tom amandmanu i uvodite još jednu kategoriju, a to je, kako ovde rekoste, da zadužbina deluje u javnom interesu.

Gde ste vi to u ovom zakonu predvideli? Gde postoji javni interes, gde ste ga iskazali? Koji je to član koji ukazuje na javni interes u radu i delovanju i ostvarivanju ciljeva zadužbina i fondacija? Nigde. To je jedan nesklad, to je jedno nerazumevanje, to ja aljkav rad Vlade i posebno ministarstva koje je pripremalo ovo.

Ono što je gotovo svima ostalo nezapaženo, a ja se moram vratiti, iskoristiću ovo kao ovlašćeni predstavnik, na odredbu člana 7. Mislim da je on vrlo problematičan. Ovde ću ga pročitati. Radi se o poreskim oslobođenjima. Niko to nije primetio, s obzirom da je bilo vrlo kratko vreme za pripremu amandmana, pa ću pročitati odredbu člana 7. Predloga zakona: "Na sredstva koja zadužbina koja je osnovana radi ostvarivanja opštekorisnog cilja i fondacija stiču besteretno, ne plaćaju se porezi ustanovljeni zakonom".

Pitanje koje sam sebi postavljam, a i vama je – kojim je to zakonom predviđeno? Koji su to porezi koji su predviđeni zakonom, a koje zadužbine i fondacije neće plaćati? Da li je to Zakon o PDV? Da li će fondacija i zadužbina, kada obavlja privrednu delatnost, u svojoj fakturi iskazati PDV ili neće?

Šta će se desiti ako ne obavlja privrednu delatnost? Da li obračunava ili ne obračunava PDV? Vi ulazite u materiju zakonskih propisa koji predstavljaju sistem ovog društva. Ali, ova formulacija koju ste ovde naveli – ustanovljeni zakonom, a ne definišete kojim zakonom i na koje vrste poreza se to odnosi.

Mi imamo pet-šest zakona, imamo 11 poreskih vrsta koje plaćaju građani i pravna lica. Na koje se to poreze odnosi ova odluka? Dakle, to su proizvoljnosti. Kako će se to tumačiti u praksi?

Ovo je ostalo nedefinisano, ovo je ostalo otvoreno. Predlagač će morati kasnije, dajući određena tumačenja, a posebno inspekcijske službe koje će raditi po ovom zakonu, imaće mnogo problema da dođu do adekvatnog tumačenja na koje se to zakonske odredbe odnosi.

S druge strane, šta će to proizvesti u praksi? Ako oslobodite sve, pa čak i one fondacije i zadužbine koje obavljaju privrednu delatnost, kako vi kažete – kao sporednu delatnost, to će biti dobar ventil da se formiraju zadužbine, fondacije koje će biti oslobođene plaćanja svih društvenih obaveza i na taj način ćemo imati ogromno odlivanje sredstava po ovom osnovu, samo zato što ste neadekvatnim pravnim tretmanom i regulativom doveli u poziciju određene subjekte, u ovom slučaju zadužbine i fondacije, da mogu ostvariti određene beneficije, a u ovom slučaju je to neplaćanje poreza i doprinosa.

Ova pravna praznina, ova rupa koja postoji u ovoj pravnoj formulaciji mora što pre da se zatvori. Još nije kasno. Prenesite ovo ministru da se to otkloni jer ćemo imati sigurno probleme, kao što imamo i u svim drugim pravnim propisima, a posebno je to opasno kod poreza.

Mi u pravnoj praksi imamo dosta pravnih praznina, posebno to poreska uprava zna, zato što ona kaska za praksom i jednostavno ne može zatvoriti sve ventile koji se javljaju u praktičnom životu, u smislu izbegavanja plaćanja poreza, obaveza, naknada, taksi itd. U ovom slučaju su to porezi. Porezi su najozbiljnija kategorija koja terete fizička i pravna lica i sve ono što propustimo u pravnom sistemu, to nam se obije o glavu sutra u praktičnoj primeni.