Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog prava koje pripadnici MUP do sada nisu imali i ovim zakonom se uvodi i to je dobro.
Svi su mogli da koriste privilegije sindikalnog organizovanja, svi zaposleni, osim vojske i policije, i dobro je da se u zakonu predviđa i sindikalno organizovanje policije i zaštita prava zaposlenih u policiji od strane sindikata.
Želeći da ovaj član 134. poboljšam, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman kojim tražim da se iza stava 1. doda stav 2. koji će glasiti: "Policijski službenici ne mogu se udruživati u sindikalne organizacije drugih profesija". Iz dva razloga.
Prvo, da policijski službenici organizuju svoj strukovni sindikat, čiji će rad biti posvećen isključivo i samo njima, jer ukoliko ne ugradimo ovaj stav u članu 134, njima ostaje mogućnost da se uključe u postojeća tri sindikata.
Jedna polovina, ako ne i 2/3 ovih koji vode ove sindikate, upravo ti policajci treba da jure zbog mnogih kriminalnih radnji. Dakle, isključivo strukovni sindikat i to bi se ovim stavom 2. regulisalo.
Neće da se uključe u ASNS. Vi se sećate onog ministra Milovanovića koji je formirao ASNS.
Čini mi se da će policija vrlo brzo imati posla da utvrdi otkud mu onoliko bogatstvo, a zna se šta je imao pre nego što je postao ministar.
Ili da se uključe u Nezavisnost kod Čanka, koji je sebe vrlo lepo zbrinuo, a eno ga predsednik Upravnog odbora Fonda za zapošljavanje, sa debelom apanažom, ali ni jedan od njegovih članova sindikata Nezavisnost ne može da se pohvali da je ovoliko njegovih prava zaštitio.
Treća mogućnost mu je ovaj Samostalni sindikat koji vodi Milenko Smiljanić, a imali ste prilike pre neko veče, pre razmatranja ovog zakona koji je ministar Lalović ovde izneo, da vidite na televiziji kako se Mika i Lale, Mika je Milenko Smiljanić, a Lale je Lalović, lepo izrazgovaraše u svoju korist, a ne za interes ni sindikata, ni zaposlenih, ni nezaposlenih, svih onih koje bi Smiljanić trebalo da brani.
Prema tome, smatram da ministar treba da izađe posle mene i da kaže: usvajamo amandman na član 134. I da nastavimo dalje da radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog amandmana kojim smo hteli da iskristališemo članove zakona i da poboljšamo uslove, da stvorimo bolje uslove od uslova koji su u zakonu predviđeni.
Radno-pravno zakonodavstvo je jasno, ali vezivanjem za tačan broj za koeficijent onemogućavate dalje povećanje zarade zaposlenih.
Dovodite, gospodine ministre, vi i ministri koji su pre vas sedeli ovde i donosili predloge zakona iz drugih oblasti, SRS u jednu veoma nezgodnu i nezavidnu poziciju.
Mi ćemo morati već tamo na proleće, kada se vlast promeni i kada mi preuzmemo, voljom naroda, kormilo Srbije, morati mnoge zakone da promenimo, pa vas zato molim, ako već moramo i radno-pravno zakonodavstvo da menjamo, da usavršavamo, da poboljšavamo, da uslove zaposlenima poboljšavamo, onda bar da ne moramo ovaj zakon na proleće menjati, da neki ministar iz SRS ne bude morao ponovo da sedi na tom mestu i da nove predloge zakona donosi.
Amandmanom tražimo da se član 147. promeni i da glasi: "Zbog posebnih uslova rada, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, dežurstva, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, zaposlenima u Ministarstvu utvrđuje se koeficijent za obračun plate po odredbama radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi".
Tako da ćemo mi, kad promenimo Zakon o radno-pravnim odnosima, moći da primenjujemo i na zaposlene u policiji.
Uostalom, odredbama 35, 36. i 38. Ustava Republike Srbije zajemčena su prava i obaveze radnika pod jednakim uslovima.
Pri tom, posebno treba voditi računa o finansijskoj nadoknadi zaposlenima u policiji, jer tu rade časni, čestiti, pošteni i savesni ljudi. Zanemarljiv je broj onih koji se usude da maltretiraju građane.
To što se desilo 5. novembra da se jedan pripadnik MUP-a, i ako je znao da se radi o dva narodna poslanika, iživljavao, to su zanemarljivi pojedinci i od takvih službu čistite, ali one koji ostaju u službi adekvatno nagradite, a para, kako je rekao narodni poslanik Jojić, ima i za policiju mora da bude.

Dve kratke replike. Utvrdite da li je Ministarstvo zaduženo u skladu sa zakonom, naći ćete da nije, onda uhapsite onoga ko je zadužio Ministarstvo i rešite problem.
Drugo, vidi se da ministar Jočić sedi u istoj vladi sa ministrom Dinkićem, a onaj je naučio samo da oduzima, nikako da daje.
Amandmanima na članove 146. i 147. ne zadiremo u stečena prava. Prema tome, ono što imaju zaposleni u MUP-u to im ostaje.
Kod ovih obračuna za povećanje amandmanima smo pokušali da popravimo zakon. Prema tome, onih 30% ostaje, a ako ugradite ove amandmane u zakon, zaposleni će dobiti daleko više. To što nema para, nije morao da pravi onakvu zgradu u Gepratovoj ulici.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi se shvatilo o kom se ispitivanju radi moramo da se vratimo na član 40. i stav 4. gde se kaže – ministarstvo ispituje podneti zahtev, odnosno dokaze o uvozu dampinške ili subvencionisane robe itd.
U članu 42. stav 1. kaže – zainteresovana lica, uključujući naročito lica koja predmetnu robu koriste u proizvodnji, kao i reprezentativne organizacije potrošača...
Ja bih sada zamolio ministra da mi kaže koje su to reprezentativne organizacije potrošača, jer ja kupujem robu, trošim novac, ne bih da budem u nekoj organizaciji potrošača koja nije reprezentativna. Pitam po kom kriterijumu Vlada određuje da je organizacija potrošača reprezentativna, a koja nije. I, da li sam ja član, ako sa komšijom krenem do pijace, da li može moja i komšijina organizacija da bude reprezentativna, da se organizujemo reprezentativno, da bismo mogli da učestvujemo sutradan kada se neka roba uvozi, kada subvencionira, kada se utvrdi da je damping u pitanju i tako dalje.
Dame i gospodo narodni poslanici, reprezentativne organizacije potrošača, ekskluzivne, ekspertske, i sve te dodatke i sve te prideve koje koristite, izbacite iz zakonskih projekata, jer zakon je vrlo ozbiljna kategorija da bismo mogli da se igramo sa takvim rečima za koje stvarno nema razloga da se nađu ovde. Hvala.

Ja ću vrlo kratko, pa će biti vremena i za gospodina Krasića. Dame i gospodo narodni poslanici, ako je država već utvrdila da je uvoznik načinio štetu i ako je država već sa prethodnim članovima došla do toga kako da jedan deo štete sankcioniše, recimo, u članu 48. a podneli smo amandman i na stav 2. koji kaže – Vlada može da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana od dana pokretanja... Mi smo tražili da to bude mesec dana.
Vlada je utvrdila postojanje dampinga, utvrdila je da zbog odlaganja primene antidampinških i kompenzatornih dažbina mogu nastupiti teško otklonjive štetne posledice itd, uvoznik načinio štetu, posledice ogromne po proizvođače, po tržište; ko će odrediti da li će mesec ili šest meseci privremene mere ostati na snazi i po kojoj ceni, s obzirom da znamo i za situaciju da nam se, recimo, izvozila struja iz Srbije, kad je struja Srbiji bila najpotrebnija, da se uvozila kad je mogla da se izvozi, a da su u međuvremenu reverzibilne hidroelektrane isključivane i prelivala se voda. Da ne govorimo o svim drugim proizvodima, jer i struja je proizvod.
Kad pogledate ovaj član: "Vlada može da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana", privremene mere će trajati šest meseci, odnosno četiri meseca ako se drugi stav člana 48. primeni, posle najduže šest ili najduže četiri meseca (a to znači da može 15 dana, može mesec dana) ponovo će se pojaviti na tržištu, možda ne sa tim proizvodom, ali sa nekim drugim i opet praviti štetu.
Zbog toga, pored svih ostalih državnih regulativa kojima država treba da štiti, a koje su u ovom zakonu, treba mu uvesti najmanje šest meseci privremene mere i treba mu onemogućiti najduže, eto, ostavlja se mogućnost da se posle godinu dana ponovo pojavi na tržištu. Dakle, najmanje šest meseci se ne može pojaviti na ovom tržištu. Zbog toga predlažem ministru da ovaj amandman usvoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, naslušasmo se danas, bar od ovog dela vladajuće koalicije, lepih priča o duvanu, pročitasmo i ove amandmane Vlade vezane za duvan. Znate li vi uopšte kako se proizvodi duvan, koliko je to mukotrpan i težak posao? Zna li iko od vas da se ujutru ustaje i po rosi bere duvan, da se ceo dan niže, da se stabljika od zrna prvo proizvede, pa se broj sadnica beleži. Tako je država čuvala i proizvođače i svoj monopol. Imate 30 hiljada, 50 hiljada sadnica, a ne tri hektara, pola hektara, dva jutra itd.
Težak je dinar koji se na duvanu zarađuje, ali je mnogo naših poljoprivrednika upravo upućeno na proizvodnju duvana, jer odatle nekako u jesen, kad stignu sve one dažbine, računajući porez i sve ostalo što državi mora da se vrati, tada stižu pare, kad se duvan preda, pa se seljak razduži da ne nosi dug u zimu.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog toga je velika grehota što poljoprivredniku, koji je do sada sadio na 30-50 ari, 30-50 hiljada sadnica, uskraćujete pravo da svoj proizvod iznese i državi preda (jer državni monopol mora da postoji, osim ako ne proglasite državom Caneta Žapca) i da se posle državi od tih para koje od države dobije i razduži. Svaka država vodi računa o svojim interesima.
Jedino od 2000. godine naovamo, od kad dođe "buldožer revolucija", ova država ni o čemu ne vodi računa.
Narodni poslanik Milorad Mirčić je podneo amandman na član 17. gde traži da se u st. 9, 12. i 13. reč "ministar" zameni rečju "ministarstvo" u odgovarajućem padežu, iz dva razloga. Prvo, tri puta sam do sada izlazio za ovu govornicu povodom tri različita zakonska projekta i govorio da je ministar starešina, a ministarstvo je organ. Razumem da vi smatrate da je Dinkić organ, ali nemojte to u zakon unositi.
Drugo, ono "u odgovarajućem padežu" – znam da je i ovaj ministar, ministarstvo i cela Vlada sklona "padežu". Doduše, možda nije gramatički rečeno kako treba, ali suština jeste u tome.
Nisam se javljao povodom prethodnih amandmana, ali molim vas da prestanete seljaka da branite ovako kako ste ga branili do sada. Država je ta koja mora da zaštiti seljaka, koja mora da zaštiti proizvodnju. Evo, pre tri godine u prokupačkom kraju su doneli seme duvana, podelili seljacima, seljaci posejali i viroza se pojavila. Sedam godina ne sme ništa da sadi na tom poljoprivrednom zemljištu. Ko će mu nadoknaditi to što je tih sedam godina na tom zemljištu mogao da proizvede i da ubere? O tome ne razmišljate.
Ostalo nam je još to malo poljoprivrede da možemo da se prehranimo, da prehranimo zemlju. Privredu ste uništili ili otkupili ovi vaši tajkuni, a ostalo nam je još to malo poljoprivrede da prehranimo narod. I to hoćete da uništite.
Kad već niste hteli da povučete ovaj zakon, a očekivao sam da će ministar da dođe i da kaže večeras da povlači, onda smatram da treba bar ovaj amandman da usvojite u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, da otkrijemo igru Ministarstva finansija, tačnije ministra finansija, ne bih da okrivim sve u Ministarstvu, i G17 plus, vezano za proizvodnju, s obzirom da sa ovim amandmanom prelazimo na preradu duvana itd.
G17 plus ima nameru, s obzirom da su finansije u njihovim rukama, da da vrlo povoljne kredite, da tim kreditima kupe sušare, da od poljoprivrednika, proizvođača duvana, po bagatelnim cenama kupuju sirov duvan, da suše i da se pojavljuju kao proizvođači. Cela igra i oko pet hektara i oko svih prethodnih priča oko prethodnih članova je ovde.
Da pređemo na amandman.
Na član 29. narodni poslanik Darko Glišić podneo je amandman gde traži da se u stavu 1. tačka 7) posle reči "Republici" zapeta zameni tačkom, a ostatak teksta da se briše.
Član 29: "Pravo učešća na javnom tenderu ima privredno društvo, preduzeće i preduzetnik (u daljem tekstu: privredni subjekt) ako ispunjava sledeće uslove", pa ovih prvih šest tačaka da ne čitam, u tački 7) se kaže: "da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi obrađeni duvan u količini od najmanje 50 posto sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici, s tim što ta količina ne može biti manja od dve hiljade tona godišnje".
Radi se o onima koji će sutradan otkupiti duvan od ovih proizvođača, kako ih vi nazvaste, a kod mene u kraju, gde sam rođen, zvali su se nakupci ili matrapazi, prekupci, pa će onda otkupiti i dolazimo do toga da će onda proizvoditi duvan.
Pošto imamo u vidu da ste domaće fabrike za preradu i proizvodnju duvanskih proizvoda prodali - jednu firmi "British American Tobacco", a drugu "Filipu Morisu", ostade vam još onaj Peconi koji pravi cigarete "fast" u Pazovi, ali on ne može da ostvari dve hiljade tona ukoliko se ne udruži sa Mlađanom Dinkićem.
Ostade onaj temelj, koji je sveštenik osveštao u Čačku, a Velja Ilić je platio; još uvek taj kamen temeljac stoji u onoj livadi, pre neki dan sam bio u Čačku i video sam, ostao je taj kamen temeljac, a fabrika nije podignuta.
Ostaje još jedan budući proizvođač – Stanko Subotić - Cane Žabac u saradnji sa ministrom finansija. Ima nameru da napravi fabriku.
Sve ovo liči na to, samo još fali fotografija vlasnika fabrike. Jer, dve hiljade tona ne može proizvesti niko osim ove dve velike fabrike i te nove koje će njih dvojica zajedno da urade.
Međutim, kada krenemo na kaznene odredbe, to je član 34, usko vezan za ovo, doći ćemo do još jedne situacije koja je diskutabilna.
Kaže: "Ako je imalac dozvole, odnosno vlasnik imalaca dozvole, čiji udeo prelazi deset posto kapitala imaoca dozvole, lice ovlašćeno za zastupanje... pravosnažno osuđeno za privredni prestup, odnosno krivično delo nedozvoljene proizvodnje, odnosno nedozvoljene trgovine duvanskim proizvodima, odnosno ako su ta lica kažnjena za prekršaj propisan ovim zakonom".
Onda ćete doći u situaciju da proveravate da li je u Londonu slučajno "Britiš Amerikan Tobako" kažnjavan, da li je "Filip Moris" kažnjavan u Americi, da li je Cane Žabac kažnjavan u Ženevi, jer mu je tamo sedište firme i on je državljanin Hrvatske, Švajcarske, pored ostalog, čini mi se, i Srbije, mada se jedno vreme brisao iz registra državljana. Jedino vam ostade Peconi, ako i njega ne zaštitite.
Dame i gospodo narodni poslanici, usvajajući amandman narodnog poslanika Darka Glišića doći ćemo u situaciju da bar ovaj deo, koji je apsolutno nejasan i koji ostavlja mogućnosti za žestoke manipulacije, skratimo, pa bi tačka 7) glasila – da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 50 posto sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici. Količina od dve hiljade tona zatvara vrata svim budućim proizvođačima cigareta, svim budućim fabrikama duvana koje bi se ovde pojavile. Znate li koliko je dve hiljade tona? Neverovatna količina.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedne poražavajuće činjenice. Slučajno se omaklo ministarstvu da ovo ovako napiše, međutim, za one koji znaju da pročitaju i između redova to sve jasno govori.
Kaže ovako: "Za upis u registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima plaća se naknada u visini od pet miliona dinara, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su budžeta Republike." To je u redu. "Iznos naknade iz stava 3. ovog člana usklađuje se polugodišnje sa stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike."
Ja se pitam šta je to što ministar zna, a mi ne znamo, a građani Srbije ne znaju. Koliki rast cena na malo očekuje ministar, koliku inflaciju očekuje ministar, a on je ministar finansija, na izvoru je informacija.
To znači da inflacija neće biti onih 18%, kako reče, nego bar dva puta po toliko. Koliko će ovih pet miliona biti na kraju pola godine kada mora na pola godine da usklađuje sa rastom cena na malo? Ako je krenulo tom logikom i ako je uplašen tim rastom inflacije, što ne usklađuje svaki mesec, svaku nedelju, svaki dan, pa pre podne jedno usklađivanje ujutru, pa uveče još jedno usklađivanje, ne bi li sačuvao ovih pet miliona, odnosno vrednost ovih pet miliona dinara.
Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam amandmanom da se ovo usklađivanje vrši jednom godišnje.
Sada još jedna nelogičnost iz ovog zakona, koju sam primetio pripremajući se za ovaj amandman. Nikako mi ne ide u glavu. Kaže: "Imalac dozvole za trgovinu na veliko može da plati naknadu iz stava 3. ovog člana u pet jednakih godišnjih rata." Ako se polugodišnje usklađuje, kako može, kako će znati kolika će da bude rata i kako jednaka rata? Ne može jednaka, ako se već vrši usklađivanje. To znači da će svaka sledeća rata za određen procenat biti veća.
Kaže: "Lice iz stava 6. ovog člana dužno je da svaku narednu ratu plati najkasnije tri dana pre isteka roka od jedne godine od dana uplate prethodne rate, usklađenu sa stopom rasta cena na malo." Na šest meseci će usklađivati, godišnje može da se uplaćuje, jer petogodišnja je inače dozvola, godišnje može da se uplaćuje, a kako da bude u pet jednakih godišnjih rata? Svaka godišnja rata će biti sa usklađenim rastom cena na malo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako nam finansije vodi ministar koji je bio autor ovog zakona, onda će ministar biti obavezan da jednom godišnje, ukoliko ovaj amandman usvojite, a ja se nadam da ćete vi štititi, pored ostalog, i proizvođače i trgovce, pa ćete jednom godišnje dozvoliti usklađivanje cena, odnosno usklađivanje ove takse... Pozivam vas da u ponedeljak, u danu za glasanje, glasate za ovaj moj amandman.

Molio bih službu da uključi ventilaciju, ovde se nešto oseća.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam dolazio na sednicu Skupštine zamalo da nastradam na ulazu. Otvoriše se vrata, zamalo da ih izbiju iz štoka poslanici vladajuće koalicije, navalili u stampedu da izađu. Usvojili dnevni red, počela sednica i ostalo ih je 30. Sva sreća što sam se na vreme sklonio da prođu.
Podneo sam amandman na član 17, gde tražim da se deo stava 4. briše, da se posle reči "ispitom" stavi tačka i preostali deo teksta da se briše. Pre nego što pređem na odbranu amandmana, hteo bih da kažem nešto o samom naslovu zakona. Kaže – Predlog zakona o državnoj revizorskoj instituciji.
Prvo, ''institucija'' je toliko širok pojam da se za jednu ustanovu ne može reći samo institucija. Zdravstvena institucija je institucija, ali se zove bolnica. Kulturna institucija je institucija, ali se zove muzej, biblioteka.
Ako ovako nastavite, kako ćete zvati područne jedinice, seoske institucije, isturena odeljenja? Mislim da sam naslov ne odgovara.
Zašto tražim da se ovaj deo stava 4. člana 17. briše? Stav 4. kaže: ''Najmanje jedan od članova Saveta mora biti diplomirani pravnik, sa položenim pravosudnim ispitom i radnim iskustvom na poslovima pravne struke''. Ne očekujete valjda da pravnik ima iskustvo na poslovima hirurgije ili ginekologije. Pravnik je pravnik i njegova struka je pravna struka. Iskustvo mu je pravno iskustvo, bez obzira da li radi u oblasti finansija ili radi u sudu. Pravnik je pravnik i nema devet prava nego jedno.
Kaže – istaknuti stručnjak. Gde se dobija diploma za stručnjaka i ko verifikuje diplomu za stručnjaka? Tako ste uveli ono – intelektualac, ekspert, a sada je ''priznati stručnjak''. Da li ima neki stručnjak koji je nepriznat? Kako se zove taj nepriznati stručnjak? Ko deli diplomu za intelektualca, gde postoji škola gde se te diplome dobijaju?
Da li ima polupriznatih stručnjaka, kvalifikovanih i polukvalifikovanih stručnjaka? Nemojte se igrati, o zakonu se radi, koji će sutradan svima nama da se obije o glavu. Predlažem da u danu za glasanje usvojite moj amandman i da se ovaj deo izbriše. Možda će ličiti na nešto da može da se pročita, da može da ga pročita čovek, a da mu se ne zgadi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih kod ovakvog zakonskog projekta govorio o drugim stvarima, pa i o zabrani trgovine. Ustavni sud je dozvolio trgovinu onog trenutka kada je rekao ko je vlasnik mandata. Drugim rečima, bukvalno zabranjujete čoveku da istrguje, a možete mu zabraniti da ode u Rumu i kupi tele. Nemojte o tome, razgovarajmo o zakonu.
Jasna je poruka i iz ovog predloga zakona i iz gotovo svih predloga zakona koji su do sada dolazili kada se radi o mandatu. Uglavnom su mandati pet ili šest, ali uglavnom šest godina. Vladajuća koalicija, obzirom da vidi da je kraj blizu, da je listopadna vlada, pokušava da neke svoje udomi u neke institucije, kako rekoste u ovom zakonu.
Doduše, niste joj našli ime, ali institucija je širok pojam, pa će trajati šest godina.
Neće, odmah posle sledećih izbora, na proleće, a ukoliko ne može drugačije, menjaće se ovaj zakon u ovoj istoj skupštini sa drugačijim parlamentarnim sastavom. Nećete moći da udomite one za koje mislite da će na taj način da vam budu "produžena" ruka.
Drugo, ukoliko je neko dobar, ukoliko neko svesno, savesno, stručno obavlja poslove, zašto može biti biran samo dva puta? Zašto on ne bi mogao da bude biran tri ili četiri puta? Da li vi to nemate poverenja u vaše ljude?
Treće, gospodin Krasić reče da je Vlada sastavljena iz šest zatvorenih grupa. Nisu zatvorene, ali će mnogi biti zatvoreni onog trenutka kada se promeni vlast u Srbiji i kada pravosudni organi, sudski i organi gonjenja, neopterećeni politikom, budu počeli da rade svoj posao. Kriminala i korupcije je u ovoj zemlji do guše.
To što ste se izdogovarali i sa DS, pa oni rade na nivou Beograda, a vi na nivou Srbije, to je druga priča, jer se 40 posto srpskog budžeta troši u Beogradu. Gradonačelnik Beograda asfaltira ulicu čim se asfalt isprlja, da bi potrošio budžet od 500 miliona evra do kraja godine, odnosno da bi ga strpao u ugovore. To što će posle aneksi ugovora da idu do kraja godine, on mora da isprazni tih 500 miliona evra.
Bolnice su nam ruinirane, obdaništa ruinirana, škole takođe, ali ne možete, ako krečite bolnicu, zamenite prozore, parket, mnogo da uzmete, pet ili šest posto, toliko plaćaju izvođači radova.
To se vidi i po poslaničkim grupama, onaj je 17 posto, ovaj je devet plus devet, to znači 18 posto najmanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da prestanemo raspravu o zakonu, da se zakon povuče iz procedure i nađite neko prikladnije rešenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodnik reče da je ustavni okvir za donošenje ovog zakona čl. 71. i 72. Ustava Srbije. Da pročitamo te članove, da nam svima bude jasno.
Član 71. kaže: "Republički organi, u okviru Ustavom utvrđenih prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđuju politiku, donose i izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte, vrše ustavno-sudsku i sudsku zaštitu ustavnosti i zakonitosti".
Stav 2: "Drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji može se poveriti izvršavanje zakona i ostalih propisa i opštih akata iz okvira prava i dužnosti Republike Srbije, s tim što su republički organi odgovorni za njihovo izvršavanje".
Dame i gospodo narodni poslanici, niko nijednom rečju od jutros, od kada smo počeli da raspravljamo o ovom zakonu, do sada nije rekao da Narodna skupština ne može donositi zakone. Niko nije rekao da republički organi ne mogu da izglasavaju zakone, da donose druge propise, da vrše ustavno-sudsku i sudsku zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Ali, ovde nigde nema ustavnog okvira za ovo što je rekao gospodin.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, Ustav je vrlo jasan i treba ga pročitati pre nego što se izađe za govornicu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da raščistimo još jednu dilemu koja se jutros tokom diskusije javila – gde su narodne pare sa Kipra. Ko je čitao broj "Velike Srbije", koji smo jutros delili, mogao je da pročita da Dinkić dobro čuva narodne pare sa Kipra, doduše na svojim privatnim računima na Devičanskim ostrvima. Prema tome, te dileme više nema.
Zanima me druga stvar, zašto niste pitali preko ruske ambasade, preko MUP-a, kako je Putin rešio problem korupcije, dobrim delom rešio, rešava ga još uvek.
On nema ovaj zakon o državnoj revizorskoj instituciji. Koja je to institucija državna koja mu je pripomogla da to pitanje reši? Imamo i mi tu instituciju, zove se Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala.
Sav kriminal, sva korupcija kod vas nije slučajna, sve je organizovano u dobro organizovanim grupama, a ova dilema koja je maločas bila, vezano za mandat, evo član 32. nam razjašnjava diskusiju za članove 28, 27. itd.
U članu 32. sekretar Institucije bira se na šest godina. To je suština. Znate da odlazite sa vlasti, znate da zimu preživeti ova vlada neće, znate da će doći neki drugi, jer narodna volja se očigledno promenila, znate da će već sledeća vlada morati žestoko da se uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom i znate da će se sve otkriti, ukoliko ne pokušate da kroz nekakve revizorske institucije onemogućite otkrivanje kriminala.
Jer, po ovome UBPOK neće smeti da se meša dok revizorska institucija ne bude donela svoj zaključak, a kada revizorska institucija, koja će biti sastavljena uglavnom iz onih političkih stranaka gde je najviše kriminala bilo, donese zaključak, onda će moći policija i sudstvo da se umešaju. Neće moći gospodo. Jedino će ovu Srbiju izvući iz blata u kojem je sada – Putinov sistem rešavanja, razračunavanja sa organizovanim kriminalom i sa korupcijom.
Hoće li ovaj sekretar takođe da polaže zakletvu? Ovo je neverovatno. Na nesreću vladajuće koalicije stranke koje u promilima broje snagu u biračkom telu vladaju ovom vladom, odnosno vladaju ovom državom.
Najveća stranka je dobila ministarska mesta koja nemaju dodira sa sredstvima, sve pare su u jednoj instituciji, odnosno u jednoj stranci, pa ćemo ovakvim zakonima o institucijama da branimo stečena sredstva pojedinih političkih stranaka koje su u vlasti. Pozovite predlagača, neka povuče ovaj zakon da se više ne brukamo pred narodom, da raspravljamo o stvarima koje su loše i neprimenjive.
Došli smo u situaciju da su nam gradonačelnici u pojedinim gradovima birani na nekakvim posebnim listama, dobro potpomognuti strankama, o kojima se ovde najviše govori. Odlaze u zatvor zbog korupcije, kriminala, zbog toga što su delili invalidske penzije kapom i šakom, ne onome ko je bolestan, nego onome ko je otvorio novčanik.
Sada je, čitao sam u novinama, pre dva dana pustio sud gradonačelnicu Smedereva kojoj je pripisano da je podelila 50-tak invalidskih penzija, naravno iz ljubavi prema novcu, a zna se da je bilo od 2.500 do 5.000 evra. Ona je inače izjavila da je intimna prijateljica predsednika Srbije. Da joj možda nije skraćen pritvor zbog toga? Da nije možda reagovao intimni prijatelj?
Dame i gospodo, pozovite predlagača da povuče ovaj zakon i da pređemo na neki pametniji predlog zakona, da o njemu raspravljamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo došli smo i do suštine ovog zakona, a došli smo i do toga šta sve Institucija sutra neće moći.
Član 51. stav 5, za koji je narodni poslanik Krstin tražio da se briše, glasi: "Početak rada Institucije može biti finansiran iz sredstava donacije domaćeg pravnog lica koje nije subjekt revizije, u skladu sa ovim zakonom ili stranog pravnog ili fizičkog lica".
Danas smo imali dilemu da li ova institucija vrši reviziju finansijskih sredstava nevladinih organizacija, pa ste u jednom članu rekli da ne može.
U članu 11. stav 11. kažete da može. Sada dolazimo do toga, neće Nataša Kandić direktno finansirati početak rada ove revizorske institucije, ali će onaj ko finansira Natašu Kandić finansirati i početak rada ove institucije.
Jer, kaže se da može biti finansirana iz sredstava donacija domaćeg ili stranog pravnog lica, pa će gospodin Soroš, pošto već plaća Natašu, da plati i tog koji će biti šef ove revizorske institucije, da ne vrši kontrolu Natašinih finansijskih sredstava.
Mislim na Natašu Kandić, ali uostalom, malo se razlikuju i Biljana Kovačević-Vučo i Sonja Biserko, a i još neke druge Nataše, osim, naravno, Nataše Jovanović.
Dame i gospodo narodni poslanici, ko plati – ima pravo i na privilegije. Privilegije će biti da se ne ulazi u finansijske knjige tih preduzeća i organizacija, ustanova i svega ostalog.
Mislim da je krajnje vreme bilo još jutros, pre nego što je počelo da se raspravlja o ovom zakonu, da se ovaj zakon povuče. Išli smo dotle da smo došli do poslednjeg, odnosno ova dva pretposlednja člana. Raspravljaćemo i o poslednjem amandmanu, ali je najpametnije vama iz vladajuće strukture da ovo skinete sa dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština svakog zakona je da bude kratak, jasan, koncizan i da ne ostavlja nedoumice i kod laika koji ga čitaju, a pogotovo kod stručnjaka.
Podneo sam amandman i tražio sam da se u članu 1. stav 2. briše. Stav 2. glasi: "Zakonom se može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima EU, urediti spoljna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga".
Ovaj član 1. stav 2. nam kaže da nešto možemo da uradimo. Zakon mora da bude precizan da kaže: uradiće se, mora se uraditi, ako se zakonom reguliše. Zbog toga stav 2. člana 1. zakona treba brisati, jer je suvišan i neprecizan.
U obrazloženju o razlozima za donošenje zakona takođe se navodi da je zakon koncipiran na pojedinim pravilima raznih međunarodnih organizacija, pa je i suvišno da se navodi to u samom zakonu. Zato predlažem da predstavnik predlagača izađe i kaže da usvaja ovaj amandman da se stav 2. briše.

Dame i gospodo poslanici, mislim da ministar može komotno da prihvati ovaj amandman, jer će umnogome tekst zakona poboljšati i razjasniti neke dileme.
Narodni poslanik Nikola Lalić traži da se u stavu 2. iza reči "kvota" doda tekst koji glasi – "prvo licima kojima nisu ranije dodeljivane kvote", pa bi onda taj stav 2. glasio ovako: "Kvote se dodeljuju prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota, prvo licima kojima nisu ranije dodeljivane kvote" itd.
Zbog čega ovo SRS traži. Prvo, za ovih pet godina se mnogo toga izdešavalo. Oni koji su vam potpuno verovali, više ne veruju. O čemu se radi?
Dođe prijatelj prijatelja ili njegov prijatelj, podnese, dobije kvotu, onaj koji je četrnaesti na redu čekaće do kraja, dok se ne iscrpe sve mogućnosti, a ovaj će se i drugi, treći i peti put javiti, dobijati kvotu i izvoziti.
Zbog toga bi trebalo u tom redosledu, oni koji imaju sve uslove za izvoz, a prijavili su se neki drugi, treći ili četvrti na spisku, da oni dobiju, pa tek kad se iscrpi kompletan spisak, onda se može vratiti i ovaj prvi da se ponovo javi.
Dame i gospodo, sa ovim bismo iskorenili mogućnost da se kod dodeljivanja kvota one dodeljuju po određenim kriterijumima, koji nisu baš u duhu poslovnog morala. Pri tom mislim prvenstveno na rad po učinku, ono – učinim ja tebi, učiniš ti meni.
Zbog čega ovo govorim? Pred sobom imam pismo Narodnog pokreta protiv korupcije, a maločas ste govorili o onom ''MK Komercu'' i izvozu šećera, pa da ne bi ostale dileme, možda je neko od vas i nešto zaboravio, da pročitam to pisamce, taman imam toliko vremena.
Pročitaću samo ove podatke, 12. maja 2004. godine objavljeni su nalazi istrage UBPOK-a o proverama u ''MK Komercu''. ''Na osnovu prijavljene dokumentacije utvrđeno je da je pomenuto preduzeće 2001. godine reskontovalo uvezeni šećer od firme "Union Intertrade Tortola", sa britanskih Devičanskih ostrva".
Nisam znao da se toliko šećera na britanskim Devičanskim ostrvima proizvodi. Znam da su tamo i Hamovićeve i Lazarevićeve firme, i Dinkić tamo drži onih naših 4,5 milijardi dolara itd, ali nisam znao da se proizvodi šećer. I struja se tamo proizvodi. Kad pročitate ovako nešto, onda vam stvari budu jasne.
"Od ove firme ''MK Komerc'' je u novembru 2001. godine uvezao 1.051 tonu šećera. Nabavna cena uvoznog šećera iznosila je 550 maraka po toni, a uvećana za troškove iznosila je 29 dinara po kilogramu, prema kalkulaciji koju je utvrdila firma ''MK Komerc''. Šećer je stavljen pod carinski nadzor, u carinsko skladište koje se nalazi u magacinu ''MK Komerc''.
Preduzeće ''MK Komerc'' stavilo je pod carinski nadzor, radi izvoza, šećer uvoznog porekla koji nije mogao biti izvezen u zemlje EU, uz korišćenje preferencijala. Te povlastice važe samo za šećer domaćeg porekla, s obzirom na to da je u to vreme važeća svetska cena šećera bila upola manja od cene koju su postizali izvoznici iz SRJ.
Prilikom izvoza šećera u zemlje EU, svetska cena bila je 550 maraka, a izvozna 1.100 maraka. ''MK Komerc'' je uvezeni šećer izvozio u Italiju i Grčku po ceni od 1.100 maraka po toni. Tako je ''MK Komerc'' izvozom šećera, koji je prethodno uvezao, ostvario imovinsku korist od 5.764.000 dinara."
To je ono što je otkriveno. Koliko je pored neotkriveno, UBPOK nije mogao da dođe do podataka, to je druga priča.
Sada se pitam, zašto je potpredsednik tadašnje Savezne vlade, Miroljub Labus, dao dozvolu ''MK Komerc'' da ovo uradi, a vrlo dobro je znao šta se radi. Braća nisu. Jedino ako se nisu dogovorili oko nečeg drugog ili ako Labusa u to vreme nije bolela noga, kao što ga je bolela kada je "Knjaz Miloš" bio u pitanju, kao što ga je bolela kada je "Erikson" bio u pitanju. Kad god se nešto desi, Labusa zaboli noga.