Dame i gospodo narodni poslanici, duboko sam dirnut rečima čuvara lika i dela Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.
Vezano za ovu šećernu aferu, da raščistimo da nismo napadali G17 plus.
Samo sam konstatovao da je potpredsednik Savezne vlade, Miroljub Labus, potpisao izvozne dozvole, a kada smo već kod pomenute gospode, pri tom opet ne pominjem G17 plus, nego govorim o Dinkiću i Labusu, da pročitamo još nešto. Izvinjavam se ministru što će morati malo da sačeka oko ovog zakona.
''Nacionalna štedionica je osnovana 25. decembra 2001. godine posle neviđene kampanje dva neodgovorna državna funkcionera, tadašnjeg guvernera Narodne banke Jugoslavije – Mlađana Dinkića, uz nesebičnu pomoć tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade – Miroljuba Labusa, koji je bio zadužen za ekonomske odnose.
Nacionalnu štedionicu je osnovalo 13 pravnih lica i u to vreme u većinskom društvenom vlasništvu i po strukturi kapitala situacija je bila ovakva: najveći akcionar je Jugoslovenska banka za međunarodnu saradnju, ''JUBMES banka'', sa 38% akcija, zatim tri osnivača su stekla po 9,62% – ''Beopetrol'', ''JU GARANT banka'' i "Toza Marković".
Tri osnivača su stekla 4,81% i to su: ''Apatinska pivara'', "C market" i ''DDOR-Novi Sad''. Dva osnivača po 3,80% – "Kopaonik osiguranje'' i "Sintelon". Ređaju se još sitni osnivači sa 2% itd.
Ukupna vrednost emitovanih akcija u tom prvom krugu je bila 364 miliona dinara. U maju 2002. godine Nacionalna štedionica emituje drugu emisiju akcija, u vrednosti od 180 miliona dinara. Kao kupci 80% tih akcija pojavljuju se firme: "Skvadra" i "Pima", "Principal eksport-import'' i "Dajners klub".
Mlađan Dinkić je jurcao tih dana po svetu, bio je na Kipru, u Moskvi i tu se sreće sa vlasnikom ''Evroaksis banke'' – Milošem Mirkovićem. Ova banka je nezakonito na svojim računima držala rezerve Narodne banke Jugoslavije. Narodni poslanici se toga vrlo dobro sećaju.
Miloš Mirković je bio u duetu sa Vukom Hamovićem, koji je bacio oko na ''Nacionalnu štedionicu'' i počinje da se plete paukova mreža. Jedan od osnivača firme "Pima" d.d.o. su Jelena Lazarević i Zoran Stanković, sa udelom od 5% vlasništva, dok su ostalih 90% vlasništva pripali firmi "Pluto International ltd.", sa ostrva Vinsent i Grenadin, a vlasnici ove firme su Vladan, Olivera i Vojin Lazarević, inače kum Vuka Hamovića.
Od ''JUBMES banke'' država Srbija pred kraj 2002. godine kupuje 21 akciju i tako postaje vlasnik 13,83%. Ovu kupovinu akcija od ''JUBMES banke'' Dinkić objašnjava i opravdava potrebom da država kontroliše ''Nacionalnu štedionicu''.
Ovo nema veze sa G17, govorim samo o Mlađanu Dinkiću. Prvi razlog da ''JUBMES-ovo'' učešće bude 9,81%, a preduzeće Vuka Hamovića u međuvremenu uzima veće sume kredita od ''Nacionalne štedionice'' i ulaže u kupovinu akcija te iste banke. Očekujem da ću opet biti prozvan, pa ću nastaviti gde sam stao.

Da nastavimo, dame i gospodo narodni poslanici, tamo gde smo stali.
Pročitaću zadnju rečenicu, da biste mogli da povežete. Pravi razlog je bio da ''JUBMES'' spadne na 9,80% akcija, a povezana preduzeća Vuka Hamovića da postanu vlasnici 37% akcija. Preduzeće Vuka Hamovića u međuvremenu je uzimalo veće sume kredita od Nacionalne štedionice i ulagalo ih u kupovinu akcija te iste banke – Nacionalne štedionice.
Dakle, Nacionalna štedionica je kreditirala Vuka Hamovića da je kupi. U istoriji svetskog bankarstva nije zabeležen ovakav slučaj.
Početkom 2003. godine emituje se treća grupa akcija koju kupuju firme "Mali kolektiv", inače vlasništvo Vuka Hamovića iz Moskve i firma "Elin", iz Beča. Obe firme su uplatile akcije preko "Evroaksis banke", radi se o onoj banci gde je Mlađan Dinkić držao državne devizne rezerve.
Dakle, obe firme su akcije uplatile preko "Evroaksis banke" iz Moskve, čiji je vlasnik Miloš Mirković. Dakle, pojavljuje se i treće lice. Sve vreme smo nepravedno napadali Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, a evo pojavi se i Miloš Mirković. Pitanje je koja će do kraja ovih papira sve lica da isplivaju.
Vlasnici firme "Elin" iz Beča su braća Aleksej i Igor Gohalov, inače poslovni partneri Miloša Mirkovića, a vlasnici firme "Mali kolektiv" su Milan Škorić, sa 9% akcija, inače, on je brat Vukove žene Dese Hamović.
Vlasnik 91% akcija je firma "Anglo-European Marketing", sa Devičanskih ostrva, čiji je vlasnik Vuk Hamović. Ovako smišljenom transakcijom učešće Srbije palo je na 10,5 % akcija, a "JUBMES-a" na 7,18%. Za to vreme dva nova vlasnika firme "Elin" i "Mali kolektiv" postaju najveći pojedinačni vlasnici akcija u Nacionalnoj štedionici sa 26,80% akcija.
Sve ove transakcije su se odvijale daleko od očiju javnosti. Dinkić je poverio Nacionalnoj štedionici da isplaćuje staru deviznu štednju. Stigli smo i do stare devizne štednje, da i nju malo razjasnimo. Nije imao ''poverenja'' u domaće banke.
Smatrao je da će Nacionalna štedionica to uraditi brže i bolje. U stvari, na ovaj način Dinkić je, bez tendera, Nacionalnoj štedionici dodelio posao vredan 4,5 milijarde evra.
Da bi Nacionalna štedionica uspešno poslovala bili su potrebni dinari i to po viđenju, koji su bili kod 18 poslovnih banaka i preneseni su na račun Nacionalne štedionice. Radilo se o depozitima Narodne banke Jugoslavije, Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca i Narodne banke Jugoslavije – filijala Kragujevac. O kolikim sredstvima se radi, vidi se iz godišnjeg izveštaja po kojem su ova sredstva, u iznosu od oko 800 miliona dinara, činila 60% dinarskih depozita banke.
Sve ovo nije bilo dovoljno, nego se krajem 2002. godine Nacionalnoj štedionici na tri godine besplatno ustupa 60 ekspozitura na ekskluzivnim lokacijama, sa 271 šalterom i 7.200 metara kvadratnih poslovnog prostora, sa kompletnom opremom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Samo još jednu rečenicu, pa ću u trećem izlaženju da završim.
I ovog puta Dinkićev izgovor je bio – ovaj potez je da zaposleni u ZOP-u, koji se gasi, ne ostanu na ulici.

Pošto je gospođa govorila po Poslovniku, imam pravo na repliku.
Da završimo, ni ja više neću da polemišem, samo da iskoristim ova tri minuta da pročitam nekoliko podataka, nekoliko informacija, da podsetim – istinitih podataka, jer se radi o nalazima Narodnog pokreta za borbu protiv korupcije.
U izveštaju se kaže: – ''i tako Vuk Hamović i Vojin Lazarević postaju vlasnici 7.200 kvadratnih metara poslovnog prostora''. Prilikom dokapitalizacije Nacionalne štedionice, Vuk Hamović je postao najveći pojedinačni vlasnik. Tada su od bečke firme "Koprom", Hamovićeve povezane firme, primili ukupno 1,2 miliona dolara i 1,2 miliona evra na ime kupovine nekih poljoprivrednih proizvoda.
Istog dana Hamovićeve firme prodaju ta sredstva Nacionalnoj štedionici, koja opet ta sredstva prodaje "Atlas" banci i ''Sosijete ženeral'' banci. Ove dve banke isti dan vraćaju sredstva Nacionalnoj štedionici na ime dokapitalizacije, u korist Hamovićevih preduzeća. Nacionalna štedionica isti dan vraća sredstva na račun "Evroaksis" banke, banke Miloša Mirkovića.
I firma "Koprom" ima račun u "Evroaksis" banci. Tako je Hamović postao najveći pojedinačni vlasnik akcija, dok kupovine poljoprivrednih proizvoda nikada nije bilo, već je osnovni motiv bio kupovina akcija Nacionalne štedionice.
Država je vlasnik 36,7% akcija, a Mlađan Dinkić je centralni krivac što je Nacionalna štedionica postala većinsko vlasništvo privatnih firmi sa egzotičnih ostrva. Grčka ''EFG banka'', postala je sada većinski vlasnik. Nedavno je Nacionalna štedionica prodata sa 52 posto akcija.
Narodni pokret protiv korupcije smatra da ima mesta da specijalni tužilac za organizovani kriminal hitno pokrene krivični postupak protiv odgovornih za zloupotrebu u vezi sa osnivanjem i privatizacijom Nacionalne štedionice.
Moraju hitno vinovnici ove trange-frange afere sa državnim parama, ogromnim državnim parama, da se privedu prvo u UBPOK, a posle – zna im se mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre pauze utvrđivali do kada ćemo raditi i kada je rečeno da ćemo raditi samo u pojedinostima po ovoj drugoj tački dnevnog reda, predsednik Skupštine je energično rekao "možda".
Da pređemo na amandman. Narodni poslanik Paja Momčilov je tražio da se u članu 15. u stavu 1. tačka 1) promeni i da glasi – aktom u pisanoj formi odredi lice odgovorno za poslove u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu - odgovorno lice.
Odgovor koji je Vlada Srbije dala je, po meni, nedorečen, a pravo da vam kažem i malo nesuvisao. U svakom zakonu koji je do sada tretirao zaštitu na radu, u prvoj tački kada se pomene lice koje je odgovorno, obavezno se kaže "odgovorno lice" i obavezno se u pisanoj formi potvrđivala njegova odgovornost.
Povrede na radu su u svakom tehnološkom procesu moguće i mora se utvrditi ko je taj ko će sutradan videti da li su sve higijensko-tehničke mere preduzete itd. Ne vidim da se preklapa i ne vidim da je amandmanom gospodin Paja Momčilov tražio, kako ovde kaže – odredbom člana 38. Predloga zakona utvrđeno je da je lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove, te da se iz tog razloga amandman odbija. Mislim da je ovo malo nesuvislo. Nije tražio da se u ovom članu svi poslovi tog odgovornog lica popišu, nego da mu se da rešenje da je ono odgovorno lice, da i taj radnik, ako je tuđom krivicom povređen, zna koga da ganja.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam pročitao obrazloženje zašto se odbija amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke gospodina Nedeljkovića prvo sam pomislio da su ovo ministru Laloviću pisali u njegovoj stranci, pa sam se setio da on nema stranku i da je ovo pisao sam, i zbog toga je ovakvo obrazloženje, nesuvislo i nedorečeno.
Amandman poslanika Nedeljkovića glasi: "Poslodavac ili lice na koje on prenosi ovlašćenje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu moraju biti osposobljeni iz oblasti zaštite na radu, posebno u vezi sa tehnologijom rada, postupcima i merama kolektivne i individualne zaštite koje primenjuju u svojoj delatnosti."
Amandman se odbija iz razloga što je u članu 37. stav 2. Predloga zakona propisano da poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit, u skladu sa ovim zakonom.
Šta ćemo sa promenom tehnologije, sa promenom proizvodnje? Danas se vlasniku fabrike ne isplati da pravi određeni proizvod, kupi novu tehnologiju, pređe na sasvim drugu vrstu proizvoda, lice koje je zaduženo u oblasti zaštite na radu ima položen protivpožarni ispit i tu se sve završava.
Uglavnom vlasnici firmi i direktori društvenih i privatnih preduzeća prenose ovlašćenja iz oblasti zaštite na radu na pojedino lice koje je stručno, koje je završilo fakultet zaštite na radu, ali u ovom slučaju kada se tehnologija menja prvo mora on da bude upoznat, pa onda on mora svakog radnika pojedinačno, odnosno grupno da upozna sa opasnostima koje određena mašina, određeni aparat sam sa sobom nosi iz oblasti zaštite, sa sredstvima za zaštitu i tek onda može da se pristupi.
Ne znam zašto je ovaj amandman odbijen, osim što se ministru Laloviću ne sviđa što su ovaj i sve prethodne i buduće amandmane podneli poslanici Srpske radikalne stranke. Verujte, zakon bi mu bio mnogo pametniji i suvisliji da je amandmane usvojio.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno nije jasno zašto predlagač nije usvojio ovaj amandman. Da bi vama i onima koji ovo skupštinsko zasedanje gledaju bilo jasno ja ću pročitati i taj stav 4. iz člana 27. koji glasi: "Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođeno specifičnostima njegovog radnog mesta".
Narodni poslanik gospodin Dragoljub Anastasovski traži da se tačka na kraju ovog stava briše i da se dodaju reči "i mora se obaviti pre otpočinjanja samostalnog rada zaposlenog".
U situaciji smo da tehnologija stalno napreduje, otvorili smo granice, naši privrednici uvoze nove mašine, uvoze novu tehnologiju, dođemo u situaciju da je samo jedan obučen, on treba da obuči čitavu grupu radnika koji će raditi na toj mašini, pogotovo onih novih koje zapošljavaju, i ukoliko ih ne obuči pre njihovog samostalnog početka rada za tom mašinom, ne pripremi te ljude da izađu i da mogu komotno da rade, onda će se stvarno desiti ovo što je rekla narodna poslanica gospođica Nataša Jovanović.
Dovešće ga do mašine, reći će mu – to ti je presa, norma ti je toliko i toliko, osam sati ti je radno vreme; ako svih 10 prstiju odneseš večeras kući, odneseš, ako ne odneseš, šta ti ja mogu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gledajući ovo obrazloženje zašto je amandman odbijen i sva ona prethodna obrazloženja, a gledajući i ovo obrazloženje do kraja o odbijanju amandmana, došao sam do zaključka da ministar Lalović nije ovo sam pisao, nego su seli Mika i Lale i Čanak i dogovorili se i napisali ovo.
Čanka znam kako je kupio. Dali su mu mesto predsednika Upravnog odbora Zavoda za zapošljavanje. Mika i Lale su se verovatno nekako istalili.
Uglavnom, jedino oštećeni ostaju i poslodavci koji će na osnovu ovog zakona raditi i zaposleni koje će ovaj zakon kačiti.
Narodni poslanik Milovan Radovanović je pokušao da ispravi nešto što je nepopravljivo. Ovaj predlog zakona koji smo razmatrali u načelu je nepopravljiv zakon.
To što piše bezbednost, a nije zaštita, ja mislim da je ministar Lalović to prijavio kao patent inovaciju i verovatno će od Vlade Srbije i dobiti neku nagradu zbog toga.
Od kada je bilo rada uvek je bilo sredstava zaštite na radu. Znamo svi mi koji smo proveli silne godine u halama, u radionicama, u preduzećima, to se tada zvalo higijensko-tehnička zaštita i zaštita na radu, protivpožarna zaštita itd.
Sada je bezbednost. Nije zakon o zaštiti na radu, ali je zakon o bezbednosti.
Da se vratimo na amandman.
Narodni poslanik Milovan Radovanović je u amandmanu tražio da se u članu 28. stav 2. promeni i da glasi: "Provera teorijske osposobljenosti zaposlenog za zdrav i bezbedan rad obavlja se u prikladnim i za takve prilike uređenim prostorijama i prethodni praktičnoj proveri osposobljenosti koja se obavlja na radnom mestu zaposlenog."
Obrazloženje zašto su Mika, Lale i Čanak odbili ovaj amandman kaže – odbija se iz razloga što kako teorijsko, tako i praktično poznavanje mera za bezbedan i zdrav rad treba upravo proveriti na radnom mestu na koje se zaposleni raspoređuje ili je već raspoređen.
Gospođica Nataša Jovanović lepo reče, onaj treba na kranu, na 50 metara, na svom radnom mestu da popunjava test da li će te drmnuti struja ako gurneš prst u struju. Neverovatne stvari. Banalizovati nešto što treba sutradan da bude zaštita svih zaposlenih, bez obzira na kom se radnom mestu nalazi.
Testovi su se uvek polagali ili u trpezariji ili u nekoj konferencijskoj sali u preduzeću, a onda se izlazilo na teren i to što je popunio na testu proverava se na radnom mestu pored mašine.
Mislim da je najjednostavnije, najjeftinije po ovu državu da ministra Lalovića skloni sa ovog mesta i dovede nekog čoveka koji je suvisliji i pametniji od njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog bisera, još jednog trenutka nadahnutosti prilikom pisanja ovog zakona od strane ministra, pogotovu pisanja obrazloženja zašto se amandman odbija.
Dakle, član 34. stav 1. na koji sam podneo amandman glasi: "Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju, i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu."
Ja sam tražio amandmanom da se iza reči: "ima pravo da" doda reč "pošto", pa bi onda glasilo: "Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje zaposleni ima pravo pošto preduzme odgovarajuće mere u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju..." itd.
Amandman mi je odbijen, a sada ćete čuti obrazloženje. Kaže – odbija se iz razloga što se predloženim amandmanom nameće obaveza zaposlenom da preduzme odgovarajuće mere u slučaju neposredne opasnosti po život i zdravlje na radu pre napuštanja radnog mesta. Da nije tužno bilo bi smešno, neverovatno.
Zaposleni ima pravo, ukoliko u preduzeću, u hali izbije požar, ima pravo da uzme onaj vatrogasni aparat i da požar ugasi, ali nema obavezu. Zaposleni ima pravo ukoliko pukne vodovodna cev, da dam te najbanalnije primere, da zatvori ventil, ali mu nije obaveza, jer on može da napusti radno mesto i da onda pronađe šefa ili da pronađe vlasnika te firme ili direktora preduzeća i da mu kaže - tamo curi voda.
Dakle, dok dođe taj koji ima obavezu da zatvori slavinu, taj koji ima obavezu da ugasi požar, ode fabrika.
Sećam se, 80-tih godina radio sam u prometu gasa, kada je punionica gasa tu na Dorćolu izgorela. Da je ovaj zakon, ukoliko ga usvojite, govorim poslanicima iz vladajuće većine, bio na snazi, danas ne bi bilo Dorćola.
Upalila se punionica gasa, zaposleni je imao obavezu, skočio je, zatvorio ventile, izgorelo je samo mesto gde se pune boce, celo preduzeće je sačuvano i sačuvan je Dorćol. Pre par godina se slična situacija desila u rafineriji Pančevo, takođe se desila u "Petrohemiji".
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto mu preti neposredna opasnost bilo koje vrste, zaposleni mora da ima i obavezu da ta sredstva... Jer, do sada smo govorili kako se obučava za primenu tih sredstava, a danas se kaže - ima pravo. Ima i obavezu, naravno ne dovodeći svoj život u pitanje, da sačuva i tu imovinu koja će trajati i da sačuva živote ostalih koji takođe imaju pravo da žive, a tu su u neposrednoj okolini.
Čudo da nije napisao – nema obavezu da upozori ostale radnike da izađu. Tako će poslovođa u nekom rudniku imati pravo da zatvori vodu, da pozove lift koji ih izvlači iz rudnika ili da pozove lift i sam da izađe, a nema pravo ostale da upozori na opasnost.
Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno je krajnje vreme da sklonite ovog ministra, jer ovaj zakon je takav da nikoga ne štiti, osim ako njega ne štiti negde. Ovo je prepisano i to je loše prepisano, loše je prevedeno i mislim da je krajnje vreme da se ovaj zakon, bez obzira što smo došli do amandmana, povuče. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon je kako vladajuća garnitura zna da kaže sistemski zakon.
Sistemski je zbog sistema prepisivanja i prevođenja od nekih zemalja sa zapada i uglavnom je sistemski loše prevođeno, pa se često pitam da li vam to neko ne podmeće loše prevode zakona.
Navikao sam već nekoliko zakona unazad da se u prvom ili drugom članu počinje sa nabrajanjem, međutim kada dođemo na član 2. i o tome ću. U članu 1. stav 2. kaže: "Policija obavlja zakonom utvrđene policijske i druge poslove, pruža podršku vladavini prava u demokratskom društvu..."
Pitam vas da li ste vi to dobili sertifikat da je ovo društvo demokratsko. I ako niste dobili, nemate potvrdu da je društvo demokratsko, onda policija ne mora u skladu sa zakonom.
Mislim da je previše mahanja sa tim demokratski, demokratija, demokratičnost. U ovakav zakon, ozbiljan zakon, zakon koji ima nameru da postane ozbiljan zakon, ne treba uvoditi, jer to sve više liči na floskulicu "u demokratskom društvu" – puka proklamacija.
Demokratičnost određenog društva određuju glasači na izborima. Mislim da ne treba da se takve reči više unose u zakon, stvaraju zabunu.
Vezano za član 2. U članu 2. u Zakonu o putevima nam je ministar Ilić napisao šta je put, šta je rigola, šta je jarak pored puta, šta je raskrsnica, šta je semafor, pa nam u Zakonu o duvanu objasni ministar Dinkić, šta je duvan, šta je cigara, šta je cigareta, kako se secka, kako se fermentiše.
U ovom zakonu toga nema. Jer da ima, onda bi morao ministar Jočić da nam kaže šta je policajac, šta je šapka, šta je pendrek. Dobro je da je ministar Jočić video ono što ne valja kod ostalih ministara pa nije primenio.
Sada dolazimo na član 3. Kaže: "Ako se pri izvršenju akata državnih organa i pravnih lica sa javnim ovlašćenjima osnovano očekuje otpor, policija će tim organima i licima, na njihov pisani zahtev, pružiti pomoć radi omogućavanja sprovođenja izvršenja."
Radi se uglavnom o delu MUP-a u lokalnoj samoupravi i ovde dolazimo sada u situaciju da primoramo policiju i da krši zakon, pored ostalog, o tome ću malo kasnije, ali i da se nedemokratski, ako već koristite onaj izraz, ponaša.
Tipičan primer. SRS se sudila oko Magistrata sa onom demokratskom vlašću do 2003, dolazilo je četiri puta, ako ne i više, rešenje za iseljenje, i nekoliko puta je policija dolazila i nekoliko puta su poslanici SRS stajali ispred i policija nije mogla da izvrši iseljenje, jer smo sad dobili konačnu presudu da je sve u skladu sa zakonom. Ovako može voluntarizam nekih opštinskih glavešina da natera policiju da zloupotrebi ovlašćenja.
Ima još jedna stvar. Nedavno se desilo da je u Kraljevu predsednik opštine angažovao načelnika SUP-a da u 21,00 sati poziva sve one koji su potpisali peticiju za pokretanje inicijative za smenu predsednika opštine i da od njih uzima izjavu. To se ne sme desiti.
Upravo je to mogućnost kada se spregne načelnik, pogotovo ako su pašenozi, kao što je u ovom slučaju, čini mi se, načelnik i predsednik opštine ili načelnik i neki funkcioner, ili ako su samo prijatelji, onda načelnik može da zloupotrebi i ona ovlašćenja koja u stvari po onom starom zakonu nije imao. Zloupotrebljava policiju kao instituciju.
Član 6. stav 2: "Policija sarađuje i sa drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima (baš me zanima kakav je to samoorganizovani pojedinac, organizovani pojedinac, izraz malo treba posle da se objasni, kako je to samoorganizovani pojedinac) radi razvijanja partnerstva u sprečavanju ili otklanjanju delikata itd."
Ovde će vam nevladine organizacije komandovati policijom. U skladu sa članom 6. će Nataša Kandić, Sonja Biserko, svi ovi izdajnici koji nas cinkare gde god stignu i kako god stignu, policija će morati da postupa po ovome ukoliko se član 6. ne izmeni.
Član 8. stav 2: "Ministar daje policiji smernice i obavezna uputstva za rad, uz puno poštovanje operativne nezavisnosti policije. Ministar može naložiti policiji da u okviru svoje nadležnosti izvrši određene zadatke i preduzme određene mere i da mu o tome podnese izveštaj." Šta može ministar i dokle? Koja je granica u svemu ovome dokle ministar može da ide? Ministar može da naloži i prisluškivanje, hapšenje, ispitivanje. Tužilac mora odmah da se uključi, jer na kraju toga člana se kaže - i preuzme upravljanje nad policijskim postupanjem.
Kaže ovako: "Nadležnosti ministra za policijska postupanja iz stava 2. ovog člana važe do trenutka kada javni tužilac bude obavešten o krivičnom delu i preuzme upravljanje nad policijskim postupanjem u pretkrivičnom postupku." Koliki je period kada MUP mora da obavesti tužioca i da tužilac tog trenutka preduzme određene mere? Do sada je to bilo 48 sati zadržavanja u pritvoru i u to vreme mora već javni tužilac da se umeša.
U članu 10. tačka 2. kaže - bezbednosna zaštita imovine. Pitam – s obzirom da više nemamo domaćih banaka, jer i ove banke koje su domaće, u stvari nisu domaće, više su domaćih tajkuna i uglavnom je kapital malo više od onih drugih, nego od ovih naših – konkretno se radi o bankama, transportuju novac od trezora do banke i nazad, vezano za to.
Pre izvesnog vremena sam imao priliku da me ljudi u crnom, naoružani dugim cevima, sa nekakvim kačketima, zaustave da bi prošla kola, da obezbede, mislim da je to grčka banka, na trgu kod Magistrata. Pitam, ko osim policije sme da nosi duge cevi? Isprepadali onde građane na pijaci, jer se tu baš pored pijace prolazi, uđoše, izađoše, pumparice u rukama. Da sam malo plašljiv i mene bi uplašili.
Prema tome, policija mora da obezbeđuje ovakve konvoje, ali policija mora i da naplati to, i ako obezbeđuje i naplaćuje, onda gde ide novac? Da li ide u budžet ili ide na onaj poseban račun policije? Sve mora u zakonu da bude regulisano.
Član 15. stav 1. kaže: "Ako Vlada Republike Srbije oceni da drugačije nije moguće itd. da ograniči ili zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima."
Ovo je uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije. Nema pravo Vlada, nego ima predsednik države. Koliko znam, Nataša Mićić je bila Milan Milutinović, samo malo drugačija, i onda je ona uvela ovo. Dalje kaže stav 2 - da zabrani nastanjivanje na određenom području ili napuštanje određenog područja. Šta to znači? Hoćete ceo grad, to je određeno područje, žicu da razvučete i da pretvorite grad u logor. Ovde mora drugačije da se kaže.
Sada pošto nemam vremena dovoljno, član 30. tačka 13 - javno raspisivanje nagrade. Pitam ministre vas, ako je ministar smenjen, MUP ostaje. Ministar koji je bio pre vas raspisao je javnu nagradu. Predsednik SRS, prof. dr Vojislav Šešelj, tri slučaja je potpuno obradio i predao mu. To je bilo onda po 300.000 maraka, 900.000 maraka, odnosno 450.000 evra vaše ministarstvo duguje SRS, koliko da znate.
Dalje, u tači 5. u drugom delu kaže se - prikupljanje obaveštenja od lica u pritvoru. Na to nemate pravo. Onog trenutka kada je lice pritvoreno, policija više sa njim nema ništa.
Na kraju još da postavim dva pitanja, pa da završavam, jer mnogo je još govornika SRS. Čuli ste ministre, baš mi je drago da ste tu, za jednog čoveka koji je bliski rođak jednom od naših funkcionera ove države, a inače mu je nadimak Manijak, verovatno ćete se setiti o kome se radi, radio je u Komora sistemu, nabavio opremu za prisluškivanje i drži tu opremu, prisluškuje telefone firme "Nokia". Imam informaciju da je MUP upoznat, a da se ništa do sada nije preduzelo.
Ko koristi opremu za prisluškivanje koja se nalazila u ulici Vladete Kovačevića? Oprema je kupljena u Izraelu još kada je Tadić bio ministar i uvezao je izvesni Milan Zarić. Da li imate informacija o toj opremi, jer tu opremu može držati samo MUP i BIA i niko više. Upozoravaju me kolege da sam već 12 minuta potrošio. Tokom rasprave o amandmanima podrobnije o svakom članu ćemo pričati.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku pre pauze koju je potpredsednik dao, tako da je gospodin predsednik mislio da je po tom delu iscrpljena lista i dao je reč gospodinu Rankiću. Razumem da je predsednik nehotice prekršio Poslovnik.
U svom izlaganju narodni poslanik Jović, član poslaničke grupe nekoliko plus nekoliko, ne znam ni kako im se zove ta poslanička grupe – pored toga što je izrekao neistine i pretio poslanicima Srpske radikalne stranke, a poslanicima SRS niko ne sme da maše prstom, a ni svim poslanicima, jer ni poslanici SRS nikome ne mašu – povredio je član 104. stav 1. i 2. Poslovnika.
Što se tiče ove rasprave o Kraljevu i o poslaniku Joviću, za poslanika Jovića nije važno to što je sud doneo rešenje da su potpisi merodavni, što je na osnovu tih potpisa izborna komisija raspisala izjašnjavanje, a tu moram da ispravim gospođu Vjericu Radetu, ona je rekla 27. novembra, nije 27. nego 25. novembra, jer do 27. novembra će verovatno i UBPOK da uđe u knjige i možda već od 27. novembra ministar Jović bude i adekvatno smešten, u skladu sa delima koja je radio u Kraljevu.
Za njega nije bitan ni sud, za njega nije bitna ni izborna komisija, bitno je jedino šta je rekao načelnik MUP-a, inače njegov prijatelj, koji je noću u 9,00 sati privodio ljude što su potpisivali spisak za opoziv i referendum koji će sprovesti 25. Staljin iz kraljevačkog sokaka, tako je jedino Staljin radio. Sreća je što neće ostati posle 25, jer inače da ostane, verovatno bi izmislio neki gulag u okolini Kraljeva.
Priča gospodina Jovića ima dva dela. Prvi deo je onaj do referenduma, a drugi deo je onaj posle referenduma, jer sve kriminalne radnje, počev od gradskog građevinskog zemljišta i svega onoga što je gospodin Četrović pomenuo i svega što su moje dve drage prethodnice za ovom skupštinskom govornicom, gospođa Radeta i Nataša, narodni poslanici SRS, pomenule, zbog svega toga će UBPOK morati da uđe u taj deo, a posle toga se sledi suđenje i robija. Predlažem gospodinu Joviću da isprazni špajz, da navuče roletne i da vežba polako život u zatvorenom prostoru, da ne bi posle toga imao problema sa klaustrofobijom, verujte ljudi, to je vrlo opaka bolest.

Ja ga savetujem, gospodine predsedniče.

Drugi moj savet mu je da kupi ćebe, ima ih ovde na rasprodaji u ulici Srpskih vladara, trebaće mu, izgleda da su noći u kraljevačkom zatvoru jako hladne.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene ovaj podatak koji je ministar maločas izrekao uopšte ne čudi, jer od 2000. godine, od kada ste vi na vlasti, i oni koji nisu pušili propušili su od muke.
Kada sam malo analizirao ovaj predlog zakona prva nedoumica na koju sam naišao je kod samih korica, tačnije u drugom delu kaže se: "Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini Republike Srbije određen je Mlađen Dinkić, ministar finansija." Ako se radi o proizvodnji duvana, onda taj segment pripada poljoprivredi i prema tome, trebalo bi ministar poljoprivrede.
Ako se radi o proizvodnji cigara od već napravljenog duvana, cigareta itd., onda je to industrija i onda bi trebalo da bude ministar privrede. Ako se radi o prodaji duvana, domaćoj prodaji, onda bi trebalo da bude ministar za trgovinu i turizam. Ako se radi o izvozu duvana, a i toga ima u ovome, onda bi trebalo da bude Parivodić. Doduše, on je žurio da usvoji neki budžet. Valjda ćete i Srbiju da obavestite da ste usvojili budžet.
Druga nedoumica na koju sam naišao je kada se otvori prva strana i uvek sam morao da se vraćam na naslov da ne budem u zabludi. Član 2. više liči na Vujakliju nego na član zakona, pa nam ministar lepo objasni šta znači duvan – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: duvan čine listovi kultivisane biljke nikotina, pa onda ide fermentisan duvan - duvan obrađen tehnološkim postupkom i to sezonskom i vansezonskom fermentacijom ili termičkom fermentacijom.
Da bi bilo jasno, ova prva fermentacija je kada seljak naniže listove duvana na konac, okači i suši na suncu, a ova druga je kada svi imaju sušare za duvan gde se loži vatra i duvan se suši. Po čemu onda deli ministar ovo prvo, ovih prvih pet vrsta i ove druge dve? Ko može da zabrani seljaku da i ove ostale vrste suši u sušnici za duvan?
Duvanski proizvodi jesu proizvodi koji po kvalitetu zadovoljavaju standarde propisane zakonom i to su: cigare, cigarilosi, cigarete, duvan za pušenje itd.
Da nije napisao ovde ministar, retko bi ko od poslanika znao šta su duvanski proizvodi, pogotovo šta je duvan, ali da idemo dalje. Ovde izbija i suština pojedinih ministara u sadašnjoj vladi.
(Predsednik: Izvinite, gospodine Markoviću, izlažite, ali nemojte da sladite, shvatite kako se mi pušači osećamo.)
Sada vam je došao zamenik i možete da izađete da zapalite cigaru.
Sada ovde izbija suština karaktera pojedinih ministara. "Svici duvana koji se mogu pušiti u datom stanju." Što ne bi u kupljenom stanju, nego navikli da im se stalno nešto daje. Dalje nam ministar objašnjava šta su cigarete, šta je duvan za pušenje, šta su ostali duvanski proizvodi itd.
Dolazimo do tačke 8. člana 2, i ovo već više nije smešno: "Proizvođač duvana je privredno društvo, preduzeće, odnosno preduzetnik ili fizičko lice koje proizvodi duvan i koje je upisano u registar proizvođača duvana, odnosno u evidencionu listu proizvođača duvana." Ova tačka 8) člana 2. vezana je direktno za član 9. i tek kada se on pročita može da se utvrdi još jedna otimačina i pljačka seljaka. Vi znate, dame i gospodo, a vi koji ne znate da vam objasnim da se duvan uglavnom proizvodi u brdsko-planinskim predelima gde mnogo štošta ne uspeva i eto duvan uspeva pa ljudi sa tom proizvodnjom krpe budžet. Inače, to je vrlo mukotrpan i težak posao.
U članu 9. se kaže: "Proizvodnjom duvana može da se bavi privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik (u daljem tekstu: privredni subjekat), koji ispunjava sledeće uslove", pa u tački 2. člana 9 – da ima pet hektara i da je u kooperaciji sa fizičkim licem proizvođačem duvana. Mi sada proizvođača duvana, stvarnog proizvođača duvana, seljaka koji na svojoj njivi sadi duvan, stavljamo u položaj da ne može on direktno, to se nekada zvalo monopol, državni monopol, direktno sa preduzećem koje će mu otkupiti taj duvan i sve prethodne radnje obezbediti, obezbediti seme, herbicide, u pripremi proizvodnje i obezbediti mu otkup duvana.
Mi sada stavljamo njega u položaj da može samo preko preduzetnika, neće on ići direktno u preduzeće, nego će neko ko nije ni luk jeo, ni luk mirisao, da sklopi ugovor sa deset njih i da napravi tih pet hektara, a to je jedini uslov i on će se zvati proizvođačem duvana, ovi će mu biti kooperanti i debelo naplaćivati seljacima od cene koja inače nije velika, pogotovo od kada smo prodali fabrike duvana pa drugi gospodare našim tržištem duvana i drugi određuju cenu, a ne ova država, a cena nije ni garantovana, ni dovoljno velika.
Član 5. zadnji stav kaže: "Ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje sadržinu i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana." Opet ministar finansija.
Dame i gospodo narodni poslanici, koji god smo zakon donosili, gde god se bilo šta što je vezano za pare pominje, obavezno je ministar finansija Mlađan Dinkić, gde god su pare u pitanju uvek je ministar finansija Mlađan Dinkić. Nemojte ni dečiju kasicu da otvorite, odatle će da vam izviri Mlađan Dinkić.
Vezano za ovaj član, opet dovodimo u situaciju da ministar kao državni organ, ministar je na čelu državnog organa koji se zove ministarstvo. Ovo se ne odnosi samo na Ministarstvo finansija. Svi zakoni koji su poslednjih 20 dana dolazili i svi zakoni koji su unazad dolazili gde se određuje ko će određivati ovo, piše - ministar. Ministarstvo je državni organ, ministar je starešina tog organa, ministar može da bude smenjen, ministarstvo mora da postoji.
Proizvođači duvana su dužni da za proizvodnju rasada duvana koriste seme duvana proizvedeno u skladu sa propisima o semenu. Ovde imamo jednu priču, ja sam pre godinu dana u jednoj raspravi pomenuo, a sada moram ponovo da pomenem, negde u prokupačkom kraju pre dve-tri godine proizvođači duvana dobiju nekvalitetno seme, poseju zaraženo seme i upropaste zemlju da se narednih šest godina na toj zemlji ne sme ništa sejati. Ovi koji su iznad proizvođača duvana su obavezni da ne dozvole da se ovakve štete dese tim seljacima, da se proizvođači duvana i država dovode u ovakve situacije. Nije genetski zaraženo, ali je zaraženo nekim virusom.
Član 9. na kraju jasno kaže da fizičko lice - proizvođač duvana može da se bavi proizvodnjom duvana ako ima zaključen kooperativni ugovor sa proizvođačem duvana, odnosno obrađivačem duvana, a to je onaj preduzetnik iz člana 9. stav 1. Dolazimo do toga kada se dobija dozvola za proizvodnju duvana i tu će se opet pojaviti Ministarstvo finansija, upisaće u registar uz debelu naplatu taksi. Ta taksa će se, čini mi se da se radi o malo većoj cifri, ne mogu je sada pronaći, u krajnjoj liniji prevaliti na onoga ko je do sada bio proizvođač, a od sada će biti kooperant nekom proizvođaču. Naravno, ta taksa traje pet godina, dozvola se daje na pet godina i onda posle pet godina se opet naplaćuje taksa.
Da pogledamo član 29. tačka 7) - da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi domaći obrađeni duvan, u količini od najmanje 50% sopstvene proizvodnje godišnje. Pitam, s obzirom da smo obe fabrike za preradu i proizvodnju duvana u Srbiji prodali, ko će to obavezati BAT ili "Filip Moris" da baš 50% duvana bude iz domaće proizvodnje, a da 50% može da uveze.
Što bi BAT ili "Filip Moris" uopšte kupovali kod nas, kad su se raširili širom istočne Evrope, tamo će im biti daleko jeftinije, a država neće da ih obaveže da 50% domaće proizvodnje ugrade u proizvode, pa će uvoziti cigare i niko ih ne može kontrolisati.
Da li ste kod prodaje fabrika uslovili, u ugovoru kojim ste prodali te fabrike, da li ste ih uslovili? Ako niste, onda ste ih obmanuli, a oni nisu takvi da se daju lako obmanuti i sigurno će vratiti.
Onda imamo član 34. tačku 3) koja kaže – ako je imalac dozvole čiji udeo prelazi 10% kapitala... U poslednjem delu ovog pasusa se kaže da će mu se oduzeti dozvola ukoliko je pravosnažno osuđen za privredni prestup, odnosno krivično delo itd.
Dame i gospodo, mi odmah da izbacimo i BAT i "Filip Moris". U Americi je u novinama bilo da je nedavno presuđeno u korist nekoga ko je pušeći duvan, bez obzira što piše ovo "pušenje je štetno po zdravlje", dobio rak pluća, tužio fabriku duvana, a fabrike duvana osuđene da plate ogromnu štetu njegovoj porodici. Prema tome, oni su krivično osuđeni. O tome se nije vodilo računa.
Dalje, brisanje iz registra, pa kaže – u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o oduzimanju dozvole.
Na kraju – trgovci na veliko duvanskim proizvodima. Dame i gospodo, Cane Žabac će i dalje biti kralj duvana u Srbiji, hteli vi to ili ne. Ne bi me iznenadilo da i kod ovakvih i sličnih projekata on učestvuje u pisanju i pripremi. Mislim da je krajnje vreme da donesete bar jedan zakon po kome nećete građane Srbije na sve moguće načine i gde god vam se pruži prilika zakinuti. Poslanici Srpske radikalne stranke neće glasati za ovaj predlog.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog izdajnika. Šteta što je i do sada bio u našim redovima. Izgleda da su mu našli cenu. Uostalom, i vladajuća nomenklatura je mnogima nalazila cenu, a znamo da ovde sve ima cenu, čak i glasanje za pojedine zakone ima cenu. Ja ne bih o nulama koji su prošli kroz poslaničku grupu SRS govorio, vratio bih se na amandman.
Reče jedan od poslanika maločas ministru – pomeri se s mesta. Ovoga ćete teško pomeriti s mesta, osim kada dođu parlamentarni izbori, pa kada SRS formira novu vladu, a onda ćemo raspravljati i o njegovoj odgovornosti i svih ostalih ministara.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog zakona koji je za vladajuću strukturu sistemski, a da u suštini ništa ne predstavlja. Što prethodni zakoni nisu regulisali, ne reguliše ni on i samo su magla i dim, magla kojom treba zamagliti Srbiju što više. Zakon koji je prethodio ovom zakonu zove se Zakon o zaštiti na radu. On je sva pitanja sistemski i sistematski regulisao.
Ako je trebalo nešto uraditi, možda je trebalo raspravljati o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti na radu. Pitam se, šta je to što je ministra nateralo da umesto Zakona o zaštiti na radu donese Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Bezbednost i zdravlje na radu bez zaštite na radu nikako ne mogu ići.
Pretpostavljam da su i ime ovog novog predloga zakona, a i mnoge tačke ovog zakona, mnoge članove ovog zakona dogovarali Lale i Mika, kada su onomad bili na televiziji, pa na nekoj večeri posle televizije. Zašto ovo govorim? Zato što zaposleni u privredi, zaposleni u preduzećima, zaposleni u ustanovama od strane sindikata ni tog Mikinog, ni onog Čankovog, ni onog trećeg ASNS ne mogu očekivati nikakvu zaštitu. Razlog je vrlo jednostavan.
Svi predsednici tih sindikata su već kupljeni. Čanak je kupljen mestom predsednika Upravnog odbora u Fondu za zapošljavanje, Mika ne znam čime (pretpostavljam da su ga ucenili zbog onih kuća u Subotici i onih prethodnih aktivnosti), a prethodni predsednik ASNS lepo se udomio. Doduše, bio je ministar nekoliko meseci. Lepo se udomio u izuzetnu vilu u Zemunu, na atraktivnoj lokaciji, koja se zove Kalvarija. Prema tome, zaposleni zaštitu od sindikata tražiti ne mogu. Ali da se vratimo na zakon.
Dosta je nedorečenosti. Mi smo amandmanima pokušavali bar da ukažemo, da ispravimo ne možemo jer sigurno većina tih amandmana neće biti usvojena, ali bar da ukažemo na to gde ovaj zakon bukvalno postaje neprimenljiv.
Da krenemo od člana 4. Tačka 18. člana 4. kaže: "Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti" itd. pa se kaže "pravno lice koje ministar nadležan za poslove" itd. I u ovom zakonu i u mnogim drugim zakonima koje ste prepisivali sa Zapada pa vam prevodioci nisu baš preveli kako treba, stavljate ministra, stavljate jedno lice, izvršioca poslova na nivo organa. Ministarstvo je organ a ministar je samo vršilac poslova. Može i ministar da bude organ ali na nekom drugom mestu u ministarstvu nije. On je samo starešina organa.
U članu 9. se kaže: "Poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanje drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice".
Dame i gospodo narodni poslanici, poslodavac u društvenim preduzećima je direktor, u privatnim preduzećima je vlasnik, a menadžer je takođe njegov izvršilac.
Ukoliko ima veliko preduzeće poslodavac će zaposliti stručnog i sposobnog čoveka i taj će umesto njega obavljati poslove u vezi sa zaštitom na radu, higijensko-tehničkom zaštitom, protivpožarnom zaštitom, zdravstvenom zaštitom, jer će zaposliti velika preduzeća, a zapošljavaju i lekare, pored kontrola bolovanja itd, jer su lekari ti koji obilaze hale, utvrđuju itd. Sada će poslodavac biti obavezan da zaposli lice, da mu da veliku platu, a da ne može odgovornost da prenese na njega. To je apsolutno nelogično.
U članu 11. se kaže: "Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite" itd. Dalje se kaže: "Poslodavac je dužan da obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnološkog postupka". Kaže: "Poslodavac je dužan da obezbedi prevremene mere pre početka rada". Šta to znači u toku rada? Video da može presa da preseče prste nekome i onda traži da se postavi graničnik; ili, video da može da iscuri kiselina i da zatruje okolinu, i onda je to u toku rada i u toku procesa.
Preventivne mere određuje poslodavac. Poslodavac je dužan (po članu 13.) da donese akt o proceni rizika, da izmeni akt. U tački 3. člana 13. kaže se – ako poslodavac proceni rizik, zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti. Kaže se da – način i postupak procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad. Opet nam je ministar ''alfa'' i ''omega'' u svemu, a on je samo jedan izvršilac državnih poslova. Ministarstvo je organ.
U članu 16. se kaže da je, poslodavac dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, itd; član 18. kaže da – poslodavac koji izvodi radove na izgradnji i rekonstrukciji građevinskih objekata, a razumem zbog čega se posebno ovaj deo odnosi na građevinarstvo, jer ste nedavno pustili u bombardovanu zgradu, nedovoljno zaštićenu zgradu radnike i nekoliko njih je povređeno.
Umesto da to podvedete pod ovaj zakon i pod odgovornost koja iz ovog zakona proističe i za rukovodioce i sve ostale koji su doveli te radnike u situaciju, vi u novom zakonu dajete čitavo jedno poglavlje vezano za građevinu. Ako bi tako radili, morali bi za hemijsku industriju jedno poglavlje, za avio industriju jedno poglavlje, za saobraćaj i veze jedno poglavlje i onda bi zakon bio ogroman.
Mislim da posebno poslovi ne treba posebno apostrofirati. Svi poslovi koji nose rizik su poslovi koji nose rizik i taj rizik treba izbegavati.
U članu 24. se kaže: ''Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije samo:
1) ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje'' itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi znamo da su uglavnom sredstva zaštite na radu odavno uvedena jer Srbija ne staje danas na noge u privredi, Srbija je imala privredu kada mnoge zemlje u okruženju nisu ni znale za to.
Srbija je oduvek vodila računa o zaštiti na radu. Prema tome, ne vidim razlog da posebno bude ispisano na srpskom jeziku kako se koriste rukavice, klešta, presa. Ako je neko majstor koji radi na toj presi, on vrlo dobro zna i opasnosti od zloupotrebe, odnosno pogrešne upotrebe, odnosno nekorišćenja sredstava zaštite na radu itd.
Član 32. kaže: "Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti" itd. Valjda se sa merama bezbednosti upoznaje onog trenutka kada zasnuje radni odnos – pa, radićeš na tom i tom mestu, poslovi će ti biti takvi i takvi, opasnost je takva i takva, sredstva zaštite na radu su ti takva i takva.
Izvinjavam se, moraću da skratim. Dosta toga ću reći po amandmanima, jer je SRS podnela tridesetak amandmana, a ima dosta naših članova koji su se prijavili za govor o ovom predlogu zakona, pa ćemo tokom amandmana mnogo toga da razrešimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko reči vezano za obrazloženje zbog čega se amandman narodnog poslanika Milorada Krstina ne prihvata: "Amandman se ne prihvata iz razloga što u Predlogu zakona ne postoje odredbe koje se odnose na klonirane embrione".
Tu, dame i gospodo narodni poslanici i gospodo iz Ministarstva, jeste problem – zašto u ovom zakonu, koji treba da bude nešto što će nam u narednih nekoliko godina regulisati ovu materiju, ne postoji član zakona koji se odnosi na klonirane embrione.
Problem u svetu, ogroman problem svuda u okruženju, a vi niste našli za shodno da stavite jedan član zakona koji će to pitanje regulisati.
Narodni poslanik gospodin Kronić je jasno rekao prošli put kada smo raspravljali da je kloniranje ćorsokak.
Zašto taj ćorsokak ovim zakonom ne zaustavimo? Da li hoćete da prepustimo sve na svest i savest onima koji će se sutradan baviti uvozom svih materijala, pa pored ostalog i patogenih mikroorganizama i kloniranih embriona? To je suština.
Vratite na doradu, uradite jedan član, prihvatite ovaj amandman i sve će biti rešeno.