Nadam se, gospođo Čomić, da ćete da shvatite o čemu se radi.
Pozivam se na član 136. Poslovnika i jeste povreda, naravno, ne odnosi se na vas, niti na vašu prethodnicu. Mislim da se odnosi, pre svega, na stručne službe Skupštine, jer smatram da je kvalitet obrazloženja ovih predloga zakona ispod svakog nivoa. To ću vam na nekoliko primera pokazati.
Uzeću, prvo, za primer Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i, pošto je to jedna malo veća knjiga, ja bih vas zamolio da okrenete poslednju stranicu, pa da pročitate šta piše pod V – Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. Kaže se da će se usvajanjem zakona stvoriti svi neophodni uslovi za rad organa i organizacija, čime bi se ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja EU.
Gde to piše? Ko je rekao da ovo mora, kada, gde je napisano, ko je preuzeo obavezu? To je jedna stvar. Mislim da je tu obrazloženje potrebno.
Druga stvar za koju smatram da je veliki nedostatak ovog predloga zakona u smislu obrazloženja jeste, potreban nam je izveštaj, zašto se postojeći zakoni nisu primenjivali. Zatim, potreban nam je odgovor na jedno pitanje koje može da se protumači kao alternativa. Da li je, možda, trebalo izmeniti Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, pa, eventualno, doneti poseban zakon kojim bi se formirala neka direkcija koja bi upravljala tom imovinom? Je li baš neophodno da se opredelimo za ovaj koncept, gde bismo jednim zakonom rešili, na neki način, materijalni deo krivičnog prava, procesni deo krivičnog prava, a i još nešto što je čisto statusno i zalazi u organizaciju državne uprave?
Zašto je baš ovaj koncept dat? Ne zadovoljavam se objašnjenjem da su dosad sudovi bili prenatrpani, pa nisu imali potrebe da se brinu o tome šta da rade s nekom imovinom koja je oduzeta, da li kao predmet, da li kao sredstvo, da li kao nešto što je proisteklo iz krivičnog dela.
Apsolutno sam nezadovoljan definicijama koje su date ovde. U obrazloženju nas ne ubeđuju zašto su ove definicije dobre, precizne i tačne. Ako je ovo iz oblasti krivičnog prava, onda ne vidim koja je svrha kažnjavanja. Naši krivični propisi imaju jasnu definiciju i pojam šta je svrha kažnjavanja; iz ovoga se to ne vidi.
Stičem utisak da je, verovatno, ona plavuša, Tanja Miščević, u tim razgovorima sa Briselom, na svoj spisak stavila nešto kao agendu, moguće, neki zakon s ovakvim nazivom, i to je ušlo u neku proceduru a da, uopšte, nema obrazloženja, minimalnog obrazloženja zašto bismo glasali za ovakav predlog zakona.
Nadam se da shvatate o čemu se radi. Slična situacija je kod još nekoliko zakona iz ove objedinjene rasprave, i zajedničke i načelne rasprave, gde osim te rečenice – to je potrebno za ulazak u EU ...

Hvala vam .

Gospođo Čomić, koliko se sećam, rekli ste da taj poziv na član Poslovnika može da bude i na kraju trećeg minuta i ja vas, eto, držim za reč za ono što ste obećali, mada mislim da nije u redu, ali, kad vi predsedavate, važe neka druga pravila.
Meni je, prosto, drago što gotovo instinktivno branite ovaj Poslovnik, najžešće, najsrdačnije. Ali, ono što niste hteli da shvatite, vrlo ću konkretno da vam objasnim na primeru ovog zakona koji sam malopre naveo.
Zašto je potrebno objašnjenje osnovnih pravnih instituta, razloga i svega drugog što je navedeno u članu 136. Poslovnika, znači, zašto je potrebno da sve to bude u obrazloženju detaljno objašnjeno? Evo, na nekoliko primera ću to da pokažem.
Vidite, ako bismo tumačili ovo što je napisano u članu 3. tačka 2): "Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri s njegovim zakonitim prihodima", to bi, otprilike, značilo sledeće. Odete u Bajčetinu kod Tomislava Nikolića, vidite šta ima i odmah ga proglasite za kriminalca. Samo ukazujem šta može da se desi.
Dalje, nešto što će ljudima iz Ministarstva da bude jasnije. Rekli ste da je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom organ u sastavu Ministarstva pravde. U sledećem članu kažete da Direkcija ima svojstvo pravnog lica. Kako to može? Objasnite mi kako to može. Onda kažete ovako: "Za svoj rad i rad Direkcije direktor odgovara ministru nadležnom za pravosuđe", pa u sledećem članu: "Nadzor nad radom Direkcije vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe".
Dalje nemam šta da pričam. Da li je nekome jasno šta je autor hteo da napiše? Kako će ovo u praksi da izgleda? Na šta će ovo da liči?
Gospođo Čomić, zato sam na početku rekao da stičem utisak da je, možda, mnogo bolje bilo za pravni sistem da ste ugradili nekoliko odredaba kroz izmene i dopune Krivičnog zakonika, kroz nekoliko procesnih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, i da ste doneli poseban akt o osnivanju direkcije koja će da upravlja imovinom.
Vi kod Direkcije stavljate i reč: "raspolaže". Kako ona može da raspolaže?
Oduzeo sam i skratio devet sekundi odlazak u Evropu.

Gospođo Đukić-Dejanović, pozivam se na član 136.
Malopre sam, na jednom drugom predlogu zakona, pokušavao da dokažem da je za dobru parlamentarnu raspravu o nekom predlogu zakona neophodno da imamo i vrlo kvalitetno objašnjenje i obrazloženje predloga zakona. Gospođa Vesna Pešić je s pravom otvorila jednu temu, ali o tome što je ona pričala nema nijednog slova u Predlogu zakona, u obrazloženju. Ne znam gde se izgubilo to obrazloženje.
Samo da vas podsetim, 2003. godine je u sali usvojen Zakon o finansiranju političkih stranaka. Na ovom mestu je sedeo Božidar Đelić, doveo je jednu lepu plavušu i oni su obrazlagali taj zakon, a onda je i Demokratska stranka, koja je sedela u drugom redu, shvatila da oni ne znaju šta su političke stranke i šta su izborne aktivnosti.
Pokušavali smo amandmanima da ispravimo to, ali je to nemoguće ispraviti. Mi, suštinski, imamo loš zakon o finansiranju političkih stranaka, i u onom delu koji se tiče redovnog, i u onom delu koji se tiče izbornih aktivnosti.
Ovde je lepo primećeno, umesto nadležnog odbora i RIK-a, stavili smo Agenciju za borbu protiv korupcije. Šta je kvalitetna izmena? Nema je. Pozicije su i dalje iste. Loš Zakon, svi znamo da je loš Zakon, a na uputstvu za primenu tog zakona Božidar Đelić je zaradio pare, kada ga je štampao posle donošenja, a vi ne znate. Ima nas koji znamo. Taj deo ne dirate, nego ovo menja Agencija.
Kako vam je sada s Agencijom? To vam je isto kao i sa Savetom za nacionalnu bezbednost. Po sastavu, po službenoj dužnosti, to su baš oni gde je izvorište korupcije. Kod nacionalne bezbednosti, baš oni koji upropašćavaju nacionalnu bezbednost, zloupotrebljavaju, prisluškuju, prave dar-mar, itd. To je problem. Mi nemamo objašnjenje, nemamo obrazloženje. Zašto nas je neko ubedio da je potrebno da ove poslove radi Agencija? Zašto nije Državna revizorska institucija?
Naravno, doći ćemo do te tačke dnevnog reda, pa da mi kažete kakve ste mehanizme predvideli za zloupotrebe, ako neko izvrši zloupotrebu, pa ga vi štitite u ovoj skupštini...

Gospođo Đukić-Dejanović, pozivam se na član 27. Poslovnika i po ne znam koji put pokušavam da vas ubedim da sistematski kršite Poslovnik jer oduzimate vreme koje pripada poslaničkoj grupi SRS.
Danas sam se javio da to ponovim i da vam skrenem pažnju na to da je danas Dan Ujedinjenih nacija, između ostalog, i da vam skrenem pažnju da smo mi ovih dana u ovoj skupštini vas obaveštavali o tome šta se sprema, šta se radi. Niste nam verovali, ali sinoć ste dobili informaciju iz Haškog tribunala da je Vojislavu Šešelju ukinuta svaka komunikacija sa pravnim timom koji mu pomaže u pripremi odbrane, zahvaljujući tome što ste vi kao predsednik Narodne skupštine, u koaliciji sa predsednikom Republike Srbije, izvesnim Tadićem, omogućili neidentifikovanoj grupi da se ovde predstavljaju kao narodni poslanici, a radi se o jednoj grupi na čijem je čelu čovek koji saučestvuje u nečemu što se zove pokušaj ubistva.
Objavljujući nešto i predstavljajući to kao transkript nekog poverljivog razgovora taj je ostvario prvi cilj – ukinuo je komunikacije Vojislavu Šešelju i on sada više nema odbranu. Vojislav Šešelj više nema odbranu zato što je Sekretarijat zabranio, jer kaže da ima osnova da veruje, na bazi onoga što je objavljeno u medijima u Srbiji, da su komunikacije zloupotrebljene ne samo za odbranu nego i za neke druge stvari.
Ja vas obaveštavam da ste ovim vašim stavom o tome ko je poslanik u Narodnoj skupštini i vi prešli na onu drugu stranu. Ovde imamo službenike haškog tužilaštva. To je nespojivost funkcija, kako može službenik haškog tužilaštva da bude i narodni poslanik? Neki se bore za život Vojislava Šešelja, a neki organizuju performanse kao da ih je naučio Mićko Albijanić i onda izađu za govornicu i celokupnu javnost varaju, obmanjuju pričom kako je zbog jednog amandmana neko napustio stranku.
To cenim, ako je tačno, ali kako da ponese mandat; pa nije valjda rođen kao narodni poslanik? Znajte da ste savremenici pokušaja ubistva koje se dešava i sprovodi u Haškom tribunalu.

Gospođo Đukić-Dejanović, moram opet vas da prozivam. Vi permanentno kršite član 27. Poslovnika. Vi ste omogućili jednom građaninu da dođe ovde i da prizna. On je sve priznao. Kao što vidite, Nataša Kandić je promenila pol. Dokaz za to jeste aplauz. Dobio je i od "žutaća". Kada Boško Ristić aplaudira, vama je sve jasno.
Samo polako, sve ćemo da objasnimo. Sastavni deo ovoga što radi tužilaštvo jeste da se Vojislavu Šešelju na silu nametne branilac. U okviru tog zahteva jeste i to da se njemu zabrani komunikacija.
Verovatno je ovaj građanin koji je govorio pre mene svestan činjenice da je od decembra 2003. godine do avgusta 2004. godine Vojislav Šešelj imao zabranu komunikacije kako bi bio sprečen da pomogne tom građaninu da pobedi na izborima. Ukidanjem privilegovane komunikacije Vojislav Šešelj više nema odbranu. Građanin je uspeo da ostvari svoj cilj da se oslabi SRS, da se zabrani komunikacija Vojislavu Šešelju kako ne bi imao kvalitetnu odbranu.
Inače, da vas samo upozorim na jednu stvar: ako je neka kletva nešto iracionalno, delo ovog građanina je realno. Dalo je rezultat, ukinuto je pravo na komunikaciju. Ako neko kaže da ima unuke, pa i Vojislav Šešelj ima unuke. Valjda i on treba da vidi svoje unuke. Samo da znate da je Vojislavu Šešelju data i poslednja opomena, da je moguće da mu se ukine i pravo na posete.
Znači, građanin je uspeo u svojoj nameri – oslabiti SRS. Doduše, to radi baš prijateljski i kumovski. Izašao je za govornicu i rekao da on tvrdi da je telefonska komunikacija na privilegovanoj liniji između Šešelja i tima odbrane zloupotrebljena. To što ste vi izrekli ovde tvrdi i tužilaštvo. Odbrana ne postoji više. Pravo na posete, možete da računate da neće da postoji.
Mi najavljujemo koja je ta operacija "Napred, Srbijo". To je sve nelegalno, paravojno, tajno. Nije ni nevladina organizacija.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi omogućavate nekome da sedi ovde i da se hvali svojim delima. Koje mu je delo?

Gospođo Đukić-Dejanović, uvek kada se pozovem na član 27. Poslovnika pokušavam da vas ubedim da je pogrešio predsednik Narodne skupštine; sa vama, Slavicom Đukić-Dejanović, sa ove govornice nemam nikakve veze i nikakve odnose. Molim vas, nemojte moje intervencije povodom Poslovnika da shvatate na taj način. Znam da ste vi lično povređeni zbog ove situacije u kojoj se nalazite zahvaljujući jednom vašem zemljaku, ali molim vas, i to razgraničite.
Napravili ste danas više grešaka. Osim onih standardnih, a to je da ste neke ovde predstavljali na način kako bi to oni hteli, a oni to nisu, gospodina Spaha ste uvredili time što ste rekli da je povreda dostojanstva moguća samo u Narodnoj skupštini. Tu ste u pravu, ali šta da radimo ako se u Narodnoj skupštini nađe građanin koji ne izađe za govornicu da nešto kaže, već preko svojih novina blati svoje dojučerašnje prijatelje, iznoseći neke stvari koje nisu istinite.
Drugo, nemojte vi, gospođo predsedavajuća, da se ustežete. Slobodno vi možete mene da kaznite, da mi izreknete opomenu. Budite uvereni, tog momenta idem u vašu kancelariju da vam platim, ali nikada neću dozvoliti da rešenje o kažnjavanju potpiše Tomislav Nikolić, koji se lažno predstavlja da je predsednik Administrativnog odbora.
Zapamtite još jednu stvar, pošto vrlo često govorite o pravnom putu: da biste znali koji je pravni put za ovu situaciju, pozovite ljude iz G 17 i Demokratske stranke. Da vas poučim šta se desilo. Imali su dva poslanika G 17 plus; aktivirane su njihove ostavke onog momenta kada je to moglo da prođe u Administrativnom odboru i oni su upućeni na Ustavni sud da se bore za svoja prava. Ovi što vas poučavaju, oni vas poučavaju tako – držite Nikolića za nelegalnog predsednika Administrativnog odbora kako bi se sve odvilo, pa neka ide SRS na Ustavni sud, valjda će za šest godina da dokaže.
Za to vreme smo svi savremenici pokušaja ubistva, a znam da ste vi protiv ubistva.
Juče ste nas optuživali da iznosimo laži, da klevećemo, da zloupotrebljavamo, da opstruišemo. Demantovalo vas je haško tužilaštvo, demantovao vas je Haški tribunal. Odmah po završetku sednice objavili su odluku – zahvaljujući Tomislavu Nikoliću, krenuli smo u prvu etapu eliminacije Vojislava Šešelja.
Ko je odgovoran? Odgovorni ste i vi i Boris Tadić. Ovaj građanin ne može da bude odgovoran. Ne može taj građanin da bude odgovoran jer ... Pazite, on je dobio policijsku zaštitu. Od koga ga štite? Pa, došli smo do zaključka: Tadić mu je dao policijsku zaštitu da ne pobegne.

Gospođo Đukić-Dejanović, nastaviću ponovo da vas ubeđujem da to što dobijate aplauze od ovih "žutih" ne znači da dobro primenjujete Poslovnik o radu Narodne skupštine. Vi ste ponovo prekršili ne samo član 27. nego još najmanje pet članova našeg poslovnika, ali ne želim da gubim vreme na citiranje pošto treba da budemo efikasni.
Nije moguće da počne rasprava u Narodnoj skupštini ukoliko predlagač nekog zakona ili neke odluke ne iznese obrazloženje zašto se baš to predlaže. Ovde je predlagač gospodin Boško Ristić, ali on je izašao. Verovatno daje pravne savete Tomislavu Nikoliću.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi činite još težu povredu Poslovnika, člana 27. Naime, svi u Republici Srbiji, a i u inostranstvu znaju šta se dešava u Haškom tribunalu. U Haškom tribunalu se sprovodi tiha eliminacija i likvidacija Vojislava Šešelja. Vi ste omogućili jednoj grupi saučesnika u pokušaju ubistva da blokira Republiku Srbiju da ona zaštiti svog građanina. Svi smo dužni, kada znamo, vidimo ili čujemo da neko nekoga ubija, da stanemo u odbranu.
Tražim od vas da stanete u odbranu Vojislava Šešelja, koga pokušavaju da ubiju u Haškom tribunalu. Prva mera koju vi treba da preduzmete jeste da SRS dobije mesto predsednika Administrativnog odbora i da Boris Tadić raspusti ove svoje produžene ruke koje guraju nož u leđa Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu. To je svima jasno.
Nemojte da mislite da su građani Srbije kolektivne ubice. Vide oni šta se dešava, vide oni šta se radi u Srbiji.
Ovde je napravljena koalicija koja treba da eliminiše Vojislava Šešelja, da uništi SRS, kako se ne bi niko u ovoj zemlji suprotstavio. Čemu? Čuli ste šta kaže Tadić – možemo mi da podelimo Kosovo i Metohiju. Čuli ste šta kaže načelnik Generalštaba – možemo mi da osvojimo to za jedan dan. Čuli ste šta kaže Pajtić – gotovo, Vojvodina ode.
Zato je vama ovde potreban neko ko će da spreči pravu diskusiju, da se stvori utisak kod građana Srbije – evo, radikali traže nešto, zanovetaju nešto. Zna se pravni put: na ulicu ovi građani, pa neka na Ustavnom sudu dokazuju.
Sve vam je rekao gospodin Nikolić, da mu je mandat u džepu, da je potpisao ostavku, da su ostavke tu, da ih je izgubio. Sve je jasno. Šta glumi ovde? Saučesnika u pokušaju ubistva. Vi obavestite vašeg Tadića, on će biti prvi na toj listi.

Gospođo Čomić, nije povreda Poslovnika, nego se pozivam na Poslovnik i na odredbu ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ako se ne pozivate na povredu Poslovnika ne mogu da vam dam reč na osnovu člana 100. stav 1, da dobijate reč čim je zatražite. Da li ćete iskazati povredu Poslovnika ili ne?)
Ja sam vam rekao na koji član Poslovnika se pozivam.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, član 100. stav 1. kaže da narodni poslanik dobija reč odmah kada je zatraži, a čim prethodni govornik završi, ako se poziva na povredu Poslovnika. Prva rečenica, kada sam vam dala reč podrazumevajući da izričete povredu Poslovnika, bila je da se vi ne pozivate na povredu Poslovnika.)
Hoćete li da me pustite da vam objasnim?
(Predsedavajuća: Ne, ako ne kažete da se pozivate na povredu Poslovnika. Da li je to slučaj?)
Kako mislite da poslanik može da se javi po članu 225?
(Predsedavajuća: Može da se javi, ali ne može da dobije reč na osnovu člana 100, preko reda.)
Kako da se javim po članu 225?

Gospođo Đukić-Dejanović, javio sam se po Poslovniku, izašao sam ovde i rekao sam – neću da govorim o povredi Poslovnika jer mislim da i nije povreda Poslovnika, već se pozivam na članove 225. i 226. Poslovnika. Gospođa Čomić je rekla ...
(Predsednik: Možete govoriti samo ako je povređen Poslovnik, ako reklamirate povredu Poslovnika.)
Hoćete li vi mene da saslušate?
(Predsednik: Hoću.)
Molim vas, nema potrebe da se sekirate uopšte, ona je rekla – dokle god se javljaju ovi koji reklamiraju povredu Poslovnika, vi koji tražite po 225. i 226. ne možete.
Evo, da bih ispunio taj uslov pitao sam gospođu Čomić – a kada ja mogu da se javim? Ona je rekla – kada se završi po povredama. Ne. Dobro, evo, povreda Poslovnika je učinjena tako što mi niste dali reč i sada ću da objasnim zašto ste povredili Poslovnik.
Članovi 225. i 226. imaju funkciju da omoguće poslanicima da se informišu kako o budućim tako i o tekućim temama koje su na dnevnom redu.
Predlažem vam, gospođo Đukić-Dejanović, imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije, imajući u vidu odredbe Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, imajući u vidu ono što je Ministarstvo pravde predstavilo na svom sajtu, da narodne poslanike obavestite šta je istina.
O čemu se radi? Na zvaničnom sajtu Ministarstva pravde je navedeno da se sedam zakona iz oblasti pravosuđa, ili uopšte iz nadležnosti tog ministarstva, nalazi u skupštinskoj proceduri. U dokumentu Akti koje Vlada predlaže Skupštini za 2008. godinu iz oblasti koje su, šire posmatrano, u nadležnosti Ministarstva pravde nalazi se spisak od 25 zakona. Molim vas, ovo je dokument koji je urađen 2007. godine. Ministar je bio Dušan Petrović, a sada je ministar ova žena koja je bila pripravnica kod Batića. I, naravno, čim su Batićevi pripravnici, onda ide isporuka prema Hagu. Ona je potpisala verovatno, ne verovatno nego sigurno, i rešenje o isporuci Radovana Karadžića Haškom tribunalu. Znači, ona je neuporedivo više svog radnog vremena upotrebila za isporučivanje nego za ispunjavanje zakonske i ustavne obaveze ne samo Ministarstva nego i Narodne skupštine.
Građani moraju da shvate ko blokira zakonodavnu delatnost Narodne skupštine. Pre svega, Vlada Republike Srbije. I, da nas obavestite šta je tačno od ova dva dokumenta ...
(Predsednik: Vreme.)
Završio sam.
(Predsednik: Dobro.)
Nema potrebe da se sekirate. Ne radi se o povredi Poslovnika, nego o elementarnim informacijama koje su nam potrebne da bismo mogli da radimo. Vi ne dozvoljavate da se priča o tome, nego pravite opstrukciju.

Sada je stvarno po Poslovniku, to je član 104. Smešno vam je? Nisam pokazao prst, ne znam zašto se smejete.
O čemu se radi? Gospodine Ristiću, morali biste da imate malo dostojanstva i kada već nešto saopštavate da saopštite punu informaciju, do kraja. Sada mi je jasno zašto mi gospođa Čomić nije dozvolila da tražim obaveštenje i objašnjenje po članovima 225. i 226. Vi ste ovde sve lepo to ispričali i to može lepo da zvuči za B92, za njihov sajt, za njihov forum, ali je to daleko od istine.
Gospodine Ristiću, prošle godine vi ste učestvovali u Vladi Republike Srbije, ministar pravde je bio Dušan Petrović. Ove godine ste ponovo u Vladi, ministar je neka gospođa Malović. Znači, 2007. i 2008. godine Ministarstvo je, bukvalno rečeno, prćija Demokratske stranke.
Pročitaću samo prvu odluku. Neću ovo na lični zahtev, pošto je gospodin Ristić objasnio o čemu se radi. Pročitaću drugi deo odluke gde prestaje funkcija sudiji zbog navršenja radnog veka: kandidat pod brojem jedan, prestaje mu sudijska dužnost 7. 11. 2007. godine. Da li je opozicija kriva za to? Kandidat pod rednim brojem dva, prestaje mu sudijska dužnost 1. 1. 2008. godine. Ili, kandidat pod brojem 16, sudija Trgovinskog suda u Novom Sadu, prestaje mu sudijska dužnost 1. 3. 2006. godine. Da li vi imate kalendar kod kuće?
Vi kažete da ste po članu 161. Poslovnika predložili hitan postupak za ovu odluku i opet nas sve varate. Zašto? Izbor, razrešenje i prestanak sudijske dužnosti ide po automatizmu, ne treba hitan postupak. I čemu hitan postupak kada je vanredno zasedanje? Dokle ćete da nas varate više? Zahvaljujući kome? Zahvaljujući medijima koji će da kažu - opozicija blokirala Skupštinu. Kako smo mogli da blokiramo Skupštinu kada ste se pre nekoliko dana setili da je nekome morala da prestane sudijska dužnost još 1. marta 2006. godine. O čemu mi pričamo? Mi smo ušli u drugi ciklus, ne transformacije i reforme pravosuđa, kako je gospođa potpredsednik rekla, verovatno je napravila grešku, nego usaglašavanja i zakona i organizacije sa Ustavom Republike Srbije, potpuno treća dimenzija. To je prava istina i prekinite više na ovakav način da vređate poslanike i grubo kršite Poslovnik.

Gospođo Đukić-Dejanović, pošto ja imam kompletnu dokumentaciju o ovome što je napamet pričao gospodin Ristić, ja mogu vrlo kvalitetno da odgovorim. Ne želim da upotrebim u govoru imena ovih ljudi koji ni krivi ni dužni postaju predmet današnje rasprave, ali, gospodine Ristiću, predsednik Vrhovnog suda Srbije je dostavila odluku Velikog personalnog veća, ispred personalnog veća to je Sonja Brkić. Personalno veće je odluku donelo 28. 9. 2007. godine, 11. 10. 2007. godine Vida Petrović-Škero je uputila Narodnoj skupštini, u Narodnoj skupštini je to zavedeno 11. 10. 2007. godine. Za dvoje sudija Veliko personalno veće je odlučilo 28. 9. 2007. godine, 11. 10. 2007. godine Vrhovni sud je poslao Narodnoj skupštini, i tako bih mogao u nedogled da čitam.
Predsednik Narodne skupštine bio je Oliver Dulić. Čovek iz Demokratske stranke. Na čelu Odbora za pravosuđe u ovom sazivu je, po ko zna koji put, Boško Ristić. O čemu mi pričamo? Hitan postupak? Zašto ovaj posao nije završen? Ko je vama smetao da se ovaj posao završi? Vi ste sada prvi put stavili ovo na dnevni red. Prvi put ste stavili na vanrednom zasedanju.
Sada se čudite, sada je neko drugi kriv, vi izražavate neku nadu, neko očekivanje "trla baba lan". Trla baba lan, da li je to možda...
Mi znamo, gospodine Ristiću, ko ste vi. Od 2001. godine vi vedrite i oblačite, radili ste na Ustavnoj povelji državne zajednice, pa ste vedrili i oblačili u pravosuđu, pa su i penzioneri bili predsednici sudova, pa su i pripravnici postajali predsednici sudova, pa je neko postao predsednik Vrhovnog suda a da nije bio sudija Vrhovnog suda, nego danas ga izaberemo pa ga posle 15 minuta izaberemo za predsednika. Svašta je bilo u pravosuđu. Zašto? Namerno urađeno. U mnogim oblastima još važi stari zakon koji... Od 1990. godine, maltene. Vama odgovara haos u pravosuđu, i zbog privatizacije i opšte drpačine koja je zavladala kada ste vi došli na vlast.
I sada ovo tendenciozno radite. Na ovaj način se vređa sudstvo kao pojam. Zamislite, danas se raspravlja, možda će danas i da se donese ova odluka o prestanku sudijske dužnosti, a čovek dve godine ne ulazi u sud. I to ste tendenciozno smislili, da se ogade i sudovi i pravosuđe i sve, jer jedino tako možete da rasturite državu, a vi ste na tom putu.

Gospođo Đukić-Dejanović, ja bih vas zamolio, jer ako to uradi Boško Ristić od toga neće biti ništa, da postavite pitanje i tražite odgovor od predsednika Vrhovnog suda Srbije da li postoji u Vrhovnom sudu Srbije neki sudija koji je ispunio uslove za odlazak u penziju pre šest meseci, sedam meseci, dve godine i da još uvek radi kao sudija.
Kada budete dobili odgovor na ovo pitanje onda ćete znati koliko je gospodin Ristić bio iskren za ovom govornicom. Nemojte da se začudite ako dobijete odgovor da postoji sudija koji ispunjava, ili je odavno ispunio, uslove za penziju, a da je i dalje u Vrhovnom sudu, da dolazi čovek na posao.
Nemojte da se iznenadite ako vam predsednik Vrhovnog suda kaže da je on možda član nekog vrlo važnog veća i da bi bilo vrlo teško da se on pomeri.
Sada da krenemo na samu suštinu. Prvo pitanje na koje treba da odgovorimo danas jeste da li mi možemo da donosimo ovakve odluke ako se ima u vidu da je Ustavom Republike Srbije regulisano, bukvalno rečeno, sve, kako prestaje dužnost sudijama i javnim tužiocima.
I, da li neko može da se poziva na Ustavni zakon, a tamo smo već prekoračili sve moguće rokove iz člana 5. Ustavnog zakona, tako da je i ono što piše u članu šestom izgubilo na svom značaju.
Jer, kada bi ono što piše u članu 6. Ustavnog zakona imalo taj značaj koji Demokratska stranka pridaje tom članu, onda bismo, praktično, mogli još 15 godina da budemo u situaciji da ne donosimo propise, odnosno zakone koji uređuju i statusni položaj sudija i organizaciju sudova, a da se uvek izbor i razrešenje vrši na bazi istorijskih zakona koji su pukim slučajem na snazi zbog člana 6. Ustavnog zakona.
Verovatno kod ovih kategorija tužilaca i sudija kojima prestaje funkcija na lični zahtev, ili zato što su ispunili uslov u pogledu radnog veka ili ako su ostvarili neko pravo, penzija ili čovek radi neki drugi posao, neće biti nekih problema jer neće biti oštećenja njihovih prava. Apsolutno sam siguran da je kod ove treće kategorije, gde je razrešenje zbog nestručnosti, nesavesnosti u radu, ova skupština na putu da učini nešto što je nezakonito, jer u Ustavu se tačno navodi koji organ odlučuje o prestanku dužnosti i o razrešenjima. Taj organ nije Narodna skupština.
Demokratska stranka je, od kada je uzela oblast pravosuđa, sve uništila, a to je počela već 2001. godine; te Živković, Boško Ristić... da ne ređam dalje. U jednom trenutku je odgovarala Leposava Karamarković, pa je onda Boško sklonio sa funkcije preko noći; pa su postavili Sonju Brkić, pala žena slučajno u Vrhovni sud, pa kad je trebalo da dođe Vida Petrović-Škero onda je baš Ristić sa Petrovićem u Odboru za pravosuđe osporavao sve i svašta, tako da je na kraju bilo stvarno čudno da li je uopšte završila pravni fakultet. Sada ne smeta Bošku Ristiću.
Sećate se, pre godinu dana je jedna gospođa, sudija Vrhovnog suda, obavestila javnost da je neko falsifikovao njen potpis na jednoj sudskoj odluci. Mislim da je gospođa Drecun u pitanju. Sećate se da je pre nekoliko meseci sudija Veća za ratne zločine tiho i elegantno sklonjena iz tog veća, po nalogu Nataše Kandić. Radi se, čini mi se, o Gordani Božilović, sudiji. Pa naravno, doveli su ono što je pogodno, što može pod kontrolom savetnika američke ambasade za pravna pitanja da rešava i da odlučuje. O mandatima Specijalnog tužioca za ratne zločine, Republičkog javnog tužioca da i ne pričam, to se sve zna. Naravno, nije kriva Srpska radikalna stranka, kriva je Demokratska stranka, kriv je Boris Tadić.
Možete vi ovde da glasate rukama i nogama, ali nećete promeniti utisak i činjenično stanje. Krivica je na vašoj strani. Čitav kompleks zakona iz oblasti pravosuđa treba da se donese. Nema predloga. Od 25 propisa, Ministarstvo se hvali da je u skupštinsku proceduru poslalo sedam. Setite se kad je donet Ustav Republike Srbije, setite se da je po članu 5. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije drugo redovno zasedanje bilo poslednji termin kada su morali da se donesu ti zakoni. Ali je zato bio preči Zakon o Savetu za nacionalnu bezbednost, zato je bio Zakon o Ustavnom sudu, pa je opet došao prvi Ustavni sud, u jednom sastavu koji odgovara onima koji diktiraju kakve odluke treba da se donesu. Oni se sami javljaju, ovde ne treba prepoznavanje nikakvo. Sve je jasno.
Dakle, ako u 2008. godini ili pri kraju 2008. godine tumačimo sve ovo što je urađeno, onda moram da vam kažem da nije ispunjen uslov iz člana 161. Poslovnika za hitan postupak.
Za ovakve odluke nama uopšte nije potreban hitan postupak, jer član 48. Poslovnika propisuje proceduru kao što propisuju tu proceduru i odredbe Poslovnika koje regulišu uvrštavanje u dnevni red. Predlog ove odluke mogao je da se uvrsti u dnevni red svake sednice, nezavisno od zasedanja, ali ne, njima je potrebno da prikažu javnosti kako je to nešto hitno, kako je to nešto značajno, napumpaju tu situaciju da se ne bi čulo šta je pozadina svega toga.
Moram da vam skrenem pažnju na to da je prilikom izbora nekih sudija i nekih tužilaca pre nekoliko godina napravljena greška i ja sam primetio u ovim predlozima odluka za razrešenje da se ispravlja ta greška. Naravno, da me ne bi prozivali zašto ja pričam i identifikujem koje su to odluke, koje su to sudije i koji su to tužioci, ja ću to da preskočim. Verovatno je svima jasno kakva je operacija Demokratske stranke - dreče, kukaju i tamo gde ih ne boli, ali to mora da izgleda tako, kako oni pate, kako se sekiraju, kako po svaku cenu žele da se poštuju Ustav i zakon, a na svakom koraku i Ustav i zakon gaze. O tome koliko gaze Ustav i zakon ova dva dana javnost je imala prilike da čuje do detalja.
Nemojte samo da vam gospodin Ristić tumači Ustav i zakon, to je katastrofa za zemlju.

Naravno, pozivam se na članove 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Mislim da je ovaj poslovnik još uvek važeći i da je na snazi. Upozoravam vas i tražim da objasnite javnosti u Srbiji nekoliko činjenica koje su bitne za rad Narodne skupštine.
Jutros sam otvorio sajt Narodne skupštine i vidim tamo postoji prikaz, posebna kolona – Političke stranke.
Vidim da se u javnosti priča kako u Narodnoj skupštini sede i predstavnici neke političke stranke koja ne postoji. Ajd' što nije učestvovala na izborima, ali ne postoji ni u Registru političkih stranaka. Pa onda vidim da postoji neka poslanička grupa... To je potpuno suprotno Poslovniku. Došao sam do zaključka da ste, gospođo, vi, koja predsedavate Narodnom skupštinom, izvršili teške povrede Poslovnika, ali o tome ćemo verovatno uskoro, ako stavite na dnevni red onu tačku.
Ali, mislim da javnost u Srbiji treba da zna. U sali Narodne skupštine mogu da budu prisutni samo narodni poslanici, predstavnici Vlade i građani samo ako ih lično pozove predsednik Narodne skupštine. Ali, kada predsednik Narodne skupštine poziva građane da budu prisutni na sednici Narodne skupštine, onda oni idu gore na balkon i odande posmatraju. Vidite, u Domu Narodne skupštine, i kad su svečane sednice, kada se pozivaju predstavnici diplomatskog kora, oni idu na balkon.
Mogu da shvatim da neko ne plaća TV pretplatu pa ne može da gleda televiziju, pa mora da dođe, da bude prisutan i vidi šta se dešava u Narodnoj skupštini. Ali, vodite računa, poprilično se skuplja materijala o tome da li je rad Narodne skupštine legitiman i legalan. Svakako da je pitanje ko je ovde u Narodnoj skupštini poslanik ne samo političko pitanje, već ono pitanje o kome svi građani Republike Srbije treba dobro da razmisle – da li su oni glasali za ovo.
Ajde što ste nekako formirali Vladu, prekrajajući izborne rezultate, ali sada, pokušavajući da stavite kamenče u cipelu SRS, vodite računa da niste stavili jedan težak kamen ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću.)
... kao omču oko vrata Borisa Tadića. Molim vas, odgovorite mi, šta se to dešava sa sajtom Narodne skupštine. Zašto je on neprecizan, pogrešan, nezakonit i da nije možda i on u funkciji prevare građana Republike Srbije?

Koristim pravo po Poslovniku i da vam odgovorim i da pokušam, ako mogu, da vam pomognem da to malo bolje shvatite. Na sajtu Narodne skupštine ima nekoliko prikaza. Jedan prikaz je ''poslaničke grupe''. Drugi prikaz su ''političke stranke u Narodnoj skupštini''. Taj drugi prikaz, gde su političke stranke, ne sadrži nešto što se ovde predstavlja kao politička stranka. Znači, vi apsolutno mene niste razumeli.
Ali, pošto ste sada pokušali da interpretirate nešto što piše u članu 23. Poslovnika, onda morate da shvatite jednu stvar – poslaničku grupu sačinjavaju lica koja su sa iste izborne liste i lica koja su pripadnici iste političke stranke. Ovde se termini ''politička stranka'', ''politička organizacija'' i ''grupa građana'' koriste samo da bi se napravila jasna razlika u odnosu na predlagača, odnosno na podnosioca izborne liste.
Zašto je rečeno da mogu i više od njih pet da naprave? Zato što, ako prođu neke liste sa brojem poslanika manjim od pet, daje im se pravo da kao miks više predlagača podnosilaca izbornih lista imaju poslaničku grupu.
Ali, ova situacija u Narodnoj skupštini nije ta. Ova situacija u Narodnoj skupštini je, gospođo, ona koja je bila sa Banetom Ivkovićem. Vama je vrlo dobro poznato kakva je to situacija.
Ova situacija je ona koja je ovde, u Narodnoj skupštini, kada je donošen Ustav Republike Srbije, osuđena od svih političkih stranaka i svih prisutnih u Narodnoj skupštini. A ta situacija je da ne može neko da uđe u Narodnu skupštinu preko jedne izborne liste, a da posle izvesnog vremena, tobože zbog samostalnosti poslanika, formira neku drugu listu, neku drugu poslaničku grupu ili neku drugu političku stranku. Bio je neki ''dika'' - metodika jedan, a sada imamo metodika dva.
Što se tiče morala, ovo nije prvi put u istoriji radikala da se ovako nešto dešava. I krajem 19. veka postojao je neki Pera Todorović, pa se zaplašio kada je bila Timočka buna i onda je dvadeset i nešto godina radio protiv Nikole Pašića. Verujem da to vrlo dobro zna ovaj "konzul od Nikaragve".
Znači, gospođo, u teškom ste prekršaju, u teškom kršenju Poslovnika i u teškom kršenju svega onoga što su građani Republike Srbije odlučili.