Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7321">Zoran Krasić</a>

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka

Govori

Pozivam vas da uzmete Poslovnik, da pročitate šta piše u članu 27. Poslovnika. Odnosi se na obaveze i dužnosti predsednika Narodne skupštine, a u našem slučaju i na sve one koji predsedavaju sednicom Narodne skupštine.
Tu je zapisano o čemu sve treba da se stara, a da ne ostari, šta treba da vodi računa, a da ne ostane dužan i šta treba sve da radi predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine. Naravno, stoji nešto što treba da znači duh tolerancije i parlamentarizma.
Ali, to je nemoguće u Srbiji otkada je DS na vlasti. Evo na nekoliko primera ste videli kako to izgleda u lokalnoj samoupravi. Nema poštovanja izborne volje naroda, nema ni Gonzalesa doduše, nekada je dolazio zbog vas i Gonzales brzo da završi neki posao, ali ono što sve nas treba da zabrine, a pogotovo građane Republike Srbije, jeste činjenica da više nema skrivanja u tome što se zove zamena teze.
Svojevrsna zamena teze je upravo ovo što radi DS u Narodnoj skupštini i uopšte u Srbiji. Vrši opstrukciju na svakom mestu da bi dovršili destrukciju zbog koje i postoje i da bi uništili Srbiju. A da se to navodno ne bi primetilo, e dajte kriva je opozicija. Kriva je opozicija što je danas sunce, kriva je opozicija kada u novembru ili decembru padne sneg, kriva je opozicija za sve. Dobro je, znači da je opozicija jaka.
Trenutna situacija je otprilike ovako: 108 poslanika predlaže nešto, a sa ove strane nema čak ni 124. Zato je potreban odmetnuti Čeda od DS kako bi dao neki kvorum, da bi ovi mogli da glume neku vlast. Vlast nije u Narodnoj skupštini, vlast je preko puta kod Borisa Tadića.
Naravno, vi ste u stanju da nonšalantno sedite ovde, jer to se vas ne tiče, jer vas uostalom niko i ne pita za sudbinu ove države, kao što vas nije ni briga šta se dešava u Haškom tribunalu, gde se jedna maestralna odbrana, antologijski značajna, devalvira na takav način što se nameće advokat, jer se zna da Vojislav Šešelj to neće da trpi, jer se zna da će da se odluči za štrajk glađu i onda se zna da ćete vi da kažete, kao što ste više puta rekli, jer ste vi njihove marionete, da završimo tu priču do kraja.
Vodite računa šta radite, vodite računa kada ste prisutni u ovoj zgradi Narodne skupštine da negujete duh tolerancije i parlamentarizma. Vodite računa da zastupate interese građana i vodite računa, samo još dve sekunde, jedva čekam da krene rasprava o ovoj tački dnevnog reda.
Požuri kući ako se žuriš, nemam ništa protiv da ideš kući. Slobodno idi kući, ja te ne držim uopšte. Nemam nameru da te držim, zapali kući što pre. Ne da zapališ kuću, nego idi kući.
Naravno, pošto sam poznat po tim stvarima, preskočim u DS i uzmem stenogram šta to priprema Božidar Đelić za nas. Evo vidite jedna tačka koja kaže - potpisali smo SSP na srpskom jeziku ćirilicom i tako uneli svoj nacionalni identitet i kulturno nasleđe u Evropsku uniju. Znači, identitet i kulturno nasleđe.
Pozivam se na one članove Poslovnika koji uređuju mogućnost spajanja rasprave po tačkama dnevnog reda. Ovo nije prvi put da DS predlaže spajanje rasprave povodom tačaka dnevnog reda koje su međusobno nespojive.
Ali, ono što nas obavezuje, a moramo da kažemo, da bi javnost znala o čemu se radi, to vezivno tkivo koje je zajedničko za ove tačke dnevnog reda, čija rasprava treba da se objedini, jeste pre svega novac, pare i mogućnost da dotični još jedanput zaradi 11 miliona evra kroz neke usluge, neke mogućnosti ili knjigovođa onoga što je na odmoru.
Zato je neophodno da rasprava povodom svake tačke dnevnog reda traje pet sati, da se čuju svi argumenti, pa da se čuje da li je možda i tačno ovo što je gospodin Jovanović rekao da se plaća kamata na obećanje, jer ako kredit nije uzet, a plaća se kamata, onda je u pitanju neko obećanje.
Mislim da posle ove rasprave povodom ovog predloga o spajanju rasprave za deset tačaka dnevnog reda Narodna skupština ima obavezu da odbije ovaj predlog i da se o svim predlozima zakona vodi pojedinačna rasprava, kako bi građani Republike Srbije napokon saznali šta je prava pozadina.
Očigledno da je vezivno tkivo nešto što se zove evro, jer otkad je došla DS na vlast u Republici Srbiji promovisana je logika - može sve, samo dajte pare iz inostranstva. Pod kojim uslovima, koliko će to da košta, da li država može da se zadužuje toliko, nije bitno. Građanima je instalirana zamisao o tome: sada je prilika, zgrabi, sada ćemo da iskoristimo itd.
Mislim da posle ove današnje rasprave postoji obaveza Narodne skupštine da se pojedinačno rasprave svi ovi predlozi zakona i mislim da to s pravom građani očekuju od nas, a da vidim ko će da glasa za spajanje ovih tačaka dnevnog reda.
Zahvaljujući ovom televizijskom prenosu verovatno će građani Srbije imati prilike da čuju nešto što neće moći da pročitaju u novinama, s obzirom da je mrak postao žute boje i teško će da se vidi šta se dešava.
Naravno da je ovo vreme za Vojislave, a ne za Borise ili za onog Božu derikožu i za ove druge. Naravno da je vreme za Vojislave, a ne za nekog manijaka Tadića. Umoljavam vas da se informišete pre nego što uzdahnete, nadimak manijak Tadić se odnosi na Ranka Tadića, a ne na Borisa Tadića.
Meni je prosto neshvatljivo, zar vi stvarno tako doživljavate svog predsednika. Ranko Tadić, nadimak mu je manijak, švercer, eno ispod kreveta još ima prislušnih aparata; i on sve sluša u Srbiji, i strane diplomate, političare, biznismene i naravno preko nekih ljudi obaveštava brata od strica i onda je on u mogućnosti da sklopi nesklopivo.
No, da se vratimo na ovu temu zato što je vreme za Vojislave, a ne za Čanke, opanke i druge. Sudeći po onome što je napisano u Ustavu Republike Srbije i u Poslovniku Narodne skupštine predsednik Republike, ne manijak nego Boris Tadić, bio je u obavezi da po Poslovniku napravi predlog. On je nama dostavio taj predlog.
Predlog ima četiri pasusa. Prvi i poslednji pasus se odnosi na nešto što je poziv na ustavni osnov, a ovo drugo što treba da bude, treba da bude obrazloženje zašto predsednik Republike predlaže gospodina Cvetkovića da bude kandidat za predsednika Vlade. I kad se nešto obrazlaže, onda treba da nas neko ubedi.
Čime je pokušao, ne manijak Tadić, nego Boris Tadić da nas ubedi? Pokušao je rečenicama, molim vas uzmite vaše primerke, pošto u ovom sazivu je prosto postao manir čitanja onoga što je već na stolu. Pre nekoliko dana Ratković nam je pročitao ceo zakon, danas kandidat za predsednika ceo svoj ekspoze. Znači, Demokratska stranka se vežba čitanjem.
Sad ću malo da vas malo pomognem u tome. Znači obrazloženje, iza tog obrazloženja se krije evropska perspektiva, evropska budućnost, Evropa zdaj itd. Obrazloženje za gospodina Cvetkovića je - kao kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije predlažem gospodina Mirka Cvetkovića, tačka. Druga rečenica - smatram, on smatra, da gospodin Mirko Cvetković poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade.
Izvinite, molim vas, u Ustavu ne postoje kriterijumi, koji su to stručni i koji su to lični kvaliteti. S obzirom da je od 2001. godine na neki način u vlasti i da je sa, nema mi ga, moj Vlahović, pola Srbije je prodao, verovatno ga je to kandidovalo ili je to ta karakteristika koja je neophodna, to je ta karika koja nedostaje. I što reče pre neki dan gospodin Cvetković - imamo problema sa budžetom jer ništa nismo prodali ove godine.
Imamo problema, nismo ništa prodali. Vidim da je Šutanovac opravdano odsutan, verovatno prodaje neku kasarnu ili pretposlednju pušku koju imamo. Nije ovo šala.
Naravno, neću da se bavim vašim programom, vašim ekspozeom, to je literarni sastav za mlade dame koje se prijavljuju na fakultete itd. Ljudi, nema ništa od ovoga. Ovo je po sistemu drži vodu dok majstori odu.
Ovom zemljom vlada i hara Boris Tadić. On će biti predsednik Republike, on će biti predsednik vlade, a gospodin Cvetković je neka kolateralna stvar, koja tu ide kao kohezioni faktor koji nešto okuplja, da se još malo dok ljudi žive u utopiji evrobudućnosti, evropske perspektive ... Oli Ren lepo kaže, kakav sporazum o pridruživanju, da li je neka država iz Evropske unije ratifikovala sporazum. Nije.
Na tom sporazumu su neki dobili dobar broj glasova i naravno, po ko zna koji put, uspeli da prevare birače u Srbiji. Da li ova vlada može da ostvari ovo što je napisano? Znaju oni da ne mogu to da ostvare. Zašto? Zato što ako gospodin Boris Tadić nešto poželi da uradi, pa ne može, mlada damo, onda nastupaju veliki državni problemi.
Koji su to problemi? Da virus ne zahvata tajkune, pa dobiju kijavicu, pa oduvaju i DS i Borisa Tadića. To je prava politička realnost ove Srbije. Sada imamo zamenu teza, nećemo priznati nezavisno Kosovo i Metohiju, a za Kosovo i Metohiju borićemo se iz Evropske unije, a Evropska unija kaže biće to 2021, a možda i 2071, a verovatno nikad. A šta u međuvremenu?
U međuvremenu ćemo da kažemo najvažnija stvar su penzije, važne su, to ne sporim; u međuvremenu je najvažnije ko je opredeljen za evropsku budućnost, ne znam zašto je to toliko važno pošto ovo nisu bili izbori za parlamentarnu skupštinu Evropske unije.
Koje su to evropske vrednosti? Pa, izađe jedna gospođa, dve-tri iz DS, ošinuše po osmogodišnjoj vladavini DS, bio sam prezadovoljan. Kad sam Nadu slušao, bio sam prezadovoljan. Rekao sam da Nada ispunjava neke uslove da bi mogla da bude i radikal. Tako lepo kritikuje.
Nema ga Milosavljević. Kako je on lepo izneo kritiku na račun DS u toku izborne kampanje. Mi smo ga na naš spot stavili, gde on priznaje šta je propušteno, šta nije urađeno, kako nije urađeno, zašto nije urađeno. Znači, kohezioni faktor i taj lepak, to što spaja, jeste Boris Tadić, jesu njegove lične pozicije i pozicije onih koji ga guraju da što više i što teže Srbiju osakati.
Na kraju, kolege iz DS, da vas samo podsetim kako je izgledala sednica vašeg Glavnog odbora. S obzirom da je bilo malo natezanja oko toga s kim, kako u koaliciju, gospodin Tadić je došao i lepo rekao - vi, ako hoćete da budete poslanici, morate da me slušate; vi, ako hoćete da bude i dalje ministri, i da vozite kola i da imate sekretarice, morate da me poslušate; a vi tajkuni, ako hoćete da i dalje imate ove pare da ne biste išli u zatvor, morate da me poslušate. To je ta vlada koju formiram i svi morate za nju da glasate. To je novi diktator Boris Tadić.
Izvinjavam se što se ponovo javljam, ali gospodin Mirko me je mrko pogledao pa sam se presekao, pa sam zaboravio onu vrlo važnu stvar. Koristim pravo po članu 226. našeg poslovnika, jer smatram da je potrebno da se da jedno objašnjenje i to očekujem od rukovodstva Narodne skupštine u ovom velikom sastavu, ali da ne koristite usluge gospodina Čiplića, on je poznat po tim svojim uslugama.
Vidite, postoje odredbe Ustava, postoje odredbe Poslovnika Narodne skupštine i imamo faktički činjenicu da se šest narodnih poslanika bira za članove Vlade. Namerno kažem članove Vlade, koristim pravu formulaciju iz Ustava i Poslovnika.
Prošle godine je bila jedna vrlo čudna situacija, kada su Dušan Petrović i čini mi se Milan Marković i još neki sami za sebe glasali. To je nekako prošlo, izazvalo je veliku pažnju u javnosti i neka tumačenja itd. Bilo bi dobro, pre nego što dođemo do tog čina, da te stvari na neki način se rasprave da bi poslanici znali kako da se glasa, a stičem utisak da je skupštinska većina vrlo tesna, evo vidim da je čak i Riza Halimi napustio, ni on ne daje tu koalicionu podršku.
Mislim da bi bilo dobro da neko obavesti neuke poslanike, jer u ovoj skupštini otkad je DS na vlasti imamo sve i svašta, pa su Hiber i Lilić bili i u zabludi pravnoj, iako su profesori na Pravnom fakultetu, ali bili su u zabludi. Doduše, to je razrešio Boško Ristić. U ovoj raspodeli nisi sagledan, šta da radimo.
Postoje dva krupna razloga zašto sam se javio i pozvao se na povredu Poslovnika. Prvi razlog je što još nisam dobio obaveštenje, ne samo ja nego i poslanici i javnost u Srbiji povodom jedne napomene o tome ko će da glasa danas.
Nisam dobio objašnjenje i ne znam kako ljudi mogu da vrše funkciju narodnog poslanika ako unapred ne znaju koji sistem vrednosti, a svi se pozivate na neki sistem vrednosti, važi danas prilikom glasanja. Da bih ispunio formalni uslov, da ne bih dobio opomenu i da mi ne biste uzeli cipele sinu, moram da navedem da, osim člana 183. Poslovnika Narodne skupštine, mislim da je grubo u najavi povreda i člana 127. Ustava Republike Srbije.
O čemu se radi? Mi u ova dva reda na početku imamo kandidate za članove Vlade, ali imamo i neke ljude koji su istovremeno poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Smatram da onaj ko sa mesta narodnog poslanika promeni status i bude kandidat za člana vlade, ne bi mogao i ne bi smeo po Ustavu Republike Srbije da glasa sam o sebi.
O čemu se radi? Radi se o tome da član 183. našeg Poslovnika ukazuje na obavezu da je onaj ko predlaže predsednika vlade dužan da dostavi i obrazloženje, a ovde nemamo obrazloženje, da je potrebna saglasnost budućeg, odnosno kandidata za predsednika vlade, ali mi nemamo saglasnost kandidata za članove vlade. To je verovatno nedostatak Poslovnika, ali, o tom–potom, kada Boško Ristić bude menjao u jednom od svojih stanova ovaj poslovnik, verovatno će i ovo imati u vidu. Ali, sa gledišta ove Narodne skupštine, potpuno je nemoralno da čovek glasa o sebi.
Mi ćemo danas imati šest potencijalnih kandidata za članove vlade koji će možda, ukoliko se obezbedi kvorum, biti izabrani tako što su glasali za sebe. Mogu da razumem ovog diktatora Tadića, nije manijak, da se ne ljutite odmah, jer on se ne obazire na izbornu volju građana Republike Srbije, on je dužan da prekroji tu volju, uz podršku svojih prijatelja iz inostranstva, a to su upravo oni koji su bombardovali Srbiju i G 17 plus uporno je izračunao da je šteta 32 milijarde dolara, ako se dobro sećam, a mislim da se dobro sećam, jer je predsednik te komisije ispred G 17 bio Predrag Marković, sada vrlo uspešan član upravnog odbora "Telekoma".
Ništa on nije kalirao što nije narodni poslanik, tamo se daleko više prima. Znači, mora Narodna skupština nekoliko odluka tehničke prirode da donese pre nego što bi se glasalo o izboru ove vlade.
Javiću se ponovo, nema problema.
 Do sada je SRS, kad se posle izbora pravi neka nova vlada, obično imala neko razumevanje za novu koalicionu vlast i često smo znali da kažemo kako će da izgleda broj ministarstava i koje će nadležnosti da budu u ministarstvu. To je stvar koalicionog dogovora i nove vlasti, pa i nismo se baš mnogo mešali kako izgleda Predlog zakona o ministarstvima i nekada davno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Međutim, sada, a to je poprilično posle novog Ustava, smatramo da smo u obavezi da se mešamo i na neki način da ukažemo i da iznesemo svoj stav povodom uopšte ideje šta sve treba urediti jednim zakonom o ministarstvima.
Bez obzira što je gospodin Ratković, trenutno odsutan, verovatno pije vodu, s obzirom da je sat vremena čitao zakon i načinio tešku povredu Poslovnika, jer na kraju nije pročitao imena svih potpisnika Predloga zakona, ali uspeo je to da procedi na način da ga niko ne razume i da ga niko ne shvati. Sada, pošto imam malo godina više i imam neko iskustvo, znam kada DS teži ka preciznosti, opširnosti, da se krije neka velika podvala. Naravno, kada je u pitanju DS podvala je na prvom mestu, a kolateralna šteta je nešto dobro.
Da krenemo prvo od toga da li postoji ustavni osnov. Vidite, strana 29, dotle je došao u čitanju zakona gospodin Ratković. Oni su naveli da je ustavni osnov za ovo što predlažu član 97. i jeste, ali to je samo jedna trećina.
Kada su dalje tražili šta bi to mogao da bude ustavni osnov za jedan ovakav zakon pomenuli su član 107. Međutim, tu su promašili temu, jer član 107. Ustava Republike Srbije reguliše ko može biti predlagač zakona.
Sada, demokrate zaključuju - ako nam Ustav dozvoljava da budemo predlagači zakona onda taj zakon naravno ispunjava sve ustavne uslove i naravno, po definiciji, čim je iz Demokratske stranke, to je demokratsko i to mora biti ustavno. Naravno 10:0 je u Ustavnom sudu i sve mora da bude ustavno.
Šta su onda dalje pogrešili? Pa pogrešili su što nisu malo pogledali šta piše u članu 99. Pogrešili su i što su pogrešno shvatili šta je napisano u članu 135, a kada su došli do člana 136. onda su zaboravili gradivo. To je onaj član koji suštinski treba da bude ustavni osnov za jednu ovakvu ekskurziju u vremenu i prostoru, koja se zove - nova vlada, nova vlast, Solanino jato.
Zakon o ministarstvima bi morao, pored toga što treba da ispunjava te ustavne kriterijume, da bude i propis koji na celoviti način reguliše nešto što se zove delokrug, nadležnost i organizacionu strukturu državne vlasti. Zašto? Da bi oni koji vrše vlast znali dokle je čija međa u vršenju vlasti, sa gledišta poslova koje rade da se ne bi mešali u tuđu oblast, ali i da mi znamo kao poslanici kako da ih kontrolišemo i narod da zna ko je nadležan za koje pitanje.
Da ne bi bilo improvizacija u pogledu organizacije državne vlasti države koriste nekoliko načina regulisanja. Imamo države koje Ustavom precizno definišu broj ministarstava, pa čak i nazive ministarstava, pa definišu i okvire njihovih nadležnosti, prepuštajući zakonima da se eventualno to malo preciznije uredi. Imali ste prilike od jednog mog prethodnika da čujete da u nekim državama postoji 14, 17 itd, ali Ustavom propisan tačan broj ministarstava.
Mi radikali smo zastupali to prilikom donošenja novog Ustava Republike Srbije.
Nije nam prošlo, pa je kao rezultat toga i ovakav izgled člana 135. i svih ovih odredbi o Vladi Republike Srbije, kao delu izvršne vlasti.
Tu su 24 ministarstva. Kada se pročita ovaj predlog zakona, onda bi u 24 posebne oblasti trebalo da budu skoncentrisane srodne grupe poslove, zato što je u pitanju državna uprava. Znam da ovde ima i profesora koji se bave tim pitanjem i znam da oni neće da se jave da diskutuju. Zašto? Zato što svoju profesiju vrlo lako ima da zgaze da bi se očuvao koalicioni dogovor, da bi on zaživeo.
Zbog toga imamo ministarstva, ako to sada tumačimo prema broju strana ili broju redova, od desetinu redova ili pola strane, ili jednog pasusa, kako hoćete, ali imamo i onih omnibus ministarstava, u kojima se, po definiciji koja se koristi za grupe poslova, svrstavaju istovremeno i babe i žabe, i vatra i voda itd, pa i ono što je nespojivo.
Imaćemo ministarstava, a na bazi iskustva koje moramo svi da konstatujemo, gde je jedan ministar, pa bogami desetinu državnih sekretara. Već kad je u pitanju broj pomoćnika ministara, tu se može pričati i o vodovima i o četama, jer je to ta formacija koja je moderna zadnjih 10 godina. Sistematizacije poslova i radnih zadataka na svim mestima se definišu prema vojnoj strukturi.
Naravno, svako ovo ministarstvo u budućnosti biće parcelisano odgovarajućom količinom novca, jer je novac jedino merilo za političku moć. Tako ćemo imati i one koji sami nikada ne bi prošli cenzus, da zagrabe značajan kolač, pa se tu nalazi sve i svašta. Imaćemo i ekskluzivno pravo da uživamo u radu dva ministra - jednog koji vodi kapitalne investicije, a jednog koji razmišlja kako da se potroše Karićeve pare, to je ovaj NIP.
To je ovo što je do sada bila Kancelarija. To se toliko namnožilo sada, da će to biti posebno ministarstvo za potrošnju para i raspodelu para prema potrebama opštinskih i gradskih odbora Demokratske stranke, da bi se okončale neke neophodne investicije radi zamazivanja očiju građanima, kako bi eventualno i na sledećim izborima došlo do nekih prevara, ili straha, ili ko zna čega.
Naravno, neću da idem u detalje povodom ovih loše sročenih grupa poslova u okviru nekog ministarstva. Ima vremena kada će o tome da se priča zbog velikog broja amandmana, ali bih vašu pažnju skrenuo na nešto što se nalazi na strani 18, podsetite gospodina Ratkovića, to su poslovi zajednički za sva ministarstva - tu se nalaze tri člana.
Ti poslovi koji su zajednički za sva ministarstva u suštini znače - svako ministarstvo u Republici Srbiji vodiće svoju nezavisnu spoljnu politiku. Moram da vam kažem da toga do 2000. godine nije bilo u ovoj našoj zemlji i moram da vam skrenem pažnju da tako nešto ne postoji ni u jednoj zemlji na zemaljskoj kugli.
Zašto? Zato što za te poslove postoji Ministarstvo inostranih poslova, koje koordinira i jedino nastupa prema inostranstvu, a ovde svaka vaška obaška - svako želi da ima priključak, kako sa domaćim građanima, odakle se uzimaju pare, tako i sa inostranstvom, gde treba da se putuje i da se potroše pare.
Ta tri člana bi morali da izbacite iz ovog predloga zakona. To je onako moj prijateljski savet. Jer u protivnom ova struktura državne vlasti, na kojoj insistira predlagač, koja bi trebalo da bude čvrsta, biće poput švajcarskog sira, pa ćete kroz ovo imati - finansiranje, počev od Nataše Kandić, Sonje Biserko i ovih velikih eksperata koji sa novim žargonom, novim rečima, novim sinonimima, stranim rečima pokazuju svoju odanost Evropi, a i sami znate što se tiče članstva u Evropskoj uniji to je tako daleko.
Samo vas podsećam da ste rekli - branićete Kosovo i Metohiju i Srbiju iz Evropske unije, a oni vam kažu - nikada nećete biti članovi Evropske unije. To u prevodu znači - vas baš briga za Kosovo i Metohiju danas, a sutra izaberite lokaciju prema kojoj ćete se na isti način ponašati.
Tu sam, između ostalog, da bih ovo žigosao, da bi građane unapred upozorio - šta se priprema na čelu Solaninog jata, na čelu sa Borisom Tadićem. Boris Tadić – veća šteta nego četiri sušne godine u Srbiji.
Mi retko izdvajamo mišljenja kada su neki predlozi zakona na odborima, ali sada smo morali da iskoristimo ovu priliku da se ogradimo od ovoga i da kažemo da sa ovim nemamo nikakve veze, jer radi se o tako teškim povredama, što i nije neko posebno čudo kada je u pitanju DS, jer kada može Solun, može Bodrum, može kvorum, ne može kvorum, sve teraj, samo drp sistem je konstanta. O čemu se radi?
Pokušao sam danas da im ukažem da ako već mora da se menja Zakon o Vladi, bilo bi poželjnije da se promeni nekoliko članova pre ovog 13. Mi ćemo sada, ako ova većina, a u to sam apsolutno siguran, bude usvojila ovaj predlog zakona i on postane zakon, imati totalnu diskriminaciju u Vladi.
Imaćemo predsednika Vlade, imaćemo jednog ili više potpredsednika Vlade, imaćemo još jednog od tih potpredsednika koji će da bude prvi potpredsednik – zamenik predsednika. Ovi što su pisali, valjda su negde u knjigama pročitali da postoji neka razlika kada se kaže zamenik predsednika i potpredsednik. Razlika postoji, ali tu razliku ne priznaje Ustav Republike Srbije. On u članu 125. stav 1. jasno definiše sastav Vlade Republike Srbije, kaže da Vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i ministri.
Da se sada vratim na ono što sam počeo. U tom obliku diskriminacije koji će posle ovog zakona da bude imaćemo i resorne ministre i portfeljne ministre. Znači, ovo Solanino jato pravi Vladu po sistemu: predsednik, prvi potpredsednik – zamenik, potpredsednici, resorni ministri, ministri bez portfelja. Ustav ne dozvoljava tu vrstu improvizacije, ali ići ćemo dalje kada dođe vreme, u načelu, da se priča o tome, ja sad iznosim samo stav zašto sam izdvojio mišljenje. Zato što smatram da je ovo duboko u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Drugo, u slučaju nerešenog glasanja, koristim tu terminologiju, pošto je to poznato, s obzirom na to da se pre nekoliko dana završilo prvenstvo u fudbalu, ovde je izrečena jedna teška neistina o nekom našem iskustvu sa donošenjem odluke u slučaju nerešenog rezultata. To se kod nas pojavilo prvi put prilikom donošenja odluke Saveznog ustavnog suda prilikom ocene ustavnosti Zakona o ekstraprofitu. Savezni ustavni sud je doneo odluku i rekao – toliko članova je suprotno Ustavu SRJ, ali 11 članova, za tih 11 članova nisu mogli da donesu odluku jer su se podelili glasovi, nerešeno, mislim da je bilo 11:11. Doneli su odluku da nisu doneli odluku.
U takvim situacijama, gospodinu Ristiću bih predložio, da, ako bude 12:12, ceo tim ima 11 plus jedna rezerva, da koristite rezerve, u slučaju nerešenog rezultata da idete na penale, znači, pucate penale da biste videli kakva je odluka doneta.
Drugi oblik odlučivanja jeste da vodite računa ko je glasao levom, a ko desnom rukom na sednici Vlade. Ako je glasao desnom rukom to vuče koeficijent 1,01, a ako je levom to je 1,0001. Molim vas, pozitivna iskustva Hrvatske, Slovenije; što niste uzeli Grenland, Island, Papuu ili šta još drugo. Koga vi mislite ovde da maltretirate u ovoj skupštini sa silnim inovacijama poput, nema ga više, onaj – šta je nespojivost funkcija, a šta je sukob interesa. Jadnik, pobrkao temu, dobio bi jedinicu samo zato što je pobrkao temu.
Ne želim da zloupotrebljavam ovo vreme, pošto imamo sasvim dovoljno vremena da objasnimo. Nije dobro kada se piše predlog zakona po sistemu – jedan član u jednom stanu, drugi član u drugom stanu, pa se pobrkaju članovi i onda ispadne papazjanija. O tome ćemo kasnije.
Verovatno ću za ova tri minuta uspeti da vas ubedim zašto ne valja ovaj predlog zakona. On ne valja, a mene uopšte ne bi iznenadilo da budući direktor Zavoda za udžbenike, gospodin Albijanić, objavi sabrana dela gospodina Boška Ristića, visokoumne predloge zakona, zajedno sa amandmanima kojima se gazi Ustav Republike Srbije na najgrublji mogući način.
Za ovo što se predlaže, u stvari, ne postoji ustavni osnov. Postoji ustavni osnov u smislu ovlašćenja Narodne skupštine da putem zakona uredi neku oblast, a to je pitanje Vlade. Međutim, ustavni osnov treba i materijalno-pravno tumačiti sa gledišta rešenja koja se nude izmenama i dopunama ovog zakona. Kada to sada posmatramo, a to je sadržina i suština predmeta ovog zakona, onda je to bez ustavnog osnova. Zašto? Zato, što se proširuje nešto što je Ustavom ograničeno i ne može nikako da se širi.
Ako pogledate Ustav Republike Srbije videćete da je Vlada, kao vrh izvršne vlasti, kolegijalni organ.
Ustavni koncept omogućava predsednika Vlade, jednog ili više potpredsednika, a broj potpredsednika utvrđuje Narodna skupština prilikom izbora Vlade, kao i broj ministara bez portfelja koje, takođe, utvrđuje Narodna skupština prilikom izbora Vlade, znači, pored predsednika, potpredsednika, jednog ili više, i ministara – to je Vlada. Ona nema zamenika predsednika, kao što i Narodna skupština nema zamenika predsednika Narodne skupštine, zato što kod tzv. kolegijalnih organa ne postoji zamenik, može da postoji samo potpredsednik.
Kod individualnih rukovodnih organa kao što je direktor preduzeća može da postoji zamenik direktora sa gotovo identičnim ovlašćenjima kao što ih ima direktor, ali se ona aktiviraju pod određenim uslovima koji se regulišu osnivačkim aktom ili statutom preduzeća. Sada ako primenite tu analogiju, odnosno ako se u pravu primenjuje analogija onda se napravi velika greška. To je prva stvar zbog koje praktično ovaj prvi član treba što pre da zaboravimo, da nije ni predložen.
Što se tiče ove druge izmene – to je izmena kako da se donese odluka kada se pomešaju karte, pa rezultat glasanja bude nula prema nula. Ako bi opet krenuli onom logikom koja je rukovodila izvestioca predlagača o ovom zakonu onda bi praktično u ovoj Narodnoj skupštini po toj istoj logici u slučaju glasanja 125 prema 125 glas predsedavajućeg bio odlučujući, pa bi se navodno donela odluka. Na sreću, tada se ne donosi odluka. Nerešeno glasanje znači da odluka nije doneta. Ovde se daj primat jednom načinu glasanja.
Međutim, ako se glasa tajno, onda bi stvarno bilo vrlo interesantno kako bi utvrdili da je glasao predsednik Vlade i da je doneta odluka u slučaju nerešenog glasanja? Zato sam se na početnu malo i šalio pa sam rekao – da se izvode jedanaesterci tako što bi na golu bio predsednik Vlade, potpredsednici bili sudije koji nameštaju lopte, a ove ekipe sa nerešenim rezultatima se trudili da daju što više golova i tako bismo došli do rezultata kako je Vlada napokon odlučila. To nam je dala naša demokratija na čelu sa DS, a molim vas, nju prepoznajete pre svega po tome – da se na svakom ćošku na svakom koraku, gde god postoji bilo kakva mogućnost Ustav ne samo gazi, nego i cepa i naravno ljude se prave kao da Ustav i ne postoji.
Verujte, što se tiče ove koalicije za njih Ustav neće ni postojati, jer on njih ograničava i ovde Ustav ne promoviše taj tip demokratije, a taj tip demokratije znači – sve je normalno, sve je demokratsko ukoliko je to rekao Boris Tadić.
Ukoliko Boris Tadić kaže da to nije u skladu sa Ustavom, nije demokratski to ne sme više da postoji i to je ova strana koja to treba da podržava.
Naravno, Zakon o Vladi nije autonomno pravo onoga ko ima skupštinsku većinu zbog više razloga, a ja ću uzeti samo jedan koji je najvažniji za nas iz opozicije i za građane koji prate šta se dešava u političkom životu Republike Srbije. Mi moramo da imamo potpun zakon sa jasnim i preciznim odredbama, kako bismo mogli što efikasnije da vršimo kontrolu izvršne vlasti.
Ovakve igre i skrivalice, a vidim šta je rezultat ovakvog predloga zakona, odnosno rezultat ovakvog predloga zakona jeste faktičko stanje – u ovoj tehničkoj Vladi imamo predsednika, imamo jednog potpredsednika sa pretenzijama da nadvisi predsednika. Govoriću samo još dve sekunde. To pozitivno desetomesečno iskustvo vršenja vlasti od strane DS gotovo da je u ovoj kombinatorici koalicije došlo kao melem na radnu da proguraju ono što odavno imaju namere da proguraju, a to je, na svakom koraku zgaziti Ustav.
Ovaj način kako je neko prevario gospodina Krkobabića da odredi nastavak konstitutivne sednice spada u nešto što verovatno mora da uđe u anale srpskog parlamentarizma.

Šta se desilo? Desilo se da onog momenta kada je idejni tvorac ovakvog nastavka sednice shvatio da se 14 narodnih poslanika nalazi u Strazburu, da desetak njih treba da bude u Budvi na službenom putu, da su se stekli uslovi da se nastavi preko dana noćni deo nečega što je dogovoreno.

Naravno, ispada ovako za javnost da je ni kriv, ni dužan, trenutno predsedavajući, prihvatio da učestvuje u jednoj manipulaciji, a ona se zasniva na sledećem. Mislim da bi bilo dobro da pogledate Poslovnik. U Poslovniku postoji član 14. koji kaže - za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik koji je dobio većinu glasova prisutnih narodnih poslanika. Skupština je konstituisana verifikacijom mandata više od dve trećine narodnih poslanika.

Ako uzmete da su neki po službenoj dužnosti odsutni, da neki nisu dobili SMS poruku, ne samo zbog, podruma, Bodruma, Soluna i Ravne Gore – G17 PLUS sada više baštini Ravnu Goru, bar po sastavu, evo ga Senić, evo ga Verko, evo ga Banana, evo ga Mićko, još samo Ivana Dulić, ona će biti četnički major kod vas, verovatno, ništa ne zameram, izvinite, molim vas, samo podsećam šta to znači – ovde je teoretski bilo moguće da se predsednik Narodne skupštine izabere na način propisan Poslovnikom, a taj način izbora, kako je naveden u Poslovniku, u suprotnosti je sa članom 104. stav 1. u kome je zapisano - Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika bira predsednika ili jednog ili više potpredsednika Narodne skupštine.

U ovom planiranom haosu, a naravno iza toga stoje demokrate, jer oni su poznati kao veliki ljubitelji zakona, naravno, počasni konzul od Nikaragve ih je učio, on je nekada u kratkim pantalonicama bio i na Golom Otoku, pa zna kako to ide. Znaju ljudi kako se otimaju imuniteti preko noći itd, sve da se završi preko noći, da se izabere predsednik Narodne skupštine, da se promoviše nov sistem vrednosti. Tri dana se treslo, četvrtog dana pada to sve u zaborav.

Međutim, kao što vidite, ovo čudo zvano mobilni telefon je proradilo, pa se skupio rekordni broj poslanika zato što su sigurno znali da je u pitanju neka podvala DS.

O čemu se radi? Ljudi, ako oćete u Evropu, morate prvo kvorum da napravite, znate, prvo kvorum se napravi, a mi mnogo kasnimo u Evropu zbog kvoruma. Mora kvorum da bude sve vreme zasedanja Narodne skupštine.

Morate da se borite za evropske vrednosti, da krvarite za evropske vrednosti, da nas ubedite. Šta je ovo? Neko ko se predstavlja da je predsednik Republike, najave ga tamo kao nekog gosta, a on pobegne nazad. Sada on beži od Evrope. Sve se nešto desilo čudno u ovoj zemlji.

Eno pre nekoliko dana kmeči onaj Vukčević i kaže prete mu ih Haga. Ko njemu sada preti. Njemu sada i Hag preti. Sve poremećen sistem vrednosti. Šta se to dešava. Da li ove junske vrućine? Šta je u pitanju?

Kao što vidite, gospodine Krkobabiću, ovo što vam poslanici ove strane ovde prigovaraju i traže od nekog objašnjenje, ne od vas, jer vi niste predsednik, nećemo da ulazimo u te detalje, ali očuvajte duh parlamentarizma.

Nemojte da vam bude idol u očuvanju duha parlamentarizma vršalica dužnosti predsednice Republike. To je bilo strašno ući u ovu zgradu dok je ta gospođa bila vršalica dužnosti.

Potrudite se malo da unesete duh optimizma, da porazgovarate sa predsednicima poslaničkih grupa, da se dogovorite, da uzmete ovaj poslovnik, da vidite šta je u tom poslovniku saglasno Ustavu, to primenite i neće biti nikakvih problema. Ali, kada se noćni dogovori sprovode danju, onda ispada da sneg pada ne zato što mu nije vreme nego da bi se videli tragovi.
Gospodine Krkobabiću, ova tačka dnevnog reda je ne samo inspirativna, nego je i poželjna, ne toliko zbog narodnih poslanika, pošto je njima sve odavno jasno, ali je ova tačka vrlo interesantna za građane ukoliko prate ovaj prenos, pa se obraćam malo više njima i molim da obaveste komšije, prijatelje, jer se nadam da će neke stvari posle ovog mog izlaganja da stave u svoj koordinatni sistem, da to orijentišu u vremenu i prostoru i da na osnovu toga zaključe gde je Srbija i kojim putem ona kreće u svetlu budućnost.
Mi smo nedavno imali te izbore i vidite na tim izborima su se građani opredeljivali upravo onako kako je to hteo Boris Tadić. Boris Tadić je podelio političku scenu Srbije tada na antievropske snage. Naravno, stavio je tu pre svega SRS, DSS, NS, stavio je tu i Socijalističku partiju i ove stranke koje idu sa SPS-om. Još je za njih rekao da su to retrogradne snage, tamna prošlost i tako dalje.
Građani su se opredelili, malo su se više uplašili nego što treba zbog Borisa Tadića, jer on obično viče kada priča i poziva u pomoć ove iz inostranstva, tako da je on bio na čelu te antisrpske koalicije. Jer ako je s ove strane antievropska, s ove strane može da bude samo antisrpska koalicija. Naravno, kampanja je išla nekako, u početku vrlo loše po te antisrpske snage, ali onda je u završnici došla ekipa iz inostranstva da to malo pojača, da se pojačaju pretnje i da se pribegne jednom lukavstvu koje se zasniva na potpisu.
Prvo smo imali potpis neke talijanske firme koja ne postoji, pa smo onda imali nastavak nečega, vidim evro-fanatike ovde da se ježe kada čuju ovo, nastavak nečega što je serija "Dinastija", kako da se dođe do Evrope.
Pre nekoliko godina je bilo - evo ovi nisu dobri, prekinuti su razgovori. Sećam se kada je Čedomir Jovanović bio potpredsednik one vlade, tada je neko ispred Evropske zajednice, mislim bivši guverner Singapura ili Hong Konga, rekao - kako da razgovaram sa Srbijom, nekog balavca mi poslali, ne zna šta je carina, carinske stope itd. Sećate se, bilo je u novinama. Imam za svakog od vas pres-kliping pa mogu da vam pokažem to.
Onda je krenulo, kao, mora da se pristupi pregovorima, pa prvo pregovori oko jednog sporazuma, pa kada su bili izbori da li će biti pregovora, neće biti pregovora, biće pregovora, prevariše se i uđe G 17 u Skupštinu.
Posle toga sledeći izbori, da li će biti nastavak, da se parafira taj neki sporazum. Imali smo opštenarodno slavlje zbog parafa. Ode jedan što je operisao u međuvremenu klempave uši da parafira tamo nešto i na bazi tog parafa prevariše građane. Pre mesec i po dana navodno potpisivanje i opet prevariše građane.
Ali, ne leži vraže, sve ove zemlje iz Evropske unije kažu - mi to da ratifikujemo, to nama ne pada na pamet. Onda onaj Oli Ren "Oli paprika" on kaže - to što je potpisano ne može da se primeni i nikada neće da se primeni.
Znači, priča o evropskoj perspektivi, o evropskoj budućnosti, to je nešto što čak ni vi evro-fanatici ne možete da uhvatite. Vi biste stalno da vatate tu evropsku perspektivu, ali nikako da je dovatite. Sutra nemamo ni ovog predsednika u Strazburu, jer ne mogu tamo da se nameste pitanja, a ima verovatno nekih nezgodnih pitanja.
Pre godinu dana smo imali tokom konstituisanja Narodne skupštine posebnu sednicu gde smo se izjasnili povodom Kosova i Metohije. Ovog puta ne možemo da imamo. Zašto ne možemo? Kako reče predsedavajući u jednom intervjuu - nemam ta ovlašćenja, a uostalom zašto bih to zakazao? Njemu odgovara Kosovo nezavisno, njemu odgovara ustav Kosova nezavisne republike.
Idemo dalje, počela kampanja tako što je SPS otišao na grob Slobodana Miloševića. Sada se verovatno jadnik okreće u grobu, kada je čuo šta se dešava i čijim glasovima neko postaje neki funkcioner. To su neverovatne stvari koje se dešavaju, ali računam da ću na kraju mog izlaganja da dođem do onoga šta je vezivno tkivo.
Naravno, ne mislim da je u pitanju 8. sednica i pomirenje. Evo zbog čega mislim da to nije tačno. Ako pogledate koaliciju koju je napravio Boris Tadić, tu se sve nalaze krvnici Zorana Đinđića. Da je Zoran Đinđić živ, nikada ne bi sa Vukom Draškovićem išao u koaliciju, sa Nenadom Čankom koji je gazio tablu sa RTS-om, ne bi mu palo na pamet da ide i da ne ređam dalje.
Uostalom, Demokratsku stranku sada vode neki ljudi koji nemaju baš neke veze sa Zoranom Đinđićem. To je jedan tajkunsko-mafijaški deo, drpaj, stigni što više možeš i završavaj posao.
Međutim, meni je izuzetno drago kada čujem ovolike izlive nežnosti, koji čak prevazilaze političku nežnost, kada je u pitanju Boris Tadić i njegove poruke upućene SPS. Meni je to drago. Zašto? To su poruke Borisa Tadića, koji kaže da je 5. oktobar velika greška, kako on to voli da kaže. On tom porukom kaže da je velika greška i Vidovdan 2001. godine, kada je kidnapovan i prebačen Slobodan Milošević.
On kaže da je velika greška i hapšenje 11 do 13 hiljada ljudi i izvinjava se ljudima iz SPS-a, jer je bilo i nekih ljudi iz SPS-a koji su u toj "Sablji", doduše "tupoj Sablji" bili uhapšeni. To su, moram da kažem, vrlo interesantne poruke. Međutim, u tim porukama ne vidim građane Republike Srbije.
Ono što sam siguran, svako ko je na prethodnim izborima glasao za listu SPS-a, on je glasao protiv Borisa Tadića, on je čak izašao da glasa da njegova apstinencija ne bi bila protumačena da demokrate smuvaju te izbore, a oni su vas tu prevazišli, i eventualno taj glas ode za Borisa Tadića. Znači, anti-evropski blok je dobio mnogo više glasova i osvojio mnogo više mandata i on ima obavezu prema biračima Republike Srbije, a tu podelu je napravio Boris Tadić. Anti-evropski blok ima obavezu da pobedi anti-srpski, jer su građani dali glasove i ove stranke su dužne da naprave vladu.
Ne može neko svoje političke interese, bilo lične, bilo stranačke, da stavlja ispred volje birača i nacionalnih interesa Republike Srbije. Ne pričamo zbog toga šta će se desiti, kako će ko da prođe na sledećim izborima, to nije bitno. To će svako da snosi svoju odgovornost.
Ali, ovde se desilo zahvaljujući nečemu, nekom vezivnom tkivu, nije Evropska unija, nije evropski put, jer od toga nema ništa i to svi znamo, ali neko voli da žvalavi, evro-fanatici, to su ovi ljubitelji Haškog tribunala, i mi sada imamo nešto nespojivo, a stoji zajedno.
Samo da vas podsetim, ni prošle godine neke stvari nisu bile spojive, pa su izdržale 10 meseci, ali se Srbija sunovratila, pa su neki proglasili Ustav, neki navodno dobili nezavisnost. Mi ćutimo, Narodna skupština ćuti. Zašto? Postoje teške administrativne prepreke poslovničke prirode.
Gde to Srbija ide? Da li kada ste ušli u ovu skupštinu imate to ovlašćenje? Šta možemo da očekujemo od buduće Narodne skupštine i ovako sklopljene skupštinske većine? Sve i svašta. Ne bi me iznenadile noćne sednice na kojima se skidaju imuniteti, jer imamo iskustva, ima tu poslanika koji su helikopterom dolazili preko noći da se skinu poslanicima imuniteti. Sada ga trenutno nema, izašao je, češlja brkove.
Šta imamo još? Imamo glasanje iz Bodruma. Tu su ti protagonisti. Imamo apsolutno nepoštovanje bilo kog propisa u zemlji. Ko je protagonista toga? Pre svega, Demokratska stranka. Praviti njima društvo u tome. Zbog kog vezivnog tkiva? Šta je vezivno tkivo? Šta je nešto što spaja nespojivo?
Vidite, mi sada u suštini imamo Solanino jato. Ovo da je Solana pravio, mnogo je korektnije i poštenije da se Solana kandidovao u ovoj zemlji, makar bi skinuo neki procenat glasova ovom evro-fanatskom bloku u Srbiji. Blok zvani "šarena laža".
Zahvaljujući tome što je neko prevario birače, dobio glasove, a sada imamo još dodatak zahvaljujući toj prevari, stekao je legitimno pravo da to da Borisu Tadiću. Svi znate, Boris Tadić na mestu predsednika Republike, to je veća šteta nego četiri sušne godine u Srbiji. Šta funkcioniše od države? Vojska, policija, gde su granice, gde Ustav počinje, a gde završava? Ali evropska perspektiva; pa uhvatite tu evropsku perspektivu nekako, stegnite je da ne pobegne, držite je, ali nemate kvorum.
Sada bih mogao da tumačim na drugi način ono što se desilo za proteklih nekoliko dana. To su neki ljudi u SPS-u zaključili da je 5. oktobar bio nužan i da je Boris Tadić u pravu, da su zaključili da je Vidovdan 2001. godine bio neophodan da se isporuči Milošević, da je hapšenje 11 hiljada ljudi bila slaba mera, trebalo je 350 hiljada ljudi da se uhapsi.
Šta mene tera da tako zaključujem? Ponašanje od izbora do danas, ponašanje u kome se ne vidi volja građana, ne vidi se volja birača. Najgora varijanta je kada vam Čedomir Jovanović daje podršku. Pričamo nešto o Kosovu, gospođa Pop-Lazić je pričala o nekim ciframa. Čeda Jovanović bi dao za džabe to, to je za njega balast. Mene bi lično bilo sramota da me podržava Čedomir Jovanović, sa takvim političkim stavovima. Gde se nalazi vezivno tkivo? Ko ga je obezbedio? Zar je moguće da je to vezivno tkivo koje pravi i spaja, zar je to taj super-lepak? Da vam objasnim jednu stvar.
Gospodin Nikolić je bio u Hagu da poseti Vojislava Šešelja, a gospođa Pop-Lazić, gospodin Delić i ja smo išli na neke razgovore oko nekih principa itd. Pojavio se, gospodine Krkobabiću, onaj peti princip, kako ste vi rekli, na kome ste insistirali. Mi smo rekli u načelu da prihvatamo, ali smo rekli - dajte prvo da vidimo oko formulacije, da ne bude baš odmah i rekli smo dajte da sagledamo odakle da se nađu sredstva pre nego što se promeni zakon.
Vi ste tada rekli, ne dolazi u obzir, biće tako. Sudeći po onome što je pisano ovih dana u novinama, vi ste kod Borisa Tadića promenili priču. Vi toliko niste uporni u zastupanju penzionera kao što ste navodno bili kod nas? Šta se to desilo kod vas? Vezivno tkivo.
Da li neko u ovoj zemlji može da pronađe taj super lepak koji je spojio to što ne bi moglo da se spoji?
Da je neko ošišao moje dete u školi posle 5. oktobra, ne verujem da bih mu ikada u životu rekao dobar dan. Prema meni je bio takođe neki progon, ali naišli su na rutave grudi, pa su pobegli. Ali ovaj progon koji su trpeli ljudi, i koje sam spasavao i ponosim se što sam ih spasavao i svakog ću da spasavam od vlasti koja se otela od naroda. Svakog ću da spasavam, bez obzira ko da je, ali to mi pokazuje da se u politici uvuklo nešto, a to je super lepak. Samo da znate, lepak koji stvara Havijer Solana - ne drži, taj lepak sve uništava.
Samo da vas podsetim, Havijer Solana je pritisnuo dugme da se bombarduje Srbija. Pa kako možete da hrlite u Evropu na čelu sa Havijerom Solanom? Šarena laža o evropskom putu, kao, kobajagi, evropski put postoji sa Tadićem, a ne postoji sa Nikolićem. Hajde još malo da se lažemo.
Gde to odlazi Boris Tadić u Evropu i u svet da se njegova reč toliko čuje, poštuje i da on može da promeni tok istorije? Ko njega doživljava kao ozbiljnog sagovornika? To vidite po novinama. Čak i ovi što rade u zgradi Predsedništva ne tretiraju ga kao ozbiljnog. Možda ga Idoli tretiraju ozbiljno, ali to je već možda neka druga tema. Da, da, to je neka druga tema i verovatno tu trebaju neke medicinske struke. Za to nisam ovlašćen, vrlo malo sam naučio sudsku psihijatriju, samo koliko mi je potrebno da shvatim problem. To je problem Srbije.
Problem Srbije je što se izborna volja građana Srbije ne poštuje. Onaj ko je hteo da glasa za Borisa Tadića, on je glasao i to se svelo na 67 poslanika. Usput da mu kažem da je 78 veće nego 67, pošto je on dva dana skakao kako je pobedio sve.
To je put kojim Srbija kreće. Da li mogu da budem saučesnik u tome - ne mogu, neću, ne želim i svakog ću da kritikujem ovde. Vi koji budete napravili vladu znajte da ova strana, u ovom delu od 79 poslanika SRS, žestoko će da vas kritikuje, ima osnova za to. Mislim da su neki pogrešno protumačili svoje glasove. Tu nema uvređenih, nema tu ucveljenih, nema tu ljubomornih.
Smej se, smej se, nema ljubomornih. Zašto nema ljubomornih? Zato što se smeješ na ono što si pričao pre sedam-osam godina baš ti - o izbornoj volji građana, da je to svetinja, da to treba pravilno da se protumači, da to treba da se poštuje. Naravno, nema ljubavi, postoje ti politički interesi.
Ali ako je politika, kako kažu, umetnost mogućeg ili ta suštinska vrlina, vrhunska vrlina da čovek uspe u nečemu, kažite mi vi koji ste napravili ili koji ćete da napravite ovu vladu, u čemu se ogleda ta vaša umetnost i šta je predmet vaše umetnosti - opet neki lepak Havijera Solane. U čemu se ogleda uspeh?
Samo da vas podsetim, dve vlade smo kritikovali ovde što su ministarstva podelile prema strankama i prema sopstvenim interesima. Sada verovatno onaj ko postane ministar policije ima da hapsi u Vladi. Kako će da hapsi u Vladi? Kako, objasnite? Mislim da mnoge stvari neće biti jasne građanima, i možda i ne treba da im budu jasne, ali u svakom slučaju moraju da vode računa kad izlaze na biračka mesta za koga glasaju.
Na početku, morao bih zbog ovih mladih poslanika i javnosti da kažem o čemu se radi i u čemu se ogleda povreda kog člana Poslovnika. Danas je onaj ko je pozvao poslanike učinio upravo onu povredu onog člana Poslovnika na koji se on i pozvao kada nas je pozivao. Kako da pronađu taj član Poslovnika? Teško da mogu da ga pronađu, ali imam i rezervni član, to su 225. i 226.
Smatram da je za ovu Narodnu skupštinu važno da na početku, a imajući u vidu kako se biraju potpredsednici, kako se formiraju odbori i druga radna tela Narodne skupštine i imajući u vidu da ovde treba da bude prisutan duh tolerancije parlamentarizma, dogovora, razgovora, smatram da je načinjena velika greška što je SMS porukama obavljen čin pozivanja narodnih poslanika na nastavak konstitutivne sednice Narodne skupštine.
Nije dobro kada se na konstitutivnoj sednici, a ona još nije završena, demonstrira, pa kako ko neka to tumači, da li sila, da li neznanje, da li nešto šizofreno, što na početku pokazuje kuda se ide i kako se ide.
Međutim, kada pogledamo ovaj naš poslovnik i odredbe o tome kako se bira predsednik Narodne skupštine, to je suprotno Ustavu Republike Srbije. Sve što je suprotno Ustavu Republike Srbije ne važi. A ono što važi u Ustavu Republike Srbije jeste: da bi ova skupština mogla da radi, ovde mora da bude prisutno 126 narodnih poslanika i to mora da se utvrdi da bi se nastavilo dalje.
Naravno, ovde se ne utvrđuje kvorum, ovde se ide dalje po sistemu izdržljivosti. Ako poslanici kritikuju, nikakav problem nije, može i da se odloži početak nastavka konstitutivne sednice, a ukoliko poslanici pokažu inertnost ili ne budu efikasni za čas može, u skladu sa odgovarajućom odredbom Poslovnika, da se izabere šta hoćete.
To nas je naučila demokratija, to nas je naučila DS, to nas je naučio DOS. DOS je rekao - palite Skupštinu, palite sedište stranaka, otimajte imunitete političkim protivnicima, šišajte im decu u školskim dvorištima, hapsite ih po 11.000, vršite progon.
Ali, to je neka druga priča. O tome ćemo kada dođe odgovarajuća tačka dnevnog reda da podsetimo kakva je evolucija demokratije, kako to neko zamišlja da može da vodi državu, a da ga baš bude briga gde se nalazi KiM.
Borka Vučić je bila gospođa par ekselans, svaka joj čast, ako prati prenos, mi je pozdravljamo. Pokazala se kao veliki čovek i kada je bilo kritično sazvala je novu sednicu. Doneta je odgovarajuća rezolucija, deklaracija, međutim, oni kojima je primat verovatno nešto drugo, a ne teritorija, pokazuju veliku dozu neobaveštenosti, pa čak imamo i predsedavajućeg koji nije ni prvi među jednakima.
On čak nije ni na pola puta do prvog među jednakima. On je jednom odredbom i činjenicom da je malopre rođen nego ostali dobio mogućnost da u jednom vrlo kratkom periodu predsedava, računajući da godine nose i autoritet, da će svi da pokažu poštovanje prema tim godinama, da na početku pomogne da se, u duhu tolerancije i parlamentarne atmosfere, izaberu oni ljudi koji treba da vode Narodnu skupštinu i radna tela Narodne skupštine.
Naravno, to je izostalo, zato što postoji nešto drugo. O tome šta sve može biti drugo, pričaćemo, ali verovatno onog momenta kada nastavak konstitutivne sednice, koja je naprasno bila prekinuta, bude u skladu sa Poslovnikom. Zašto na startu da se krši Poslovnik?
Po kom članu, gospodine Krkobabiću? Da li biste bili ljubazni da kažete koji je član, s obzirom da je obaveza svakoga koji sedi za tim mikrofonom da kaže - strana ta i ta, poslovnik taj i taj, član taj i taj, prvi stav, drugi stav, treći stav. Molim vas da postupite tako, valjda ste gledali neki put prenos iz Narodne skupštine.
Ako ste gledali videli ste da je svaki predsedavajući, predsednik, potpredsednik koji je sedeo na vašem mestu držao ovu belu knjižicu i čitao koji član i koji stav. Da li biste bili ljubazni da u skladu sa Poslovnikom postupite?
Da li biste bili ljubazni da kažete koji je član?
Samo ste zaboravili jednu stvar, gospodine Krkobabiću.