Obično budžet iza velike količine brojeva prikriva nešto ili pokazuje nešto. Kada onaj ko predlaže budžet ima neku svoju ideološku postavku, onda to može da se shvati i da se pronađe neka logika između brojeva. Ali, to od kada je DOS došao na vlast s vremena na vreme se menja i dobija neke druge oblike.
Da bi se bolje shvatilo ovo što ću u nastavku da pričam, da vas podsetim da DS obično kada kreće u izbore izmišlja poneku parolu, visokoumnu parolu, parolu koja se zasniva na nekoj nauci. Tako su odjednom prilikom pozivanja građana da glasaju za njih rekli, izbori su trenutak kada se zaključuje društveni ugovor između građana i onih koji treba da budu vlast. Kasnije ću da vam objasnim da je ta teorija napuštena još 1805. godine, ali to nije problem da Mićunović filozofira na taj način. Nedavno je bila još jedna parola, samo je jedan život, samo se jednom živi. Ona u suštini jeste protestantsko-materijalistička, sebična, nespojiva našem prostoru, ali i ona je dala neke rezultate.
Sada ću da vam pokažem da te obe parole se nalaze u ovim brojevima ovde. One su jako izražene.
Znači, ako je ovaj budžet društveni ugovor u ponudi DS-a, onda devet miliona građana Republike Srbije treba da zaključe donošenjem ovog zakona ugovor sa Vladom koja istupa u ime, sada ću vrlo precizno da kažem, negde oko 300.000 zaposlenih u državnoj administraciji, ako se tome doda još 105.000 zaposlenih u zdravstvu, znači građani Srbije, dakle devet miliona, zaključuju ugovor sa nekih otprilike 310.000 do 320.000 građana, koji su direktni korisnici ovog budžeta.
Kakav je taj ugovor? Taj ugovor u režiji DS-a jeste, vi što ste građani morate da plaćate poreze, takse, naknade, da bi ovi koji su u upravi dobili plate. Kakve su njihove plate? Dragan Todorović nekoliko dana priča ovde kakve su te plate.
Da li to građani Srbije mogu da plaćaju? Oni su izračunali da mogu do nekog iznosa, ali njima treba više, skoro 15 milijardi. Vidite koliko su oni skupi u tom društvenom ugovoru. Da su to ponudili prilikom izbora i da su rekli da će ovako da rade, siguran sam da ljudi ne bi glasali za njih, ali oni kažu - pošto ste glasali, dali ste nam pravo da vodimo državu.
Morate da znate, dragi građani, šta sve tu ima. Dakle, 32.000 je vojnika, to će da se otpusti. Usput da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, ovaj što se predstavlja da je ministar odbrane, on je nekada radio u Ministarstvu, pa je bio višak radne snage, pa je uzeo 40 plata da bi oslobodio mesto da se više nikada ne zaposli u državnoj službi. Sada je ponovo došao u državnu službu.
Vi pričinjavate štetu direktno na taj način što je on u radnom odnosu u Ministarstvu odbrane. On je primio otpremninu da ne bude više uopšte u državnoj službi, a vi ga vratili ponovo. Šta se radi sa radnicima koji izgube posao? Oni se ne vraćaju.
Rekli ste, crveno-crna koalicija ima preko 100.000 policajaca, pa kada ste došli na vlast, rekli ste 20 i nešto hiljada, ali to je malo. Sada ste sve to podigli na 43.000, verovatno vam je i to malo. Kada ste došli, imali ste vojsku 60 ili 70 hiljada, a sada ste to sveli na 32.000.
Zašto sve ovo pričam? Za ovu vladu svaki građanin Republike Srbije je trošak, a oni u svom poslovanju smatraju da troškove treba da smanje. Kako se smanjuju troškovi? Od kada su došli oni na vlast, svake godine 30 hiljada ljudi više umre nego što se rodi. Nemojte da se iznenadite, ako i dalje budu na vlasti, da za nekoliko godina predlažu - penzije se ukidaju, nema više penzija. Zašto? I penzija je trošak.
Kako oni gledaju troškove? Ne mogu da obezbede pare koliko je njima potrebno, onda dajte da prodamo sve i mahom su sve prodali. Zašto - da bi napunili, kome, ovima 305 hiljada zaposlenih. Dva miliona ljudi radi i obezbeđuje svojim radom plate i egzistenciju, i status, molim vas status, još važnije, ljudima iz ove struke, koji su na vlasti, i oni imaju sve poluge da nateraju tih 1,7 miliona ljudi da sve plate da bi ovi uzeli. To je taj društveni ugovor DS - drp sistem, drpi gde stigneš.
Šta imamo kao rezultat? Imamo mafijaško-zelenaške banke, da, mafijaško-zelenaške banke, i to je ta politika. Hajde malo da popričamo. Već nekoliko godina promovisan je jedan sistem da za stabilnost dinara i za stabilnost cena odgovara NBS.
Narodna banka Srbije stalno nas obaveštava kako u ovoj zemlji inflacija treba da bude manja, a Vlada nas stalno obaveštava kako inflacija treba da bude veća.
Ovaj iz NBS kaže da inflacija treba da bude manja, da bi mi bili interesantni stranim investitorima i onima koji ulažu sredstva u Srbiju da mogu odavde da izvlače profit - bankarima. Ali, ovima ne odgovara. Njima treba inflacija. Imamo taj sukob Narodne banke i Vlade i taj sukob neće da se reši.
Kakva je odgovornost onoga ko odgovara za stabilnost cena? Nikakva, digne se kurs, vrati se kurs, digne se kurs, vrati se kurs, a cene uvek rastu. Je li tako? Da li ovi potenciraju pitanje odgovornosti - ne. Njih to ne interesuje. Zato što je Vlada tako podeljena, sankcionisana na etape - jedna, druga, treća.
Da li se ovde vidi neka vizija šta ova vlada planira? Mi smo imali prilike ovde da slušamo Mlađana Dinkića kako je bio, jurio irske setere po Irskoj i izneo njihovo irsko čudo. Irsko čudo traje 30 godina, 15 godina je bilo neuspešno, postalo je uspešno, kako kažu Irci, kada su rešili tri stvari. Prvu stvar koju su rešili bilo je obrazovanje. Druga stvar koju su rešili je bio socijalni konsenzus, socijalni dogovor.
Da li imamo mi socijalni dogovor u našoj zemlji između svih interesnih grupa - nemamo. Imamo ga s vremena na vreme, kada Vlada organizuje neki štrajk, štrajk da bi se podigle plate, da bi se podiglo nešto, da bi navodno oni nešto smirivali i završili ono što su oni planirali.
Treća stvar su investicije. Gde su nam te investicije? U čemu se ogledaju te investicije koje dolaze u Srbiju? Ko se zaposlio od tih investicija? Samo znamo, prema vestima, da je Mlađan Dinkić toliko i toliko miliona odobrio toj i toj firmi, koja je rekla da će na nekoj ledini napraviti nešto i nešto, a to nešto će da zaposli toliko novih radnika. Znači, nama trebaju investitori iz inostranstva koji bi koristili sredstva budžeta. Sve je nakaradno postavljeno. Ovde nema vizije, nema jasnog programa.
Postoji taj koncept društvenog ugovora - jedan je život, jedan je život ove vlade, društvenog ugovora po drp sistemu, uzmi da ovo sve isfinansiramo. Gde je tu stabilnost? Da li ste vi pitali građane Republike Srbije da mi treba da imamo samo 30 hiljada vojnika. Da li ste pitali vi građane Srbije koliko mi treba da imamo radnika zaposlenih u Narodnoj kancelariji? Koliko treba da imamo zaposlenih u ministarstvu koje ima šest državnih sekretara kod Mlađana Dinkića? Niste pitali građane, odrezali ste, vi ste vlast.
Koliko hiljada novih ste zaposlili od 2001. godine do danas i kojih novih - svojih novih, vaših ideoloških sledbenika, kojima ste vi obećavali, vašim prvoborcima.
Zato ste izmišljali agencije, zato ste izmišljali radna mesta. Izmišljate i putničke automobile, sve izmišljate, a ono što je atribut države uništavate i sve ste to uništili.
Sad pokušavate i kažete da država ne sme da ima nikakve privredne funkcije, ne sme da se pita ni za šta. Šta kada prodate to - drži vodu dok majstori odu. Šta će da ostane posle vas? Ko će posle da podigne zemlju? Sa čim da se diže zemlja? Koji su vaši rezultati? Koji su vaši ciljevi - makroekonomska stabilnost, privredni razvoj, skup lepih pričica. Mi smo podneli veliki broj amandmana, pa ćemo povodom svake stavke da iznesemo konkretan stav i konkretnu kritiku. Da se vratim na onaj početak.
Kada vam nešto predloži DS znajte da je to tekovina iz 1848. godine. Takav je bio zakon o radnim odnosima, takva je parola društvenog ugovora. Pa dajte malo osavremenite se, pogledajte neka moderna shvatanja neka - objektivnih i subjektivnih prava pojedinaca, mesto i uloga pojedinca u jednom društvu.
Prilagodite nešto makar onome od čega će građani Srbije da imaju neke koristi, a ne o tome da vodite računa kako ste se dogovorili, koliko će koja štrafta da ima, koliko će da ima ovo ministarstvo, koliko će da ima ova stranka, koliko će da ima ona stranka. To je tako očigledno. U svim vašim prepirkama ovo je ipak budžet koji se tiče samo izbora i ničega više drugog.