Gospođo Đukić, znate da se ne udaljavam od teme i naravno da se pozivam na član 27. Poslovnika Narodne skupštine. U svim tim tačkama tog člana je zapisano da ste vi najodgovorniji za ono što se naziva elementarni red, normalan i zakonit rad Narodne skupštine. I vi ovu temu ne možete da izbegnete, tim pre što ste jači i za nekoliko iskustava.
I kada ste dobili koalicionog partnera u DS, onda ste pojačali to vaše iskustvo, jer dok je DS vedrila i oblačila u Narodnoj skupštini onda je bilo 270 i 317 poslanika i radi javnosti Srbije moram da podsetim, valjda je svakome u ovoj zemlji jasno kada aplaudira Boško Ristić nečemu ili kada nešto brani gospođa Čomić. Ništa nije odbranila i sve ono čemu je aplaudirao Boško Ristić bilo je loše po Srbiju.
Ovde postoji toliko argumentacija, ali ne postoji samo jedan argument, ne postoji nijedan argument koji opravdava postojeće stanje u Narodnoj skupštini. Ono se ničim ne može opravdati, ni Ustavom, ni zakonom, ni Poslovnikom, ni nekim iskustvom, a na njega valjda treba da se pozivamo neki put. Nemojte vi nas da upućujete na pravi put, znamo mi dobro koji je taj put.
Gospođo Đukić, vama je jasno da mesto predsednika Administrativnog odbora pripada SRS. To je prvi korak koji morate da uradite u dogovoru sa Borisom Tadićem. Imam razloga da pomenem Borisa Tadića, jer kada prekidate sednicu idete kod njega na konsultacije, onda kasnije iz medija saznajemo da je u pitanju kidnapovanje.
To je prvi korak koji treba da pokaže da želite da poštujete Ustav i zakon, a onda su drugi koraci logični i zakoniti sled. Na kraju, nezadovoljni mogu da se obrate Ustavnom sudu, a ne SRS i u tome je ta podvala kada pričate o pravnom putu.

Gospođo predsedavajuća, opet ste pogrešili. Nadam se da se ne ljutite što mogu da konstatujem to. Ja sam vam vrlo lepo objasnio koji je put. Taj put zavisi od vas i od Tadića. Taj put zavisi od toga što ste zna da mesto predsednika Administrativnog odbora pripada SRS i to svi dobro znate.
Gde piše, pročitajte, nađite, pa kažite gde ne piše. Vama odgovara ova situacija.
(Predsednik: Molim vas da omogućite gospodinu Krasiću da govori.)
Nemate potrebe, navikao sam na ove stvari.
Znači, vratite mesto predsednika Administrativnog odbora SRS, pa onda možemo dalje da pričamo o pravnom putu. Apsolutno svi znaju da je to jedini pravni put. Što se tiče građana Republike Srbije, nemojte da se sekirate za rejting SRS. Građani u Srbiji vrlo dobro znaju šta se kuva u toj kuhinji Borisa Tadića i kako će vas iz SPS da pritiska i kako će G17 da uslovljava i kako će LDP da drži na koncu, računajući da, kad nanese štetu SRS, završiće dve stvari. Njegovi mediji, Đilas i kompanija, njegova državna bezbednost.
Inače, gospođo Đukić, ako ne znate da vas obavestim, 8. i 9. septembra kod gospodina Tadića je održan jedan sastanak na kome je doneta odluka da se svim sredstvima krene protiv SRS, da svi organi budu na raspolaganju Tužilaštvu Haškog tribunala, kako bi se što pre okončala ta priča. Upozoravam vas da ste danas svi vi svedoci eliminacije i likvidacije Vojislava Šešelja.
Koji je pravni put da se zaštiti građanin Republike Srbije? O tome vi ne razmišljate.
Vi ste našli jednu grupu ljudi koja će vrlo brzo da pravi neku pokajničku crkvu, jer jadnici nisu svesni u šta ih je uvukao jedan građanin, koji je svima jasno rekao - svi ste vi meni dali ostavku, ja nikome nisam potpisao. Malopre je ovde demonstrirao, da je njegov mandat u njegovom džepu. To je samo dokaz da se on nalazi u nečijem telu.

Naravno, pozivam se na dva člana Poslovnika, 225. i 226. Želim i javnost da obavestim, a i ovde prisutnog zaštitnika građana, mnogo bi mi bilo draže da u vašim javnim nastupima izbegnete reč ombudsman, jer nema uporište u našem zakonu, već je prava reč zaštitnik građana.
Gospodine Jankoviću, da vas upozorim da postoji u Zakonu o zaštitniku građana i član 23, pa bih vas molio da uzmete u obzir da čitam taj član. Kaže ovako: "Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime zaštitnika građana, na njegov zahtev, najkasnije u roku od 15 dana".
Gospodine Jankoviću, mislim da imate obavezu da tražite kod svih ovih organa prijem i da obavite razgovor s njima. Mislim da možete kao temu razgovora da uzmete i ovo što se dešava u Narodnoj skupštini, da imamo ovde građane koji nisu ni politička stranka, ni izborna lista, nisu čak ni nevladina organizacija, već bi se moglo reći građani koji ne plaćaju TV pretplatu, pa koriste poznanstvo sa predsednikom Skupštine da bi bili prisutni u sali i da prate sednicu Narodne skupštine.
Vi biste morali na ovu temu da porazgovarate sa nadležnim organima. Vi ste na to ovlašćeni i na to moram da vam skrenem pažnju. Moram da vas podsetim da ste vi ovlašćeni da pokrećete postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom.
Zašto vam sve ovo navodim? Zbog toga što je sasvim evidentno da će verovatno biti i nakaradnih, i nakaznih i loših zakona, kao što imamo i činjenicu da se i relativno podnošljivi i dobri zakoni u praksi ne primenjuju. Sada bih mogao da navodim te zakone: pristup informacijama, pa i vaš zakon, pa i zakon o vrhovnoj državnoj revizorskoj instituciji. Jednostavno, Vlada vas je blokirala. Zašto vas je blokirala? Da ne bi javnost saznala da ste utvrdili da se radi na način suprotno Ustavu i Zakonu.
Mislim da možete na ovu temu da porazgovarate, tim pre što znam da znate i za odluke Evropskog suda za ljudska prava, tim pre što znam da vam je dobro poznata parlamentarna praksa, recimo, država koje su u EU. Ovako nešto se ne bi desilo ni u jednoj od tih država. Samo da vas podsetim, vi jurite ka tome tamo i dokazujete na ovaj način da ne ispunjavate elementarne uslove. To što vas podržava u ovome američki ambasador, engleski ambasador i ko zna ko još, nije garancija da je to što radite ispravno. Neću da prekoračim ovo vreme, ali gospodine Jankoviću smatram da imate puno osnova da bi smanjili posao predlagača ocene ustavnosti i zakonitosti....

Gospođo trenutno predsedavajuća, vi uporno kršite ovaj poslovnik. Zbog vas ću na početku da kažem koji je to član, inače da je tu gospođa Čomić to bih morao da kažem na kraju, jer se tako primenjuje Poslovnik, u zavisnosti od toga kakav je kvalitet hokejaške promene u sastavu predsedavajućeg. To su one leteće zamene, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Evo, i građani ušli tu, sede mirno. Nemojte da se sekirate, dao sam ideju novinarima da posete Bajčetinu, pošto je tamo krenula gradnja crkve pokajničke, sa vašim parama, da znate.
Nisam se javio zbog toga. Vi sistematski kršite Poslovnik. Međutim, ovo danas što demonstrirate nanosi veliku štetu Republici Srbiji. Sutra je dan Ujedinjenih nacija. Ujedinjene nacije ne rade. Slavi se.
Sastavni deo tog slavlja jeste i afirmacija borbe za ljudska prava koja se dešavala pod okriljem Ujedinjenih nacija. Verovatno je sastavni deo te proslave i ono što je osnovna uloga Ujedinjenih nacija, a to je da obezbede mir, napredak i prosperitet čovečanstvu.
Neću sada o tome da pričam da li su Ujedinjene nacije ispunile svoju ulogu, kako su je ispunjavale, u kakvom su sad položaju. Neću da pričam o tome koliko SAD tretiraju Ujedinjene nacije, a vama je poznato što se tiče Međunarodnog suda pravde posle slučaja Nikaragva da oni ne žele ni da čuju za taj sud.
Ali, ako već nešto afirmišete kao borbu za ljudska prava, kao demokratsku tekovinu, danas ste imali poslednju priliku da manifestujete tu odanost demokratiji i ljudskim pravima. Mogli ste da se jednostavno zahvalite ovim građanima koji su ovde strpljivo u sali prisutni, da plate televizijsku pretplatu, da idu kući i neka gledaju prenos jer njima mesto ovde nije. Kako bi bilo da neko od njih izađe i da priča o ljudskim pravima, o demokratiji? Molim vas, nijedan argument ne postoji da oni i dalje sede u ovoj sali.
Što se tiče dokaza o ispunjenosti uslova da budu negde na drugom mestu, a ne u ovoj sali, milion postoji takvih dokaza. Dokazi se nalaze i u Narodnoj skupštini. Dokaz je i saznanje koje postoji kod pojedinih narodnih poslanika.
Znam, gospođo Đukić, da je vama neprijatno što se javljam. Nije ni meni prijatno da se javljam. I ja bih voleo da sada pričamo o nekoj drugoj temi. Koristimo priliku i pričamo o zaštitniku građana i o zamenicima zaštitnika građana. Jednostavno, ova neman koja se nadvila nad Narodnom skupštinom i ovaj neustavni potez Borisa Tadića ničim ne može da se opravda.

 Gospođo Đukić, prekršili ste upravo taj član 27. Na vreme sam se javio da ukažem na povredu Poslovnika i naravno odnosi se upravo na to što ste pročitali. Da ste mi dali reč, verovatno bi malo zastali sa tim što ste pročitali ili bi vam zatreperio glas, ili bi progutali knedlu, ali vidite i sami da je potpisnik tog izveštaja Administrativnog odbora građanin koga vi protežirate ovde. Vi ste praktično to sada upropastili. Zašto? Vi ste to brzo konstatovali, završen posao. Ne ulazim u razloge zašto je taj gospodin  podneo ostavku itd, ali verujte nemoralno je da akt Administrativnog odbora o ostavci narodnog poslanika potpisuje građanin. Molim vas, to je apsolutno nemoralno. Kako da pređete preko te činjenice.
Moram da vas obavestim, gospođo Đukić, verovatno se vi iznutra sekirate, jedete, nije vam prijatno, ali moram da vas obavestim, vama je to sigurno dobro poznato, postoji neki propis koji reguliše kome treba da se dodeli dete kada se razvedu bračni drugovi, pa je recimo dete uzeo suprug, a maloletno je dete ili ima godinu i po dana, dve i majka uporno ide i dobija batine, premlaćuje je taj bivši suprug, i porodica, maltretiraju je, ali ona svakog dana manifestuje ljubav prema svom detetu i uporna je, traži svoje dete, traži svoje dete i uzme ga na kraju, to vam je rekao advokat Jojić.
Zašto? Njoj je dozvoljeno čak da ne poštuje sudsku odluku. Zato ćemo i mi da budemo uporni i da tražimo tu našu decu u vidu mandata koje neko ovde omalovažava pa kaže - moj mandat držim u džepu. Taj što drži u džepu ima navodno neko moralno pravo da potpiše ovaj izveštaj. Zašto niste makar bili malo inteligentni pa neki drugi član Administrativnog odbora da je to potpisao?
Ali ne, vi želite da prkosite, ali niste ona majka koja traži svoje dete, već ste upravo onaj otac koji premlaćuje majku. Zato ćemo mi uporno da istrajavamo na ovome, da se vrati ono što je pokradeno, jer ovi ovde niti su muzej u Londonu, niti su vatikanski muzeji koji se hvale kradenom robom.

Današnja rasprava je sasvim solidna i mislim da je dobro što je Zaštitnik građana u sali i što povremeno sublimira odgovore na brojna pitanja.
Koristim pravo iz članova 225. i 226. da i njemu, a i ostalim državnim organima, ukažem na jednu instituciju koja se otrgla i koja predstavlja gotovo izvor za kršenje ljudskih prava u Srbiji. Ona je obuhvaćena popisom državnih organa iz vaše nadležnosti. To je Nacionalni savet za bezbednost.
Zašto on? Zato što rezultate svega što je legalno i nelegalno prikuplja taj savet. Na čelu tog saveta je Boris Tadić, ali glavni operativac je Miki Rakić, sekretar. Oni tamo imaju mnogo dokumenata, dokaza o svakom građaninu Republike Srbije. Očigledno imaju i o ovoj grupi. Mislim da vi treba da se uključite da vidite šta oni to sve imaju, pa neko može ovde ladan ko špricer da sedi i dok ga neko pljuje, on misli kiša pada. Za tako nešto treba imati živce ili treba imati neki veliki razlog.
Naravno, ukazujem vam i zbog toga što sam potpuno svestan vašeg ustavnog i zakonskog položaja koji imate. Nećete da se uvredite, ali onaj koji je predložio ovakav zakon i koji je zamislio ovakvog zaštitnika građana sa tim pozicijama, on je njega projektovao kao jedan lakmus papir koji će javnost da obaveštava o kršenjima, a država će naročito da se interesuje kada se nađe neka saglasnost između Vlade i onoga što konstatuje zaštitnik građana.
U svim drugim slučajevima zaštitnik građana može da dođe ovde i samo da širi ruke i da kaže, ali moja ovlašćenja se tu završavaju. Znači, odite do tog saveta, vidite šta sve to postoji.
Još samo jedna pouka, vrlo kratko će da bude, podsećam vas, kompletna Narodna skupština je postigla saglasnost, doneta je Rezolucija o Kosovu i Metohiji i tamo u jednoj od onih tačaka je stajalo da Srbi ne izađu na izbore na Kosovu i Metohiji.
Bio je potreban samo jedan dan da Boris Tadić pozove. On ništa ne poštuje. Nemojte da se zaprepastite. Nemojte da izgubite volju.

Gospođo Đukić, zadovoljan sam, da znate, nema potrebe da se sekirate.
Kao što ste primetili, jedini sam poslanik koji vaše upozorenje ozbiljno shvata i vi meni nikada niste dozvolili da prekoračim ono vreme. Čim vi pisnete, odmah pobegnem.
Opet je član 27. našeg Poslovnika i taj član reguliše ono što su prava i obaveze predsednika Narodne skupštine. To se podrazumeva i na predsedavajuće koji predsedavaju, i potpredsednike koji predsedavaju sednicom Narodne skupštine.
O čemu se radi? Vi se možda sekirate, možda želite da ostavite utisak u javnosti - stanje je redovno, idemo dalje. Što jes-jes, guraj dalje. Nema nikakvih problema. Ali, apsolutno sam siguran da ste u dubini duše izuzetno nezadovoljni, razočarani ovim što se dešava sa mandatima SRS. U to sam apsolutno siguran, kao što sam siguran i za dobar broj poslanika. Nisam siguran za DS, oni trljaju ruke i jedini aplaudiraju, oni su protagonisti one politike, gospodo iz SPS, tu vas podržavam - što gore, to bolje.
O čemu se radi? Danas smo uspeli javnost da ubedimo da imamo paravojnu tajnu organizaciju, koja nije čak ni na nivou nevladine organizacije, pa smo gospodina zaštitnika građana zamolili da se raspita i kod Nacionalnog saveta za bezbednost, možda sam i pogrešio naziv, Savet za nacionalnu bezbednost itd.
I svima je jasno o čemu se radi, i da su ukradene ostavke, da je mandat u džepu, nije kod građana, nije kod stranke, nego u džepu, pa je jedna gospođa istrpela uvrede, sve i svašta smo čuli. Za vas to nije dovoljno upozorenje da se po službenoj dužnosti raspitate i zadužite nadležne da vam pomognu da se izađe iz ove situacije.
Danas smo iskoristili naše pravo da diskutujemo o Predlogu odluke. Kao što sam primetio, ima i drugih poslaničkih grupa koje su prihvatile naše sugestije u pogledu kvalifikacije za zamenika zaštitnika građana, shvatili smo poziciju zaštitnika građana koja je vrlo teška, jer vlast vas ne računa, već računa na vas da vas zloupotrebi. To je valjda jasno i vi kukate zbog toga.
Ali, ne mogu da shvatim, gospođu Đukić, da posle ovoliko ozbiljne argumentacije i činjenice da je pre nekoliko godina bila prava trka do pisarnice, čija će ostavka pre da dođe...
(Predsednik: Prošlo je tri minuta.)
...omaklo mi se.

Gospođo Đukić, pozivam se na član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Sada ću da vas obavestim da sve ono što sam naumio danas, ostvario sam. Molim vas da angažujete neku službu koja će da povede računa o vama, vašim savetnicima i vašim koalicionim partnerima, a naročito o Borisu Tadiću.
Zamolio bih vas da uzmete Ustav Republike Srbije i da pročitate član 2. stav 2. Radi javnosti, obavestiću vas šta piše: "Ni jedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana".
Molim vas, danas smo dokazali da ste vi omogućili da u pitanja suverenosti ulaze ljudi koji nisu narodni poslanici. Nijednim aktom, ničim nisu dokazali da su narodni poslanici.
Moralnost ne postoji, čestitost ne postoji, kriminal - proverićemo. Postoji, proverićemo. Ne mogu unapred da pričam, ali proverićemo.
Zato kod Mikija Rakića i raspitajte se šta je Boris Tadić uradio, pa je ovu grupu izdvojio. Zašto je izdvojio? Da bi se ubio Vojislav Šešelj. To je odluka Borisa Tadića.
Da bi to ostvario pogazio je i odredbu Ustava o suverenosti, jer je omogućio da o pitanjima suverenosti odlučuje mala grupa malograđana.

Smatram da ova tačka dnevnog reda gubi svaki smisao ukoliko se Vlada ne izjasni i kaže da je amandman SRS-a sastavni deo Predloga zakona.
Pošto Vlada još to nije rekla, onda stičem utisak da se bavimo pogrešnim poslom. Zašto pogrešnim poslom? Zato što nas je neko namerno naterao da ulazimo u debatu o nečemu što je protiv Ustava Republike Srbije. Naravno, ne ulazim u emotivno stanje nekih ljudi (šta im se sviđa, šta im se ne sviđa), međutim, Ustav Republike Srbije obavezuje.
E sad, ukratko bih da objasnim zašto Ustav Republike Srbije ne obavezuje Borisa Tadića, ne obavezuje gospodina Đelića i ne obavezuje ove evrofanatike. Evrofanatizam podrazumeva da postoje i evroskeptici. Evroskeptici postoje i u Evropskom parlamentu, ali je zabranjeno da postoje evroskeptici u Srbiji zbog evrofanatika. E sada, šta kaže evrofanatik u svojim sabranim delima?
Evrofanatik kaže ovako - ovaj sporazum ili ova dva sporazuma treba da se prihvate jer, ako se ne prihvate, onda Srbija ne može da izvozi 15 tona pastrmke godišnje. Znači, Kosovo i Metohija za 15 tona pastrmke godišnje. Ili, da to pretvorim u ekonomski prepoznatljivije podatke, to je 60 tona šarana godišnje. Šezdeset tona šarana godišnje i izvoz prema Evropskoj uniji u zamenu za gubitak Kosova i Metohije.
Juče je jedan mladi poslanik, vođa jedne poslaničke grupe, pričao o pozitivnim stvarima koje su se desile Mađarskoj i Poljskoj onog trenutka kada su ušle u Evropsku uniju. Zaboravio je samo jednu stvar da potencira ovde, da Mađarska nije ušla u Evropsku uniju bez dela teritorije i da Poljska nije ušla u Evropsku uniju bez dela svoje teritorije. Eto, to je ta mala razlika, oko koje se mi razlikujemo.
Naravno, DS uopšte ne interesuje ni kolika je država, ni kolika će da izgleda, ni ko će ovde da živi, ni ko će da stanuje. Njima je bitno da potpredsednik može za dve godine u opoziciji da zaradi 11,5 miliona evra. To je američki san, vidite i sami da to može da se ostvari, to nije nikakav problem. Naravno, da malo defiluju, da preuzimaju obaveze, što reče gospodin Mićunović, u ime građana. Sve su obaveze preuzeli u ime građana i sve što je njihova obaveza, koju su glatko potpisali, osetiće građani Republike Srbije.
Juče i danas se razgovara u Briselu, to je svojevrsna trgovina (ti meni, ja tebi), a 10. septembra dolazi Serž Bramerc i tada će ova demokratska proevropska vlada da postigne dogovor sa glavnim tužiocem oko toga kako da se efikasno ubije Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu. To je sastavni deo ovog paketa.
E sad, pošto je gospodin Đelić bio izdašan i zahvalan kao sagovornik i saradnik, evo, bože sačuvaj šta je on napisao u svom podsetniku. Bože sačuvaj, gospodine Đeliću.
Naravno, on je pravio ovde sinopsis i šta da mu novinari postave kao pitanje da bi on dao odgovor, a zna se već i odgovor. Recimo, na pitanje šta misli o tome da li se oseća kao izdajnik, pa on odgovara.
Navešću samo nekoliko interesantnih pitanja i odgovora. Jedno od tih pitanja jeste: Da li ste pokušali da pregovarate promenu SSP kako bi EU potvrdila da je KiM sastavni deo Srbije?
Šta je pripremio za odgovor gospodin Đelić? Kaže ovako: Takva odredba stoji u našem Ustavu i nema potrebe da nam bilo ko drugi potvrđuje najviši pravni akt naše zemlje. Evropska unija nema nadležnost da odlučuje o takvom pitanju. SSP sadrži odredbu koja jasno štiti teritorijalni integritet Srbije i sve drugo su zlonamerne političke manipulacije.
To znači "ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe". Zašto? Zato što postoji i još jedan vrlo važan deo o kome gospodin Đelić neće da priča, a taj deo se, recimo, zasniva na svojevrsnoj hronologiji. Samo ću da navedem neke datume. Recimo, 7. novembar 2007, 6. decembar 2007, 28. januar 2008, 16. februar 2008, 17. februar 2008, 28. februar 2008, 9. april 2008, 29. april 2008. i – najvažniji datum u celoj toj hronologiji – 11. maj 2008. godine. Sve je urađeno, i sa parafom, i sa potpisom, i sa pregovorima, i sa proevropskim snagama itd. da bi se instalisao izdajnički režim u Srbiji jer očigledno neki u zapadnoevropskoj uniji nisu završili prljav posao sa Republikom Srbijom.
Sada nam se nudi sporazum. Države članice Evropske unije to potpisuju, Srbija potpisuje, još dve evropske agencije. Od 27 država Evropske unije njih 20 je priznalo nezavisno Kosovo i Metohiju. Šta njih obavezuje u ovom sporazumu? Ništa. Kad je ovaj sporazum stupio na snagu? Prvog jula, nezavisno od toga da li vi hoćete ili nećete. Šta se desilo 28. aprila? Oni dali saopštenje - ništa se ne priznaje u ovom sporazumu, još nije stupio na snagu, čeka ratifikaciju u ovim državama članicama Evropske unije. Kad će oni to da ratifikuju? Nikada.
U međuvremenu Euleks ulazi. Piter Fejt daje neke izjave, neću da ih čitam pošto će verovatno neko iz SRS-a da pročita kakve su to izjave, da su poželjne države koje su prijatelji nezavisnog Kosova. Mi prijatelje nezavisnog Kosova imamo u Vladi. Ministar za Kosovo i Metohiju i njegov državni sekretar – to su bili funkcioneri kosovske vlade, Goran Bogdanović i ovaj Oliver Ivanović, on samo što još nije bio u SRS-u, u svim strankama je bio.
Koja je to državna politika? Vi ste prodali Kosovo i Metohiju, samo je pitanje kako da se to prizna, kako da se to saopšti. Za šta ste prodali? Za 15 tona pastrmki i 60 tona šarana godišnje. E, to je vaša cena, tol'ko vi koštate. Dokle ćete da trajete? Do onog momenta dok neko u Evropskoj uniji ne proceni da treba da vas promeni. Zašto? Ni Amerika ni Evropska unija ne vole gubitnike.
Vi ste gubitnici. Jeftini ste. Zbog sitnih stvari, sitnih pogodnosti za vas kao pojedince vi ste u stanju da prodate sve i svašta, ili da budem precizniji, da poklonite.
Znači, ova vlast traži da narod puzi. Ovu vlast onda treba gurnuti. Ovo nije vlast ovog naroda. Vlast koja je formirana i koalicija koja je formirana je suprotno volji građana. Gde ste vi to izračunali da je većina građana za ovo što vi pričate? Na bazi dogovora dva lidera i jednog penzionera? Privatna kombinacija, privatna država. Sa tom privatnom bratijom mi nemamo potrebe da vodimo politički dijalog jer bi se svodio na koristoljublje. Mi se ne bavimo politikom radi toga.
Čime vi ostvarujete vlast? Čime vi priznajete nekome vlast na Kosovu i Metohiji? Pozivate se na Rezoluciju 1244. U čemu ona i dalje važi na Kosovu i Metohiji? Verbalno se, navodno, protivite onima koji otimaju Kosovo i Metohiju, ali s njima srdačno razgovarate, s njima se ljubite.
Bez podrške Solane, ta podrška je vama važna jer ona prouzrokuje strah kod građana i na bazi tog straha vi pravite neke kombinacije sa G17, sa SPS, sa drugima, sa levima, sa desnima, čak se javljaju i neki koji su politički odavno preminuli, poput SPO, ali svako je poželjan da se napravi tih 126, eventualno 128, ne daj bože da se neko razboli, da sve bude rezultat političkog procesa, dogovora, kako reče jedan pre nekoliko dana u nekoj emisiji, kaže - u Skupštini treba poslanici da razgovaraju sa argumentacijom, a ne da se obraćaju građanima.
Građani, shvatite da imate vlast koja nema vozačku dozvolu. I zapamtite, što se tiče DS i Borisa Tadića, Kosovo i Metohija vredi 15 tona pastrmke, 60 tona šarana.

Naravno, problemi nastaju onog momenta kada pojedini poslanici zaborave da se nalaze u Narodnoj skupštini, već misle da se nalaze u studiju B92 ili RTS i onda počnu da pričaju nešto što deca nazivaju šarenim lažama.
Gospodine Ivanji, samo bih vas podsetio na nešto što su vaši mediji objavili, ali vodite računa, dok ovo pričam, da postoji amandman SRS.
Pročitajte taj amandman, pa kažite šta ne valja u tom amandmanu.
Samo da vas podsetim kakva je ta hronologija bila. Dana 28. januara 2008. godine, umesto da se potpiše taj SSP, kako kaže gospodin Đelić, EU je ponudila Srbiji politički sporazum o jačanju sveukupne saradnje u trgovini, ekonomiji, obrazovanju i potpunom ukidanju viza za srpske građane.
Naravno, to je bilo sa ciljem da se pomogne proevropski kandidat na predsedničkim izborima.
Sledeća stvar, 16. februara Savet ministara EU (uzdržan je bio samo Kipar) usvojio je pismenim postupkom dokument pod nazivom ''Misija vladavine prava EU na Kosovu - Euleks Kosovo''.
Sledeći vrlo značajan datum je 17. februar 2008. godine – samoproglašenje nezavisnosti Kosova ili, da budem precizniji, pokušaj da se ozvaniči na neki način otimanje Kosova i Metohije.
Šta je značajno? Od 27 država članica EU, 20 u tom trenutku priznaje nezavisno Kosovo. A šta se dešava i kakvo je stanje? KiM je pod međunarodnom civilnom i vojnom upravom UN.
To znači da ono ni faktički ni pravno ne dozvoljava pobunjeničkoj vlasti da proglasi nezavisnost jer ta pobunjenička vlast na KiM nema efektivnu kontrolu nad teritorijom, niti nad samom sobom. Postoje međunarodni posmatrači.
Da ne bih prekoračio vreme koje je propisano za javljanje, samo da vas podsetim kakva je bila državna politika od 21. januara 2001. godine. Narodna skupština kaže - nemojte da idete na izbore. Tadić kaže - idite na izbore. Na izborima se pojavi 0,06% građana Republike Srbije. Ko je potpisivao sporazume?
Da vas podsetim na Čovića, ustavni okvir, regulacija odnosa između Civilne misije i Republike Srbije. Ko je dao punu podršku i saglasnost svemu što je rađeno na KiM? DOS, u bilo kom agregatnom stanju, a uvek je bio tu prisutan i Božidar Đelić. Evropska perspektiva, budući vođa Evrope. Bez KiM, naravno.
Na kraju, da znate, svaki sporazum zahteva punu saglasnost strana ugovornica. Vi ovde demonstrirate da ne postoji saglasnost sa ove strane. Sporazum ne postoji.

Na početku samo moram da vas obavestim da to kada se reklamira ili neko prigovara da je povređen Poslovnik neminovno proizvodi za posledicu da je predsedavajući napravio neku grešku. Dobar primer je prethodna diskusija. Niko na Planeti nije mogao da utiče na diskusiju prethodnog govornika.
Zašto sam se javio? Javio sam se zato što smatram da je kompletno izlaganje započeto sa nepoštovanjem člana 104. našeg Poslovnika. O čemu se radi? Nemam ništa protiv što moj prethodnik izražava veliko zadovoljstvo što može da da podršku Vladi i što bi možda zbog toga mogao da ima posledice u svojoj stranci s obzirom na to da je predsednik te stranke rekao da je morao da pojede... a sada ga teraju da voli kuvara. Ali, to je njihova stvar i neka to oni rasprave u okviru svojih evrodunavskih integracija u kafiću na Spensu itd. Nije to bitno.
Bitno je što se ovde promoviše jedna opasna teza. Teza se zasniva na tome da neko izražava veliko zadovoljstvo što smo napokon mogli da vidimo gospodina Đelića posle letovanja u Narodnoj skupštini i kako je navodno neko kriv što Narodna skupština nije radila već nekoliko nedelja.
Podsećam vas na nešto što je opštepoznato i svima je jasno, do prekida rada Narodne skupštine je došlo povodom odluke predsednika Narodne skupštine. Ne znam da li vi sada nas prozivate što nismo u međuvremenu vukli predsednika i sekretara Narodne skupštine za rukav ili tražite od nas da ih jurimo ovih šest nedelja, da kažemo: dođite u Narodnu skupštinu, dođite u Narodnu skupštinu. Onda biste poslali policiju protiv nas. Vi, jednostavno, niti se terate, niti se vodite.
Ne mogu nikako da utičem na to kada se pojavite na B92 ili na RTS i tamo razvijate svoje milozvučne ideje koje nemaju blage veze sa razumom, ali Narodna skupština mora da ima neko dostojanstvo.
Uostalom, moram da vam skrenem pažnju, do prekida rada Narodne skupštine je došlo zbog toga da bi se sprečila diskusija o tome kako je neko kidnapovan i isporučen tamo gde se ne poštuju ljudska prava. Drugi razlog jeste da ne bi javnost znala ko je ubio Ranka Panića.
Imali ste prilike pre nekoliko dana da čujete ovde odredbe zakona za koje ste vi glasali, koji kaže: upotreba palica - izveštaj, upotreba gumenih metaka - zabranjeno, vatreno oružje - zna se kako može da se upotrebi. Mora izveštaj. Nama ministar kaže da nema izveštaja i onda vi sve to okrećete – kao, neko drugi je kriv. Ko je kriv? Prvi potpredsednik, zamenik predsednika. Ovo je verovatno drugi potpredsednik, mada ni ovaj ni onaj nisu ustavna kategorija. O čemu vi pričate ovde?
Naravno, neću da pričam o onome što mislim da nije povreda Poslovnika, ali jeste odsustvo zdravorazumskog zaključivanja, one nebuloze o statutu AP Vojvodine i dobar primer za sve druge, da i oni krenu sa statutima, ili ono o supsidijarnosti. Sa onim kod nas ne biste mogli da budete ni član Izvršnog odbora SRS, a kamoli magistar za evropske integracije - magistrirao kod Nenada Čanka.

Gospođo Dejanović, mislim da bi informacija bila potpuna da ste rekli da sam se još pre sat vremena javio po Poslovniku, ne zbog ovih naleta i ovoga što je ostalo prepoznatljivo u uvodnom izlaganju onoga koji treba ovako ozbiljan zakon da obrazlaže. Javio sam se zato što je predstavnik Vlade o ovoj tački dnevnog reda na početku propisno izvređao građane Republike Srbije i poslanike u Narodnoj skupštini.
Smatram da je to povreda iz člana 104. Poslovnika, a iskoristio sam pravo iz člana 100. Poslovnika da se javim. O čemu se radi? Nije ovde stvar nekog tananog osećaja za stil, metafore i način kako će predstavnik Vlade da obrazloži nešto što se tretira kao ozbiljan zakonski projekat, već je, pre svega, uvredljivo kada predstavnik Vlade sa ove govornice iznosi neke detalje, iznosi neke podatke i informiše javnost o nečemu na način suprotan onome što je, mogao bih da kažem, opštepoznato i vrapcima na grani u Srbiji, šta se dešava, kakav je odnos i kakva je relacija. Onda predstavnik Vlade izađe ovde, priča o svetloj budućnosti. Samo da ga podsetim da je oko osam godina na vlasti, ovaj govor se ne razlikuje od onog koji je bio 25. januara 2001. godine.
Naravno, pošto ozbiljno radim ovaj posao, imao sam i kompletan tekst onoga što je pripremio predstavnik Vlade za ovu sednicu. Naravno, Boris Tadić mu je pred polazak u Brisel rekao da neke stvari nikako ne pročita, ali glavna argumentacija ove vlade za usvajanje ovog sporazuma jeste reč koja kaže da garantuje EU „ravnopravni status". Kako to garantuje, čime to garantuje? Dalje: "Ravnopravni partnerski odnosi." Koliko znam, polomiše im ruke u ovim razgovorima i pregovorima. Gledajte sada sledeći argument koji koristi gospodin Đelić, kaže ovako – potpisali smo SSP na srpskom jeziku, ćirilicom i tako uneli svoj nacionalni identitet u kulturno nasleđe u EU.
Evo ga, vaš dokument. Imam sve ovo što ste napisali, sve što ste se pripremali da pričate. Priskočim ja u zgradu Vlade i uzmem iz vašeg kabineta sve što ste pripremili. Uzeo sam i ovo. Da znate, malopre se žalio što nije potpredsednik Vlade u Hrvatskoj, nego je u Srbiji. Evo kako je u Hrvatskoj – zanimljivo je da član 141. hrvatskog Ustava zabranjuje pokretanje postupka udruživanja Republike Hrvatske u savez sa drugim državama u kojima bi udruživanje dovelo ili moglo dovesti do obnavljanja jugoslovenskog državnog zajedništva, odnosno nekog balkanskog državnog saveza u bilo kom obliku...
(Predsednik: Vreme.)
Ljudi, ja znam kako dišete, znam šta jedete, znam šta vam se nalazi na stolu, znam kako razmišljate. Uvredljivo kada pričate na način koji je u suprotnosti sa opšte poznatim činjenicama u ovom društvu. Molim predsednika Narodne skupštine da se prekine ovakav manir ponašanja stranaka na vlasti. Ovde su jadni, nikakvi, a onda su zahvaljujući Đilasu, nekom Miketu Rakiću, nekom Rajku Saviću što hapsi itd, moćni, snažni, što dalje od javnosti, što dalje od debate. Dajte debatu. I molim vas da kaznite potpredsednika Vlade.

  Javio sam se pre svega da skrenem pažnju na nepoštovanje Poslovnika, da bi ova rasprava, ukoliko bude te rasprave sa strane parlamentarne većine i Vlade, imala nekog smisla.
O čemu se radi? Zamolio bih sekretara Narodne skupštine da predsednika Skupštine obavesti da postoji član 136. Poslovnika Narodne skupštine i da je tim članom regulisano šta obavezno mora da sadrži svaki predlog zakona. Pored teksta, mora da stoji i ustavni osnov i obrazloženje, i da ne idem dalje.
Mislim da postoji veliki problem s ovim predlogom zakona koji je danas na dnevnom redu, jer u delu Predloga zakona gde stoji ustavni osnov predlagač je naveo samo poziv na član 99. Ustava Republike Srbije. Tu je napravio strašno veliku grešku koja nas sprečava da o ovome raspravljamo.
Da vas podsetim, to je član Ustava koji reguliše nadležnost Narodne skupštine i ne sporim da tu piše da je Narodna skupština ovlašćena da donosi zakone, ali nije dovoljno samo to, već bi ustavni osnov morao da se traži i u onim materijalno-pravnim odredbama koje zadiru u samu suštinu ustavnog položaja Republike Srbije.
Da budem precizniji za posmatrače, skrenuo bih pažnju pre svega na preambulu Ustava, koja u drugoj alineji vrlo precizno navodi šta je glavni motiv što Republika jednim ustavom reguliše svoj ustavno-pravni položaj. Zatim bi skrenuo pažnju na sve odredbe iz prvog dela, a to su načela Ustava. Posebno bih skrenuo pažnju na odredbe o teritorijalnom integritetu, suverenitetu, o međunarodnim odnosima Republike Srbije i ako sve te materijalno-pravne odredbe imate u vidu, onda vam je jasno da ustavni osnov za ovakav zakonski projekat ne postoji.
Pre svega mislim na ova prva dva zakona povodom kojih je objedinjena rasprava. Zašto? Zato što tekst ova dva predloga zakona i tekst ta dva sporazuma duboko zadire u pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, a naravno Skupština nije ovlašćena da razmatra zakone, predloge zakona, koji nisu u skladu sa Ustavom. Znači, ovo treba da se vrati na doradu predlagaču da usaglasi sa Ustavom.
Mi smo učinili korak napred pa smo podneli neke amandmane kojim bi unormalili ovaj predlog zakona. Kako će proći ti amandmani to je drugo pitanje, ali ustavni osnov za ovakav zakonski projekat ne postoji.
Ako dozvoljavate, samo jednu rečenicu da pročitam. Naravno, gospodin Đelić je u svom kabinetu napisao zašto je potrebno da se ovo baš ovako usvoji. Evo jedna rečenica koja kaže ovako: "SSP i Prelazni sporazum stupaju na snagu odmah, a njihova potpuna primena direktno zavisi od rezultata izbora 11. maja i politike nove Vlade Srbije prema završetku saradnje sa Haškim tribunalom". To što sam pročitao ne može biti ustavni osnov, to može samo biti maliciozni motiv zašto se preduzima jedna ovakva operacija. Predlažem da se predlagač oštro ukori, da mu se vrati Predlog zakona na doradu, te, ukoliko pronađe ustavni osnov, da to napiše i dostavi ta dva predloga zakona.

Ja se pozivam na čl. 104. i 226. jer smatram da je situacija očigledna, da postoji preka potreba da se dobiju odgovori na neka pitanja, a onaj ko treba da da odgovor na vrlo važna pitanja ili ćuti, ili se krije, ili u prvi plan izbacuje neke periferne državne službenike ili svoje plaćeničke medije. Očigledno se vodi jedna osmišljena kampanja, tako da čovek koji nije bio u Srbiji proteklih mesec i po dana, pa dođe i pogleda ove naše novine, može da se prekrsti, da se začudi kako je to moguće da, dok je Skupština na godišnjem odmoru, a Skupštinu je poslala na godišnji odmor predsednik Narodne skupštine, opozicija blokira rad Skupštine. Verovatno u tim ''bistrim'' mozgovima može da se pojavi jedna takva konstrukcija, ali ona za razumnog čoveka deluje krajnje bolesno.
Da ne bih ponavljao ono što su moji prethodnici vrlo lepo istakli, moram da vam skrenem pažnju da se ova naša situacija ponavlja. Batić je pričao o tome šta je bilo 1990, 1991, 1992. i 1993, verovatno Tomislav i Filip mogu da pričaju šta je bilo 1995. u Gnjilanu i kako se to gleda na slobodu izražavanja mišljenja i slobodu okupljanja.
Ali, kada vlast čini Demokratska stranka, prepoznatljiva po tome što je, u liku i delu Nataše Mićić, izbacivala poslanike, u koaliciji sa SPS-om, koji je prvi krenuo s izbacivanjem poslanika i premlaćivanjem, onda dobijamo turbo varijantu, crveno-žutu, te ovo nikakvo iznenađenje nije.
Ja bih se vratio na 1937. godinu. I ona je bila karakteristična, tada je patrijarh Varnava otrovan, a u istoriji je, da kažem zbog ovih ''žutaća'' koji ništa ne znaju, pročitajte malo knjige, poznata kao ''krvava litija''.
Naime, građani su protestovali zbog konkordata sklopljenog sa Vatikanom, na čelu je bila Srpska pravoslavna crkva, bila je litija, ona je bila krvava, zato što je tadašnji ministar unutrašnjih dela Korošec, gle čuda, rimokatolički sveštenik, naredio premlaćivanje i poslanika i sveštenika i onda je SPC bacila anatemu na sve poslanike koji budu glasali za taj konkordat. Konkordat je pao, pala je Vlada Milana Stojadinovića.
Situacija gotovo identična.
Godine 2008, u uslovima kada je svakom normalnom čoveku na planeti Zemlji jasno da Haški tribunal nije formiran da bi se sprovela pravda i da bi se utvrdila istina, već da bi se pobili Srbi koji su tamo, pa ako ne može sudskom presudom, onda na drugi način, a imamo dokaza za to, jer je nekoliko Srba stradalo u Haškom tribunalu pod misterioznim okolnostima, oni koji su se zalagali za lustraciju SPS-a, sa SPS-om naprave novu vladu i, naravno, protivno principima lustracije, isporučuju naše građane, usput ih i kidnapuje neko, a da država ne zna ko je, gde – u instituciji gde smo apsolutno svi sigurni da neće doći do istine i pravde.
Naravno, u Crnoj Gori se prave nove pesme, kreće narodno stvaralaštvo s guslama, naravno da za ateiste to deluje iracionalno, ali me prosto zbunjuje da se oni plaše narodne kletve. Narod proklinje. Zašto narod proklinje?
Zato što svetovna vlast ne ispunjava volju naroda, ne pridržava se zakona, propisa, pravde, istine, već zloupotrebljava vlast da bi činila sebi, i samo sebi, neko dobro. Zar može biti dobro Borisu Tadiću ako je poginuo Ranko Panić? Zar može biti dobro Dačiću ako je premlaćen Pelević? Obojica su žrtve, obojica su bili mirni građani koji su došli da izraze svoj protest, protest protiv vlasti koja zloupotrebljava poziciju vlasti.
U Crnoj Gori neće da proklinju porodicu Tadić, nego Francetić, misleći na Borisa Tadića. Naravno da je nama politički interes da evakuišemo Borisa Tadića iz političkog života, jer on taj posao ne zna da radi i naravno da želimo da zabranimo da bilo ko ima kontakte s njim. Zašto? Zato što posle toga nastupa šteta.
Da vas podsetim, u februaru je bio veliki patriotski miting zbog otimanja KiM. Isti scenario kao pre nekoliko dana kada je bio ovaj miting. Žrtva – Srbin sa Kosova i Metohije, u Američkoj ambasadi. Nedavno, miting protesta protiv politike Borisa Tadića. Žrtva, ko? Izbeglica iz Republike Srpske Krajine.
Čuli ste ove ljude, poslanike, ne bole ih rane od ustaškog metka, ali boli ih i mrki pogled, i udarac pendreka, i gumeni metak koji je ispaljen u centru Beograda. Zašto? Koji još to prljav posao niste uradili? Naravno da ne čudi onda, ja preporučujem ova dva izdanja. Prvo, ''Ko izdade Radovana Karadžića, prokleto mu i seme i pleme''.
Zašto se, ateisti, bunite? To je nešto što ima veze sa religijom i sa hrišćanstvom. Vaša religija ne zna za Boga, zna za Borisa Tadića kao boga. Preporučujem i drugo izdanje: ''Tadić i Dačić, ubice Ranka Panića''.
Dajte, izađite s dokumentacijom, s izveštajima, demantujte to, ako možete.
Da li ste čuli građanina, nekog komšiju koji je osudio miting SRS-a? Niste mogli da čujete. Ja sam malopre čuo jednog fotoreportera, koji je rekao – rušili su grad. Napumpao se tu kao da je iz BIA-e, pa došao da provocira. Naravno da niko nije naseo na tu provokaciju.
Želimo da Borisa Tadića ogradimo, da ga izopštimo iz političkog života. Zato kažemo, da bude proklet i svaki radikal koji pristane s njim da razgovara. Njega treba izbaciti iz političkog života, jer je štetočina planetarne vrste.
Ja vas samo podsećam da sam prošle godine rekao – veća je šteta jedan dan Borisa Tadića na mestu predsednika Srbije, nego tri uzastopne sušne godine u Srbiji. Vidite i sami da se to dokazuje. Sada je ta koalicija sofisticirana, jača.
Naravno da tražimo odgovore na ova pitanja, postoji preka potreba da se na ovo odgovori, da bismo znali s kim radimo, šta radimo, zašto radimo i koliko možemo da radimo u Narodnoj skupštini, u skladu sa Poslovnikom i Ustavom. Što se tiče drugih stvari, zaboravite ih.
Molim vas, nemojte izjavama da pretite kako ćete da kažnjavate nekoga. Šta to znači, danima predsednik Narodne skupštine, koji je prvi među jednakima, preti ostalim poslanicima. Zašto? Šta treba da se sakrije?

Gospođo Čomić, dobro je što ste vi, sa velikim iskustvom, preuzeli predsedavanje. Pošto vas odlikuje tolerantnost, imaćete u vidu ove moje reklamacije Poslovnika. Naravno, u osnovi to je član 226, ali to je obaveštavanje. Znači, potreba da se obavesti Narodna skupština o nečemu što je neophodno da bi Narodna skupština, u skladu sa Ustavom, obavljala svoju funkciju.
Ali, ima tu još nekoliko članova koji su povređeni, i oko redosleda, a i onaj član koji se odnosi na hitno zasedanje i na vanrednu sednicu. Jer, stvarno je ovo nedopustivo da gospodina koji je zaradio 11 miliona, ni kriv ni dužan, nema u sali, i onda mi praktično ovde pričamo bez predstavnika Vlade Republike Srbije, koji bi mogao da čuje o čemu se zapravo radi i šta je problem u funkcionisanju Narodne skupštine.
Sada bih se vratio na član 226. Gospođo Čomić, mislim da ...
Šta je problem kod vas? Imate nekih problema? Maraš, je li registrovano? Jeste. Znači, vaša primedba se odbacuje. Idemo dalje.
Gospođo Čomić, meni je krivo što u sali nije gospodin Batić i što nije gospodin Velja Ilić. Ovo je jedna desetina, Ostojiću, od krivične prijave koja je podneta protiv Mlađana Dinkića. Zavedena je KTR 806/06 2006. godine. Naravno, ovo je službena tajna i poverljivo, po predlogu podnosioca prijave.
E sad, ovo nije za šalu, ovo je vrlo ozbiljna stvar. Znači, ovo je jedna desetina dokumentacije, za koju je podnosilac krivične prijave smatrao da je neophodno da se urazumi republički javni tužilac i da pokrene postupak protiv Mlađana Dinkića.
Međutim, ovde se javio jedan veliki problem. Sve krivične prijave protiv Mlađana Dinkića su podnela fizička lica, a tužilaštvo spava i onemogućava privatna lica, fizička lica da budu supsidijarni tužioci u slučaju odbacivanja jedne ovakve krivične prijave. I na taj način se neko štiti - da se predstavlja da je on ministar, da je on potpredsednik, da vedri, da oblači, da ruši vlade i da završava svoje poslove.
Naravno, meni ne pada na pamet da ukažem na sve štetne posledice takve pojave u našem političkom životu, ali ću sledeći put kada se javim da vam dam zapisnik sa saslušanja Mlađana Dinkića, pošto sam ga saslušavao u sudu i on je priznao sve, kako trpi fizičke bolove, kako trpi duševne patnje itd.
Ovde se radi o koalicionom delovanju. Ovde imamo gospodina Bananu. On treba da bude ponovo direktor Direkcije za izgradnju u Nišu i na sve moguće načine ima da uđe u koaliciju sa Boškom Ristićem, koji je pobegao zato što zna da sam došo. Zbog toga je pobego. Onaj prazni kompjuter od dokumentacije o nečemu što se dešavalo nekoliko godina, ovaj preti novinarima, konkretno je Todoroviću pretio oko formiranja te vlasti u Nišu, koja, otprilike, treba da asocira na ovo što se dešava u Beogradu.
(Predsedavajući: Četiri minuta.)
Zahvaljujem, pomeram se. Dozvolite da se ponovo prijavim. Imam nastavak.