Na sreću, Ustav Republike Srbije nije akt koji zavisi od Nenada Čanka i bilo kog drugog političara i onih koji se ne bave politikom, kako neko reče.
Ovo što ste naveli, ne samo u ovom članu, nego i u prethodnim i u onim koji slede, a koji se tiču ubacivanja reči - autonomna pokrajina, duboko zadire u ovo pitanje ustavnosti ovih normi.
Ja bih vam samo skrenuo pažnju da ove ustanove socijalne zaštite rade po propisima o javnim službama i skrenuo bih vam pažnju na ono što je zapisano u Ustavu Republike Srbije u članu 109, gde je tačno definisano koja su ovlašćenja, prava i dužnosti autonomne pokrajine. Autonomna pokrajina obrazuje organe, organizacije i službe autonomne pokrajine i uređuje njihovu organizaciju i rad, i to samo u onim oblastima koje su Ustavom prenete autonomnoj pokrajini.
Ustav nije preneo ovu oblast autonomnoj pokrajini, to je jasno svima. To što jedan neustavni omnibus zakon koji je donet u jednom trenutku prevelike ljubavi i trgovine i dalje opstaje (zahvaljujući, verovatno, ovom sastavu Ustavnog suda Republike Srbije), ne mora da znači da ono što se, po mom mišljenju, neustavno zakonom zasniva, može da nađe pokriće u ovom Ustavu.
Skrenuo bih vam pažnju da ste, verovatno poučeni činjenicom da raspolažete odgovarajućim brojem kartica za glasanje, ubacili i niz drugih odredbi kojima nije mesto u ovom zakonu. Tako ste napravili intervenciju na članu 42. Zakona, a to je vaš član 16. Predloga zakona, pa ste napisali da bliže uslove, kao i obrazac akta propisuje ministar. Radi se o ugovoru i tako nešto ne sme da stoji, jer obrazac akta ništa ne znači u zakonu.
Naveo bih vam i član 19. Predloga zakona gde ste poslednji stav tog člana pogrešno prepravili. Vi namerno grešite, pa ste napisali - protiv konačnih rešenja iz stava 2, 3. i 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor, a pravdajući to time da još nije definisano da li postoji upravni sud ili ne postoji. Odredba koja sada postoji u zakonu je mnogo bolja i mnogo kvalitetnija - o zakonitosti konačnih akata iz stava 2, 3, 4. ovog zakona odlučuje Vrhovni sud. Niste imali potrebe da to menjate. Kada se uspostave ti upravni sudovi, ako se ikada budu uspostavili, onda će to, zbog tog Zakona o sudovima, imati neki svoj automatizam.
Zato je potrebno da ovaj i prethodne amandmane, koji čine jednu celinu, usvojite, jer ovim odredbama na koje smo podneli amandmane praktično ste zakoračili u prostor koji se zove neustavnost.

Pored ovih načelnih primedaba koje se tiču nivoa vlasti i organa, samo bih ukazao na nešto što ne bi smelo da postoji u ovom članu, a to je da kandidat za direktora ustanove socijalne zaštite uz propisanu konkursnu dokumentaciju podnosi program rada za mandatni period koji razmatra upravni odbor u postupku davanja mišljenja itd. Skoro sve ustanove socijalne zaštite imaju jasno definisan posao do tančina, ne toliko zakonom koliko podzakonskim aktima i standardima koji se primenjuju u radu svih ovih profesija koji su neminovni kada neko od tih stručnjaka mora biti zaposlen u ustanovi socijalne zaštite.
Nema tu mogućnosti za neke improvizacije. Direktor svake ustanove socijalne zaštite dužan je da sprovodi zakon, da poštuje i primenjuje standarde koji su propisani i nema tu nekog prostora za neku njegovu inventivnost, osim ukoliko u programu rada neko ne očekuje da se takmiče kandidati ko će više da obezbedi donacija, sponzorstava ili da zapiše kojoj stranci pripada.
Nemojte u ovu oblast da uvlačite nešto, jer od direktora ustanove socijalne zaštite mnogo zavisi kako će ta ustanova da funkcioniše, ali ništa ne zavisi od njegovog papira koji bi on nazvao programom rada. Ništa ne bi zavisilo od tog papira. Nije to kandidat za direktora neke fabrike koja treba nešto da proizvede, on je kandidat za direktora ustanove koja treba da sprovodi zakon, da poštuje standarde, da omogući korisnicima efikasno ostvarivanje prava i da se pruže one usluge zbog kojih ta ustanova i postoji. Ne znam zašto ste u ovoj poplavi inventivnosti, sposobnosti pronašli formu kako da izdvojite nekog eksperta od nekog drugog koji, naravno, nije ekspert.
Pošto se bliži kraju ova rasprava, moram da kažem, verovatno nije samo problem ovog zakona, već i nekih drugih propisa, ali bi Ministarstvo moralo da povede računa i o deci ometenoj u razvoju, a pogotovu da posle 25. godine oni više praktično nemaju zaštitu ili, da budem precizniji, ta zaštita se svodi na porodicu, a i sami znate, taj broj godina najbolje ukazuje kakva je starosna struktura u toj porodici. U skoro svakom većem mestu postoji jedno udruženje koje dodatno vodi brigu o tim licima, gde je muka naterala te porodice da se ujedine, da pronađu način kako da olakšaju i sebi i svojoj deci. Bilo bi dobro da Ministarstvo malo posveti pažnju i toj populaciji, jer to su naša deca.

Ovde je grubo prekršen član 100. Poslovnika Narodne skupštine. Jedan ministar, kao predstavnik Vlade povodom ove tačke dnevnog reda, dao je ocenu amandmana, a amandman je pravo narodnog poslanika,  a ta njegova ocena je da su neki amandmani bili u funkciji ruganja i naveo je one amandmane koji se tiču Kosova i Metohije.
Naveo je da je neozbiljno i da se podnosioci tih amandmana rugaju svima na taj način što su rekli da osnovica od koje se izračunava nivo socijalne sigurnosti za one građane koji žive na Kosovu i Metohiji treba da bude 35.000 dinara. Izbegao je da kaže da se amandman odnosi na te građane, pa je rekao - za neke građane Republike Srbije.
Iskoristio je priliku da uputi neke političke ocene, to je njegovo pravo, ali nema pravo da vređa poslanike i da vređa amandmane. Još manje ima prava da na taj način vređa one u čiju korist su dati amandmani.
Problem je kada se sklopi neka koaliciona vlada i u toj vladi sasvim izvesno bude neko ko zna da mu je ograničeno vreme trajanja. Još veći problem je kada na mesto ministra dođe neko ko je bio sindikalni funkcioner. Imali smo prošli put onog nesrećnog iz Asocijacije nezavisnih sindikata. Sada smo imali prilike da jednog savetnika sindikata imamo za ministra. Koristio je, verovatno, tu svoju funkciju u sindikatu da organizuje sindikalnu borbu, ali nije dobro što iskrivljuje i beži sa ove govornice.
Zna se ko je upropastio društveni proizvod u Republici Srbiji, a zna se ko je obećavao da će biti med i mleko, samo kada on sedne u fotelju. Nemojte da menjate teze. Sve što su poslanici SRS sa ovog mesta saopštili o ovom zakonu, budite uvereni, od 1. septembra će svima biti jasno, a od 1. oktobra svi ima da osete i da kažu ko je bio u pravu kada je sa ove govornice iznosio podatke.
Drugo, iz Predloga zakona ministar je izvukao da su to nepobitne činjenice. To je samo jedna obična projekcija. Činjenica je tek neka stvarnost, nešto što može da se dokaže.

U članu 2. Predloga zakona navedeno je da agencija posluje u skladu sa propisima o javnim službama. To bi značilo da je agencija praktično jedna ustanova u rangu škole, doma zdravlja i slično.
U članu 3. se navode poslovi agencije, a posebnu pažnju zaslužuju tačke 1), 2) i 4) zbog poslednjeg stava u kome se ukazuje da se ti poslovi obavljaju kao povereni poslovi. Ako su to povereni poslovi, to znači da su po definiciji to poslovi koji su izvorno u nadležnosti nekog državnog organa. Verovatno je taj državni organ neko ministarstvo.
A, o kojim poslovima se radi – izdaje, obnavlja i oduzima licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika, u skladu sa zakonom. Radi poređenja, naveo bih sličan organ koji izdaje uverenje da je neko položio pravosudni ispit, uverenje da je neko položio državni ispit da bi mogao da obavlja neki posao u javnoj službi i nešto slično.
Tačka 2) - organizuje i sprovodi stručni ispit za stečajnog upravnika. Pa, većina tih stručnih ispita se polaže pred državnim organom i normalno je da se radi o poverenom poslu.
Tačka 4) - vrši nadzor nad radom i prati razvoj profesije stečajnog upravnika. Praćenje razvoja profesije stečajnog upravnika je političko-programsko opredeljenje onoga ko vrši vlast, ali u suštini se ne radi o klasičnom državnom poslu. To je jedan studijski i analitički posao, a ne posao izvršavanja zakona, tako da bi se tu teško moglo reći da se radi o poveravanju državnog posla.
I, preskočio sam – vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika. Moram da vas podsetim da je u okviru 1. tačke dnevnog reda u onom članu gde se opisuje šta sve treba da radi stečajni upravnik navedeno da nadzor nad njegovim radom vrši stečajni sudija, stečajno veće i, po logici stvari, verovatno skupština, odnosno odbor poverilaca.
Ovde se sada jednom organu, a to je agencija, koja predstavlja paradržavni organ, organ koji je mnogo bliži izvršnoj nego sudskoj vlasti, poverava da vrši nadzor nad jednim od učesnika u sudskom postupku. Tako dolazimo do centralne teme ovog zakona, ovim zakonom se praktično uređuje sudski izvršitelj, jedan produženi sudski izvršitelj i lice koje će da učestvuje u procesu privatizacije, jer će od njega zavisiti proces privatizacije, pod uslovom da stečaj ima kao krajnji cilj bankrotstvo, a to znači da se stečajna masa prodaje, pretvara u novac i namiruju poverioci.
Na bazi ovih sitnih paralela može da se zaključi da nama ovaj zakon stvarno nije potreban i da ovo vaše opredeljenje da u nazivu agencije navedete "za licenciranje" predstavlja skrivanje suštine. Ovi poslovi oko stečajnih upravnika ne mogu da se predaju nijednoj agenciji, nijednom paradržavnom organu. To treba na drugačiji način da se uredi.
Ukoliko lice koje želi da učestvuje u nekom postupku kao stečajni upravnik treba da ima dodatna znanja, treba da polaže ispit, ali ispit treba da polaže pred državnim organom, pred ministarstvom. Ministarstvo, eventualno, treba da izdaje tu licencu, odnosno neku potvrdu da je lice osposobljeno da se bavi tim poslom i tu se završava taj posao. Nema šta više izvršna vlast direktno ili indirektno preko svojih organa da utiče na tok i ishod stečajnog postupka. Tu je centralni problem i zakona o stečajnom postupku i o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, jer ni Skupština ni Vlada nisu ovlašćeni da na ovakav način definišu položaj i status stečajnih upravnika.

Mi smo pokušali nešto da popravimo ovaj član 4, međutim, nemoguće je da se to popravi. Da bi to ličilo na nešto, onda mora da se ukloni, da se izbriše, jer je nemoguće popraviti. Ako niste dobro shvatili, moram detaljno da vam objasnim o čemu se radi.
Vidite, član 4. stav 1. počinje ovako: "U okviru nadzora nad radom stečajnih upravnika agencija proverava ...". U ovoj profesiji kojom se mi bavimo - pisanjem zakona, nadzor može da znači - ili je upravni ili je inspekcijski. Ovde se ne definiše ni da li je upravni, ni da li je inspekcijski. Bez obzira da li je upravni ili inspekcijski, u takvoj vrsti kontrole ne može da se proverava, nego se valjda utvrđuje, pa se dovodi stanje u sklad sa zakonom. Ali, dobro. Mi imamo problema sa prevodiocima, nisu navikli da prevode ove tekstove, nego neke druge.
Stav 2. - zaprepašćenje. Mislim da sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo treba da podnese ostavku ili da naplati nekome kaznu. Napisano je: "Nadzor iz stava 1. ovog člana agencija obavlja uvidom u pismene izveštaje stečajnog upravnika, stečajnog sudije..." Kako neko može da gleda šta se nalazi u sudskom predmetu? Kako može neko van suda da vrši nadzor? Kako je to moguće?
U sudskom postupku se zna da postoji pravo žalbe onoga ko je zainteresovan, ko učestvuje u postupku. Ne postoji mogućnost da agencija bude stranka u postupku. Neka druga agencija može biti stranka u postupku, kada obavlja funkciju stečajnog upravnika, kada je u pitanju destrukcija i uništenje društvene imovine, kako ste napisali u članu 14. onog zakona o stečajnom postupku. Ali, ovo ne sme da stoji u zakonu.
Kada se poveravaju poslovi jednoj ovakvoj instituciji koja se tretira kao ustanova, jer je organizovana sa statusom priznatim po Zakonu o javnim službama, onda ona ne može da vrši nadzor. Zna se ko vrši upravni nadzor. U Ministarstvu pravde postoji upravna inspekcija i ona vrši upravni nadzor. U okviru ministarstava postoje inspekcijski organi koji vrše inspekcijski nadzor, ali to je potpuno druga materija, to nije ova materija. Ovde je nemoguće, tako da amandmanom vi ne možete da popravite nešto što je ružno, loše, što ne sme da postoji. Naravno, mora da ide amandman da se to briše.
Posebno je čudo da čovek koji radi u nekoj agenciji za licenciranje stečajnih upravnika dođe u trgovinski sud - dobar dan, ja sam taj i taj, evo moja legitimacija, dajte vaše izveštaje, ja kontrolišem stečajnog upravnika. To je nemoguće. Koji sudija sme da daje izveštaje trećim nezainteresovanim licima, koja nisu stranka u postupku?
(Predsednik: Gospođo Radeta, molim vas da ne ometate govornika.)
Molim vas, morali ste da vodite računa šta unosite kao zakonsku normu. Drugo, ili menjajte sekretara za zakonodavstvo ili prevodioce. Ovako ne ide. Vidite da se mi vrtimo ovde oko rečnika stranih reči. To što ste vi ovako preveli, tamo u engleskom ne znači ovo. Morate da obratite pažnju.
Meni je stvarno žao što nema onog što se žalio na naše amandmane. Bilo bi mi baš interesantno da on kaže kako ovo može da se popravi. Ne može, samo da se izbriše. Izbrišite ceo ovaj zakon na vreme, jer vidite, kako idemo od člana do člana, pokazujemo ne rupe, nego ambise. To je u suprotnosti sa pravnim poretkom ove zemlje. Možda je smešno, ali verujte, može biti vrlo tragično ukoliko se na ovaj način završi pustošenje srpske privrede.

Član 5. je stvarno kratak član, malo reči, ali mnogo teksta ima između ovih reči. Poslanike koji imaju nameru da glasaju za ovaj predlog zakona pokušaću da ubedim da nije dobro da se glasa za ovaj predlog zakona, a evo zbog čega. Pojasniću šta je to između reči.
Naslov ovog člana glasi – Obavljanje pojedinih stručnih poslova. Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti agencija može angažovati domaća ili strana pravna ili fizička lica.
Organsko jedinstvo sa ovim članom je član 6. gde sredstva za osnivanje i za rad agencije predstavljaju i donacije, sponzorstva i druga sredstva koja dolaze iz inostranstva. Ono što je poznato za ove četiri godine, zna se, javna tajna je da sve to što dolazi iz inostranstva, otprilike 35% ostaje u inostranstvu. Naravno, prođe kroz račune ovde kod nas, vrati se kroz neke konsalting usluge nekih lica iz inostranstva i tako oni lepo peru pare na ovom našem prostoru, drže nas u nekoj tamnici, služimo im kao izgovor, ali imaju velike koristi što mogu lepo da operu pare.
Kada se kaže – domaća pravna ili fizička lica onda nepogrešivo može da se pogodi ko bi to mogao da bude. Jedna od one tri marketing agencije koje prate DOS.
Verovatno neki instituti sa nekim Begovićima i Vodinelićima, koji uz debelu proviziju pišu propise, zakone, mesecima rade, muče se, prevode, ubacuju u naš pravni sistem neke nove institute koji čak ne postoje ni na tom zapadu.
Na ovaj način praktično se legalizuje pranje novca iz člana 6. ovog zakona, mnogo bolje preko agencije. I opet moram da vas podsetim, ne znači ako je došla neka donacija da su bačene pare i da nisu pod nekom državnom kontrolom. Pošto je bilo puno para koje su išle direktno državnim organima, sada je pronađena nova formula da to ide na agencije i zato vas podsećam da ne postoji suštinska razlika između agencija koje su formirane uredbom Vlade Republike Srbije i agencija koje se formiraju zakonom. To je samo pitanje odgovornosti.
Kada formira Vlada, onda ona verovatno snosi neku moralnu i političku odgovornost, a kada se to formira zakonom, onda svi mi, ni krivi ni dužni, snosimo tu političku i moralnu odgovornost što smo svojom identifikacionom karticom omogućili da neko po 300, 400, 500 i ko zna koliko hiljada dinara stavi lepo u džep kao veliki stručnjak koji nešto pomaže.
Ako se malo dublje pogleda, pa opet između redova, u čemu bi se ta stručna pomoć stranaca i domaćih eksperata sa ćoška ogledala, onda vidimo da tačke 2), 3) i 4) iz člana 3. ne bi mogle da dođu u obzir, jer se radi o poverenim državnim poslovima. Verovatno bi ti stranci i ovi domaći eksperti sa neke pristojne razdaljine pratili primenu propisa kojima se uređuje stečajni postupak, ili ovo što stoji u tački 6) – prikuplja i obrađuje statističke i druge podatke od značaja za sprovođenje stečajnog postupka.
Verovatno bi se napravila dobra baza podataka, šta je na putu da propadne, šta je koliko propalo, kada treba ko da se uključi, jer, moram da vas podsetim, stečajni postupak je koncipiran kao produženi izvršni sudski postupak i verovatno u tom postupku treba da se završi posao.
Verovatno će ljudi koji rade u poljoprivrednom kombinatu "Dragan Marković" iz Obrenovca prepoznati ovo što sam naveo. Ima ih 600 zaposlenih, 3.000 hektara obradive zemlje, 200 hektara pod voćem, farma svinja, farma stoke, pekara, mlin i treba reći da su pet meseci bili privatizovani, a ovi koji su ih privatizovali još nisu skinuli lance i katance.

 Meni uopšte nije jasno kako je predlagač mogao da osmisli sistem da se povereni poslovi državne uprave finansiraju putem donacije i sponzorstva. Moram da vas podsetim, pošto se stalno pozivate na međunarodne standarde, ne može sud da funkcioniše i da se finansira donatorskim sredstvima. To je moguće samo kada je u pitanju Haški tribunal, Soroš odvoji, međutim, sad je i on digao ruke pošto nema ništa od toga.
Ne može jedna državna funkcija da se finansira sredstvima iz inostranstva putem donacija i sponzorstva. Ne može, zato što zalazi u pitanje koje se zove suverenitet jedne države. To šte ste 2001. godine nešto uradili, pravdajući se da je teško stanje, da je dogorelo, da moraju da dođu pare iz inostranstva, to je poznata priča, kao što je poznata priča o onih 6,5 milijardi koje su čekale na granici 5. oktobra, samo što nisu ušle.
Lako je sada nekima da se smeju. Osmislili ovaj zakon, pa kad su bili na vlasti, povukli ga. Navodno nije prošao u dnevni red. Sada uvalili novoj vlasti, niti luk jela, niti luk mirisala, oni zastupaju ovaj zakon ovde, a ovi trljaju ruke. Da li možete da zamislite ko će sve da trlja ruke zbog ovog zakona? Svako ko želi da kupi dobar deo ove privrede, a već imamo nekoliko njih koji imaju 5, 6, do 10%, da su nominalni vlasnici u Srbiji, vrlo rado oni mogu da daju pare za rad ove agencije. Finansira svoju bazu podataka. Šta u sledećoj etapi da otkupi? Šta da obezvredi? Kako konkurenciju da satre i da pošalje u stečaj? To je ta priča.
Čim ima malo reči,... znate i sami da između teksta postoji elaborat, lepo osmišljeno; što bi neko davao pare agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Što bi on bio zainteresovan da neki kvalitetni ljudi dobiju tu licencu? Mora da ima neki interes. Interes je prepoznatljiv kada je u pitanju stečaj, pošto je to završna faza privatizacije u Srbiji, koju je osmislio onaj koji je omogućio DOS-u da dođe na vlast.
Krizni štabovi, tenderi, aukcija i sada stečaj, sada se vrtimo oko stečaja. Obaveze dospevaju. Vaši dojučerašnji koalicioni partneri ne mogu da se slože samo oko godine kada padamo u dužničku krizu, ali ona kuca na vrata. Pogrešna politika. Ova agencija služi kao maska koja treba da nas odvrati da ne gledamo u suštinu našeg problema.
Naravno da ovaj član ne može drugačije da se popravi i bilo bi iluzorno da sada podnosimo amandman da tražimo da se briše ovaj deo gde se navodi sponozorstvo ili donacija. To bi bilo besmisleno. Kako da mi amandmanom popravljamo nešto što je nemoguće popraviti. Ovaj zakon nama nije potreban.
Ovde ste podelili, pa ste rekli – sredstva za osnivanje, pa ste na kraju rekli – 30 miliona ćete da odvojite da se to napravi. Neće to nikad da se napravi, budite sigurni. Onda ste rekli – prihode koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti. Koje prihode može da ostvari? Taksa za polaganje stručnog ispita, ne verujem da može da bude 10.000 evra po glavi kandidata. To može da bude neka mala, skromna suma, verovatno neke knjige da se prodaju polaznicima i kandidatima koji bi polagali ove ispite, ali te pare samo preko agencije idu onim institutima, Begovićima, Vodinelićima, i Hiber je tu, ima ih puno. Naravno da su oni zainteresovani da se ovaj zakon usvoji, jer su videli rudnik gde mogu da zarade.
Nadam se da ćemo još povodom nekog člana da damo prave razloge i argumente, da vidite da ste na pogrešnom pravcu, jer ovo nije vaše, onaj ko ga je napisao sada trlja ruke.

Da smo juče umrli ne bismo saznali jednu stvar, a to je da državni organ treba da ima upravni odbor, nadzorni odbor i direktora. Pošto su državni organi ministarstva, još nisam čuo da u ministarstvima postoje upravni odbor, nadzorni odbor i direktor ministarstva. Nisam čuo, ali, evo, imamo priliku da čujemo nešto što ima smisla, kako smo saznali malopre.
Sada da pričamo malo o besmislenostima. Članom 8. ovog predloga zakona uređena je oblast koja se zove upravni odbor, pa se kaže da upravni odbor čine predsednik i četiri člana, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede.
Zanemarimo činjenicu da mi nemamo ministra privrede, doduše i šta će nam, kakva privreda takav i ministar, ali, stručnjaci za ovu granu prava koja se tiče državnih organa bi morali da znaju da se nikada u zakonu ne navodi ko treba da predloži vladi šta ona treba da uradi. To je interna stvar na relaciji vlada – neposredno niži organi ispod vlade, ali dobro, i to da zanemarimo.
Imajući u vidu članove 5. i 6, gde praktično najznačajniju stavku prilikom osnivanja i rada ove agencije predstavljaju donacije i sponzorstva, ne bi me iznenadilo da na predlog tog budućeg ministra nadležnog za privredu Vlada izabere za članove upravnog odbora, recimo, Bogoljuba Karića, Hamovića, Vojina Lazarevića ili neke njihove opunomoćene predstavnike. Zašto? Pa, koliko para – toliko i muzike.
Zašto bi neko davao pare nekoj agenciji ukoliko ne bi imao uticaj? Kako će da ima uticaj? Pa, preko organa agencije. Koji su to organi? Vi ste napisali - upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. A malopre nas ubeđujete da je to državni organ. Da ste rekli da je paradržavni, pa i da shvatimo, ali državni apsolutno nije.
Dalje, u tom ekspertskom nabrajanju, pročitajte ceo zakon pa ćete da vidite, mi ne znamo šta u stvari radi ovaj upravni odbor. Osim toga što donosi statut, finansijski plan, završni račun, izveštaj o poslovanju, akt o organizaciji i sistematizaciji i druge opšte akte, mi ne znamo ono glavno, u šta se vi kunete, a to su, verovatno, nacionalni standardi za upravljanje stečajnom masom. Vi uopšte niste propisali ko te standarde utvrđuje.
Po nekoj logici stvari bi to bilo u nadležnosti upravnog odbora. Ili da ste bar imali hrabrosti da to napišete – upravni odbor, na čijem čelu se nalaze nominalni vlasnici kapitala u Srbiji, oni donose nacionalne standarde. Drugo, nemojte baš mnogo da se uzdate u neke standarde koje vam neko sugeriše sa strane, da su to ti pravi standardi.
Ima ova zemlja i knjigovođa i računovođa, ima mnogo ekonomista koji vrlo dobro znaju svoj posao, znaju da naprave bilans, bilans stanja, bilans uspeha. Znaju sve lepo da proknjiže, lepo da utvrde. Potrebni su standardi. Standardi postoje u računovodstvu. Nema tu nekih novih standarda.
I te priče o korporativnom knjigovodstvu itd. i to je jedna obična magla. Pre nekoliko dana sam ispričao jednu pričicu da vi imate veštaka koji je samo upisan u registar veštaka kod okružnog suda koji raspravlja spor i utvrđuje činjenice neophodne za sudsku odluku, koja prevazilazi nekoliko puta vrednost neke firme, pa se ne traži licenca, ne traži se ništa dodatno.
Nemojte u nedostatku argumenata da idete na nebuloze poput one malopre – da državni organ ima upravni odbor, nadzorni odbor i direktora.
Ako je to tako, kada dođemo do poslednje tačke dnevnog reda – zakon o ministarstvima, videćemo da tamo niste predložili ni upravni odbor, ni nadzorni odbor ni direktora, ili neku inspekciju koja bi kontrolisala ministra. Verovatno je to zbog toga što nisu pregledani.

Pre pola sata čuli smo da u budućoj reorganizaciji državne uprave ministarstva dobijaju upravne odbore, nadzorne odbore, direktore, a pokušavamo da vas ubedimo da ovaj kvazidržavni organ, kako ga vi zamišljate, agencija za licenciranje stečajnih upravnika, ne može ni da liči na to što smatrate da treba da bude. Naravno da i odredba o statutu i šta treba da sadrži statut ne treba da postoji u ovom zakonu, kao što i ovaj zakon ne bi smeo da se usvoji, i tu nema ničeg lošeg. SRS izlaže svoj principijelni stav, obrazlaže. Obrazloženje za ovaj amandman nalazi se u obrazloženjima prethodnih amandmana i sasvim je normalno da ako se predlaže brisanje članova od 1. do 10. ne treba da postoji član 11.
Tu ništa nije loše, kao što nije loše što je gospodin Šarović ukazao da postoji jedan drugačiji pristup kada je u pitanju ovaj zakon. Neki ga podržavaju, sa 15 članova i naslovom, a neki smatraju da zakon nije loš samo treba da se izbace tri člana. To je legitimno pravo svakog u Narodnoj skupštini. To što brisanje tri člana stvarno nema nikakvog smisla, niti celishodnosti, to je problem onoga koji se zalaže za takav vid doterivanja ovog predloga zakona koji je nemoguće doterati.
Nema nikakvih problema što neko podržava ovu vladu, to je njegovo pravo. Videćemo kakvi će rezultati ove vlade biti, pa će verovatno da snose odgovornost svi koji su dizali ruke za ovu vladu i podržavali sve što je Vlada predlagala, a što je u Skupštini prošlo sa nekom većinom.
Nema potrebe niko da se ljuti, to je sve u sklopu ove demokratije. Podržava se manjinska vlada na republičkom i na saveznom nivou, mada se nekima gadi što dolazi podrška sa te strane, ali to je opet izbor onih koji podržavaju.
Bez namere da delim poslanike u ovoj skupštini, pozivam sve poslanike da razmisle. Budite sigurni da će ovaj statut, ukoliko usvojite ovaj predlog zakona, pisati odabrani ljudi, naći će pokriće u uporednoj praksi nekih nama bliskih i daljih država, ali znajte, samo je u mišolovci džabe sir. Iskoristite priliku da ne upadnete u mišolovku, jer oni koji su žrtve te mišolovke nalaze se u poslednjim redovima.
Malopre sam vas upozorio, osmislili su, ponudili predlog zakona, vi ste se zaleteli i uzeli tuđe, a predstavljate ga kao svoje. Oni lepo trljaju ruke, ulaze, izlaze, vesele se. Demantujete sami sebe, jer ste ih nekada kritikovali, a između ostalog i zbog ovog. Sa pravom vas prozivaju, pa kažu – što ste nas kritikovali kada ste na istim pozicijama; tako da podržavamo i jedne i druge. I jedni i drugi ste u pravu, najbolje znate ko ste i šta ste, najbolje možete međusobno da se opišete, samo vas podsećamo da je to ono što mi stalno pričamo o vama. Tu se ništa kod nas nije promenilo. Nešto se kod vas promenilo. Požurite, uostalom, kasnimo u Evropu. Samo da znate, u Evropu se stiže preko kvoruma.

Naravno, i ovim amandmanom tražimo da se izbriše član 14. Predloga zakona, zato što je ceo zakon besmislen, nepotreban, ali iskoristiću priliku da još malo skinemo te maske, da se vidi šta se krije iza koncepta stečajnog zakonodavstva.
U članu 14. navodite da je upravni odbor dužan da u roku od 15 dana od dana imenovanja donese statut. Ako se slede rokovi koji su zapisani u Predlogu zakona, onda bi to otprilike bilo da za 60 dana treba da se donese statut. Statut agencije za koju vi sami tvrdite u obrazloženju da je osnovni cilj osnivanja agencije da se promoviše i unapredi profesija stečajnog upravnika. Pa, onda ređate i neke druge ciljeve, ali je osnovni cilj promocija. Pa, promociju ste mogli da izvršite i preko bilborda, preko novina, a mogli ste danas u novinama da pročitate i kako je prošao jedan stečajni upravnik u Gornjem Milanovcu. Ima mnogo takvih stečajnih upravnika.
Kako vi ovo možete da uradite kada nemate zvaničnog predlagača, nemate ministra za privredu. Verovatno ćete nekako da preskočite taj nedostatak, pa ga pred Vladom zamenjuje zamenik, ali ako se uzme u obzir da ste poprilično posvađani unutar ove jedinstvene koalicije, nemojte da nas terate da vas stalno mirimo. Ovde nećemo da vas mirimo.
Ne želimo da zaživi ova agencija. Na kraju rasprave o ovom stečajnom zakonodavstvu, da ne biste zloupotrebili medije, kao što su neki malopre pokušali da zloupotrebe ovu govornicu, tvrdeći da podnošenjem ovih amandmana mi štitimo postojeće stanje, moram da vam kažem da SRS ne štiti postojeće stanje. Ona izražava nezadovoljstvo time kako rade neki stečajni upravnici i neki sudovi, i tvrdi da iza toga ili ispred tih stečajnih upravnika i stečajnih sudija ne stoji pravosuđe, nego interesi onih čiji će predstavnici biti članovi upravnih i nadzornih odbora ovih vaših agencija.
Srpska radikalna stranka vas upozorava – ovom medijskom kampanjom vi ste stvorili utisak kod građana Srbije da se donošenjem ova dva zakona rešavaju problemi tzv. društvene privrede, velikih društvenih preduzeća. Vi ovim zakonima ne rešavate problem, zato što još nemate viziju koja će agencija da obavlja funkciju stečajnog upravnika kada su u pitanju stečajni postupci nad društvenim preduzećima koja nisu privatizovana.
Nudite jedno iskrivljeno obećanje građanima da se nadaju da ko nije za ove zakone jeste za postojeće stanje, a u ove zakone je ugrađen tajming za postojeće stanje.
Ovi licencirani stečajni upravnici po vašem zakonu o stečajnom postupku prevashodno su predviđeni za onaj privatni deo privrede, odnosno za ona pravna lica čija je svojinska struktura jasno definisana. Upozorili smo vas, bolje da ste postojeći zakon koliko-toliko preuredili, možda ubacili odredbe o reorganizaciji, jer između vaših odredbi o reorganizaciji u toku stečaja i faktičke primene zakonom nedefinisanog radnog stečaja vi se nalazite suštinski na istim pozicijama.
Ova faza privatizacije koju sprovodite, koju pompezno najavljujete, koju predstavljate kao da se zasniva na ekspertskom znanju, verujte, biće najteža i najbolnija za privredu Republike Srbije. Budite oprezni, ovde svaki pogrešan potez daje nesagledive posledice, a posledice ova prva dva zakona ne može da ispravi 3. tačka dnevnog reda.

Kao logična posledica onakvog zakona o stečajnom postupku danas imamo Predlog zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Kako je sve ovo krenulo? Krenulo je oktobra 2000. godine kriznim štabovima, ali negde januara 2001. godine krizni štabovi više nisu bili tako moderni, a onda je lansirana parola - početak za imetak. Jeste, prepoznaju se. Dakle, početak za imetak, bilbordi, kola, med i mleko kreće, zaživela demokratija u režiji DS-a i DOS-a.
Ako malo preskočimo šta je sve bilo u međuvremenu, koliko je ljudi ostalo bez posla, sada imamo parolu - "da se zna", dakle, da se zna, podvučeno i plavo i crveno, i na toj reklami imamo jednog urbanog poljoprivrednog proizvođača, naravno, jedna od dve marketinške agencije koje prate DOS-ovske vlade, tako je po običaju, dakle, vlasnici su sa nekim čudnim prezimenima, stoji čovek u punom ambaru, a iza leđa žut kukuruz i on kaže - tri puta veći agrarni budžet. Da, tri puta veći agrarni budžet; šta li rade ovi ljudi sa traktorima, prosto nikome nije jasno, tri puta veći budžet, tri puta više ljudi na ulicama.
Tako je to krenulo, a da bih sada napravio paralelu i da biste videli koliko je besmisleno ovo što je osmišljeno u onom bivšem ministarstvu (a tog ministra narod nije hteo na izborima prošle godine decembra meseca, pa sada greje neku klupu, poslednju, i uči se politici iz opozicione scene).
Moram da navedem da je stečajni upravnik, bez obzira da li imao ili nemao licencu, u stvari jedan sudski izvršitelj. Dakle, da li je licenciran ili nije, on je sudski izvršitelj.
Ako želite stečajne upravnike da licencirate preko ove agencije, onda mnogo više ima razloga da sudski izvršitelji takođe polažu ispit i dobiju licencu za sudskog izvršitelja, ali i vi advokati biste mogli malo da razmislite, pošto ste i vi učesnici u sudskom postupku i vama će verovatno trebati licenca. Da, licenca, ali preko agencije za licenciranje advokata. Bogami, kako ste krenuli, verovatno će da se napravi i neka agencija za licenciranje zdravstvenih radnika.
Iz ovih primera vidite da je to sve u istom košu, u istoj ravni, i onda se postavlja pitanje zašto postoje komisije pri ministarstvima gde ljudi polažu tzv. državne ispite. Kada polože državni ispit dobijaju papir, sertifikat, diplomu, da su osposobljeni da rade u državnom organu, jaslicama, školi i na bilo kom drugom mestu gde je pored onog školskog znanja potrebno da se savlada još nešto.
Za ta zvanja vi niste formirali agencije, ali kod stečajnih upravnika mora da se napravi nova kasta, nova kasta licenciranih stečajnih upravnika. Oni će to vrlo ekspertski, kvalitetno i stručno da urade, odnosno delovaće kao melem na ranu kada se gasi neko preduzeće. To je samo jedna medijska podvala poput one "početak za imetak", odnosno "da se zna", kao nešto epohalno. I sa ovom agencijom vi širite iluziju, maglu da se zaboravi suština, srž problema. To je cela poenta ove ujdurme koja se zove stečajno zakonodavstvo, koje se iz onog resora gde mora da pripada, Ministarstvo pravde, šalje u Ministarstvo za privredu i privatizaciju, i ko zna kako ćete vi to da nazovete.
Interesantna su neka rešenja, o tome ćemo kada budu amandmani na dnevnom redu; verovatno će ovo biti agencija za lance i katance. Sada dolazimo do zaključka da je s pravom raniji ministar, a sada neki potpredsednik, urgirao da u stečaju država preuzme obaveze "Sartida", da to kupe neki Amerikanci, jer tamo se proizvodi gvožđe, pa da li gvožđe u obliku table, lima ili šipke, ali je potrebno zbog lanaca i katanaca.
I, verovatno će jedan od čuvenih vlasnika privatnog univerziteta da otvori odsek - menadžment za stečajne upravnike, da na delu pokaže kako će njegovi puleni da kidaju lance i katance. Verovatno će preko ove agencije, pošto agencija u članu 3. ima vrlo ozbiljnih poslova, da stručno osposobljava lica koja treba da polažu ispit... Poseban predmet ima da bude kidanje lanaca i katanaca.
To je ta budućnost i to je taj put u Evropu kojim vi nas terate. Mnogo kasnite nešto na tom putu. Imate puno prepreka, ali prepreke nisu u građanima i u opoziciji, prepreke su u vama, u lošem prevodu, u tome što niko ne veruje. Puštaju vas da se malo zamajavate ovde, da se svađate na levici, ovoj novoj, novoj internacionali, gde ste, da se preganjate i vidite da ta magla daje neke rezultate samo ukoliko maglu prate Solana i Mesić. Dakle, lanci i katanci, to je ta svetla budućnost.
Ovde se epohalno predstavlja da kada se agencija formira zakonom, to je nešto drugo u odnosu na situaciju kada se agencija formira uredbom. Sa gledišta legaliteta možda i jeste, ali sa gledišta suštine tu nema neke principijelne razlike. Nema nikakve razlike. Problem je što Srbija sa ovim potencijalima ne može da imitira Veliku Britaniju i da ima toliko stotina agencija za sve i svašta. Ne može, jednostavno nema tih, kako vi to volite da kažete, kapaciteta. Nema. Ne može.
Šta je falilo što su se državni ispiti polagali pri ministarstvu? Šta bi falilo da ste propisali poseban državni ispit kao dokaz osposobljenosti da neko može da obavlja funkciju stečajnog upravnika, a da se polaže u onoj zgradi ministarstva, umesto što ste pravili agenciju i još to pravdate donacijom. Da vas podsetim, sve donacije koje država dobija ulaze u budžet. Vi imate nepokriven deo budžeta gde ste planirali - ovde će valjda da kapne nešto sa strane. Valjda i te donacije ulaze u budžet.
Doduše, čekamo da raspravite za one prethodne donacije. Zna se tamo koja je gospođa koliko potrošila. Moraćete malo ovo da pogledate, ako ni zbog čega drugog, onda da potvrdite onu vašu parolu "da se zna".
Potrebno je da se zna, ali dokle god budete na vlasti, ja bih vas samo upozorio da vodite računa o jednoj stvari. Nemojte da dozvolite više da se obezvrede pojmovi u ovoj zemlji. Pojam demokratije ste odavno obezvredili. Pojam privatizacije da ne pričam. Još za vreme one Đinđićeve revalorizacije, sećate se vi, kada je sa 97% privatizovanog svedeno na 3% samo, kada vi niste bili u vlasti, vi koji reprodukujete mržnju i živite od mržnje i mislite da u politici možete nešto napraviti na mržnju. Nema, prošlo je to vreme, zaboravite to, ali nemojte više da obezvređujete pojmove.
Kada se kaže privatizacija, sada to znači u narodu - pljačka. Kada se kaže - povećali smo Agrarni budžet, to znači bacaju se višnje. Kada se kaže - sada ćemo efikasne stečajeve, odmah to znači lance i katance. Kada kažete - sada ćemo da sredimo socijalnu politiku i socijalna davanja, to je još veća beda. Sve što vi promovišete u praksi je negacija značaja pojma koji koristite. Budite oprezni sa pojmovima, jer vreme za zamene teza je odavno prošlo, dogorelo je, što neki rekoše, do nokata, vodite računa.
Mnogi su izgubili strpljenje i živce, a verujte ima puno ljudi koji mnogo teško žive. Džabe vi pričate "početak za imetak", "da se zna", "demokratija", "ljudska prava" i neke druge stvari, osvrnite se malo, porazgovarajte sa vašim komšijama, čujte šta pričaju i videćete da njih uopšte ne interesuje ovo što vi nama servirate na vanrednom zasedanju. Ovo ne interesuje nikoga, svima je sve jasno davno. Preko kriznih štabova došli smo do ove situacije "da se zna", ali da se zna da je to ova strana napravila.

Nije teško da se shvati, samo treba da se pročita, znate, nije teško ni biti fin. Neko može da napiše, a to ne znači da drugi ne sme da predloži da se to briše. Teško je da se to po neki put razume. Međutim, ako pogledamo šta stoji napisano u članu 1. ovog predloga zakona (naravno, opet je član dobio svoj naslov), kaže – ovim zakonom osniva se agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Mnogo bi bilo bolje da ste napisali – ovim zakonom se osniva akademija za obrazovanje stečajnih upravnika, ili - ovim zakonom se osniva škola za obrazovanje stečajnih upravnika, ili – ovim zakonom se osniva jedan organizacioni deo u ministarstvu gde će ljudi da polažu ispit za stečajne upravnike. Ili, ono što je možda najbolje, da ništa niste napisali.
Pošto bi to bilo najbolje, da ništa niste napisali, zato su naši amandmani da se to sve lepo izbriše, da izađe iz pravnog prometa, da nikada ne stupi na snagu, da ova bruka ne zaživi ni za živu glavu. Pošto se sada verovatno prave nove koalicije, verovatno će to biti akademija, opet neka privatna, a verovatno bi pravi naziv te agencije za licenciranje...Mada mi nije jasno zašto ste potencirali to licenciranje kada mi istovremeno imamo Agenciju za sanaciju i stečaj banaka. Nisam baš nešto siguran da svi koji rade u toj agenciji imaju položene stručne ispite i da su licencirani. Međutim, brišu oni banke, uklanjaju banke, otvaraju prostor za neke druge banke koje dolaze sa osnivačkim kapitalom sa onih egzotičnih ostrva što smo prošle godine čuli da postoje.
Znači, vi nas terate, narodne poslanike, da ozakonimo vašu volju da se formira jedna institucija, uporno sam slušao, mada mi nije bilo baš prijatno ono što ste malopre pričali. Suzbijte malo nervozu, prethodni predstavnik poslaničke grupe je bio kudikamo staloženiji čovek, imao je razumevanja i za drugo mišljenje i za ono mišljenje koje mu se ne sviđa, ali je pratio šta je to tolerancija, koegzistencija, imao je strpljenja da sluša.
Ova nervoza - a kada biste vi znali kako su prošle godine novembra meseca oni bili nervozni ovde, pa morali da guraju kartice - ovo je najava za kartice, izgleda mi, po ovoj nervozi bih rekao. Znači, ćorav posao, bežite dalje od ovog posla, ovo ne valja ništa. Budite u to sigurni, dobićete licencirane stečajne upravnike, i da vas podsetim na jedan deo načelne rasprave gde je krupno pitanje otvoreno.
Ako neko preduzeće ide u stečaj, pogotovo ako je to preduzeće u privatnoj svojini, i ukoliko neko gasi to preduzeće, to mora da se uradi preko suda i u sudskom postupku. Svi koji učestvuju u sudskom postupku, znači učesnici, moraju biti definisani tim zakonom kojim se reguliše taj sudski postupak. Vi ovde jednog učesnika izvlačite i približavate izvršnoj vlasti, jer će, u suštini, izvršna vlast preko svoje agencije da odlučuje kome će da daje licencu, a kome ne.
Ti licencirani stečajni upravnici koje vi planirate da fabrikujete, biće produžene ruke vlasnika onog kapitala koji vas je formirao kao koaliciju. Dokaz za to je i Radiodifuzni savet. Prošlo je dve i po godine otkako je završen posao i još nisu podelili ništa. Još Soroš ne da da se deli. Postoji koegzistencija, prećutna saglasnost ko koju frekvenciju koristi.
Molim vas, skinite maglu. Ovo se ne odnosi na društvena preduzeća koja su u stečaju. Ovo će da se odnosi na privatna preduzeća. Što se tiče društvenih preduzeća, vi tek imate nameru da odredite agenciju koja će da krčmi to i da snižava vrednost, da bude budzašto kada dođe vreme. Tu smo da osujetimo to, da ukažemo na vreme šta ste pripremili i kad kreće ta treća etapa destrukcije srpske privrede, da se zna da je vi sprovodite.

Gospodin Aligrudić je, za ovo malo vremena što je bio za govornicom, povredio Poslovnik, od preambule do člana 101. U toku govora sam ga upozorio da ne skače, da ne dobacuje, pošto je očigledno da predsedavajući nije našao za shodno da to učini. Međutim, on je to iskoristio za repliku. To nije razlog za repliku. To je razlog za jedno upozorenje od strane predsedavajućeg – poslaniče, smirite se, budite staloženi, idite do susedne prostorije i rashladite se malo, pa onda uđite, taze ste, novi ste.
Pripravnik ste kao predsednik poslaničke grupe i mi to sve uvažavamo i drago nam je da se nešto dešava, ali sa tolikom žestinom i nervozom da se izađe za ovu govornicu i da se kaže da amandmanom poslanik ne može da predloži brisanje nekog člana, to nije tačno. Skupština će da usvoji amandman na član 2. ali neće na član 15; usvojiće na član 4. neće na član 9. Na šta će da liči vaš zakon? Molim vas, ovaj način glasanja je već pokazao da sve odluke odavde dolaze nakaradne, pa zato moraju iz Bodruma, iz Soluna ili ko zna odakle ljudi da dolaze i da glasaju.
Doduše, jedna novina se unosi ovim zakonom. Novina se ogleda u tome što će verovatno i preko interneta neko da postane licencirani stečajni upravnik. Verovatno će i preko interneta da vodi stečajni postupak. Ali, o tom potom, i to ste predvideli.
Dolazi zakon o elektronskom potpisu, koji će da kompletira i stečajno zakonodavstvo, a to je zakonodavstvo opšte destrukcije u Srbiji. To je ono zbog čega vi učestvujete u političkom životu. To je ono što vas rukovodi.
Vaš vlastodavac se ne nalazi u Srbiji, vaš vlastodavac je onaj ko vam nalaže – skupite se, da biste bili protiv. Vi nikada nećete biti za. Vi nikada ne možete da definišete za šta ste, nego protiv čega ste. Zato i dan-danas sa ove govornice, kada izađete, kada nemate argumentaciju, vi potežete ljude koji su u Hagu. Razmislite malo.
(Glas iz sale: Pobrkao si lončiće.)
Nisam pobrkao lončiće, nego sam skinuo masku sa vaših lica, da svi vide ko ste i šta ste. Biće svakim danom sve jasnije i jasnije, u to budite sigurni. Ne pomaže ni licenciranje, ni mackanje, ni mazanje, ni eksperti sa ćoška, ni bilbordi, ništa ne pomaže. Zapamtite, ja sam one prethodne 18. marta prošle godine upozoravao i rekao sam im – nemojte da mrzite i nemojte da budete u strahu, načinićete grešku. Nisu me poslušali i eno ih u poslednjem redu.

Član 14. i ona tri člana prelaznih i završnih odredaba zakona o stečajnom postupku, kao i druga tačka dnevnog reda, a to je zakon o licenciranju stečajnih upravnika, jednostavno skidaju masku i pokazuju šta je naša stvarnost i šta možemo da očekujemo.
U članu 14. govori se, ako zanemarimo ove nepreciznosti, da licencu može da dobije lice koje ima visoku stručnu spremu i koje je položilo stručni ispit za dobijanje licence, dobija dva puta licencu. Valjda ko je položio ispit da obavlja poslove stečajnog upravnika... ali nema veze. Pretposlednji stav tog člana kaže: "U postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj državnoj, odnosno društvenoj svojini za stečajnog upravnika stečajno veće će imenovati specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom, koja mora imati zaposlena lica koja imaju licencu iz stava 1. ovog člana."
Razlozi za donošenje ovog zakona su upravo društvena i državna preduzeća. Nama ovaj predlog zakona ne daje rešenje ko će to da radi, da li će to biti agencija za stečaj, da li će to biti Agencija za privatizaciju, kako će da se zove ta agencija.
U prelaznim i završnim odredbama, uz sve nepreciznosti, čl. 185, 186, 187. i 188, ako sud nije doneo odluku o unovčenju imovine, postojeći stečajni postupci nastaviće se po odredbama ovog novog zakona. Ako je doneta odluka o unovčenju pa unovčenje nije izvršeno u roku od šest meseci, stečajni postupak će se okončati po odredbama ovog zakona, ali pogledajte u stavu 3. šta se kaže - ostali stečajni postupci pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama zakona po kome su započeti. Kome će to biti jasno?
Znači, sve odredbe ovog zakona i onog koji sledi, a koje se tiču stečajnog upravnika, tog tzv. licenciranog stečajnog upravnika, tiču se privatnih preduzeća, a ne društvenih preduzeća. Čemu onda galama kako ćete da rešite problem stečaja i ove tihe privatizacije u postupku stečaja, da li je to reorganizacija ili nešto drugo.
Na kraju kažite da dugo traju stečajni postupci. Kada to budu radili licencirani stečajni upravnici oni će voditi stečaj nad privatnim preduzećima. Danas nije problem kod privatnih preduzeća. Imate dobrovoljni stečaj, imate taj nastupajući stečaj, imate izvršni postupak, imate šestu kategoriju kada dođe poverilac i sam naplati.
Vi ne dajete rešenje za ono što je najvažnije, a to je društveno preduzeće. Čuli ste malopre podatak za 800 najvećih društvenih preduzeća. Tu pričate o posledicama starog zakona, a ja vam govorim da i ovaj zakon neće otkloniti te posledice.
U "Jugoeksportu" stečajni upravnik je Aleksandar Pavlović, majka savetnik, sestra Jasmina takođe, dva ujaka su tamo, a on čovek vlasnik jedne firme, nešto sa CD radio, 15 hiljada metara kvadratnih poslovnog prostora.
I, naravno, to mu je omogućio predsednik Trgovinskog suda Kljajević. To je onaj što peva pesmu ako, pa nam stalno šalje pismo. Slična je situacija i u drugim trgovinskim sudovima.
Kažete da dugo traje stečajni postupak. Dugo traje, jer taj stečajni postupak ne vodi ni stečajni sudija, ni stečajno veće, ni stečajni upravnik, nego oni koji drže realno vlast. Oni preko stečajnog upravnika i stečajnog sudije razvlače tu imovinu.
Dakle, vi ste to prihvatili i želite taj tihi bezbolni oblik privatizacije. Radni stečaj ste pretvorili u reorganizaciju, a to se tiče, pre svega, društvenih preduzeća. Vi nemate rešenje za društvena preduzeća, nego gledate na koji bezbolniji način da se unište.
Kada biste prihvatili ovaj amandman, onda ne bi postojali ti imaginarni licencirani stečajni upravnici, već lica koja znaju taj posao da rade.
Uostalom, Dinkić je bio veštak, Batić ga obrisao kasnije zbog sukoba interesa, ali videćete koliko odredbi postoji da vi pravite nešto što je nepotrebno. I ne zaboravite samo jednu stvar, po vašem konceptu zakona stečajni upravnik je predstavnik poverilaca, a ne predstavnik države, predstavnik zakona, nego predstavnik poverilaca koji će najbolje da zaštiti interese poverilaca. Kada to prevedete u društveni sektor i društvena preduzeća videćete da to nije primenjivo.

Ovo je član zakona koji propisuje uslove i razloge koji sprečavaju neko lice da bude izabrano za stečajnog upravnika. Vlada kao predlagač ovog zakona ne prihvata amandman SRS, a taj amandman glasi da se u članu 15. stavu 1. doda tačka 10) koja glasi: "izabrana, imenovana i postavljena lica u organima državne uprave, upravnim i sličnim organizacijama". To znači da ova lica ne mogu biti imenovana za stečajnog upravnika, a to bi značilo da Janjušević ne bi mogao da bude stečajni upravnik.
Vlada to ne prihvata, verovatno se poziva na neke propise koji su u međuvremenu doneti, pretpostavljam da je to Zakon o zabrani sukoba interesa itd, ali takođe Vlada mora da zna da se kod nas vrlo brzo zaboravi šta stoji u jednom zakonu, vrlo brzo.
Malopre sam vam pročitao imena navodeći primer da cela familija vodi stečajni postupak nad društvenim preduzećem. Tako će biti i sa licenciranim stečajnim upravnicima nad privatnim preduzećima, jer on ima status privatnog preduzetnika, on angažuje svoju rodbinu, to mu je najjeftinije, najjeftinije troškove može da ostvari, a veću zaradu da napravi.
Mislim da bi bilo dobro da ova tačka bude u ovom članu za svaki slučaj, ako ni zbog čega drugog onda zbog predlagača zakona, da ne promakne kod Kljajevića ili sličnim Kljajeviću. Smejte se vi, ali može da se desi da promakne, pa da visoki državni funkcioner, izabran, imenovan ili postavljen, lično, preko svastike ili nekog drugog bude uključen u rasturanje nekog privatnog preduzeća ili da bude uključen u neku agenciju koja će da sprovodi stečaj nad društvenim preduzećima. Za sada je to 800, budite sigurni, biće mnogo više i onda da se ne iznenadimo ovde kako je neko kao stečajni upravnik obezvredio i iskazao nižu vrednost imovine i na taj način omogućio da se potpuno legalno u stečajnom postupku izvrši tiha privatizacija.
Podsetiću vas na onu odredbu vašeg zakona koja kaže - otvaranjem stečajnog postupka ne prestaje radni odnos po sili zakona zaposlenima, nego stečajni upravnik odlučuje koga će da ostavi na tom poslu. Ako uzmete u obzir te norme, drčnost i pronicljivost i mogućnost da na mala vrata uđe Janjušević i njemu slični, onda nemojte da se čudite da vas je neko prevario i da se pravite da ste naivni, da niste znali šta se dešava.
Ovim amandmanom vam unapred govorimo šta može u praksi da se desi. Prihvatite amandman i otklonite ove probleme koji će sigurno da nastupe u postupcima stečaja, a pogotovu kada se radi o društvenim preduzećima. Kod privatnih preduzeća to neće biti problem, ali vi ovaj zakon ne donosite zbog privatnih preduzeća. Vama nisu balast privatna preduzeća, tu je čist račun.
Vama su balast veliki giganti, velika preduzeća sa nekoliko hiljada zaposlenih. Šta tu može da se desi ako dođe Janjušević za stečajnog upravnika po vašem novom zakonu, razmislite.