Iz same suštine lišavanja slobode proizilazi potreba da se amandmanom interveniše na ovaj član. Slažem se, na prvi pogled naš amandman deluje kao da je pravno-tehničke i redakcijske prirode. Ali, on stvarno zadire u suštinu.
Složićemo se oko toga da svako lice koje je lišeno slobode, bez obzira da li je to privođenje, obično hapšenje ili kasnije to preraste u pritvor, u trenutku lišavanja slobode uživa neka prava, jer i dalje traje prezumpcija nevinosti.
Verovatno je u tom trenutku za to lice najvažnija stvar da na jeziku koji razume bude detaljno i blagovremeno obavešteno o prirodi i razlozima optužbi protiv njega. Mora da zna prilikom prvog susreta sa predstavnicima onog organa koji ga lišava slobode šta mu se to, kako vi to kažete, stavlja na teret.
Naravno, ne stavlja mu se na teret ni visoki krvni pritisak, ni neplaćeni porez. Ako je lišen slobode, onda on mora da zna koja je priroda i koji su razlozi tih optužbi koje protiv njega postoje. Možda one formalno-pravno još nisu optužnica. Verovatno on tada ima status osumnjičenog lica, ali ako je neko lice sumnjivo onda mora da zna zbog čega je sumnjivo. To se onda ne tretira - šta mu se stavlja na teret, jer će na teret tek da mu se stavi podizanjem optužnice, odnosno podnošenjem zahteva za sprovođenjem istrage. To je jedan blaži stepen sumnje u njegovu nevinost.
Zato smatramo da je ovo mnogo preciznije i više garantuje prava lica koje je lišeno slobode. Opet moram da vas podsetim da je to u skladu sa svim međunarodnim dokumentima koja se tiču zaštite ljudskih prava. Mene prosto iznenađuje da ne prihvatate ove amandmane koji samo preciziraju i potenciraju zaštitu ljudskih prava. Prosto sam iznenađen da to ne prihvatate, jer svako ko je osumnjičen mora da zna pravu prirodu te sumnje.
E, kada pogledamo one kasnije odredbe, članove u kojima koristite pojam "očiglednosti", onda dobijamo odgovor na pitanje zašto ne prihvatate ove amandmane. Očigledno kao stepen neke izvesnosti deluje kao magija ukoliko se do očiglednosti dođe posredstvom sredstava javnog informisanja. Ako sredstva javnog informisanja odrede suštinu budućeg krivičnog postupka, onda nema ni prezumpcije nevinosti, ni mogućnosti da lice lišeno slobode efektivno i faktički koristi prava koja su zakonom propisana.
Znači, u tome praktično nalazimo odgovor na ovo pitanje i zato smo podneli amandman, da bismo potencirali i naravno sledili onu početnu ideju koju smo izneli u amandmanu na član 1. Predloga zakona.

Okrivljeni, kao stranka u postupku, ima pravo da mu sudi zakonom ustanovljeni sud, koji je nezavisan i nepristrasan. Uvek kada posumnja u nepristrasnost i neobjektivnost ima pravo da traži izuzeće postupajućeg sudije. To je pravilo u svim postupcima, bil da su u pitanju krivični ili parnični.
Postojeći tekst člana 43. na potpuno zadovoljavajući način reguliše situaciju kada se podnese zahtev za izuzeće, kako predsednika suda, sudija i sudija višeg suda, tako i u fazi glavnog pretresa. Potpuno je nepotrebno da se pravi intervencija ovim predlogom zakona i da se ubacuje nešto što je, u suštini, pravno besmisleno.
Pogledajte na šta će da liči taj stav 5. kada se ubaci ovaj tekst koji se predlaže. To ispada ovako: "Ako je zahtev za izuzeće podnesen protivno odredbama člana 42. st. 3, 5. i 6..." Stav 3. govori da se zahtev za izuzeće predsednika može podneti u roku od pet dana od prijema poziva za glavni pretres; stav 5. govori da stranke i branilac mogu tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije; stav 6: "Stranka i branilac dužni su da u zahtevu navedu okolnosti zbog kojih smatraju da postoji neki od zakonskih osnova za izuzeće", a u drugoj rečenici stoji da ne sme da se ponovi razlog. Sve je obuhvaćeno.
Sada je problem što je neko zaključio da postoje i zahtevi iz kojih proističe da su očigledno usmereni na odugovlačenje postupka. Moram da kažem da se član 43. odnosi kako na okrivljenog koji se brani sa slobode, tako i na okrivljenog koji se nalazi u pritvoru. Ako se nalazi u pritvoru, on već trpi sankciju što je lišen mogućnosti da se slobodno kreće, lišen je slobode. Svako neosnovano, neopravdano podnošenje zahteva za izuzeće direktno njega pogađa i najviše njega pogađa. Ukoliko se radi o okrivljenom koji se brani sa slobode, opet njega pogađa, jer živi sa činjenicom da je osumnjičen, okrivljen ili optužen, verovatno optužen, i verovatno mu nije prijatno što se taj postupak razvlači, pa nema ni interesa da podnosi neosnovane i očigledne zahteve, kako vi rekoste, da se odugovlači postupak.
Ako neko misli da će na taj način da dođe u situaciju da zastari mogućnost krivičnog gonjenja, grdno se vara. Toliko instrumenata postoji u sudu da krivični postupak koji je pokrenut mora na neki način da se okonča, da li osuđujućom presudom, da li oslobađajućom. Ne sporim da ima i situacija kada zastari krivično gonjenje. U potpunosti se slažem.
Na Odboru imamo jedan predmet gde se traži razrešenje sudije zbog toga što je odlučio da je nastupila apsolutna zastarelost, a u stvari je relativna zastarelost. Moram da vam kažem da čovek apsolutno nije kriv, jer se radi o nekim delima i o nekim predmetima sa Kosova i Metohije. Ukoliko je Skupština mogla da amnestira, verovatno je i on mogao da napravi tu grešku, s obzirom da izvorno radi parnicu, ne krivicu. Ali, da ne ulazimo u to, to je odnos sudije i predsednika suda. U suštini, taj je problem u tom predmetu. Znači, ne postoje interesi.
Ono drugo što me buni, to je što ste kao momenat uzeli - od otvaranja zasedanja, kada je u pitanju veće. Verovatno ćete da se složite da se pojam i reč "zasedanja" u celom Zakoniku o krivičnom postupku verovatno pojavljuje na tri mesta.
Jedno od tih je da veće veća i glasa na tajnom zasedanju. Zašto ste vezali za jedan momenat od koga apsolutno ništa nije zavisilo? Da ste vezali za početak neke faze postupka, to bih shvatio. Ali, ako ste upotrebili termin "zasedanja", mislim da je pogrešan termin, kao što je pogrešan termin dat i u jednom od amandmana, koji ništa ne precizira.
Ono protiv čega sam - nemojte na ovaj način da nekome uskraćujete pravo da traži izuzeće, jer će svaki od advokata koji se nalazi u ovoj sali da vam ukaže na najmanje pet predmeta koje je imao u praksi, gde je tražio izuzeće sudije, gde je to odbacivano, odbijano kao neosnovano, a da je kasnije po reviziji ili po nekom rešenju ukidano i videlo se da je glavni razlog nedostatka presude upravo što sudija nije mogao da bude objektivan i nepristrasan. Nemojte na ovakav način da izbacujete to. Sud može da se zaštiti od neosnovanih i neopravdanih zahteva koji možda imaju za cilj odugovlačenje, ali odugovlačenje uvek pogađa okrivljenog.

Ovaj član i jedan od sledećih koji reguliše povećanje novčanih kazni, i to desetostruko povećanje, neminovno nalaže da se postavi jedno pitanje - zašto te kazne nisu povećane 50 puta, 100 puta, 1000 puta ili dva puta? Koja je to matematika procenila da te kazne treba da se povećaju 10 puta i šta je razlog?
Što se tiče konkretno ovog amandmana, vidite da smo balansirano pristupili u onom delu koji se tiče veštaka pojedinca, gde postoji mogućnost da bude u nekoj kombinaciji i da doprinese odugovlačenju postupka itd. Nismo dirali vaš predloženi član. Ali, u onom delu koji se tiče ustanova predložili smo da se promeni taj maksimalni iznos novčane kazne, da on bude manji, da se ona poveća samo dva puta, svesni činjenice da se retko kad ova novčana kazna izriče ustanovi koja se bavi veštačenjem i apsolutno svesni činjenice da ova odokativna metoda verovatno ima za cilj da se uplaše potencijalni veštaci.
Moram da kažem da opet to nema nikakvog dometa, ne samo iz ovog razloga što se ta odluka, po pravilu, već na sledećem ročištu stavlja van snage, već iz prostog razloga što sudovi, odnosno sudije u dugogodišnjoj praksi nepogrešivo mogu da kažu ko je sposoban za jedno korektno veštačenje, u zavisnosti od prirode veštačenja. I tu već postoji jedan rejting ustanova koje se bave veštačenjem i verovatno najmanja smetnja za blokadu krivičnog postupka postoji kada se radi o tim specijalizovanim ustanovama.
Ovako iznositi pretnje, povećavati kazne. Još ste rekli - stručna ustanova do 500.000 dinara. Molim vas, u krivičnom postupku se javlja pojedinac, a ne pravno lice. Nema pravnog lica. Ovo nije krivična sankcija, ali jeste novčana kazna, nešto akcesorno što ide zbog nediscipline u postupku. Ne može sudija da vodi disciplinski postupak protiv veštaka, pogotovo kad je u pitanju ustanova.
Što se tiče fizičkih lica, imali ste Dinkića, bio je veštak, pa ga je Batić izbrisao kad je izabran za guvernera. Molim vas, u ustanovi da se vodi takav postupak da se izriče kazna zbog propusta, zbog nediscipline u toku postupka - mislim da je nepotrebno da postoji ova odredba, pogotovo je nepotrebno da se 10 puta povećava novčana kazna.
U onom amandmanu koji se tiče svedoka i drugih lica koja učestvuju u postupku, koja se zbog neke nediscipline novčano kažnjavaju, mi ćemo takođe 10 puta da navedemo razloge, šta bi to bilo 10 puta - od 2001. do danas inflacija je, ako se ide zbirno, 20-30%. Vi ste ovde napravili da je 1000% inflacija. Da li priznajete da je prilikom donošenja zakona određen mali iznos?
Ne verujem da je mali iznos 2001. godine bio 10.000 dinara, kao što sam apsolutno siguran da je danas za svako fizičko lice, bez obzira na svojstvo u kome se javi u krivičnom postupku, novčana kazna od 100.000 dinara strahovito veliki iznos, a postoji mogućnost da se i to zloupotrebi; mada je praksa pojedinih sudija, odnosno većine, moram da kažem, da nisu baš tako rigorozni i možda u tome baš treba tražiti razlog što neki postupci nisu odugovlačeni.
Što reče gospodin Šarović, bolje zadržite manje kazne, ali ih primenjujte, nego da pretite ljudima sa velikim kaznama koje se ne primenjuju.

Očigledno dolazimo na centralnu temu izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku. Praktično čl. 14, 15. i 16. imaju svoj početak a to je član 133. To je glava VIII Zakonika o krivičnom postupku, koja ima naziv - Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Pa se navodi - mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka jesu: poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor.
Pritvor je verovatno najteža mera i zbog toga je u ovom nabrajanju poslednji. Ali, da se ne vraćamo na one prethodne načelne odredbe Zakonika o krivičnom postupku, mada nije zgoreg da se i to navede.
Prvi član tog zakonika kaže - ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa Krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Primat se daje tome da niko nevin ne bude osuđen. Primat se daje da niko ne bude lišen slobode bespotrebno, a međunarodni akti nas obavezuju na to, i to smo i uradili 2001. godine, praktično smo izbacili kategoriju obaveznog pritvora, koji je ranije postojao u našem Zakonu o krivičnom postupku. Ovom izmenom se na mala vrata posredno uvodi institut obaveznog pritvora. On nije tako naveden, nije tako jasno napisan, ali kada se pogleda ova intervencija koja je učinjena u članu 142. vidi se da je to bila namera predlagača, da se pritvor na neki način odredi kao nešto što je obavezno kada se radi o nekim delima za koja su propisane malo duže vremenske kazne.
Zbog toga je dodata tačka 5) u kojoj se kaže - ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela. Sada u jednu procesnu formu ubacujemo nešto što se može tumačiti kao biće krivičnog dela, ili još - kvalifikacijom nekog krivičnog dela. A, radi se o materiji obezbeđenja prisustva okrivljenog radi vođenja postupka.
Shvatam predlagača da je pod pritiskom, i medija i nekih drugih faktora, ali ne mogu da shvatim da se ovakvim formulacijama daje ta diskrecija onome ko odlučuje o pritvoru. I, budite sigurni da će nam se vratiti tumačenja ovih pojmova koja su postojala u onom periodu za koji svi kažemo da je bio karakterističan po ruskoj dominaciji, tj. dominaciji ruske komunističke škole u krivičnom postupku, a koja je definitivno napuštena još 1977. godine, kada je donošen Zakon o krivičnom postupku.
Na ovaj način se vraća obavezni pritvor. Teško onom sudiji koji ne bude protumačio ovo na način kako je neko poželeo. Nije dobro da se na bazi prakse ili nekoliko propusta pojedinih istražnih sudija, možda čak i veća, kada se odlučivalo o zahtevu za određivanje pritvora, izvlači generalno neki zaključak i ide sa ovako širokim formulacijama koje dovode u pitanje prava okrivljenih.
Nije dobro, neću da vam navodim konkretne primere, gde su ljudi proveli dane i dane u pritvoru. Za vreme "Sablje" niko po 20 dana nije ni ušao da porazgovara sa njima, a oni se nalaze u pritvoru; i da ne pričam o svežim primerima gde je pritvor sredstvo pritiska da nevina osoba nešto prizna.

Ovaj član se odnosi na pritvor u istrazi. "Istraga se pokreće protiv određenog lica kada postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo. U istrazi će se prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica" itd. Znači, radi se o licu za koje i te kako važi prezumpcija nevinosti.
Do sada je bio mehanizam: istražni sudija mesec dana, produženje veća još dva meseca, ukoliko se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna duža od pet godina, onda je i Vrhovni sud, na predlog tužioca, mogao da produži još tri meseca.
Praktično, ovde se dodaje pravo na žalbu, jer se pošlo od pretpostavke, na bazi preporuka nekih organizacija iz inostranstva, da u tom delu nije zagarantovano pravo na žalbu koje pripada svakom građaninu, protiv svakog akta, osim ako na drugi način nije obezbeđena zaštita. Ali, postavlja se pitanje koja je svrha te žalbe, koji su dometi te žalbe, kada otprilike isto veće, u istom sastavu odlučuje o žalbi, kao ono koje je možda dva dana pre toga rešilo o produženju pritvora za još tri meseca.
Namerno sam počeo priču o ovom amandmanu čitajući odredbe Zakonika koje se odnose na istragu. Nalazimo se u istrazi, gde su dometi oivičeni, određeni Zakonikom. Pravim vezu sa prethodnim članom gde se, praktično, potvrđuje stav da ovaj predlog zakona u suštini znači uvođenje kategorije obaveznog pritvora. Na to mi nismo ovlašćeni. To nam zabranjuju međunarodni akti koje smo potpisali i koji su postali, po Ustavnoj povelji državne zajednice, sastavni deo našeg ustavno-pravnog poretka.
Juče vam je gospodin Vučić ukazao da ćemo zbog ovoga verovatno dobiti i neku kritiku. Naravno, neće ove nevladine organizacije koje se bore za zaštitu ljudskih prava, i to selektivno, da dignu glas. One su sve na ovom tragu, one podržavaju ovo, jer znaju da se selektivno završava posao. Zna se protiv koga može da se produži pritvor, pogotovo kada je on postao i obaveza.
Nije dobro ovo što radite jer, praktično, negirate sve ono što je urađeno 2001. godine, pa čak i pod uslovom da prihvatim konstataciju da je Zakonik te 2001. godine, kada je donet, mogao da bude i bolji. Nacrt mu je bio bolji, to da znate. Tekst nacrta zakona je bio daleko bolji od ovoga.
Ono što ovim amandmanima želimo da postignemo, to je da predlagača ubedimo - bolje vratite tekst iz nacrta osnovnog teksta Zakonika, nego da idemo na ovaj način. Oslobodite se pritiska policije. Policijsko rasvetljavanje krivičnog dela je jedna dimenzija. Još uvek tamo postoje ljudi koji žele, vape za onim trodnevnim policijskim pritvorom. Oslobodite se toga, ako želimo stvarno da krenemo putem koji znači demokratiju.
Ovo što radite, verujte, apsolutno liči na Haški tribunal. Razlika je samo što je ovde nešto vremenski, kobajagi, ograničeno, ali samo kobajagi ograničeno. Nećemo valjda pravila Haškog tribunala u naš pravni poredak? Nad tim se gnušaju svi ljudi koji se malo razumeju u ovu oblast.
Malopre sam rekao: Međunarodni sud pravde, Stalni sud za ratne zločine, osnovan Rimskim statutom, sa gnušanjem odbacuju ideju i pomisao da se radi na način kako se radi u Haškom tribunalu. Kod nas sada pravila Haškog tribunala dolaze ovde, pa čak i čujemo ovde neke termine: "procesuirati", "pritvorska jedinica". Otkačite se toga, ljudi.

 Bogami, teško studentima, odnosno profesorima koji su napisali Predlog zakona i učili o elementarnim stvarima prava.
Hajde na stranu što ste povećali trajanje pritvora u stavu 3. i stavu 4, u stavu 3. na četiri godine, a u stavu 4. na još dve godine, pa to izlazi kada se sabere u istrazi 7,5 godina kao neki minimum, ali ovo što ste napisali u stavu 7. verovatno će imati problema i istoričari prava da protumače šta je pisac hteo da kaže.
U formulaciji ovog stava poremećeni su svi principi koji su do sada bili prisutni u računanju nekih rokova, pa bez obzira da li se radi o apsolutnim, relativnim, objektivnim, subjektivnim, uvodi se kategorija – zastoj računanja vremena trajanja pritvora. Zamislite taj blistavi um. Čovek u zatvoru, a oni mu zbog nečega ne računaju da je on u zatvoru, a svi znamo da je u zatvoru, samo zbog toga da bi stav 3. i 4. opravdali dužinom, pa tako dobijamo virtuelne rokove.
Verovatno ste se potrudili da prevaziđete Haški tribunal, njega ne možete da prevaziđete i nemojte da se trudite, to je potpuno pogrešno, ako vam je to bio neki motiv kada ste ovo pisali. Ja opet moram da vas podsetim, ovaj član uređuje status prava i prava lica koje je još uvek nevino. Verovatno su otpali svi razlozi za određivanje pritvora i obezbeđenje njegovog prisustva radi vođenja postupka, verovatno.
Niko vam neće praviti problem za najteža krivična dela, ali ovakva formulacija omogućava neverovatnu zloupotrebu u toku krivičnog postupka. Ono sa čime svi moramo da se složimo, to je da su tužilac i okrivljeni stranke u postupku i sve stranke u postupku su ravnopravne.
Meni je prosto krivo što nisam mogao da napišem jedan amandman, da dodam još jedan stav, da se tužilac nalazi u pritvoru kao ravnopravna stranka, pa da ga vidim 7,5 godina u pritvoru kako će on da obezbeđuje dokaze radi vođenja krivičnog postupka. Ako je ravnopravna stranka, koja je to ravnopravnost stranaka u krivičnom postupku kada je jedna u lancima vezana, pa još ako dobije branioca po službenoj dužnosti, pa još neke igrarije, pa još ste uzeli kategoriju fizički prisutnog, a duhom neprisutnog pritvorenika i to mu vreme ne računate u vreme trajanja pritvora.
Znate šta, sve ima neke svoje granice, ali ovde ste prevršili sve moguće granice, bolje da ste napisali jedan jedini član – određuje se pritvor i on traje do pravosnažnosti presude kojom se oglašava krivim i upućuje na izdržavanje kazne zatvora. To bi bilo poštenije i iskrenije.

 Mislim da ima razloga da pričamo i o 3, 5, 7, 10, 11, 12. i 13. sednici, jer se ovde u kontinuitetu krši Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Da biste imali celovit uvid i nešto što predstavlja logički nastavak prethodnih povreda koje su sa ove govornice navedene, samo ću da podsetim da je SRS poslala, odnosno predala u zvaničnu proceduru Narodnoj skupštini negde oko 15 predloga zakona. Oni su podneti od 2, 3, 4. feburara, pa sve do kraja aprila meseca ove godine. Ističu svi Poslovnikom propisani rokovi u kojima je Narodna skupština ove predloge morala da uvrsti u dnevni red.
Nažalost, i posle nekoliko intervencija, upućenih pre svega Zakonodavnom odboru, da se razmotre ovi predlozi zakona i da Zakonodavni odbor dostavi svoj izvšetaj predsedniku Narodne skupštine, više puta je sa ove govornice ponovljen zahtev poslanika SRS predsedniku Narodne skupštine, gde smo mu ukazali da se nešto čudno dešava.
I sada potenciram tu povredu i kažem da ukoliko odbori ne žele da zakažu sednicu sa ovim tačkama dnevnog reda, onda je predsednik Narodne skupštine dužan da sazove sednice nadležnih odbora, da se ovi predlozi razmotre i uvrste u dnevni red, odnosno da se po redovnom postupku, jer smo u redovnom zasedanju, po hronologiji kako su podneti, uvrste u dnevni red, pa neka Skupština o njima odluči, da li će ih usvojiti ili ne.
Na ovaj način, apsolutni prioritet dobijaju predlozi stranaka koje su na vlasti i predlozi Vlade, a da ne ponavljamo ono što su moji prethodnici rekli, desilo se danas da smo dobili odlaganje današnje sednice i zakazivanje nove sednice za ponedeljak sa tri tačke dnevnog reda. Materijal za 3. tačku dnevnog reda još niko nije ni dobio. To je nešto nedopustivo.
Ako se to tako radi, onda s pravom postavljam pitanje – čemu nam služi ovaj poslovnik? Sada mogu da pitam zašto nova većina koja je formirana u Skupštini nije voljna da se donese novi poslovnik i na jedan kvalitetan način uredi rad poslanika u Narodnoj skupštini.
Pozivam se na odredbe Poslovnika koje se odnose na zakazivanje sednice, to je član 80. i odredbe Poslovnika koje regulišu donošenje zakona, odnosno od člana 131. do 140, gde su propisani i rokovi i obaveze, ko šta treba da uradi.
Obzirom da sam na Zakonodavnom odboru dobio odgovor – videćemo, insistiram da se o ovoj povredi Skupština izjasni.

Mi ovim amandmanom ne samo što se zalažemo da posao registracije privrednih subjekata ostane pri trgovinskom sudu, nego bih ukazao i na stav 2. ovog našeg amandmana koji glasi da uslovi i način kojim se obezbeđuje tehnološko-tehničko jedinstvo i posebno funkcionisanje sistema vođenja registra uređuje ministar pravde.
Naravno, u skladu sa osnovnim načelima na kojima se baziraju principi upisa u sudski registar, koje ste saopštili u članu 3. Predloga zakona.
Mi na član 3. nismo podneli nikakve amandmane, jer smatramo da su to prihvatljiva načela, ali da bi se obezbedila javnost, dostupnost, efikasnost, smatramo da je potrebno da se pruži šansa postojećim nadležnim organima koji vode upis u registar, znači trgovinskim sudovima.
Na koji način? Na taj način što ćemo da promenimo neke odredbe o postupku upisa i ovom odredbom ovog amandmana da zadužimo ministra pravde da sve ove tehničke detalje vezane za softver, za pristup Internetu itd, podzakonskim aktom uredi i omogući realizaciju i faktičko ispunjenje ovih načela na kojima se zasniva ceo koncept upisa u sudski registar. To trgovinski sudovi mogu da urade.
Zašto ministar pravde? Zato što upis u sudski registar resorno treba da pripadne Ministarstvu pravde, a ne Ministarstvu privrede. Da bude stvar još čudnija, mi imamo situaciju da je ovlašćeni predstavnik predlagača za ovaj zakon potpredsednik Vlade. On sigurno neće ući u Skupštinu dok radikali podnose amandmane, a kao prva zamena dolazi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Sudeći po nekim stvarima šta se dešavalo u prethodnoj, a verovatno i u ovoj vladi, taj ministar je nadležan samo za donacije i pošto je cela koncepcija ovog zakona kako da se uzme tih 1.500.000 evra, vi ste ih ovde pogrešno nazvali da se radi o donaciji. To je sponzorstvo. Znači, imate sponzora iz inostranstva koji je voljan da vam da neke pare, a ovde se javlja Vlada kao primalac sponzorstva u ženskom rodu, a nju zastupa ministar Bubalo u muškom rodu, tako da se cela priča svodi na to. Nema u ovoj priči nekih stvari na koje su se neki pozivali, da su one razlog zašto se ovo menja.
Da počnemo redom. Jedinstvena praksa upisa; ona postoji i sadržana je u odlukama i stavovima Višeg trgovinskog suda. Da li ona treba da se menja? Verovatno treba da se menja kada se tehnološki razradi sistem upisa i dostupnost svih informacija. Znači, tom sistemu treba pružiti šansu, treba ga nadgraditi, treba ga urediti i omogućiti da se uradi sve što je potrebno da bismo realizovali odredbe Zakona o preduzećima, koje govore o sudskom upisu i koje govore šta sve treba da bude dostupno svim zainteresovanih licima kada je upitanju status nekog privrednog subjekta.
Dalje, kaže se da sudija treba da sudi, pružimo mu šansu. Sudija uzima izjavu na zapisnik, sudija obezbeđuje dokaz, a ne sudi, sudija prima izjave, uzima testamentarne izjave, pa ne sudi. Čitav vanparnični postupak, 70% nema nadležnosti da sudija sudi nego radi neke poslove.
Kada se overi izjava, pa i ove izjave podrške kandidatima za predsednika Republike su overavane u sudu, pa bez obzira što je službenik potpisao na kraju dana to ipak svede neki sudija i on opet ne sudi. Znači, nisu sudije samo oni koji sude već rade neke druge sudijske poslove. Posao registracije treba da bude sudijski posao.
SRS se zalaže da ostane postojeće stanje; daleko bilo. Mi se uopšte ne zalažemo da opstane postojeće faktičko stanje. Mi se samo zalažemo da se ovo stanje nadgradi u smislu ostvarivanja ovih načela koja su potrebna, da svakome bude dostupan uvid šta se to dešava, da svako može brzo da se upiše, jer neki nas ljudi upozoravaju i kažu - mi danas to završavamo u sudu za jedan, eventualno dva dna, a po ovom zakonu to treba da se radi pet dana. To je nepotrebno. Dalje se kaže u argumentaciji da se sačuva ovaj zakon, neko je rekao o debelim prstima. Vodite računa, debelih prstiju ima svuda, ne samo u sudu.

Ovim amandmanom mi sledimo osnovnu nit, gde treba da bude sudski registar i gde treba da se vrši upis privrednih subjekata. Kako biste bolje shvatili šta je predlagač ženskog roda od onog što prima sponzorstvo napisao, vašu pažnju bih usmerio na član 2. tačku 3) gde se kaže: "Registrator jeste fizičko lice koje vodi registar". Znači, vodi registar.

Zamolio bih vas da pogledate šta ste napisali u članu 8. stav 1; kaže: "Registar vodi Agencija za privredne registre preko Registratora". Dalje, član 9: "Registratora imenuje Upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije". A dalje navodite kako se on bira, kako se razrešava i pod kojim uslovima.

Sledeća tačka dnevnog reda jeste zakon o agenciji za privredne registre. To je propis koji treba statusno po predlagaču da uredi agenciju. Znači, ta odredba o vašem registratoru – a to nije onaj registrator "kolega, daj mi registrator sa police", ovo je čovek, fizičko lice. Vidite, po svim postulatima kako se piše neka norma, verovatno bi član 9. pre morao da bude u ovom zakonu koji je sledeća tačka dnevnog reda. Ni to da vam se uzme kao neka velika greška.

Šta SRS predlaže? Ona predlaže da član 9. glasi - da "registarskog sudiju određuje predsednik suda na period od četiri godine, s tim što isto lice može biti ponovo određeno za registarskog sudiju". Naravno, sudije bira i razrešava Narodna skupštna, a kao što vidite, registratora, nije fascikla nego registratora-fizičko lice, imenuje Vlada, odnosno upravni odbor uz saglasnost Vlade. Valjda se i tu vidi neka ozbiljnost.

Malopre rekoste ovde da različita praksa postoji i različiti lični doživljaji ko je kako registrovao koje preduzeće. Gospodo, sada ste vlast, rešite to.

Imate i Krivični zakon i druge zakone, i u mogućnosti ste da primenite, i da rešite sve probleme koji postoje u trgovinskim sudovima koji se tiču upisa. Neko malopre reče da postojeće stanje je takvo da jedan službenik samo lupa faksimil, pečat na rešenja i izdaje maltene ljudima i da je to otprilike taj postupak.

Gospodo, ako je taj registrator, ne ona fascikla, nego čovek, fizičko lice, upozoravam da on fizički nije u mogućnosti da bude u 180 opština. Verovatno će po sistemu neke disperzije da ima pomoćnike, saradnike ili zamenike. Verovato će ista situacija biti i sa zamenicima njegovim, kao i sa službenicima koji lupaju faksimil, pečat, kako jedan od stručnjaka malopre reče. Onda mi kažite u čemu se ogleda ta revolucionarna reformska promena. Nema je.

Svodimo centralno pitanje na to šta će biti sa milion i po evra. Jedan jutros reče, pa nude pomoć, ljudi, aman, dajte da uzmemo te pare. Nije stvar da se uzmu pare. Nuđena je pomoć i za Radiodifuznu agenciju, pa smo napravili upravni odbor, pa smo ga šest puta birali, pa ona ne postoji danas. Imate agencije za mala i srednja preduzeća po lokalnim samoupravama koje nemaju ni nadležnost, nemaju ništa, imaju samo trošak. Imamo sijaset nekih agencija koje je napokon Vlada izbrisala, jer je videla da ne mogu uredbom da se formiraju.

Neću da zalazim u temu na dnevnom redu posle ove tačke dnevnog reda, a koja se tiče statusa te agencije, a ono što predlažete nema definisan status. Znači, ovde se izmešta da bi neko opravdao milion i po evra i budite sigurni, u toj cifri 35% za konsalting usluge koje dolaze iz inostranstva, a koje dobija stranac. Znači, perete zajedno pare.

Predsedniče, svaki poslanik ima pravo da podnese amandman na predlog zakona i da traži odgovarajuću izmenu, popravku predloženog teksta. To je pravo svih poslanika. Nikada vi niste čuli od poslanika SRS da negoduju što je neki poslanik podneo amandman, jer je to njegovo izvorno pravo. Zbog toga ne treba da bude niko nervozan. Kao što ne sme biti nervozan zbog toga što mi dosledno zastupamo jedan stav za koji imamo puno razloga i imamo uporište u pozitivnim propisima i uopšte u našem pravnom sistemu.
Molim vas, nemojte da nas optužujete što se svrstavamo na stranu Nemačke, kada je u pitanju upis u registar, a ne na stranu Irske. Nemojte, molim vas, da se ljutite na nas što nećemo da glasamo za vaš predlog zakona, samo zbog toga što ne delimo mišljenje da za ovo treba da se uzmu pare iz inostranstva i da budemo radosni što je neko iz nekog instituta uzeo pare i vratio 35 posto para onom svom sponzoru iz inostranstva. Nemojte da se ljutite na nas ukoliko mi to lepo prepoznamo, ukažemo na taj problem i ukažemo da nema potrebe da delite sudije.
Sada ste vlast. Ukoliko ima problema sa radom nekih trgovinskih sudova, a evo, svi članovi Odbora za pravosuđe su imali prilike da vide da je pokrenuta neka inicijativa da se razreši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu i verovatno zato što je, po broju predmeta i problema sa upisima u sudski registar, lider u nečemo što je loše.
Zasekirao se taj gospodin predsednik suda, pa nam šalje neke pesme - ako, ako i objašnjava neke stvari. Čime je poslao one pesme, treba da ga razrešimo, jer je pokazao da ne zaslužuje da bude na mestu predsednika jednog tako velikog trgovinskog suda. Malo pročeprkajte po dokumentaciji, pa vi ste ga pre dve-tri godine izabrali za predsednika Trgovinskog suda u Beogradu. Nemojte da sada mi budemo krivi i da sada mi, navodno, štitimo Gorana Kljajevića. Daleko bilo da mi njega štitimo. Nemojte, molim vas. Nemojte da pomerate temu.
Tema jeste ko je uzeo pare i tema jeste zašto neko uzima pare, zašto deli sa nekim iz inostranstva i zašto mora da nađe pokriće da razori nešto? Malopre je jedan govornik ovde izašao, vidim da je sada pobegao, kaže da smo mi za zadržavanje postojećeg stanja. Nismo. Zar treba svaki put da vam kažemo da nismo. Mi tražimo da se promeni.
Videli ste i sami šta smo hteli sa našim amandmanima i šta tražimo da se promeni u vašem predlogu. Mi ne tražimo da se promeni ono što je dobro u smislu postupka evidentiranja podataka, obezbeđenja dostupnosti tih podataka svim pravnim licima i svim zainteresovanim licima. Nismo ni protiv toga da to ide i na Internet.
Podneli smo amandman da ministar pravde propiše uslove i način kako da to tehnološki funkcioniše na potpuno jedinstven način. Nismo mi protiv ideje da to bude dobro i bolje, ali smo protiv toga da neko ko nije iskoristio sva sredstva u postojećem sistemu, da dogradi postojeći sistem, da ga učini naprednijim, da olako prelazi u nešto što je neizvesnost. Zbog čega? Zato što je neko uzeo pare. Tražite da vam aplaudiramo što ste uzeli pare.

Verovatno smo mi radikali do sada grešili, obično smo pare vezivali za jedan deo vaše koalicije, međutim, vidim da ima više delova ove koalicije koji se interesuju za pare.
Naravno, da li se pogrešan čovek prepoznao ili pogrešna politička grupacija, to ne znam. To će verovatno rukovodstvo stranke da procenjuje i birači. Ali, stvarno nisam kriv zbog toga što neko na početku diskusije nije bio prisutan u sali, kada je ministar Bubalo vrlo precizno ovde rekao da je Institut G17 predložio, da je napravio analizu.
Pa, vidite i sami u obrazloženju, na poslednjoj strani, isto je obrazloženje za oba predloga zakona, gde piše koliko miliona kruna; pa piše, to jest ministar je to vrlo precizno objasnio - da je to oko milion i po evra; da je to neka donacija.
Pa sam vam jutros objašnjavao da to nije donacija, da je to sponzorstvo, pa ko prima sponzorstvo, ako je ženskog roda, znate i sami. Vama je, vidim, gospodine Bubalo to sve jasno.
Čak sam ukazao i na činjenicu da nijedan potpredsednik nije došao da brani zakon, nego je poslat ministar koji resorno nema veze sa upisom, ali ima sa donacijama. Znači, pare su u igri. I, kako je rekao jedan od poslanika poslaničke grup G17 plus - kada se pare nude one treba da se uzmu. Znači, to je ta logika.
E, s obzirom da znamo ko je zaključivao sve ugovore o toj međunarodnoj ekonomskoj saradnji, oko pomoći, i znamo da je 35% planiranih sredstava za konsalting usluge koje pružaju inostrani partneri, to je pranje para, deoba para. To je i DSS kritikovala prošle godine. To je i ona stranka ili politička grupacija koja više ne postoji, a nekada je predlagala ovakav zakon, shvatila na vreme, pa napravila rikverc i ogradila se, bar u jednom delu te poslaničke grupe, od predloga ovakvog zakona.
Nemojate da se ljutite ukoliko vam ne aplaudiramo što je neko, čak možda nije ni u ovoj sali, nego negde malo niže, dole, uzeo neke pare i podelio sa nekim iz inostranstva, da nas ubedi kako je Irska praksa daleko naprednija od Nemačke. Znate, pobrkali ste malo sisteme vrednosti. Nemojte da kudite nešto što je dobro, fino. Ako nešto nije u redu u postojećem sistemu, dajte da ga popravimo, ali pružimo tom sistemu priliku da zaživi. Da zaživi u skladu sa načelima koje ste vi predložili.
Eto, podržavamo vaša načela. Sve podržavamo, da bude u funkciji, da se osposobe trgovinski sudovi i da rade kvalitetnije, ali nemojte da uništavate nešto a da ništa u međuvremenu ne pravite, već samo uzimate pare.

Potrudiću se da ne uđem u materiju sledeće tačke dnevnog reda, da ne pričam mnogo više o agenciji, ali moram malo da je dotaknem, kada je u pitanju član 10.
Ako ste rekli da agencija obavlja poverene državne poslove u jednom od članova tog zakona i napisali da se na njen rad primenjuju pravila koja se odnose i na javne službe, i ako ste u članu 8. napisali nešto što bi moglo onako slikovito da se kaže - go je dao Bekam preko Raula, jer vodi agencija preko registratora. To je otprilike to.
Sada moram da vas upozorim da ovo što ste napisali u članu 10. stav 1. tačka 2) ne može da stoji u zakonu. Ne može registrator, koji je fizičko lice koje vodi registar, da bliže određuje način vođenja registra, jer poverena javna ovlašćenja ste preneli agenciji a ne registratoru. To vas upozoravam i čudi me da vam oni koji su pripremali sednicu Zakonodavnog odbora, a naročito Sekretarijat za zakonodavstvo, nisu skrenuli da ovo nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ako se ovlašćenja prenose nekoj javnoj službi, ona ne mogu da se delegiraju ispod još nekome, pa još kažete pojedinac koji je fizičko lice. Taj pojedinac ne bi mogao da obezbeđuje blagovremeno objavljivanje registrovanih podataka, kao i tehničke uslove u prostorijama agencije, kako bi zainteresovana lica mogla da izvrše uvid u internu stranu registra. Zašto to vezujete za fizičko lice?
Pošto smo rekli da registrator nije skup dokumenata u jednom kartonu, kažete da taj pojedinac treba da propisuje formu i sadržinu obrazaca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu registra. Sada poseban dodatak, to je taj dodatak koji može da liči na debele prste, kaže - obezbeđuje dostupnost modela tipskih osnivačkih akata na sajtu registra. Znači, obrasce, samo treba da ištampate te obrasce, da stavite potpis i vi ste navodno formirali firmu.
Dolazimo do onih egzotičnih ostrva i činjenice da smo pre mesec i po dana imali prilike da čujemo da je jedna velika, jaka firma, sudeći po poslu, registrovana elektronskim putem na nekom Sent Džordžu, ostrvu, i ona je postala ozbiljna firma, naravno kumovska, i izvršila je dar-mar.
A znate da je i anketni odbor povodom tih događanja sa strujom radio poprilično i ovde smo čuli priznanje čoveka kako je registrovao firmu. Of šor, za čas.
Znate, tako nešto, moram da vam kažem, u Srbiji neće da prođe. Neće da prođe jer će biti mnogo debelih prstiju. Najmanje 160 zamenika, pomoćnika tog registratora. Da bi ovo malo ličilo na nešto, a u sklopu naše koncepcije da ti poslovi ostanu pri trgovinskom sudu, uz uvažavanje svih onih promena koje su potrebne, promena faktičkog stanja u cilju javnosti i bržeg, i efikasnijeg, i ekonomičnijeg upisa i punog uvida u status i strukturu naših privrednih subjekata, mi smo predložili amandman i taj u prvom delu nosi naznaku trgovinski sud, odnosno registarski sudija.
U drugom delu smo vam rekli nešto što je u skladu sa Ustavom, da ministar pravde donosi bliža uputstva o vođenju registra, propisuje formu i sadržinu obrazaca za registar i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Interneta. Pokušali smo vam da objasnimo da sve može jeftinije, jednostavnije i u skladu sa Ustavom.
Ranije smo završili pitanje da nije mana i nedostatak SRS-a što se poziva na Ustav, nego pre svega vrlina, pa onda onaj ko prima sponzorstvo iz inostranstva, a koji je ženskog roda, bilo bi bolje da prihvati ove naše amandmane, kako bi ovaj zakon ličio na nešto i bio dobar zakon. Ukoliko insistirate na ovom vašem Predlogu zakona, verujte, toliko ćemo lepo da ga ogolimo, da pokažemo svima u zemlji, i da bude jasno, da se iza njega samo kriju.

Pa, predsedniče, koristiću ovo vreme za repliku. Želim samo da vas upozorim, vi opet niste primetili, zbog primopredaje stolice sa vašim prethodnikom, da je malopre ovaj poslanik izašao i pozvao se na povredu Poslovnika, i na član 221. ili 211, nije bitno, i definisao to kao njegovo pravo da od vas dobije obaveštenje.
Da bi obrazložio tu povredu Poslovnika poslanik je izneo neke stvari za koje smo danas konstatovali da niko ne stoji na tim pozicijama. Niko ga nije opomenuo, niko mu nije skrenuo pažnju da pre nego što se uđe u ovu zgradu mora da se nauči da se u ovoj sali nalaze poslanici, da treba sa svima da se ophodi kulturno, sa uvažavanjem, jer se na taj način ponaša i prema građanima Republike Srbije.
Da je svako u ovoj sali u obavezi da lične frustracije ostavi napolju, da lične emocije, sklonosti i druge stvari, koje baš ne dolikuju narodnom poslaniku, ostavi porodici, da porodica sa tim vodi borbu, ako je moguće da to porodica izleči, ali niko nema prava da opterećuje i poslanike i javnost Srbije.
Tim pre što ovih dana, kada se dešavaju neke stvari sa našim plakatama, gde onaj koji se iživljava nad plakatam pokazuje i svoju nemoć, i ljudsku i političku, i na delu dokazuje da nije podoban za višestranački sistem, imamo situaciju da nam ovde izlaze poslanici i rečima, takođe, manifestuju svoje odsustvo tolerancije i mogućnosti da budu podobni sa višestranačkim sistemom.
Tražim da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni povodom toga da li je predsednik Narodne skupštine izvršio povredu Poslovnika, jer nije na vreme upozorio poslanika kada je izgovorio neke reči, nad kojima se svi gnušaju u Srbiji. Jedanput, za sva vremena, da vam kažem - u Srbiji nikada nije bilo fašizma niti će ga ikada biti. Oni koji smatraju nešto drugo, njima nije mesto u Narodnoj skupštini, jer ne mogu da osvoje narodno poverenje. To morate da znate.
Ako pričate o nekoj toleranciji, o višestranačkom sistemu, onda se uklapajte i svojim ponašanjem i svojim političkim delovanjem. Zapamtite to. Znači, tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni o ovome što sam predložio.

Ovim amandmanom i čitavim nizom amandmana koji slede SRS dosledno zastupa stav da registracija privrednih subjekata treba da ostane u trgovinskmo sudu. U načelnoj raspravi smo naveli neke, i to one glavne razloge zašto smatramo da je to potrebno da se obavlja i dalje u trgovinskom sudu.
Kada je u pitanju ovaj član 2. Predloga zakona, kojim se daju pojmovi i definicije, samo ukazujem predlagaču da kada dvojica-trojica ljudi, koji sede u jednoj istoj kancelariji, žele međusobno da komuniciraju, po principu da mu neko dostavi dokumentaciju sa ladice, a on kaže - kolega, dodaj mi registrator. To je ona kartonska kutija u kojoj se nalaze spisi, fakture ili bilo koja druga dokumentacija koja podleže nekom arhiviranju, čuvanju itd. Vidite, ta kutija pod nazivom registrator jeste fizičko lice koje vodi registar, po ovoj definiciji.
Šalu na stranu, problem je daleko veći i ozbiljniji. Ukoliko se danas održi sastanak sa predsednicima trgovinskih sudova i sudijama koje vode registar, čak 99,9% njih izrazilo bi čuđenje zašto se ovaj posao seli iz trgovinskog suda u jednu potpuno novu nedefinisanu agenciju.
Nijedan razlog koji je naveo predlagač faktički ne stoji. Većina trgovinskih sudova ima svoju internu bazu podataka i u elektronskoj formi vodi registar o privrednim subjektima. U većini trgovinskih sudova posao registracija, prijema prijava i donošenja rešenja po prijavi završava se za jedan do dva dana. Tako razlog neke ekonomičnosti za donošenje ovakvog zakona, praktično, ne postoji. Postoji nešto što država mora da uradi, a to je da poveže te baze podataka i na taj način učini dostupnim sve te podatke, pa čak i u elektronskoj formi.
U Palati pravde već deset godina postoji jedna grupa od desetak inženjera koja radi na tom softverskom programu i ona nikako da završi taj posao, jer nikome nije ni bilo stalo da se to ozbiljno uradi. Malo ozbiljniji predsednik trgovinskog suda, ne računajuću onog u Novom Sadu, jer ne postoji, može da vam kaže da tri inženjera elektronike, da se skupe na jednom mestu i da 10 dana rade, oni bi napravili softverski program i za, otprilike, 20.000 do 50.000 evra sve to može da se umreži u ovoj prvoj fazi, a u drugoj fazi da se to poveže sa organima lokalne samouprave koji vode evidenciju o preduzetnicima. Naravno, ima potrebe da se i ta evidencija preseli u trgovinski sud, gde je ta jedinstvena baza podataka. To je prava istina.
Drugi deo ove istine jeste milion i po evra. Neko je uzeo pare, a neko sada prigovora opoziciji što neće da glasa za ovaj zakon. Prvo, nije korektno, ako ste već uzeli pare, što nama prigovarate to što nećemo da blagonaklono i sa oduševljenjem gledamo kako vi uzimate pare. Bilo bi stvarno suludo da to od nas očekujete.
Ova dva zakona su sistemski promašaji. Zakon o upisu u sudski registar ili u registar je, u suštini, jedan procesni zakon, tehnički propis.
Tim propisom ne može da se devalvira, niti da se pojedinim odredbama ovog zakona menja sistemski zakon, kao što je Zakon o preduzećima, makar u onom delu koji se tiče registracije privrednih subjekata, trgovačkih društava, gde je izričito navedeno da se to radi u sudu.
Pošto zastupamo ovaj koncept, našli smo za shodno da amandmanom intervenišemo kod člana 2. stav 1. tačka 3) i da kažemo da ovaj posao ne vodi fizičko lice koje se zove registrator, nego registarski sudija trgovinskog suda, a kako se određuje taj sudija, to je propisano Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o sudijama. Naravno, drugim amandmanima ćemo da vam kompletiramo sliku i oko Interneta i oko ovih drugih stvari, kako mogu ovi podaci da se učine stvarno dostupnim najvećem broju zainteresovanih lica.

Po logici stvari, ukoliko je predlagač prihvatio amandman na član 2. Predloga zakona i odrekao se intervencije koju je nameravao da učini u članu 10. osnovnog teksta zakona, onda ovaj amandman predlagač je morao takođe da prihvati, a ukoliko on to nije prihvatio, onda praktično moramo da glasamo za jedan ovakav amandman.
Ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, onda poreska uprava ulazi u problem logike, a zasniva se na sledećem. Ako se članom 10. reguliše da više ili pogrešno uplaćeni porez, odnosno iznos poreza mora da se vrati odmah, a najkasnije u roku od 15 dana, onda znači da 16. dan ne postoji.
U ovom članu, osnovni tekst, to je član 76. kaže se - na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj. Nema tu nikakve logike.
Znači, nas predlagač zakona upozorava da, bez obzira na ono što je napisano u članu 10, nastupiće takva situacija da po zahtevu neće biti vraćeno, a ukoliko taj rok bude duži od 30 dana, onda tek od 30. dana teče kamata. Kamata teče uvek od dana dospelosti, pa kako god da se odredi dan kada nastupa dospelost nekog potraživanja.
Dalje, u prvom stavu ovog člana stoji: "Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih sporenih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnje eskontnoj stopi centralne emisione banke". Kada ste menjali ovo, zašto niste rekli Narodne banke Srbije, jer nema više nijedne druge, ali eto vi ste i dalje to zadržali.
Poslednji stav, verovatno zbog gorkog iskustva sa povraćajem sredstava po osnovu ekstraprofita, vi tražite sada promenu da se kamata, kada se rešenje poreskog organa poništi, ne obračunava od dana uplate poreza nego od dana dostavljanja akta kojim se poništava, menja ili ukida rešenje ili drugi akt o zaduženju.
To bi u praksi značilo da poreski organ svesno, namerno, tendenciozno i sa ciljem da reketira poreskog obveznika donese rešenje, naplati potraživanje, pa čak i prinudno, stranka vodi postupak i posle godinu dana uspe u tom sporu.
Onda će država da plati kamatu, odnosno obračunaće se kamata tek od dana kada je ona dobila to rešenje. Onda tu nema restitucije, nema povraćaja u pređašnje stanje, a to je stanje kada je u činjen akt nezakonitosti, kada je doneto rešenje poreskog organa.
Zato mi podržavamo ovaj amandman i tražimo da se briše ovo što predlaže Vlada, jer lični odnosi sa nekim poreskim obveznicima neka se rešavaju na nekim drugim mestima, a ne preko zakona, ne na način da se natera Narodna skupština da donese i usvoji nešto.
Budite sigurni da ovo ne može biti u skladu sa Ustavom, iz jednog prostog razloga što važe princip ekvivalentnosti i princip restitucije; nemoguće je povratiti u pređašnje stanje ako niste priznali kamatu za sve verme dok je čovek trpeo nezakonito stanje koje mu je nametnuto.
Verovatno, da je predlagač ovde, možda bi mogao da razmisli o ovome i da prihvati ovaj amandman, jer ukoliko se ne prihvati ovaj amandman budite uvereni da ceo tekst ovog zakona liči na sredstvo za reketiranje poreskih obveznika.