Dame i gospodo, Srbija je zemlja, koja sa leđa i ovako siromašnog stanovništva, izdvaja miliona evra za finansiranje koje kakvih nevladinih organizacija. SRS se protivi takvom trošenju budžetskih sredstava, jer smatramo da su ove nevladine organizacije obični protočni bojleri za trošenje i pranje para.
Postoje hiljade drugih stvari gde budžetska sredstva treba da se usmere. Na primer, da se ta sredstva usmere onima koji su pretrpeli ogromne štete od elementarnih nepogoda, kao što su zemljotres, bujične poplave, grad, klizišta i sl. Radi se o stanovnicima Kolubarskog okruga, opštinama Valjevo, Ljig, Mionica, Osečina, Ub i Lajkovac. Zato sam svojim amandmanom tražio da se sredstva namenjena kancelariji za saradnju sa civilnim društvom preusmere u Kolubarski okrug koji je pogođen zemljotresom.
Nadam se da će i predstavnici vlasti glasati za ovaj moj amandman, pogotovo kada se ima u vidu jedna činjenica. Naime, kada je bio Zakon o vanrednim situacijama, samo pre mesec dana, kolega iz vladajuće većine, Đorđe Milićević, inače iz Valjeva, obećao je da će podržati moj amandman. Citiram reči Đorđa Milićevića iz stenograma. "Molim vas predložite amandman, mi ćemo vrlo rado glasati i podržati taj amandman i da ćemo rešiti pitanje obnove i izgradnje i sanacije tih objekata i kuća porušenih u razornom zemljotresu koji je zadesio Kolubarski okrug 1998. godine. Predložite amandman, vrlo rado ćemo podržati taj amandman". Završen citat.
Očekujem da gospodin Milićević održi svoju reč i glasa za usmeravanje ovih sredstava u Kolubarski okrug, u opštine Valjevo, Ljig, Ub, Mionica, Osečina i Lajkovac. Hvala.

Član 10. Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u članu 4. reguliše pitanje ko odlučuje o odbijanju zahteva o dodeli PIB, odnosno o oduzimanju već dodeljenog PIB.
Ovde predviđate da u ove dve situacije odlučuje ministara i to na predlog neke komisije koju ćete obrazovati samo za tu svrhu. Srpska radikalna stranka se odlučno protivi nepotrebnom formiranju koje kakvih komisija, odbora, agencija itd, pogotovo tamo gde je to apsolutno nepotrebno i gde o takvim zahtevima već odlučuje ministar.
Da li vi smatrate da je država Srbija toliko bogata da pored 130 kojekakvih agencija ima i na desetine raznih komisija u kojima su zaposleni debelo plaćeni? U situaciji kada ste zemlju doveli na rub propasti, u situaciji kada je preko milion građana na granici siromaštva, kada sve više radnika ostaje bez posla, kada mladi nemaju gde da se zaposle i kada je svakoga dana u narodnim kuhinjama sve više gladnih, vi formirate još jednu komisiju. Postavlja se pitanje – šta će biti njen zadatak? Da li ona opravdava svrhu svog postojanja ako samo treba da kaže ministru koga treba odbiti za dodelu PIB na osnovu priložene dokumentacije, odnosno kome treba oduzeti već dodeljeni PIB. Da li je to ozbiljan posao ili je to samo u pitanju uhlebljenje partijskih kadrova o istom scenariju koji godinama viđamo prilikom formiranja na stotine agencija, odbora i komisija?
Ova komisija je nepotrebna i zato treba prihvatiti moj amandman. Hvala.

U članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, u stavu 1. tražio sam da društvo za osiguranje od bruto premije osiguranja, koje naplaćuje od auto odgovornosti, uplati 7%, umesto 5%, kako ste vi predvideli, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Smatram da je iznos od 7% od bruto premije osiguranja daleko adekvatniji i iznos koji bi društvo uplaćivalo zdravstvenom fondu, i to iz više razloga. Republički fond za zdravstveno osiguranje je u vrlo teškoj situaciji. Vaši prijatelji tajkuni, koji su i učestvovali u formiranju ove vlade, pored toga što ne uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, vrlo često, dok se neko ne razboli, ne uplaćuju ni doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje. Vama je najlakše da pokušate punjenje fonda tako što ćete stalno povećavati broj lekova koje pacijenti moraju sami da plaćaju, umesto da ovaj problem rešavate tako što ćete, s jedne strane, uvesti red u oblasti uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje a, sa druge strane, povećati stopu bruto premije osiguranja na 7%, kako sam amandmanom tražio.
Jasno je i vama i nama da po oba osnova imate blokadu. Jedna blokada je od strane tajkuna kojima ne smete da se suprotstavite, a druga blokada potiče od brojnih stranih osiguravajućih društava kojima je teško objasniti da moraju da plate i ovih 5%, kako ste vi ovim predlogom zakona predvideli, a kamoli 7%, kako sam to amandmanom tražio.
Ako iskreno želite bolje punjenje Republičkog zdravstvenog fonda i ako vam je u interesu da imate zdraviju naciju, predlažem da prihvatite moj amandman. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanik Dušanka Plećević podnela je amandman da se u članu 10. posle tačke 12) dodaju tačke 13) i 14) koje glase: Podsticanje i očuvanje kulturnog identiteta srpskog naroda. Podsticanje i očuvanje sećanja na istoriju Srbije i srpskog naroda, na tradiciju srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive u Republici Srbiji, posebno na značajne istorijske događaje i ličnosti koje su svojim životom i delom zadužile srpski narod i građane Republike Srbije.

U članu 10. navedeno je šta se smatra opštim interesom u oblasti kinematografije, između ostalog, i očuvanje i podsticanje identiteta domaćeg kinematografskog stvaralaštva, ali se nigde ne pominje nacionalni i identitet srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive u Srbiji. Ovo je nastavak zatiranja svakog nacionalnog identiteta kroz umetnost sistemski sprovođenog, kao u doba komunizma.

Svaka nacionalna kinematografija u svetu promoviše i afirmiše putem filma svoju kulturnu i nacionalnu osobenost. Tako u svetu, pa i kod nas često imamo nedelju nacionalnih filmova. Kinematografija drugih civilizacija, poput Indije, Brazila, Japana, preko kojih se tzv. zapadni svet upoznaje ne samo sa visoko profesionalnim i umetničkim stvaralaštvom u oblasti kinematografije, već i sa kulturnim običajima, obrazovanjem, naukom, folklorom i drugim oblastima, što spada u nacionalni identitet jedne zemlje, naravno ne dovodeći u pitanje umetničke slobode autora.

Nažalost, naša kinematografija u proteklom periodu je zabeležena po najcrnjim filmovima po nacionalne interese države Srbije, po udvorištu autora, interesnim grupama koje su davale novac za blaćenje srpskog naroda kroz nazovi projekte koje ni jedan normalan čovek ne može da svari, kao što su filmovi "Lepa sela lepo gore", "Turneja" i slični, koji prazne bioskope već posle 10 minuta prikazivanja. Na svu sreću, ovakvi i njima slični filmovi za jednokratnu upotrebu, bez umetničke vrednosti, ali zato sa jasnim besprimernim pljuvanjem po svom narodu i državi brzo će se zaboraviti. Ostaće upamćeni samo tvorci takvih bljutavih dela kao udvorice jednog anacionalnog režima kojima je interes za novcem i ličnom političkom promocijom bio jači od svakog umetničkog interesa.

U stručnoj javnosti je ovaj zakon nazvan sramnim, pri čemu se apostrofiraju lobisti i autori ovog predloga zakona, koji će i dalje dobijati ogroman novac za snimanje filmova.

Što se tiče nas iz SRS, možemo još da dodamo da će dobijati pare za antisrpske projekte od građana Srbije, istih tih građana Srbije koji na jeftin način blate u svojim skupim filmovima.

Prihvatite ovaj amandman da bi istinski umetnici dobili mogućnost da iskažu svoj talenat i kreativnost. Hvala.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 35. Predloga zakona o kinematografiji, koji glasi – reči: "šest meseci" zamenjuju se rečima: "tri meseca".

U obrazloženju prilikom podnošenja amandmana napisao sam da je predloženi rok za donošenje podzakonskih akata predugačak i da ga treba smanjiti. U obrazloženju za neprihvatanje amandmana piše – amandman se ne prihvata zato što je predloženi rok iz člana 35. Predloga zakona primereniji za donošenje podzakonskih akata.

To nije nikakvo obrazloženje. Na osnovu kojih parametara ste vi utvrdili da je rok koji ste vi predložili primereniji od roka koji sam ja predložio? To je vaš manir da odbijete amandmane koje podnose članovi SRS.

Filmski radnici takođe imaju 12 meseci da izvrše usaglašavanje svog poslovanja sa zakonom. Ako rok za izradu podzakonskih akata ostane šest meseci, to znači da će filmskim radnicima ostati samo šest meseci za usaglašavanje sa ovim zakonom, jer i oni to ne mogu učiniti pre nego što dobiju podzakonske akte. I vi i ja znamo da je to nedovoljno. Da ne bi došli u situaciju da za devet meseci ili godinu dana podnosimo nove izmene i dopune ovog zakona o produžavanju rokova, predlažem da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo, član 3. Predloga zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe reguliše pitanje šta se podrazumeva pod predmetima opšte upotrebe. Između ostalog, vi navodite da su to: posuđe, pribor, uređaji, ambalaža i drugi materijali koji dolaze u kontakt sa hranom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane. Zatim, dečije igračke i predmeti namenjeni deci i odojčadima, kozmetički proizvodi, predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom ili sluzokožom, predmeti za ukrašavanje lica i tela, za pirsing i imitacija nakita.

Svojim amandmanom sam tražio da se ovaj član proširi novom tačkom 5) koja bi obuhvatila predmete koji se najčešće koriste u domaćinstvu. U tu grupu spadaju: posteljni prekrivači od raznih materijala, mikrotalasne pećnice, aparati za brijanje i mobilni telefoni.

Obrazloženje za ne prihvatanje amandmana je krajnje uopšte i netačno. Vi tvrdite da su u predmetima opšte upotrebe koje ste vi naveli obuhvaćeni i predmeti navedeni u tekstu amandmana. To jednostavno nije tačno. Sa druge strane, da li su predmeti za pirsing i imitaciju nakita predmeti koji se češće koriste u opštoj upotrebi od prekrivača, mikrotalasnih pećnica, aparata za brijanje ili možda mobilnih telefona?

Cilj ovog zakona je obezbeđenje visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i zaštite interesa potrošača. Vi dobro znate koliko su predmeti i aparati koje sam naveo u amandmanu štetni, ali ne smete da ih ugradite u zakon jer 90% tih predmeta i aparata dolazi iz EU. To znači da je vama važnija EU od zdravlja naših građana. Zbog javnosti i građana Republike Srbije, za čije zdravlje vi treba da se brinete, navešću neke predmete i aparate i reći koliko su ti aparati štetni.

Sada kada je broj mobilnih telefona u svetu prešao broj od 820 miliona, javnosti su diskretno saopštena istraživanja svetskih naučnika o tome koliko je njihovo korišćenje opasno za ljudsko zdravlje. Princip rada mobilnog telefona, kao i većine bežičnih uređaja, bazira se na emitovanju mikrotalasa iste frekvencije. Ti mikrotalasi u ljudskom mozgu, kao i na njegovoj površini, prouzrokuju tzv. vruće tačke u kojima povećana temperatura ima ubistveni učinak na ćelije. Stalnim prolaskom elektromagnetnih talasa kroz mozak, čak i kada ne razgovaramo mobilnim telefonom, dolazi do oštećenja ćelija. Švedski naučnik Lajf Salford javno je upozorio da su mobilni telefoni do sada najveći biološki eksperimenat na čoveku i da bi čitava generacija mladih, koja se njime masovno koriste, već do srednjih godina mogla razviti psihičke smetnje ili Alchajmerovu bolest.

(Predsednik: Molim vas, nemojte smetati govorniku.)

Ometa me Milivojević, a vi ga ne opominjete.

Na istom principu rade i mikrotalasne peći, koje su svojom pojavom na tržištu izazvale svojevrstan bum, ali je ubrzo uočeno jako štetno zračenje koje ovi aparati emituju kao izmenjen ukus pripremljene hrane. Zagrevanjem hrane u mikrotalasnoj peći dolazi do stvaranja novih jedinjenja, neprirodnih jedinjenja u raznim namirnicama koje mogu da deluju veoma štetno na one koji ih jedu. Sigurno da je da sve ovo što se ne nalazi u prirodnoj hrani strano našem organizmu i da bi moglo da izazove poremećaje životnog procesa u našem telu.

Mnogi istraživači tvrde da i pored visokog standarda tehničke zaštite mikrotalasne pećnice mogu da stvaraju rasipno zračenje. Ukoliko vrata mikrotalasne pećnice ne dihtuju dobro dolazi do curenja mikrotalasa koji su vrlo štetni po naše zdravlje. Štetna zračenja, pa čak bila i u dozvoljenim granicama, izazivaju promene ponašanja, reakcije imunog, nervnog i hormonalnog sistema. Posebna opasnost preti korisnicima pesmejkera.

Šta tek reći za proizvode od tekstila, posteljne prekrivače, ćebad, jastuke i jorgane koji se prodaju i po sistemu multilevla. Ti proizvodi se prodaju po kućama na nekim noćnim seansama, slično kako to rade pojedine sekte, i to van svake kontrole vezano za ispravnost. Takvi proizvodi često mogu imati materijale koji su štetni za zdravlje ljudi. Organizacija "Grimpis" je nedavno obelodanila da su u odeći 14 vrhunskih proizvođača pronađeni tragovi toksičkih hemikalija štetnih za prirodnu sredinu i zdravlje ljudi. U dve trećine testiranih uzoraka odeće proizvođača, kao što su "Adidas", "Kelvin Klajn", "Lakost", "Puma", "Najk" i drugi, utvrđeni su tragovi hemikalije nomil-fenol. Osim što je toksičan, nomil-fenol, ima i svojstvo imitiranja ženskih hormona, zbog čega može da se menja seksualni razvoj i utiče na reproduktivni sistem ljudi. Sama činjenica da njihovu ispravnost niko ne kontroliše povećava rizik za zdravlje i život ljudi.

Treba da prihvatite ovaj amandman, jer su u pitanju proizvodi koji se nalaze ne samo u opštoj upotrebi, već se nalaze u masovnoj upotrebi. Ako ti proizvodi spadaju u ostale proizvode, kako ste vi naveli u obrazloženju, onda nije trebalo apostrofirati samo neke pobrojane u članu 3. Hvala.

Dame i gospodo, javljam se na amandman kolege Božidara Delića i reći ću vam nešto što je napomenuo Milorad Krstin oko Kolubarskog okruga. Ovaj zakon o kome danas govorimo već je usvojen. Sada su na dnevnom redu izmene i dopune toga zakona. Bez obzira što će zakon o vanrednim situacijama i izmene i dopune ovoga zakona biti usvojene, ovaj zakon se u celosti ne primenjuje u praksi. Daću vam primer iz Kolubarskog okruga.
Kolubarski okrug je pogodio zemljotres 1998. i 1999. godine, a 2000. godine celu Srbiju kada je došao DOS na vlast. Jedan od ciljeva ovog zakona je i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda. Posledice elementarnih nepogoda iz Kolubarskog okruga otklanjaju se već 12 ili 13 godina. Zbog građana i javnosti ću podsetiti da je 1998. i 1990. godine oštećeno u Kolubarskom okrugu 24.185 kuća, a najviše objekata je stradalo u opštini Valjevo, zatim u opštini Mionica, koja je bila epicentar zemljotresa, u opštini Ljig, Ub, Lajkovac i Osečina. Dosada nema tačnih podataka koliko je objekata obnovljeno, ali se kaže da je obnovljena polovina objekata.
Daću vam primer iz oštine Mionice. Oštećeno je ukupno 6.420 kuća. Do 2000. godine izgrađeno je 864 kuće, a 1.154 je sanirano, što ukupno iznosi 2.018. kuća. Napominjem da je to bio period od jedne i po godine kada je u republičkog vlasti učestvovala i SRS. Nakon toga za 11 godina DOS-ovske vlasti ukupno je izgrađeno samo 384 kuće na području opštine Mionica. Zato sam i rekao da je 2000. godine zadesila celu Srbiju elementarna nepogoda.
Ovo praktično znači da bi ovim intenzitetom izgradnje DOS-ovskoj vlasti trebalo narednih 30 godina. Oni su to shvatili, isto kao što su shvatili ljudi da će biti prevareni, da od njihovih kuća koje su porušene u zemljotresu pre 12 ili 13 godina neće biti ništa. Direkcija je donela odluku da donese tzv. nultu listu. Oštećeni ljudi su požurili u skupštine opština da podnesu nove zahteve da bi se našli na tzv. nultoj listi. Onda su morali da vade razne potvrde, a–listove, posedobne listove i to ih je koštalo u proseku između dve i četiri hiljade dinara.
Ako već ne možete da im uradite te kuće, zamolio bih vas da im nadoknadite štetu koja je nastala pravljenjem nove tzv. nulte liste, da im vratite uložene pare koje su morali da plate za raznorazne fotokopije, takse, a-listove, posedobne-listove. To bi bilo pošteno od vas.
Da bi svima bilo jasno da neće dobiti ništa govori i to da se vlast dosetila i da je ukinula Direkciju za izgradnju i razvoj Kolubarskoj okruga pogođenog zemljotresom, a osnovala Agenciju za infrastrukturni razvoj i socijalnu stambenu izgradnju. Sam naziv govori da više oni neće dobiti ništa. Kada je bila nacionalna strategija spasavanja u vanrednim situacijama govorio sam i sada ponovo ponavljam da su se Dragan Jeremić, direktor Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga, i ministar Dulić dogovorili da ukinu sve liste prioriteta za izgradnju i uvedu socijalnu izgradnju. Odakle njima dvojci pravo da zemljotres pretvaraju u socijalnu kategoriju, kada je to elementarna nepogoda koja je sve redom više ili manje pogodila?
Takođe sam govorio i o tome kolike su štete nastale od bujičnih poplava u opštini Ljig. Samo zadnja poplava, koja se desila u maju ove godine, procenjena je na 641 milion dinara štete. Od toga opština Ljig je dobila samo 10 miliona od Vlade Republike Srbije.
Štete nastale od grada se procenjuju u milijardama dinara, i ko je kriv za tu štetu koja je nastala od grada? Zašto rakete nisu kupljene? Ako se zemljotres ne može predvideti, kada će se desiti, gde će se desiti, koliki će biti intenzitet tog zemljotresa, onda se protivgradne rakete mogu nabaviti, jer ako se one ne iskoriste jedne godine, mogu se iskoristiti sledeće godine, ako to bude potrebno. Ovako, štete na ratarskim kulturama su nemerljive. Sve ono što su poljoprivrednici uložili do tada, ode u nepovrat. Ako se uzme u obzir i ovako težak položaj seljaka zbog nenormalno visoke cene veštačkog đubreta, semena, nafte koja je najskuplja u Evropi, oni su dovedeni na rub propasti.
Zaključak je da imamo neodgovornu Vladu, koja ne vodi računa o poljoprivrednicima. Zašto Vlada ne ispunjava svoja obećanja u vezi nadoknade štete seljacima, koje su nastale usled grada? Ako već ne ispunjavaju ta obećanja i neće da im nadoknade štetu, predlažem nešto drugo. Zašto seljaku ne date 10.000 evra nepovratnih sredstava po domaćinstvu, kao što dajete 10.000 evra po zaposlenom radniku firmama koje dolaze iz EU? Ono što je Dinkić izmislio. Dajte seljaku 10.000 evra da obnovi svoju mehanizaciju, da može da zasadi svoje njive i videćete koliki će biti učinak-
Gospodo iz vlasti, građani očekuju od vas da položite račune, da kažete šta ste do sada uradili, a ne da vi pričate kao da ste vi opozicija šta ćete vi da uradite kada dođete na vlast. Oni jedino traže od vas da ispunite obećanja. Jedino tako bi vi pokazali da vam je stalo do sudbine oštećenih građana, oštećenih seljaka i svih onih koji su vam dali poverenje kada ste dolazili na vlast 2000. godine. Hvala.

Samo bih hteo da se zahvalim kolegi Milićeviću, jer je on u svojoj diskusiji pohvalio SRS. Sam je rekao da je najviše objekata urađeno u periodu kada je SRS bila u republičkoj vlasti, za šta se naš predsednik dr. Vojislav Šešelj zalagao.
Drugo što hoću da kažem, kolega Milićević treba da uključi kompjuter i da nađe, sve ima na sajtu ovo što je rekao njegov kolega iz vladajuće većine, direktor Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga. Može kolega Milićević da pročita da je to tačno, da su oni ukinuli Direkciju, da se osniva agencija, nulte liste. Dođite na teren da vidite koliko su ljudi zadovoljni vašom odlukom da zemljotres pretvorite u tzv. socijalnu kategoriju.

Kada odem u moj Kolubarski okrug u opštine koje su pogođene zemljotresom iz 1998. i 1999. godine mnogi me pitaju – da li vi donosite zakone u Skupštini koji će nama biti onemogućeno da dobijemo ono što nam pripada po zakonu ili donosite zakone da nam pomognete? Takođe me pitaju – da li vi idete na posao svojim privatnim automobilom ili, kao što rade poneki, automobilom skupštine opštine gde su na vlasti, a naplaćuju dnevnice? I pitaju me – koliko bi moglo kuća da bude obnovljeno od tih naplaćenih dnevnica?

Dame i gospodo, amandman koji sam podneo odnosi se na član 23. stav 2. tačka 1) Predloga zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Član 23. reguliše pitanja rokova kod postupka dodele javnog ugovora za javno-privatno partnerstvo. Tačkom 1) predviđen je rok od 52 dana od dana objavljivanja javnog poziva, kao najkraći rok za prijem ponuda.
Predlagač zakona smatra, očigledno, da je, shodno nekim sekundarnim izvorima prava EU, potrebno čitava 52 dana da onaj koji želi da se prijavi na javni poziv pregleda ponudu, sastavi svoju prijavu za učešće na javnom pozivu.
Smatram da je rok od 52 dana neprimereno dug kao najkraći rok za prijem ponuda i predlažem da taj rok bude 30 dana, kao nešto što je mnogo logičnije i primerenije. Negde se za 52 dana po ubrzanom sistemu nauči strani jezik, a vi predlažete rok od 52 dana da neko sastavi prijavu za učešće na javnom pozivu, i to samo zbog toga što je tamo neki činovnik u EU izmislio da je tačno 52 dana potrebno da bi neko sastavio prijavu.
Da bi kako-tako opravdali postojanje EU, njihova korumpirana birokratija mora sama sebi da izmišlja posao. Zato i postoje propisi o svemu i svačemu, a najviše besmislenih propisa, kao što su propisi o izgledu i veličini banana i krastavaca i propisi o obaveznim igračkama koje se moraju davati svinjama u oboru. Naš običan čovek ne može da shvati da je EU potrošila milione evra na besmislene projekte, kao što su izgradnja fitnes centra za pse ili laboratorija za hip-hop istraživanja. Možda je tamo njima potrebno 52 dana, ali za naše uslove mnogo je primereniji rok od 30 dana, koji sam predložio svojim amandmanom. Hvala.

Dame i gospodo, opšteprihvaćena je činjenica da su rudarske podzemne prostorije, kao i ostali rudarski objekti u kojima se može pojaviti metan i drugi zapaljivi gasovi, mesta u kojima je opasnost od požara jako izražena.
Nesreće koje su se događale u podzemnim rudarskim prostorijama zbog pojave metana samo opominju da u ovom delu treba sve što preciznije predvideti. Ovde se ne sme dozvoliti nikakva improvizacija. Ne sme se dozvoliti da se nešto tumači tako što se kaže – navedene definicije nesporno obuhvataju i zabranu unošenja otvorenog plamena. Tako vi kažete u obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman.
Podsetiću vas da u članu 113. stav 1. niti na jednom mestu vi ne pominjete reč "otvoreni plamen", jer reč "pribor za pušenje", zatim reči "lako zapaljive materije", koje vi koristite ne predstavljaju otvoreni plamen. Otvoreni plamen, pretpostavlja već upaljeno sredstvo koje se unosi u jamske prostorije u kojima se može pojaviti metan. To sredstvo ne samo što je već upaljeno, već je i plamen apsolutno nezaštićen i on predstavlja direktan uzročnik zapaljenja metana.
Zato je potrebno izričito predvideti zabranu unošenja otvorenog plamena u ove rudarske objekte. Neprimereno je reći u ovako osetnijim slučajevima da se nešto pretpostavlja. Zato predlažem da prihvatite moj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 4. na koji sam podneo amandman govori o tome da je na teritoriji Srbije dozvoljeno usavršavanje, proizvodnja, korišćenje, stvaranje zaliha, sticanje, posedovanje i promet bioloških agenasa i toksina u zaštitne, dijagnostičke, preventivne i druge miroljubive svrhe, ili u cilju suzbijanja, odnosno lečenja bolesti.
U stavu 2. se precizira obavljanje dozvoljenih delatnosti sa biološkim agensima. Citiram – obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana, izdavanje dozvola, vođenje evidencije o izdatim dozvolama, nadzor i druga pitanja u vezi sa obavljanjem delatnosti sa biološkim agensima, uređuje se posebnim zakonom.
Podneo sam amandman kojim predlažem da se reč "nadzor", zamenjuje rečima "način nadzora". Vlada je odbila amandman uz obrazloženje da je rešenje koje je ona predložila preciznije.
Profesori srpskog jezika sa kojima sam razgovarao, misle drugačije nego Vlada. Oni tvrde da je jasnije i jezički ispravnije ako se kaže – način nadzora će se urediti posebnim zakonom, nego kada se kaže – nadzor će se urediti posebnim zakonom. Stručnjaci potvrđuju opravdanost amandmana.
Ovo je jedan od slučajeva, a bilo ih je na stotine u mandatu ovog saziva parlamenta, kada Vlada odbija neki potpuno opravdani amandman samo zbog toga što ga je podneo poslanik SRS.
Jasno je da se ova Vlada u pisanju zakona rukovodi političkim a ne stručnim kriterijumima. Zbog toga razumem kada neki ministar odbije dobar amandman, koji suštinski zadire u tekst zakona, a nudi rešenja koja ne odgovaraju aktuelnoj vlasti.
Međutim, ne postoji ni jedno razumno objašnjenje i opravdanje zašto se odbijaju amandmani koji suštinski ne menjaju zakon, ne nude rešenja koja ugrožavaju i osporavaju politiku vladajuće većine, već samo poboljšavaju tj. pojašnjavaju tekst zakona. Hvala.

Dame i gospodo, u članu 8. koji govori o kaznama za kršenje zakona. Podneo sam amandman na stav 1. tačka 1) koji glasi: "Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se pravno lice ako usavršava, proizvodi, poseduje, koristi, stvara zalihe, stiče, zadržava, izvozi, uvozi, obavlja transport, tranzit, pretovar, ili na druga lica direktno ili indirektno prenosi biološko oružje".
Amandmanom sam predložio da se među privrednim prestupom, koji je kažnjiv po ovom zakonu, uvrsti i prikrivanje biološkog oružja. Vlada je odbila moj amandman uz obrazloženje da je rešenje koje je ona predložila "sveobuhvatno i jasno". Ovo obrazloženje je napisano tek reda radi, da se nešto napiše. Kako može da bude sveobuhvatno rešenje ako se u Zakonu o zabrani proizvodnje i korišćenja biološkog oružja, među radnjama koje su zabranjene i kažnjive ne nalazi i prikrivanje biološkog oružja? Zvuči neverovatno, kao gruba šala.
Zbog građana koji gledaju ovaj prenos moram da ponovim da predlažem da se zakonom zabrani skrivanje biološkog oružja, Vlada tvrdi da to nije potrebno. Šta ovo, praktično, znači? Vlada Srbije poručuje da građani i farmaceutske kompanije mogu do mile volje da sakrivaju biološko oružje, bez ikakve bojazni da će za to odgovarati.
O čemu se ovde radi? Radi se o bahatosti o kojoj sam govorio i prilikom obrazlaganja amandmana na član 4. Neki Vladin službenik, koji je čitao predložene amandmane, nije se ni trudio da ih razume. Njemu je bilo dovoljno da vidi da je amandman napisao neko iz SRS i da ga odbije.
Ponavljam treći put, Vlada smatra da u Srbiji ne treba zabraniti skrivanje biološkog oružja. Hvala.

Dame i gospodo, dobro je kada jedna država donosi svoju  nacionalnu strategiju zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama, ali nije dobro kada realizacija te strategije zavisi od političke volje i političkih interesa. Nažalost, iskustvo nas uči da je sanacija posledica elementarnih nepogoda u proteklom periodu, često bila predmet političke trgovine i volje onih koji su na vlasti.
Kolubarski okrug, iz koga ja dolazim, pogodio je razorni zemljotres 1998. godine i 1999. godine. Zbog javnosti i zbog građana Kolubarskog okruga, podsetiću vas da je te noći između 29. i 30. septembra 1998. godine, Kolubarski okrug pogodio razorni zemljotres, čija je magnituda iznosila 5,6 jedinica Rihterove skale. Epicentar se nalazio na području Mijoničke i Ljiške opštine, na planinskoj gredi od Suvog bora do Maljena. Nakon toga, prema podacima Seizmološkog zavoda Srbije, na ovom području se desilo preko 20 zemljotresa, a jedan od potresa se dogodio 30. aprila 1990. godine sa magnitudom od 5,7 Rihterove skale.
Prema podacima Direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga, u zemljotresu je oštećeno 24.185 kuća, a najviše objekata je stradalo u opštini Valjevo, a zatim u opštini MIonica, Ljig, Lajkovac i Osečina. Daću samo primer iz opštine Mionica, koja je bila epicentar zemljotresa. Oštećeno je ukupno 6420 kuća. Do 2000. godine, izgrađeno je 864 kuće, a 1154 kuće je sanirano, što ukupno iznosi 2018 kuća. Napominjem da je to bio period od jedne i po godine, a da je u republičkoj vlasti učestvovala i SRS. Nakon toga, za 11 godina DOS, ukupno je izgrađeno svega 384 kuće, što je u proseku samo nešto više od 30 kuća godišnje. Ovo praktično znači da bi DOS vlast, ovakvim intenzitetom, izgradila ili sanirala preostale objekte za narednih 25 godina.
Pošto je ta činjenica i vama na vlasti bila jasna, vi ste se dosetili i uradili nešto drugo. Ukidate Direkciju za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, a osnivate Agenciju za infrastrukturni razvoj i socijalno-stambenu izgradnju.
Pravite strategiju kako da prevarite građane. To ste i uradili. Da biste ukinuli sve liste prioriteta za izgradnju i napravili tzv. nultu listu, umestno da buduća izgradnja dobije, navodno, karakter socijalnog stanovanja, biće to još jedna prevara ojađenih građana, čije su kuće nastradale u zemljotresu.
Da neće biti ništa od buduće izgradnje, ukazuje i naziv novoformirane agencije. Da sam u pravu kada ovo kažem, potvrđuju i reči Dragana Jeremića, direktora Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga, koji je nedavno izjavio, da je u dogovoru sa ministrom Dulićem rešeno da se ubuduće ukinu sve liste prioriteta za izgradnju i uvede socijalna izgradnja. Odakle njima dvojici pravo da zemljotres pretvaraju u socijalnu kategoriju, kada je to elementarna nepogoda, koja je sve redom, manje ili više, pogodila. Slična ili gotovo ista situacija je i u ostalim opštinama Kolubarskog okruga – u Valjevu, Ljigu, Lajkovcu, Ubu i Osečini.
Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, bujične poplave, predstavljaju elementarnu nepogodu koja prouzrokuje ogromne štete. Bez obzira što vi predviđate izradu metodologije, tzv. aktivne odbrane od poplave, koj podrazumeva potpunu koordinaciju sa radarsko-osmatračkom službom RMHZ, nemoguće je sve predvideti, tako da su štete neminovne.
Nažalost, bujične poplave ogromnog intenziteta su zadesile opštinu Ljig u subotu, 28. maja ove godine. Za samo sat vremena, bujica koja je rušila gotovo sve pred sobom, izazvala je velika oštećenja na zgradama, putevima, mostovima i zasadima na teritoriji cele opštine. Stotine hektara plodne zemlje i useva na njoj se našlo pod muljem i vodom, a sve ono što su poljoprivrednici do tada uložili, otišlo je u nepovrat.
Prema izveštajima komisije, šteta je sledeća. Na poljoprivrednim usevima, njivama i livadama, ukupno 205 miliona. Na putevima, mostovima i ulicama 381 milion. Šteta na građevinskim objektima u mesnim zajednicama – Kadina Luka. Ljig, Veliševac, Slavkovica, Paližnica, Babajić, ukupno 48 miliona. Šteta na gradskom vodovodu je šest miliona i 400 hiljada, što ukupno iznosi 641 milion.
Od Vlade Republike Srbije, opština Ljig je dobila 10 miliona, ili 1,5% od nastale štete. Da ponovim, od 641 milion, opština Ljig je od Vlade Republike Srbije dobila 10 miliona. Tih 10 miliona dinara je utrošeno na popravku opštinskih puteva i mostova, tako da poljoprivrednici za pretrpljenu štetu na usevima nisu dobili nijedan jedini dinar. Ako se uzme u obzir i onako težak položaj seljaka zbog nenormalno visoke cene veštačkog đubriva, semena, nafte koja je najskuplja u Evropi, oni su na došli rub propasti.
Oni koji su nekada hranili druge, zbog elementarne nepogode i nebrige države, koja je gora od svake nepogode, došli su u situaciju da mole da njih drugi hrane. Zato je uslov svih uslova, pre donošenja ove nacionalne strategije bio da se prvo saniraju dosadašnje štete, a tek posle da se planiraju neke nove elementarne nepogode i štete koje će ona izazvati.
Takođe, jedna od velikih nepogoda koja je zadesila opštinu Ljig su i klizišta. Sela Brančić, Kozalji, Šuci, pretrpele su ogromne štete od klizišta 2006. godine. Kao primer ću navesti samo jedno domaćinstvo, Radovanović Živadina iz sela Kozelj, gde su oštećenja na objektima i zemljištu tolika, da je institut CIP u obrazloženju napisao sledeće – s obzirom da se radi o velikom i dubokom klizištu vrednom istraživanja, izrade projekta i sanacije klizišta, višestruko prevazilaze vrednost objekta, tako da se predlaže izmeštanje domaćinstva na druge stabilne lokacije, ali nažalost ovaj čovek svoje domaćinstvo ne može da izmesti nigde na svoja 4,5 hektara imanja jer je čitavo imanje pod klizištem. Napustio je domaćinstvo, preselio nešto pokućstva koliko je stigao, ali nikakvu nadoknadu od Republike ni pomoć ni posle tri godine nije ostvario.
Gospodine ministre, u vezi ovoga dostaviću vam dokumentaciju posle. Hoće li nacionalna strategija, ovaj, kao i druge slučajeve, prethodno rešiti, pa tek
onda ući u neke nove procene. Gospodo iz vlasti, to građani traže od vas. Tako biste jedino pokazali da vam je stalo do sudbine oštećenih građana, ovako vide da ste izgleda vi koji ste na vlasti najveća elementarna nepogoda koja je mogla da ih zadesi. Vašim odlaskom sa vlasti šteta će samo delimično biti sanirana. Hvala.

Gospodine ministre, kada ste već predvideli Agenciju za energetiku Republike Srbije kao jedan samostalni pravni subjekat koji je funkcionalno nezavistan od bilo kog državnog organa, onda je trebalo potpunije regulisati ciljeve osnivanja agencije. Da bi ciljevi organizovanja ove agencije bili potpunije obuhvaćeni, predložio sam da se u stavu 1. člana 36. doda da je cilj Agencije, pored unapređenja i razvoja tržišta električne energije, još i praćenje tog tržišta i kontrola tog tržišta.
Smatram da, pored unapređenja i usmeravanja razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa, kako ste vi predložili, agencija treba da se bavi još čitavim nizom aktivnosti, a to su: izradom metodologije za određivanje cene koštanja električne energije i prirodnog gasa, izdavanjem i oduzimanjem licenci, praćenjem kretanja cena energenata na tržištu, kontrolom čitavog niza komercijalnih i drugih poslovnih podataka koji se dostavljaju kako bi potpuno i adekvatno obavljala sve poslove iz svoje nadležnosti.
Kako se ovim predlogom vrši potpuno usaglašavanje sa članom 46. Predloga zakona, potrebno je da prihvatite ovaj amandman.
Na kraju, gospodine ministre, želim da nam odgovorite šta se trenutno dešava na Kosovu jer su sredstva informisanja prenela da se tamo čula pucnjava. (Isključen mikrofon.)