Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, koji glasi: U članu 60. stav 1. reči „države članice Evropske unije“ zamenjuju se rečima „druge države“.
Koliko znam, Srbija još nije član Evropske unije. Kao što i vi sami znate, bolje od mene, neće to biti ni u sledećih deset godina. Istina, vi ste 2000. godine obećali da ćemo u Evropsku uniju ući 2005. godine. Godine 2002. ulazak u EU ste najavili za 2007, 2008. najavljujete za 2012. godinu. Kada dođe 2012, najavićete za 2020. godinu. To je još jedno od bezbroj lažnih obećanja koja ste dali građanima Srbije.
Pošto nismo član EU, nedopustivo je i nije normalno da nam Vlada predlaže zakonska rešenja kao da jeste, a to je upravo urađeno ovim predlogom zakona. Njime se utvrđuju posebne, specijalne i, što je najskandaloznije, jednostrane obaveze prema zemljama EU. To je nedopustivo.
To što ste vi u vazalnom odnosu prema Briselu, NATO paktu, Evropskoj uniji ne daje vam za pravo da ličnim obavezama i dugovima koje imate prema njima obavezujete i zadužujete Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 84. u kome tražim da se briše stav 4. koji glasi: „Direktor garantnog fonda obavlja i druge poslove iz nadležnosti garantnog fonda, ako ovim zakonom nije određeno da je za obavljanje tih poslova nadležan upravni odbor.“
U obrazloženju ovog zakona se, između ostalog, kaže: „Formiranje organa i tela čija je delatnost usmerena na zaštitu oštećenih lica i u tom cilju stvaranje odgovarajućih instituta i informacionih sistema koji će omogućiti veću zaštitu i brže ostvarivanje prava lica koja imaju pravo na naknadu štete pričinjene upotrebom prevoznog sredstva.“
Ovim obrazloženjem se opravdava formiranje još jednog vladinog tela koje će se finansirati sa grbače ovoga naroda, a to je garantni fond i njegove institucije (direktor, predsednik upravnog odbora i članovi upravnog odbora), i to sve po uputstvu EU, a za osiguranje od autoodgovornosti.
Mi u postojećim zakonskim propisima imamo instituciju koja se zove društvo za osiguranje, pa nam još jedna slična institucija nije potrebna. Zato predlažem da prihvatite ovaj amandman. U suprotnom, državni budžet biće opterećen novim višemilionskim izdacima za plate i naknade novoprimljenih službenika. Računica pokazuje da će za te namene biti potrebno najmanje između pet i sedam miliona dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom tražim da se briše stav 2. člana 112. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Pomenuti stav glasi: „Dodatni doprinos iz stava 1. ovog člana uplaćuju društva za osiguranje izdvajanjem iz premije obaveznog osiguranja i sredstava ostvarenih od regresnih zahteva prema licima koja nisu zaključila ugovor o osiguranju od odgovornosti na način, u rokovima i obimu koje utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija.“
Prilikom obrazlaganja amandmana na član 84. ukazao sam na necelishodnost formiranja garantnog fonda. U sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa bi praktično značilo dupliranje institucija koje postoje u vezi s osiguranjem u saobraćaju. Ovakav trošadžijski potez Vlade je nedopustiv. Samo povećavate državnu administraciju. Podsećam, kada ste 5. oktobra 2000. godine došli na vlast, u Vladi Srbije je bilo zaposleno osam hiljada službenika. Sada ih ima više od 28.000. Nakon usvajanja i početka primene ovih zakona taj broj će biti veći od 29.000, a obećali ste da ćete nakon što dođete na vlast smanjiti državnu administraciju, da će država biti jeftinija i efikasnija.
Umesto što u državnoj administraciji zapošljavate nove službenike, predlažem da napokon krenete sa obećanjem koje ste dali u raspravi o rebalansu budžeta – obećali ste da ćete broj zaposlenih u državnoj administraciji smanjiti za jednu trećinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman koji glasi: „Naslov iznad člana 13. briše se.“ Član 13. govori o postupku prethodne kontrole koju sprovodi komisija koja se obrazuje članom 6. Predloga zakona o kontroli državne pomoći.
U obrazloženju Vlade za ovaj član se kaže: „Ovaj član propisuje najpre postupak utvrđivanja da li se prijava uopšte odnosi na državnu pomoć ili ne, i obaveštavanja podnosioca prijave ukoliko se ne odnosi na državnu pomoć. Stoga je najsigurnije da kada potencijalni davalac državne pomoći nije siguran da li planirana dodela sredstava ima status državne pomoći podnese prijavu komisiji i sačeka sa dodelom dok komisija ne donese odgovarajuću odluku.“
Ako komisija donese odluku o usklađenosti ili neusklađenosti prijave za korišćenje državne pomoći, šta se dalje dešava sa realizacijom prijave, pod uslovom da je komisija donela odluku o usklađenosti? To ovaj predlog zakona ne govori, u smislu da se nekim podzakonskim aktom ili zakonom proisteklim iz ovog predloga zakona reguliše obim i rok za dodelu tražene pomoći.
Predlaganjem i usvajanjem ovih zakona nastojite da pažnju građana skrenete sa neispunjenih predizbornih obećanja. Podsetiću na neka od njih: zaposlenje 200.000 ljudi, obračun sa kriminalom, 1.000 evra od besplatnih akcija, 700.000.000 evra „Fijatovih“ ulaganja u „Zastavu“, odbrana Rezolucije 1244 o Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o regionalnom razvoju, koji glasi – član 4. tačka 7) briše se.
SRS smatra da ovaj predlog zakona podriva celovitost Republike Srbije i u suprotnosti je s Ustavom Republike Srbije, posebno sa članom 8. stav 1, koji glasi – teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Ovaj zakon je izuzetno destruktivan i predstavlja urušavanje našeg državnog tkiva, nacionalnog bića, odnosno Srbije u celini.
Verica Kalanović, ministar NIP-a, na ovoj sednici je izjavila da su 40 najugroženijih opština u Srbiji predmet finansiranja programa NIP-a: ''U prethodna tri meseca sam bila u 28, a predstavnici mog ministarstva u svih 40 opština. Zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava, seli smo i diskutovali o njihovim prioritetima i projektima''.
Jasno mi je da su vaši kriterijumi o razvijenosti opština rastegljiva kategorija i u direktnoj su proporciji s tim koje stranke učestvuju u opštinskoj vlasti.
Ako je G 17 plus u vlasti, te opštine koje su, po pravilu, nerazvijene, dobijaju ogromna sredstva koja odlaze na kupovinu glasova na lokalu, a radove dobijaju lokalni tajkuni i tajkunčići.
Tamo gde niste na vlasti, kao npr. u opštini Ljig iz koje dolazim, vi iskreno i otvoreno poručujete da ne želite da investirate i finansijski pomažete opštinu Ljig.
Citiraću prvu rečenicu dopisa koju šaljete građanima opštine Ljig, s memorandumom i pečatom firme G17 plus, koja glasi: "Poštovani sugrađani, s obzirom da ministarstva Republike Srbije ne žele da investiraju i finansijskim sredstvima pomažu realizaciju projekata u opštini Ljig itd."...
Imam samo dva minuta na raspolaganju, pa pitam, gospođo ministre, očekujem da sada javno kažete ...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
... zbog čega ne želite da finansijskim sredstvima pomažete opštinu Ljig?

Gospođo ministre, pozivam vas da dođete u opštinu Ljig i pogledate u šta ste uložili. Dali ste za jedno fudbalsko igralište 158.000 evra. Ja bih s tim parama napravio pet fudbalskih igrališta.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. stav 1. tačka 25) Predloga zakona o stočarstvu. Tačka glasi 25) "objekat za akvakulturu jeste ribnjak i drugi objekat na poljoprivrednom ili drugom zemljištu koji se koristi za akvakulturu, a može biti toplovodni ili hladnovodni".
Svojim amandmanom predlažem da se umesto reči "koristi za akvakulturu" stave reči "koristi za gajenje riba i drugih vodenih organizama". Smatram da bi prihvatanjem amandmana barem donekle bio popravljen Predlog zakona.
Ovako Vlada, tačnije Ministarstvo poljoprivrede odbijanjem amandmana pokazuje da ne želi da uvaži realne predloge, već još jednom lošim zakonom dodatno otežava položaj stočarstva i srpskog agrara uopšte.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 64. Predloga zakona o stočarstvu koji glasi: "Iznad člana 64. Predloga zakona o stočarstvu, glava 8. menja se i glasi – Gajenje riba i drugih organizama".
Gospodin Zoran Krasić je govorio o nakaradnom trendu da Vlada u Predloge zakona uvodi neke strane termine i tako pravi nekakav svoj novogovor. To se vidi iz ovoga primera. Vlada predlaže naslov – uslovi za obavljanje akvakulture. Predlažem naslov – gajenje riba i drugih organizama.
Ostavljam građanima Srbije da ocene šta je razumnije i šta je u duhu srpskog jezika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 94. Predloga zakona o stočarstvu koji glasi - reči "godinu dana" zamenjuje se rečima "šest meseci".
Vlada je odbila amandman uz sledeće obrazloženje: Amandman se ne prihvata iz razloga što postupak donošenja podzakonskih akata iziskuje duži vremenski period od roka predloženog amandmanom, zbog postojanja većeg broja podzakonskih akata i složenosti predmeta uređenja tih akata.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 71. stav 4. Predloga zakona o dobrobiti životinja, koji glasi – u stavu 71. stav 4. reč "ministar" zamenjuje se rečju "ministarstvo".
Dobro je da Srbija dobije jedan ovakav zakon o dobrobiti životinja. Međutim, pre toga je trebalo nešto učiniti i za dobrobit ljudi. Posle usvajanja ovoga zakona životinje će u Srbiji imati veća prava nego desetine hiljada građana Srbije, koji bi oberučke prihvatili da im država obezbedi uslove koji se ovim zakonom garantuju životinjama. To se posebno odnosi na sto hiljada Srba koji žive na KiM.
Znači, prvo građanima Srbije obezbedite ljudska prava koja im pripadaju po evropskim standardima, a tek onda evropske standarde primenite i u oblasti zaštite životinja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 19. stav 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji glasi – u članu 19. stav 7. briše se.
U obrazloženju Vlade zbog čega je amandman odbijen piše – amandman se ne prihvata iz razloga što je u dosadašnjoj primeni zakona dolazilo do ogromnih problema prilikom pribavljanja podataka za izradu godišnjih programa, odnosno davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup.
Ovim predlogom znatno će se olakšati izradi godišnjih programa jedinicama lokalne samouprave i na efikasniji način poljoprivredno zemljište u državnoj svojini dati u zakup.
Smatram da ovaj predlog zakona sadrži više nepotrebnih normi.
Pažljivim čitanjem možemo da uvidimo da su neke od ovih normi već regulisane postojećim zakonom na bolji i jasniji način. To je upravo slučaj i sa članom 19.
Koliko vas, vladajuću većinu, zanima stanje u poljoprivredi i srpskom agraru, govori podatak da u ovom momentu u skupštinskoj sali nema više od deset poslanika vladajuće većine i dobro je da ima televizijskog prenosa sednice, da građani Srbije vide kakav je vaš odnos prema zakonima koji se ovde usvajaju, a samim tim i problemima građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 23. stav 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji glasi: "U članu 23. stav 6. posle reči "ministarstvo", stavlja se tačka, a ostatak teksta se briše". Briše se tekst ''odnosno, nadležni organ za poslove poljoprivrede autonomne pokrajine, za teritoriju autonomne pokrajine.''
U obrazloženju što se amandman odbija piše – amandman se ne prihvata iz razloga što se sredstva ostvarena od zakupa poljoprivrednog zemljišta raspodeljuju između jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike. Imajući u vidu ukupan broj jedinica lokalne samouprave, kao i veliki obim poslova izrade godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i sprovođenja javnog nadmetanja, nije moguće da sve te poslove obavlja samo Ministarstvo.
Mi u SRS smatramo da sprovođenje javnog nadmetanja o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta treba da je u nadležnosti lokalne samouprave, odnosno samog Ministarstva. Očito je da vi prebacujete nadležnost Pajtiću, a pitam vas da li imate kontrolu nad Fondom za razvoj poljoprivrede AP Vojvodina?
U više navrata, za govornicom, Velimir Ilić je izneo podatak da je Pajtić za majske izbore potrošio tri miliona evra iz ovog fonda za finansiranje kampanje DS. Velimir Ilić nikada nije dobio odgovor na postavljeno pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 47. Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti koji glasi: U članu 47. u stavu 1. reč  ministru, zamenjuje se rečju ministarstvu. Na svaki u setu zakona o poljoprivredi mi smo podneli amandmane kojim se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo" iz prostog razloga što ministarstvo podrazumeva celokupnu instituciju i kao resor preuzima odgovornost za svoj rad.
Mišljenja sam da ministar sam ne može da preuzme odgovornost i da se jedini pita i da sam odlučuje o svemu, jer kada bi on sam, kako se predlaže u zakonu, preuzeo odgovornost za donošenje odluka u svom resoru, to bi bilo pogubno za građane Srbije, jer znamo da su svi ministri partijski ljudi i da moraju slušati svoje partijske šefove.
SRS je protiv ovakvih predloga, a navešću vam očiti primer kada jedan čovek odlučuje o svemu. To je Bojan Pajtić, pokrajinski premijer, koji raspolaže velikim budžetom, sredstvima Pokrajine i sam odlučuje o korišćenju novčanih sredstava iz raznih fondova Pokrajine. Tu je očiti primer samovolje jednog čoveka, a pokrajinska sredstva uglavnom budu usmerena na opštine gde je DS na vlasti.
Ovaj primer koji sam naveo je očigledno kako ne treba davati veliko ovlašćenje jednom čoveku. Iz tih razloga sam podneo ovakav amandman, gde se u članu 47. zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti reč – ministar, zamenjuje rečju – ministarstvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 42. zakona o genetski modifikovanim organizmima koji glasi – član 42. tačka 3) briše se.
Naš narod kaže – ako ne znaš kako da urediš svoje dvorište, pogledaj preko plota, pa vidi šta je uradio komšija. Rukovodeći se ovim sistemom, pročitaću kako se prema ovom problemu odnose u susednoj Hrvatskoj.
Hrvatska seljačka stranka je hrvatskoj vladi uputila javni zahtev kojim traži zabranu setve genetski modifikovanog semena, pa i u istraživačke svrhe, kako bi se Hrvatskoj osigurao status zemlje u kojoj se ne seje seme s genetski modifikovanim organizmima.
U seljačkoj stranci traže i uvođenje strogog sistema kontrole na granicama, kako genetski modifikovano seme ne bi bilo uneseno u Hrvatsku. Ističu da je Hrvatska potpisnica Protokola o biološkoj sigurnosti, čija je svrha osiguravanje odgovarajuće visine zaštite na području sigurnosnog prenosa, rukovanja i korišćenja živih genetski modifikovanih organizama.
Protokol utvrđuje minimum zaštite, ali omogućava državama potpisnicima da idu i iznad tog minimuma, što znači da i u postojanju najmanje sumnje da je neki od živih genetski modifikovanih organizama štetan za okolinu, moguće je zabraniti njegov uvoz u zemlju.
U Hrvatskoj seljačkoj stranci ističu kako im je težnja da se regionalno zabrani uvoz genetski modifikovanog semena, te da se cela regija proglasi zonom slobodnom od genetski modifikovanih organizama. Napominju da su podršku toj ideji dali i Italija, Slovenija i Austrija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji glasi: "U članu 16. stav 1. posle reči "podnosi" reč "upravi" zamenjuje se rečju "ministarstvu"."
Vlada je amandman odbila uz sledeće obrazloženje: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je za sprovođenje mera propisanih Predlogom zakona neophodno osnovati organ u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, kako bi se usvojilo operativno i sistematsko rukovođenje poslovima raspodele podsticaja.
Naime, do sada su poslovi registra poljoprivrednih gazdinstava bili vođeni u Ministarstvu finansija, Uprava za trezor, kao jedini organ koji je mogao da operativno sprovede mere Ministarstva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u delu koji se odnosi na podsticaje. Međutim, zbog ovih poslova, mnogi poslovi koji proizilaze iz njenih izvornih nadležnosti, utvrđenim Zakonom o budžetskom sistemu i drugim zakonima, otežano su se izvršavali.
Šta vidimo iz ovog obrazloženja? Vidimo da DS i druge stranke vladajuće koalicije, čak i u vreme najveće ekonomske krize, izmišljaju nove državne organe, nova radna mesta za svoje stranačke aktiviste. Zar pored 28 ministarstava, 68 sekretara, 112 pomoćnika, 55 savetnika, 105 raznih agencija, treba osnovati još i neki organ za poljoprivredu, tj. upravu za poljoprivredu?