Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o bezbednosti hrane, koji glasi: „Član 19. stav 1. tačka 2) briše se.“
U obrazloženju Vlade zbog čega amandman nije prihvaćen piše: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je već na isti član prihvaćen amandman narodnog poslanika Miroslava Marinkovića“.
Iz obrazloženja Vlade jasno se vidi da se nastavlja praksa diskriminacije podnetih amandmana, a samim tim i narodnih poslanika. Ovo je već drugi put da se na ovoj sednici moj amandman ne prihvata, a da se prihvata potpuno isti amandman poslanika iz vladajuće koalicije, prvi put na zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je podneo poslanik Radovan Radovanović iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, a sada na ovaj zakon o bezbednosti hrane prihvata se amandman poslanika Miroslava Marinkovića iz DS.
Očigledno je da režim čini sve što je u njegovoj moći da spreči usvajanje amandmana SRS po svaku cenu, i to na taj način što amandmane SRS dostavlja predstavnicima vladajuće većine da ih prepišu pre stavljanja u proceduru. Vi na taj način onemogućavate javnosti da sazna koliko kvalitetnih i uspešnih amandmana je podnela SRS. Umesto toga, režim truje građane Srbije lažnim podacima – da je jedini cilj radikala da podnesu što više amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 230. stav 1. Predloga zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji glasi: ''Motorno i priključno vozilo za obuku kandidata za vozače, kada učestvuje u saobraćaju i kada se na njemu obučava kandidat za vozača, mora biti označeno na propisan način''.
U obrazloženju zbog čega amandman nije prihvaćen piše: ''Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što je amandman istovetne sadržine, podnet od strane narodnog poslanika Radovana Radovanovića, već prihvaćen od strane Vlade''.
Iz obrazloženja se jasno vidi da Vlada vrši diskriminaciju podnetih amandmana, a samim tim i diskriminaciju poslanika. Kako drugačije objasniti da Vlada prihvata amandman narodnog poslanika Radovana Radovanovića iz vladajuće koalicije, tačnije iz LSV, koji je podnet u istovetnom tekstu, sa potpuno istim redosledom reči i zapeta u rečenici?
Očigledno da Vlada, čim vidi u zaglavlju podnetog amandmana ime SRS, odbacuje ga apriori.
Jedino ispravno bi bilo da je Vlada napisala da se prihvata amandman koji su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Radovan Radovanović i Zoran Popović. Ovako ispada da je amandman potpuno iste sadržine poslanika vladajuće većine smislen, a poslanika opozicije besmislen. I ovo nije prvi put, već se to događa vrlo često u zadnje vreme.

Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. stav 3. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, tako što sam predložio da se ovaj stav promeni i da glasi: ''Nije dozvoljeno vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kojem su priznate ili sa namerom da se uskrate, povrede, ograniče ili ukinu prava i slobode drugih zajamčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima''.
Ovaj amandman ima pravno-tehničku redakciju i to u pogledu predloga da se reč ''zabranjeno'' zameni rečju ''nije dozvoljeno'', jer je očigledno da kada ste prepisivali tekst ovog predloga zakona od neke zemlje članice EU niste vodili računa o terminološkoj korekciji dispozitiva ove pravne norme, što samo pokazuje da je režim Borisa Tadića nepismen i da mu se žuri da štancuje zakone kao cigle, bez obzira na njihov tehnički i suštinski kvalitet.
Kada ovo kažem mislim pre svega na manjinske grupe drugačijeg polnog opredeljenja, koje moraju prihvatiti činjenicu da postoji i većina nas i da time što se ovim zakonom priznaje njihovo pravo ipak ne mogu uzurpirati naše pravo na slobodno mišljenje.
To slobodno mišljenje nas većine se najbolje može ilustrovati kroz rečenicu - da je bog hteo drugačije da uredi svet, on ne bi prvo stvorio Adama i Evu, nego bi stvorio Adama i Stevu. Tadićev režim radi kontra, tako što Evu menja za Stevu.

Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, tako što sam predložio da stav 1. ovog člana – Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva – promeni tako da glasi – Organi javne vlasti su dužni da svima obezbede jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na razlike u ličnim svojstvima.
Mi srpski radikali ovim amandmanom ne dovodimo u pitanje činjenicu da su svi jednaki i da kao takvi uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu pred institucijama Republike Srbije, i to bez obzira na bilo koje lično svojstvo koje ih karakteriše.
Ovim amandmanom preciziramo ko je dužan da građanima obezbedi jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na razlike, jer je činjenica da to u pogledu odredbi ovog zakona ne može biti fond Nataše Kandić, niti bilo ko drugi osim zvaničnih nadležnih državnih organa i institucija koje su u Srbiji ustanovljene Ustavom i zakonom. Zbog toga, kroz ovaj amandman, izmenom stava 1, kažemo da je to isključivo obaveza organa javne vlasti.
Šta je to organ javne vlasti, sami autori ovog zakona su to definisali u članu 2. Predloga zakona, koji navodi da se kroz izraz „organ javne vlasti“ označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova, javna agencija i druga organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika, AP ili lokalna samouprava.
Prihvatanjem ovog amandmana država će preuzeti na sebe obavezu i brigu koju je do sada imala po Ustavu, a koju u njeno ime konstantno vrši...
(Isključen mikrofon.)

Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, tako što sam predložio da se ovaj član koji glasi – "Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje" – promeni i da posle promene glasi: "Diskriminacija se javlja u obliku posredne i neposredne diskriminacije, povrede načela jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanje na odgovornost, organizovanje radi diskriminacije drugih građana i pravnih lica, ponižavajućeg postupanja i uznemiravanja".
Kao što se iz ovog amandmana može zaključiti, izvršena je nova formulacija pravne norme na sistematičan način, jer su to propustili da urade autori ovog predloga zakona, ali mi u SRS to ne zameramo, jer smo svesni činjenice da se u prepisivanju od drugih uvek pogreši i da onda takve greške pravnu normu prilikom tumačenja čine besmislenom, jezički i gramatički neispravnom i pravno nepovezanom.
Svakako da osnovna promena u ovoj novoj formulaciji člana 5, koju predlažem ovim amandmanom jeste da se diskriminacija javlja i prilikom organizovanja radi diskriminisanja drugih građana i pravnih lica.
Kada kažem pravnih lica, mislim, pre svega, na političke stranke i udruženja građana, koja svakako upisom u registar kod nadležnog ministarstva stiču svojstvo pravnog lica.
Žao mi je što nemam dovoljno vremena da ovde tekstualno nabrojim niz primera u kojima su mnogi pojedinci, odnosno izdajnici, uključujući i nevladine organizacije, sprovodili diskriminatorske akcije i hajke na SRS i na našeg predsednika, dr Vojislava Šešelja, samo zbog toga što slobodno izražavamo svoje političke stavove, zastupamo ideologiju srpskog nacionalizma.
(Isključen mikrofon.)

Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, tako što sam predložio da se naslov iznad člana 10. briše.
Naslov iznad člana 10. glasi "Udruživanje radi vršenja diskriminacije", dok član 10. glasi: "Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje Ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti".
Iz citata člana 10. jasno je da je pravna norma u ovom članu, koja propisuje da je zabranjeno udruživanje radi vršenja diskriminacije, svakako u suprotnosti sa naslovom iznad istog člana koji, ponavljam, glasi: "Udruživanje radi vršenja diskriminacije".
Očigledno da je zakonodavac u konkretnom slučaju bio kontradiktoran formulisanjem naslova koji protivureči samoj pravnoj normi koja posle tog naslova sledi, pa je takav naslov suvišan.
Što se tiče samog člana 10, koji kaže da je zabranjeno udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na izazivanje mržnje, razdora ili netrpeljivosti, baš me interesuje kako će se ovaj zakon ubuduće primenjivati na izborno delovanje i rad vaše koalicije "Za evropsku Srbiju" ili skraćeno ZES.
Pošto nemam vremena da vas, s tim u vezi, podsećam na sve vaše aktivnosti, podsetiću vas samo da je glumica Mira Banjac na jednoj od vaših konvencija podelila građane Srbije na građane prvog i građane drugog reda, a to je bio samo jedan od dokaza da je Boris Tadić udružio novi DOS radi širenja mržnje, razdora i netrpeljivosti prema glasačima koji odslikavaju snagu SRS.
Prema tome, predlažem da se ovaj amandman u danu za glasanje prihvati, jer je jasno da je nedopustivo udruživanje radi vršenja diskriminacije.

Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, tako što sam predložio da se posle stava 2. doda stav 3, koji glasi: U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti poverenik ne sme prekršiti zabranu diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije.
Ovaj amandman je neophodno usvojiti iz razloga što se ovim predlogom zakona u pravnom sistemu Republike Srbije uspostavlja još jedan potpuno novi državni organ koji do sada nije postojao, a koji će nositi naziv – poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Da li će režim Borisa Tadića na ovu funkciju izabrati Natašu Kandić, dokazanog izdajnika srpskog naroda, mi srpski radikali to još uvek ne znamo, ali ukoliko gospođa Kandić zatraži imenovanje na funkciju poverenika, onda je izvesno da ćete morati da menjate ovaj zakon, jer gospođa Kandić, iako defiluje kao zaštitnik stranaka na suđenjima za ratne zločine u Specijalnom sudu u Beogradu, nije diplomirani pravnik, tako da ne ispunjava uslove za izbor.
Međutim, bez obzira da li vi iz režima na funkciju poverenika za zaštitu ravnopravnosti izaberete Natašu Kandić ili neku drugu Kandićku, ono što je za nas u SRS izuzetno važno jeste činjenica da taj ko tumači primenu odredaba ovog zakona u praksi nikako ne sme da bude iznad Ustava Republike Srbije, odnosno ne sme da bude iznad člana 21. Ustava.
Dakle, smisao ovog amandmana je da poverenik za zaštitu ravnopravnosti u vršenju svoje nadležnosti ne može i ne sme zloupotrebljavati to što je samostalni državni organ, to što je nezavisan u vršenju svoje nadležnosti koja mu je zakonom poverena, kao ni to što je pod zaštitom imuniteta.
Jednostavno, ovim zakonom se mora propisati da poverenik nije iznad Ustava Republike Srbije i da svoju funkciju ne sme shvatiti kao nagradu za lojalnost režimu Borisa Tadića, jer njegova samostalnost, nezavisnost i imunitet od krivičnog gonjenja ne podrazumevaju da on ne sme ugrožavati ustavna prava i slobode jednih građana, kako bi obezbedio prava i slobode drugih građana koji mu se obrate za pomoć.

Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, tako što sam predložio da se u članu 2. stav 1. tačka 1) reč ''precima'' briše.
Zakonodavac u Predlogu ovog zakona u članu 2. stav 1. tačka 1) definiše pojmove diskriminacije i diskriminatorsko postupanje, pa se pod ovim pojmom i ovim postupanjem označava: svako neopravdano pravljenje razlika ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
Mi u SRS smatramo da ni sam ovlašćeni predlagač ovog zakona ne razume šta su autori zakona hteli da kažu kada su pretke spominjali u odredbi ovog člana i kako će se takav vid diskriminacije, ukoliko postoji, zaista i dokazivati u postupcima koji se pokrenu radi utvrđivanja povrede ovog zakona.
Međutim, sve je jasno ako se samo pogleda obrazloženje ovog predloga zakona, u kome stoji da je ovakav pojam diskriminacije upodobljen definiciji diskriminacije u dokumentima Saveta Evrope i u direktivama EU.
To znači, gospodo iz vladajuće većine, da je ponovo radila resavsko-prepisivačka škola i da ste vi ovaj zakon, kao i većinu drugih zakona, samo prepisivali od neke članice EU i predložili na usvajanje, iako ne znate kako ćete primeniti njegove odredbe u praksi.
Zbog toga, ostavite naše pretke da počivaju u miru, prihvatite ovaj amandman i prestanite da se svojim postupcima brukate pred vašim potomcima.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 48. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji glasi: ''Član 48. briše se''.
Član 48. odnosi se na zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice, u okviru tačke 3. predloženog zakona – Preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja. Sam član je neprimeren, konfuzan i u potpunoj je u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije. To se naročito odnosi na stav 1. ovog člana, koji glasi: "U hitnim slučajevima, nadležni organ države molilje može podneti zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice".
Očigledno je da je Predlog ovog zakona motivisan dnevnopolitičkim potrebama režima Borisa Tadića, jer treba hapsiti naše građane, kao u slučaju Kovačevića, jer je to palo na pamet Hilari Klinton, koja, tobože, štiti jednu uglednu američku porodicu čiji je član izazvao incident pod dejstvom droge i alkohola.
Ko će da zaštiti interese radnika koji su prevareni i opljačkani u procesu privatizacije? Boris Tadić štiti jednog člana jedne
američke porodice, a ne pada mu na pamet da zaštiti radnike Turističko-ugostiteljskog preduzeća "Sloboda" iz Ljiga, koje je oteto i opljačkano od strane ''Beogradskih elektrana'', na bazi falsifikovanih dokumenata.
Boris Tadić štiti tog drogiranog, a neće da zaštiti interese radnika "Tamnavca" iz Uba. Mogu samo za ovih 15-ak sekundi da pokažem kako je to rađeno. Brokerska kuća je 2004. godine sklopila ugovor sa čovekom; "Tamnavac" Ub zahvaljuje tom čoveku na datim deonicama, a taj čovek je umro godinu dana pre toga. Ne znam sa kim su oni mogli da zaključe ugovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, koji glasi – u članu 6, tačka na kraju stava zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "čija vrednost ne prelazi jednu petinu utvrđene naknade".
Pošto je privatna svojina zaštićena Ustavom Republike Srbije, a samo u izuzetnim uslovima, zakonom tačno predviđenim, može se ograničiti, vaše neprihvatanje ovog amandmana poništava i Ustavom zagarantovano pravo svojine.
Amandmanom sam predložio da u slučaju eksproprijacije građevinskog objekta radi eksploatacije mineralnih sirovina, prilikom dodele jedne građevinske parcele, njena vrednost ne sme da prelazi jednu petinu ukupne vrednosti eksproprisane imovine.
Srpska radikalna stranka je ukazivala na štetnost jednostrane primene SSP-a sa EU. Ovo je primer koliko je to štetno. Po nekim procenama, budžet Republike Srbije je oštećen za 300 miliona dinara i smatram da se ovim zakonom želi ovaj iznos nadoknaditi od građana Srbije, i kroz zakon o eksproprijaciji.
Najbolji primer za to je nezadovoljstvo stanovnika mesta Vreoci oko preseljenja radi eksploatacije uglja u kombinatu "Kolubara". Verovatno ćete uskoro, zbog njihovog nezadovoljstva, imati blokadu Ibarske magistrale i pruge Beograd-Bar.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Poslovnika, jer su mi potrebna određena obaveštenja od Agencije za privatizaciju, kako bih mogao da obavljam funkciju narodnog poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članovima 225. i 226. Poslovnika, jer su mi potrebna određena obaveštenja od nadležnog ministarstva kako bih mogao da obavljam funkciju narodnog poslanika i da zaštitim interes građana šest opština kolubarskog regiona: Valjeva, Osečine, Uba, Lajkovca, Mionice i Ljiga.
Pre nego što zatražim neophodno obaveštenje od nadležnog ministarstva, zbog javnosti i zbog građana kolubarskog regiona podsetiću vas da je u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine Kolubarski okrug pogodio razoran zemljotres čija je magnituda iznosila 5,6 jedinica Rihterove skale, a epicentar se nalazio na području mioničke i ljiške opštine na planinskoj gredi od Suvobora do Maljena. Nakon toga, prema podacima Seizmološkog zavoda Srbije, na ovom području se dogodilo preko dvadeset zemljotresa, a jedan od potresa se dogodio 30. aprila 1999. godine, sa magnitudom od 5,7 jedinica rihtera.
Prema podacima Direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga, u zemljotresu je oštećeno 24.185 kuća u 64.430 domaćinstava, a najviše je objekata stradalo u valjevskoj opštini, zatim u mioničkoj, ubskoj, ljiškoj, lajkovačkoj i osečinskoj opštini.
Koliko je zvanično objekata do danas obnovljeno, ne zna se, ali se kaže da je obnovljena polovina. Međutim, niko ne saopštava koliko ta polovina iznosi. Postoje procene, zasnovane na novcu koji se izdvaja za ovu namenu, da će obnova biti završena tek za 14 godina, ali ako se ima u vidu dosadašnji tempo obnove onda će to potrajati najmanje 20 - 25 narednih godina.
Članom 5. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 27/07) propisano je da se sredstva u iznosu od 400 miliona preko Ministarstva za infrastrukturu usmeravaju Direkciji za obnovu Kolubarskog regiona. Do 5. juna preko ovog ministarstva je usmereno 198.840.000 dinara, a od 5. juna preko Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja trebalo je da se usmeri 201.159.645 dinara.
U 2008. godini iz budžeta Republike Srbije od planirane aproprijacije za Direkciju preneto je 351,3 miliona ili 88%. Sredstva se prenose u mesečnim kvotama u visini jedne dvanaestine, međutim, u novembru i decembru Direkciji nisu prenete planirane kvote sredstava. Prema dokumentaciji, to je iznosilo 67,3 miliona, što je delimično umanjeno prinosom 30. 12. u iznosu od 18,7 miliona. Na kraju godine sredstva koja nisu preneta po programu iznose 48.668.000 dinara.
Na osnovu iznetog, tražim obaveštenje od Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje zbog čega ovo ministarstvo nije prenelo sredstva Direkciji za obnovu kolubarskog regiona u iznosu od 48.668.000 dinara. Da prevedem na običan jezik, tu je uskraćeno između 20 i 25 kuća u kolubarskom regionu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članovima 225. i 226. Poslovnika, jer su mi potrebna određena obaveštenja od nadležnog ministarstva kako bih dalje mogao da obavljam funkciju narodnog poslanika i da zaštitim interese radnika preduzeća "Pobeda" Ljig i svih građana opštine Ljig, iz koje dolazim, koji su svoj glas na poslednjim izborima dali Srpskoj radikalnoj stranci.
Pre svega, želeo bih da javnost upoznam sa finansijskim poslovanjem preduzeća "Pobeda" uoči privatizacije i nakon procesa privatizacije, gde se kao kupac pojavljuje Želimir Jolović, brat uhapšenog advokata Nemanje Jolovića koji je označen kao jedan od organizatora stečajne mafije. Kada je reč o braći Jolović, "grobarima" srpske privrede, Želimir, ono što je poželeo u Ljigu, to je i dobio zahvaljujući sistemu DOS-a koji je nakon 5. oktobra 2000. godine uspostavljen u Srbiji.
Naime, inicijativa za privatizaciju preduzeća "Pobeda" pred Agencijom za privatizaciju pokrenuta je 23. januara 2004. godine, a prethodno je od 2001. godine "Pobeda" u kontinuitetu pripremana za propast. Dugovi preduzeća su u 2001. godini iznosili svega 2,3 miliona dinara, a 2002. godine ovi dugovi su uvećani na 12,4 miliona dinara. Već u 2004. godini, kada je pokrenuta inicijativa za privatizaciju, godišnji neto gubitak je iznosio svega 790.000 dinara, da bi se poslovna 2005. godina završila sa gubitkom od čak 4.154.000 dinara.
Krajem decembra 2005. godine Jolović kupuje ovo preduzeće i u 2006. godini smanjuje gubitak na 1.299.000 dinara, da bi već naredne 2007. godine gubitke uvećao više nego što su oni iznosili pre konačne privatizacije. Tako "Pobeda" u 2007. godini beleži neto gubitak od 4.254.000 dinara, dok se poslovni prihodi sa 20 miliona 2004. godine smanjuju na 11 miliona 2007. godine.
Kako u "Pobedi" posluju braća Jolović i njihov direktor Predrag Mutavčić, inače član šifrovane stranke G 17 plus, najbolje se vidi iz izveštaja koji je nakon izvršene revizije poslovanja za 2007. godinu sačinila privatna revizorska kuća "Euro audit" iz Beograda, koji datira od 7. jula 2008. godine.
Između ostalog, u ovom izveštaju nezavisnog revizora stoji da preduzeće "Pobeda" nije definisalo računovodstvenu politiku koja se bazira na važećim propisima o računovodstvu i reviziji, međunarodnim računovodstvenim standardima i međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Dalje se navodi da do kraja 2007. godine nekretnine, postrojenja i oprema nisu procenjeni po poštenoj i fer vrednosti, u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima, zbog čega revizori nisu mogli da iznesu svoje stručno mišljenje.
Na kraju ovog izveštaja se navodi da revizori nisu mogli da prisustvuju fizičkom popisu zaliha sa stanjem na dan 31. 12. 2007. godine, jer je popis izvršen pre angažovanja revizora, pa tako nije postojala mogućnost da se revizori uvere u tačnost iskazanih količina i zaliha preduzeća.
Zbog ovakvog mešetarenja kupca preduzeća "Pobeda" od Ministarstva ekonomije i Mlađana Dinkića zahtevam da mi odgovori na sledeće poslaničko pitanje: koliko je puta od 27. decembra 2005. godine do sada Agencija za privatizaciju vršila kontrolu izvršenja obaveza kupoprodajnog ugovora države i kupca preduzeća "Pobeda" iz Ljiga Želimira Jolovića? Pod dva, šta je u tim kontrolama utvrđeno, da li je kupac do sada u ugovorenim rokovima izvršavao sve obaveze koje proizilaze iz ugovora o kupoprodaji preduzeća "Pobeda" iz Ljiga?

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa čl. 225. i 226. Poslovnika jer su mi potrebna određena obaveštenja od nadležnog ministarstva kako bih dalje mogao da obavljam funkciju narodnog poslanika i zaštitim interese radnika preduzeća "Pobeda" Ljig i svih građana opštine Ljig, iz koje dolazim.
Pre nego što zatražim neophodna obaveštenja od nadležne službe inspekcije rada pri Ministarstvu rada, kojim rukovodi ministar Rasim Ljajić, zbog javnosti ću pročitati segmente pisma koje je pre privatizacije, 5. maja 2004. godine, uputila grupa radnika preduzeća "Pobeda" Ljig tadašnjem izvršnom odboru SO Ljig.
Radnici ovog preduzeća su se obratili nadležnom organu opštine Ljig sa navodom da će im taj organ pomoći u rešavanju nastalih problema.
Naime, "u "Pobedi" se sprovodi nesvakidašnji teror i nepodnošljivo iživljavanje samoizabranog upravljačkog kadra. Nije nam jasno da li svi republički zakoni važe i za "Pobedu" ili ne. Ako važe, kako je moguće da radnik u "Pobedi" primi dohodak ispod 5.000 dinara, što je ispod minimalne zarade u Srbiji? Za to vreme rukovodstvo nije na istom minimalcu" - navodi se u pismu radnika.
"Kako je moguće da se ne zna koliko "Pobeda" ima radnika? Agenciji za privatizaciju je prijavljeno 52 zaposlena, od toga dva sa visokom stručnom spremom. Koja su ta dva radnika? Nema ih. Inspekcija kaže da "Pobeda" ima 14 radnika i 43 angažovana preko omladinske zadruge.
Kakva su prava radnika angažovanih preko omladinske zadruge? Nikakva. Oni samo zarađuju doprinose podobnim kolegama. Isplata zarada je uslovljena donošenjem fotokopije lične karte. To je bio metod da suvišni radnici izgube radno mesto.
Da je to u skladu sa zakonom, svuda bi se tako radilo. Prijava na osiguranje je usledila tek posle naloga inspekcije. Nama, angažovanim preko omladinske zadruge, rečeno je da ćemo biti prijavljeni na određeno vreme kada se zaključi neki posao. Koja je to firma koja nema nijednog radnika angažovanog na neodređeno radno vreme?
To je svima nama hvala što smo "Pobedu" izvukli iz stečaja. Ko će da nađe posao za "Pobedu"?
Zar v.d. direktor koji usput navrati u "Pobedu" jednom ili dva puta nedeljno? Možda njegovi saradnici koji su dobro unovčili svoju poslušnost?" - pitaju radnici "Pobede" iz Ljiga. Radnici dalje u svom pismu navode kako se malverzacije zataškavaju u trouglu upravljačkog kadra, gde imaju samo srednju i osnovnu školu.
Pošto je privatizacija preduzeća "Pobeda" iz Ljiga izvršena nakon ovog pisma radnika, tačnije 27. decembra 2005. godine...
(Predsedavajući: Vreme.), samo jednu rečenicu, a "Pobedu" je kupio Želimir Jolović, brat uhapšenog advokata Nemanje Jolovića koji je označen kao jedan od organizatora stečajne mafije, od nadležnog Ministarstva za rad i socijalnu politiku tražim da mi se dostave odgovori na sledeća pitanja:
1. Da li je i, ako jeste, koliko puta inspekcija rada nakon 27. decembra 2005. godine do danas izvršila kontrolu primene propisa iz radnih odnosa u preduzeću "Pobeda" sa sedištem u Ljigu?
2. Šta je inspekcija rada u izvršenim kontrolama utvrdila i kakve mere su preduzete u cilju zaštite prava radnika u radnom odnosu u preduzeću "Pobeda" sa sedištem u Ljigu?

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članovima 225. i 226. Poslovnika jer su mi potrebna određena obaveštenja od nadležnog Ministarstva ekonomije kako bih dalje mogao da obavljam funkciju narodnog poslanika i zaštitim interes radnika preduzeća "Pobeda" Ljig i svih građana opštine Ljig iz koje dolazim. Pre nego što postavim poslaničko pitanje, upoznaću vas sa određenim činjenicama.
Društveno preduzeće za proizvodnju i promet kože, krznene i tekstilne konfekcije "Pobeda" iz Ljiga privatizovano je 27. decembra 2005. godine, kada je održana aukcijska prodaja u Agenciji za privatizaciju Republike Srbije. Tada je ovo preduzeće kupio Želimir Jolović, u svojstvu fizičkog lica, i to po prodajnoj ceni od svega 6.100.000 dinara, dok je početna cena iznosila 5.925.000 dinara.
Možda ovde ništa ne bi ni bilo sporno da "Pobeda" nije prodata po bagatelnoj i sramnoj ceni, koja je daleko ispod tržišne vrednosti firme, ali s obzirom da je kupac bio Želimir Jolović, brat uhapšenog advokata Nemanje Jolovića, koji je označen kao jedan od organizatora stečajne mafije, onda je jasno u kom grmu leži zec.
Poznato je da je stečajna mafija sa uporištem u Trgovinskom sudu u Beogradu opljačkala i uništila imovinu mnogih društvenih preduzeća koja su građani Srbije decenijama stvarali, pa tako slučaj privatizacije "Pobeda" iz Ljiga od strane imperije braće Jolović nije ništa novo za građane opštine Ljig.
Zbog javnosti u Srbiji, radnika i građana Ljiga, moram da naglasim da je preduzeće "Pobeda" osnovano 1960. godine. U trenutku privatizacije, pored imovine u mašinama i opremi, površina svih proizvodnih hala iznosila je 4.344 kvadratna metra, dok je površina zemljišta fabrike iznosila 9.400 kvadratnih metara.
Ako uzmemo u obzir da je srednji kurs evra prema podacima Narodne banke Srbije na dan 27. decembra 2005. godine iznosio 85,7 dinara, onda je jasno da je sva imovina "Pobede" iz Ljiga prodata za svega 71.178 evra. Ovakva cena je sramna i ponižavajuća za sve radnike "Pobede" i građane Ljiga, koji znaju da imovina "Pobede" vredi daleko više nego što je Jolović platio.
U ime radnika "Pobede", koji su dva puta do sada prevareni, jedanput kada su upisivali akcije "Pobede", a drugi put kada su upisivali akcije iz predizbornog obećanja Mlađana Dinkića, želim da postavim poslaničko pitanje Dinkićevom ministarstvu ekonomije – koja firma je izvršila procenu kapitala preduzeća "Pobede" iz Ljiga, na koliko je procenjena vrednost imovine ovog preduzeća i koja je sve imovina preduzeća bila predmet procene pre procesa privatizacije? Hvala.