Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, tako što sam predložio da se u razdelu 5, glavi 5.5, na funkciji 330, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, u kolonama 6 i 8 iznos 11.500.000 zameni iznosom 5.500.000.
Takođe, ovim amandmanom predložio sam da se u članu 5, razdelu 14, na funkciji 420, u ekonomskoj klasifikaciji 421, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u kolonama 6 i 8, 17 milijardi 885 miliona dinara zameni iznosom 17 milijardi 891 milion dinara.
Jednostavno rečeno, ovim amandmanom sam predložio da se 6 miliona dinara u 2009. godini, namenjenih Visokom savetu sudstva, preusmeri Ministarstvu poljoprivrede, kao subvencije za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Ovaj amandman predstavlja kontinuitet svih dosadašnjih amandmana SRS kada je reč o argumentovanoj kritici predloga budžeta za 2009. godinu i pokušaću da obrazložim njegov smisao. Mi srpski radikali smatramo da unapređenje poljoprivredne proizvodnje i unapređenje položaja srpskog seljaka, koji hrani celu Srbiju, mora da bude prioritet ove vlade, koju vodi Boris Tadić preko svog eksponenta Mirka Cvetkovića.
Činjenica je da je, nakon evropske šut karte iz Brisela, aktuelna Vlada u Srbiji donela odluku da jednostrano primenjuje SSP sa tvorevinom koja sebe naziva EU. Upravo zbog ove činjenice i budžet Republike Srbije i poljoprivredni proizvođači u Srbiji će pretrpeti štetu širokih razmera.
Verovali ili ne, sa ovom tvrdnjom se slaže i aktuelni ministar poljoprivrede Saša Dragin, inače funkcioner DS, čiju je izjavu agencija "Tanjug" prenela 28. septembra 2008. godine. Dragin je tada istakao da je, kada su u pitanju prinosi najvažnijih ratarskih kultura, suša doprinela gubitku roda u iznosu od 10-15% ukupnih prinosa.
Ministar Dragin dalje kaže da će SSP sa EU otvoriti vrata, što će neminovno voditi u uslove oštrije konkurencije i pritiska na cene poljoprivrednih prehrambenih proizvoda.
Ono što je najvažnije u tadašnjoj izjavi ministra Saše Dragina jeste zaključak da jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU nije u interesu poljoprivrede naše zemlje u ovom trenutku.
Prvog dana primene Sporazuma ukinućemo carine za 40% domaćih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, što čini oko 1.000 proizvoda, u trenutku kad ni iz daleka nismo spremni za nadolazeću konkurenciju, oličenu u proizvodima evropskih zemalja, često višestruko subvencioniranih u odnosu na naše, reči su ministra Saše Dragina izgovorene pre samo tri meseca.
Gospodo poslanici iz vladajuće većine, obrazlažući ovaj amandman, takođe moram da vas podsetim i na izjavu predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića, koju je 27. septembra ove godine prenela Radio-televizija Vojvodine, i u kojoj Pajtić kaže:"Ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin složio se sa mnom da bi naša poljoprivreda, u svakom pogledu nekonkurentna evropskoj, došla u veoma neugodnu situaciju primenom trgovinskog sporazuma. Stoga će država Srbija morati hitno da ustanovi zaštitne mere kako srpski poljoprivrednici, iovako do guše u problemima, ne bi zbog ovog sporazuma došli u bezizlazan položaj". Ovo su reči Bojana Pajtića, izgovorene pre samo tri meseca.
Ni jedna ni druga izjava nije ništa novo za građane Srbije, jer upravo ovako kontradiktorne izjave kose se sa politikom Vlade Srbije, koja na sve moguće načine radi na tome da uguši srpskog seljaka i poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji i tako na srpskom tržištu omogući širenje monopolskog položaja okupatora iz EU.
Iz ovih izjava vidimo da se Bojan Pajtić i Saša Dragin ponašaju kao da nisu deo režima koji je odgovoran za ovakav položaj srpskog seljaka i kao da nisu funkcioneri DS, već neke opozicione stranke. Ako samo podsetim da je Vlada Srbije, na sednici održanoj 16. oktobra, dakle samo dve nedelje nakon Draginove i Pajtićeve izjave, donela odluku da Srbija od 1. januara 2009. godine jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, onda je jasno da ta vlada isključivo radi na štetu građana Srbije i poljoprivrednih proizvođača u Srbiji.
Gospodo iz vladajuće većine, takođe ću vas podsetiti da su prihodi od carine u budžetu za 2008. godinu učestvovali sa 70,4 milijarde dinara, što je predstavljalo 11,1% ukupne strukture svih budžetskih prihoda. U 2009. godini prihodi od carine u budžetu će iznositi 58,8 milijardi dinara i činiće 7,3% ukupne strukture svih budžetskih prihoda.
Ako ovde napravimo poređenje, jasno je da će, zbog jednostrane primene prelaznog sporazuma sa EU, Srbija u 2009. godini izgubiti više od 10 milijardi dinara, što beleži pad carinskih prihoda od 27,7% u odnosu na dosadašnje učešće u budžetskim prihodima.
Vi očigledno niste svesni svih posledica koje ovakva poreska i budžetska politika nosi sa sobom, ali ste vi istovremeno i kreatori i tvorci takve politike koja vam je diktirana iz EU i vi nju morate poslušno da sprovodite u delo, jer zbog toga i jeste postavljeni na sadašnje funkcije.
Mi u SRS smo svesni svih ovih posledica koje će nastupiti 1. januara 2009. godine kada počinje jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. Zbog toga sa više desetina amandmana, a uostalom i ovim amandmanom koji sam podneo, želimo da vas podsetimo da su srpskoj poljoprivredi neophodne mnogo veće subvencije u godini koja je pred nama.
Konkretno, ovim amandmanom predlažem da se sredstva namenjena Visokom savetu sudstva u visini od 6 miliona dinara preusmere Ministarstvu poljoprivrede, jer će takva preraspodela sredstava biti višestruko korisna za sve poljoprivredne proizvođače u Srbiji, kojima sutra predstoji još teži period borbe za opstanak nego što je danas.
Zbog toga, gospodo iz vladajuće većine, bolje bi vam bilo da zaštitite interese srpske poljoprivrede, umesto što štitite tuđe interese u državi u kojoj osam godina vladate. To ćete najbolje učiniti tako što ćete u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam amandman kolege Milovana Radovanovića.
SRS je sa oko 50 amandmana na Predlog zakona o javnim nabavkama pokušala da vam ukaže gde grešite i kako grešite u oblasti koja je, po svim pokazateljima, trenutno najviše korumpirana u Srbiji.
Činjenica je da ste neke naše sugestije i prihvatili, ali prihvatili ste samo one amandmane koji dopunjavaju ovaj predlog zakona, a niste pokazali volju kako da bilo šta konkretno menjate. Takav je i slučaj sa amandmanom mog kolege Milovana Radovanovića iz poslaničke grupe SRS.
Kolega Radovanović je na član 58. stav 3. zakona o javnim nabavkama podneo amandman tako što je predložio da se u članu 58. stav 3. reči "uz saglasnost ponuđača" zamene rečima "uz informisanje ponuđača".
Poslanička grupa SRS ovim amandmanom je pokušala da olakša i, pre svega, da ubrza proceduru javne nabavke i to u segmentu koji se odnosi na eventualne računarske greške u ponudi koju je naručilac blagovremeno primio od ponuđača koji se odazvao javnom pozivu na učešće na tenderu.
Dakle, kada se okonča otvaranje svih ponuda koje je naručilac primio, iz opravdanih razloga se može desiti da neka ponuda ima grešku koja je nastala usled kalkulacija u strukturi cene, a što se na kraju može odraziti i na visinu ukupne cene iz ponude.
Da bi se ovakva greška otklonila zakonodavac predlaže da se traži saglasnost ponuđača, dok SRS smatra da je dovoljno grešku otkloniti, uz istovremeno informisanje ponuđača o tome. Međutim, Vlada Srbije ovaj amandman je odbila uz obrazloženje da naručilac ne može samovoljno vršiti ispravku greške u ponudi, već da ispravku parafom mora potvrditi ponuđač.
Jasno je da se ovako komplikovanom procedurom samo odugovlači sa izborom najpovoljnije ponude i bespotrebno se gubi na vremenu. Pri tome, Vlada Srbije i autori ovog zakona nisu imali u vidu šta će se dogoditi u situacijama kada otvaranju ponuda ne prisustvuju svi predstavnici ponuđača, odnosno lica koja ponuđači ovlaste da ih predstavljaju u danu, času i minutu kada se otvaranje ponuda vrši.
Da li to znači da će naručioci odnosno lica koja su otvorila pristigle ponude i uočili eventualne računarske greške obustaviti postupak ocenjivanja i rangiranja najpovoljnijih učesnika na tenderu sve dok ponuđač, čija ponuda ima računarsku grešku, ne stavi svoj paraf i na taj način ne potvrdi da je saglasan da se greška ispravi.
Šta će se desiti kada ovlašćeno lice ponuđača nije fizički prisutno prilikom otvaranja ponude? Jednostavno se može dogoditi da to lice iz opravdanih razloga nije prisutno, a može se dogoditi da predstavnik ponuđača jednostavno ne želi da bude prisutan prilikom otvaranja ponude.
Nažalost, vi takvu situaciju niste predvideli, ali takvu situaciju je ipak predvidela SRS i iz tog razloga smo ovaj amandman i podneli, ali vi njegovu suštinu ili niste hteli ili niste želeli da shvatite. Vaše prvobitno rešenje će ostati na snazi i u danu za glasanje će verovatno dobiti većinu od 126 poslanika, ali mi srpski radikali vas pitamo da li će i u ovim slučajevima naručilac moći da obezbedi taj paraf koji je neophodan da bi se otklonila obična greška iz ponude. MI mislimo da neće.
Upravo zbog ovoga vas upozoravamo da ostavite vašu sujetu na stranu i da prihvatite ovaj amandman koji je podneo kolega Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 225. i 226. Poslovnika, jer su mi potrebna određena obaveštenja od predsednika Vlade i ministra ekonomije, kako bih mogao da obavljam svoju dužnost narodnog poslanika.
U Srbiji je, dolaskom DOS-a, uvedena jedna čudna praksa koje nema nigde na ovom svetu, nema ni u jednoj zemlji. Naime, otkriveno je da slovenačke firme u Srbiji ne plaćaju porez državi Republici Srbiji. Slovenija i slovenačke firme u Srbiji se ponašaju kao da je Srbija njihova kolonija i da, prema tome, ne moraju da plaćaju porez svojoj koloniji, niti da poštuju zakone Srbije.
Iz dnevne štampe javnost Srbije je obaveštena da je slovenački "Merkator" izgradio robnu kuću u Nišu bez ijednog jedinog papira iliti dozvole. Na sve zabrane građevinske inspekcije iz Niša, bahati investitor iz zemlje koja nam je streljala više od 100 dece u uniformi JNA, nije se obazirao. S pravom se tako ponašao, jer smo im oprostili streljanje više od 100 vojnika JNA, a zašto ne bi i neke formalne papire i građevinske dozvole?
U Novom Sadu su hteli da sruše stadion FK "Vojvodina" i da na njegovom mestu grade robnu kuću, ali su se fudbalske legende digle na noge i sprečile taj suludi i drski čin.
Ovo je samo uvod da bi se shvatilo ponašanje predstavnika zemlje koja nam je prva počela razbijanje domovine i koja je na zločinu streljanja stotinu vojnika JNA i stvorila svoju zemlju.
Prema poreskoj kartici poreskog obveznika "M. Rodić", PIB r. 104414232, na poreskom računu broj 714112, koji je inače dostavljen Mlađanu Dinkiću, kao tadašnjem ministru finansija i Republičkom javnom tužiocu za suzbijanje organizovanog kriminala, samo u periodu od osnivanja 23.5.2006. godine do 21.5.2007. godine evidentirane su obaveze za plaćanje PDV-a u iznosu od 1.024.075.067 ili 12.800.938,34 evra, koje su na istoj poreskoj kartici na dugovnoj strani nezakonito stornirane i proknjižene sa stanjem na dugovnoj strani i u saldu su obaveze za plaćanje PDV-a iskazane kao da nisu ni postojale.
Osnivač društva sa ograničenom odgovornošću "M. Rodić" Novi Sad je poslovni sistem "Merkator". To je materijalni dokaz da "Merkator" ne plaća porez Srbiji. Imamo informaciju da je predsednik koalicije zelenih navedenu poresku karticu poreskog obveznika "M. Rodić" uručio Mlađanu Dinkiću, sa naznakom da je to poklon budžetu Srbije u iznosu od 12,8 miliona evra, ali reakcije nije bilo.
Republički javni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala je primljenu krivičnu prijavu samovoljno prekvalifikovao u obično krivično delo i poslao zameniku opštinskog javnog tužilaštva u Novom Sadu, gospodinu Holceru, koji opet za godinu i po dana nije ništa uradio.
Na postavljeno pitanje Poreskoj upravi dobijen je nedvosmislen ugovor da "Merkator" nije platio porez, ali da on više nije u njihovoj ingerenciji, već da je u ingerenciji Centra velikih poreskih obveznika.
Zato danas javno i pred celokupnom javnošću postavljam pitanje predsedniku Vlade: Ko je osnovao i po kom zakonu Centar velikih poreskih obveznika?
(Predsedavajuća: Tri minuta, 30 sekundi.) Završavam.
Po kom zakonu ili pravilniku radi ovaj centar velikih poreskih obveznika?
Još jedno pitanje, ako slovenačke firme ne plaćaju porez Srbiji, postavljam javno pitanje predsedniku Vlade i ministru finansija, kome slovenačke firme plaćaju reket?

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam ovaj amandman kolege, ali moram da pitam kolegu iz SPS-a, ako ne usvoje ovaj njegov amandman, da li će glasati za zakon u celini?
Ja ću ovu raspravu iskoristiti da vama i građanima Srbije pročitam pismo koje sam dobio od grupe advokata iz Kolubarskog okruga:
''Zakon o sedištima sudova je zakon koji u svojoj suštini predstavlja direktan poziv ljudima koji žive u malim sredinama, a taj poziv glasi – selite se u velike gradove, vidite li da sve institucije ove države idu u velike sredine. Za Kolubarski region to znači – idemo svi za Beograd ili za Valjevo. Veliki broj sudija, tužilaca, advokata, već daju oglase za prodaju svojih nepokretnosti i nišane stanove i kuće po Beogradu. Dakle, i ono malo što imamo obrazovanih ljudi u malim sredinama, logično da beži ka velikim gradovima, uglavnom ka Beogradu, a što ova vlada, ovakvim zakonom, zakonskim rešenjima, direktno podstiče.
U obrazloženju ovakvog zakonskog rešenja se navodi kako se želi sprečiti uticaj lokalnih moćnika na rad malih sudova. Kakva laž. Zašto obmanjujete građane Srbije? Zašto im ne kažete da sudije i tužioce bira Republička skupština i da lokalni organi ne mogu ni da biraju ni da razrešavaju sudije? Pitamo vas, kako onaj ko ne može da postavi ili smeni tužioce ili sudiju može da na njega utiče kod donošenja odluka? Da li to hoćete da kažete da su sudije ili tužioci u malim sredinama podložni pritiscima, a sudije u velikim sredinama nisu, zato što žive u velikim sredinama?''
U tom smislu, moramo da pomenemo da je veliki broj advokata, pa i sudija iz Kolubarskog regiona tražio da pomenemo sramno istupanje njihovog kolege Čikiriza. Taj čovek je toliko svojim izlaganjima izvređao da je jedan broj njih želeo da dođe u ovu skupštinu da odgovori na njegove neistine. Kaže gospodin Čikiriz da ne može da dobije spor u malom sudu. Njegove kolege kažu – ili lažete, ili ste nesposoban advokat; gubite u malim sudovima, gubite u Zrenjaninu, u Novom Sadu. Sudije su vam pod pritiscima, advokati povezani sa sudijama, veštaci su, kako ste rekli, svi umreženi. Pitaju se vaše kolege kako, uopšte, imate posla? Ružno je to što neka iskustva iz svojih neuspešnih predmeta iznosite za ovom govornicom. Blatite svoje kolege koji nisu u mogućnosti da vam odgovore i pokušavate da iz pojedinačnih slučajeva izvučete opšte zaključke.
Dakle, u Kolubarskom regionu ukidaju se opštinski sudovi Ljig, Ub, Mionica, Lajkovac i Osečina. Oni postaju sudske jedinice. Sada zamislite sudiju iz Ljiga koji treba da u toku dana najpre otputuje do Valjeva, a onda iz Valjeva, npr., u Osečinu na suđenje. Prvo treba da ga neko iz Ljiga odveze do Valjeva, ili mislite da sudija putuje autobusom? Uz to, iz Ljiga do Valjeva imate 20 mesta gde autobus staje, a nakon toga, iz Valjeva, taj sudija koji je već umoran od puta od 40 kilometara, treba da ode u Osečinu da sudi, još oko 40 kilometara. Kada tamo dođe, ja mislim da on nije ni za šta, a kamoli da se koncentriše na predmet. Padne sneg, kiša, kome se putuje na suđenje? Ni sudijama, ni strankama, nikome. Imaćemo veliko povećanje broja bolesnih sudija, to sigurno.
Kroz opštinu Ljig prolazi Ibarska magistrala. Ako se desi saobraćajni udes, kako će sudija iz Valjeva da vrši uviđaj u Ljigu? Hoće li ga čekati po nekoliko sati, blokirana magistrala, ili će sudija iz Valjeva sedeti u nekoj kafani na Ibarskoj magistrali i čekati, ne daj Bože, da se udes dogodi?
Sada, zamislite taj cirkus, sudija iz Osečine putuje skoro 80 kilometara u Ljig, sudija iz Ljiga putuje isto toliko u Osečinu, a mi svi treba da se pravimo da ne znamo ništa i da verujemo gospodinu Homenu da je to ušteda, da će to sprečiti uticaj lokalnih moćnika, da će gospodin Čikiriz tamo moći da dobije neki spor, da veštaci neće biti umreženi. Sudija iz Lajkovca putuje na Ub, sudija iz Uba u Lajkovac, sudija iz Valjeva u Mionicu, sudija iz Mionice u Osečinu i tako Jovo nanovo. Pitanje je samo ko će sve to da plati? Isto to važi i za javne tužioce.
Šta je sa građanima? Baš briga gospodina Homena što će čovek iz sela Živkovac, opština Ljig, morati da putuje do Valjeva oko 70 kilometara i da šest puta preseda iz autobusa u autobus i što će taj čovek, na kraju, morati da uzme pravdu u svoje ruke.
Da li tako vi štedite, gospodine Homen? Vi ste, gospodine Homen, jedan od idejnih tvoraca ovog zakona. Pitaju vaše kolege, koliko ste godina radili kao sudija, pa da vam veruju da je ovo dobar zakon?
Objasnite, gospodine Homen, građanima sledeće. Zbog čega je prvi nacrt zakona povučen i skinut sa sajta Ministarstva, a zatim odmah, posle četiri do pet dana, objavljen novi, dijametralno suprotan prvome? Odgovorite, da li vam je to naredila Evropa, ili ste vi utvrdili da vam prvi ne valja? Dakle, ko je taj prvi nacrt skinuo, vi ili Evropa?
Dalje, objasnite činjenicu da na osnovu istih geografskih i infrastrukturnih parametara pravite dva dijametralno suprotna zakona, od kojih je prvi pripreman duži period, a drugi, za nekoliko dana, a ovaj drugi je, kažete, bolji od prvog. Da li imate garancije da će ovaj zakon biti moguće primeniti u praksi ako vam Društvo sudija, Vrhovni sud Srbije, svi predstavnici sudova, i sudije i tužioci, iznose mišljenje da je zakon neprimenljiv u praksi? Kažete da ćete menjati procesne zakone. A šta ako ih ne budete mogli promeniti, pa i ako stignete, šta će oni promeniti?
Gospođo ministarka, zašto ste, najpre, Opštinski sud u Ljigu sređivali, uradili centralno grejanje, adaptirali sve prostorije, posebno sudnice, garaže, prostorije tužilaštva, opremili to sve kompjuterskom opremom, nameštajem, klimatizacijom svih prostorija, čak ste radili ovih dana veoma skupe betonske radove i potporne zidove oko zgrade, doveli zgradu u takvo stanje da izgleda stvarno ugledno i lepo, a sad ovaj sud ukidate? Da li je to, možda, bilo pranje para? Da li je tu trebalo neko da zaradi?
Zaista, šta je razlog da uredite jednu zgradu, uložite silan novac, a onda taj sud ukinete? Šta s tolikim sudnicama, kabinetima, čajnom kuhinjom, opremom?
Na kraju, jednoglasna poruka svih vaših kolega je da ovaj zakon povučete iz procedure, da sednete s iskusnim sudijama, tužiocima, advokatima, i da nađete najbolje rešenje za Srbiju i za građane Srbije, koji vas mole da ih samo ne branite na ovakav način kako ih branite. Povucite ovaj zakon, nemojte da se krijete iza Evrope, nije vam Evropa baš ovako nešto naredila; više bi se reklo da su to vaše ideje, na osnovu kojih treba da se istaknete, kako ste vi, gospođo ministarko, i vi, gospodine Homen, reformisali srpsko pravosuđe. Neće vam ovo proći, uostalom, videćete i sami. Hvala.