Dame i gospodo, Vlada je predložila da donja starosna granica za lica koja volontiraju bude 15 godina. U ime SRS sam svojim amandmanom predložio da se ta granica podigne na 18 godina. Smatramo da volontiranje treba dozvoliti samo punoletnim licima.
Postoje dva vida volontiranja, tj. dobrovoljnog rada. Prvi je dobrovoljan rad iz humanih razloga i rad u humanitarne svrhe, na primer, rad u zdravstvenim i socijalnim ustanovama. Dobrovoljni rad za opštu društvenu korist, kao što je bio rad na hiljade mladih Beograđana u vreme Olimpijade, jeste rad iz ljubavi, iz ideala i za SRS nema problema da u njemu učestvuju i maloletne osobe.
Međutim, dobrovoljni rad o kome govori ovaj zakon je nešto sasvim drugo, potpuno suprotno istinskom dobrovoljnom radu. To je besplatan rad kod poslodavaca koji tim radom sebi pribavljaju manju ili veću imovinsku korist. To nije rad iz ubeđenja i ideala. To nije dobrovoljan rad. To je rad iz nužde, očaja. To je pokušaj ljudi koji nemaju posao da ga možda nađu. Zato smatram da takav rad, takvo angažovanje treba dozvoliti samo punoletnim licima. Hvala.

Član 2. stav 1. na koji sam podneo amandman glasi: „Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja je delatnost od neposrednog društvenog interesa i ostvaruje se kao javna služba.“
U ime SRS podneo sam amandman kojim predlažem da se reč „neposrednog“ zameni rečju „posebnog“. Neposredno i posebno nije isto. Mislim da formulacija da su predškolsko obrazovanje i vaspitanje delatnost od posebnog društvenog značenja preciznije odražava smisao ovog predloga zakona nego što to čini formulacija koju je predložila Vlada.
Apelujem na ministra... Ministre, molim vas, apelujem na vas da još jednom razmotrite i prihvatite ovaj logičan amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. u kome se dodaju članovi 8a i 8b. U članu 8a govori se o dužnosti redarske službe na sportskim takmičenjima. U članu 8b govori se o ovlašćenju redara da upotrebi fizičku snagu.
Mislim da ovo nije dobro rešenje. Fizičku snagu može da primeni organ javnog reda, a to je policija. Ako se dozvoli redarima da primenjuju fizičku snagu na sportskim priredbama, to može da bude dobar osnov za zloupotrebu redarske službe, što opet može uticati na ishod nekog takmičenja kao npr. Provociranje gostujućih takmičara i navijača.
Naravno, ne osporavam pravo redara na samoodbranu primenom fizičke sile, kao i svakom građaninu koji je napadnut. Redar ne može da preuzme ulogu policajca. On može samo da mu asistira.
Pretpostavimo situaciju da redar primeni fizičku snagu pri pokušaju da odvrati neku grupu huligana ili pojedinaca, fizički snažnijeg od njega, da unese neki zabranjen rekvizit na sportsku priredbu. Odgovor na to bio bi napad huligana na redara. U ovom slučaju redar je prinuđen, a ne ovlašćen da se fizički brani.
Naravno, on će izvući deblji kraj zato što se usudio da se suprotstavi grupi koja deluje pod uticajem psihologije mase gde su postupci izvan sužene kontrole ili su sa suženom kontrolom, bez mentalnih kočnica i pri tom isprovocirani upotrebom fizičke snage od strane redara. Učinićete lošu uslugu redarima ako ne prihvatite ovaj amandman.

Mojim amandmanom na član 7. razdeo 23. funkcija 620. u delu koji se odnosi na transfere ostalim nivoima vlasti, tražim da se iznos od 578 miliona dinara zameni iznosom od 678 miliona dinara. Ovo uvećanje u iznosu od 100 miliona dinara usmeriti na opštine Kolubarskog okruga koje su pogođene zemljotresom iz 1998. godine.
Dame i gospodo, da li znate koliko je porodica u Kolubarskom okrugu u opštinama Ljig, Mionica, Valjevo, Ub, Lajkovac i Osečina dočekalo ovaj sneg bez pravog krova nad glavom. Njihove kuće su uništene u zemljotresu koji je ovaj kraj pogodio 1998. godine. Od tada je prošlo više od 10 godina.
Činjenica da ovim ljudima nisu kuće obnovljene posle 10 godina velika je sramota za Srbiju. Mnoge od tih porodica su tih 10 godina preživele u vanrednom stanju, u agoniji. Da bi ta državna sramota i njihova agonija bile okončane, predložio sam da se u predlogu budžeta za 2010. godinu uvećaju sredstva namenjena za otklanjanje posledica zemljotresa.
Znam da država može iznaći hiljadu izgovora da ovu svoju sramotu opravda. Znam da ovaj moj amandman neće biti prihvaćen, ali opravdanja za vas nema. Ta opravdanja bi mogla da se prihvate da u međuvremenu za ovih 10 godina, zahvaljujući državi, zahvaljujući vladinim strankama i njihovim ministrima, država nije opljačkana za desetine milijardi evra.
Na taj način na stotine kriminalaca je steklo toliku imovinu da bi mogli da sagrade sve kuće u Kolubarskom okrugu, a da to, narodski rečeno, i ne osete. Ali, oni su državi očigledno važniji od sirotinje iz Mionice, Ljiga, Valjeva, Lajkovca, Osečine i Uba.

Podneo sam amandman koji se odnosi na sredstva namenjena za obnovu Kolubarskog okruga, koji glasi da u članu 44. stav 2. Predloga zakona reč - pet zamenjuje se rečju - tri.
U obrazloženju Vlade o neprihvatanju amandman piše - amandman se ne prihvata iz razloga što i nakon 11 godina od osnivanja Direkcije, i pored angažovanja značajnih sredstava iz budžeta RS, nije okončana izgradnja i sanacija objekata na području šest opština Kolubarskog okruga. Upravo iz tih razloga sam podneo amandman da skrenem pažnju na nebrigu ove Vlade prema opštinama Kolubarskog okruga, Ljigu, Mionici, Lajkovcu, Valjevu, Ubu i Osečini po pitanju obnova kuća oštećenih zemljotresom iz 1998. godine.
Koliko je zvanično objekata do danas obnovljeno ne zna se, ali se kaže da je obnovljena polovina, međutim, niko ne saopštava koliko ta polovina iznosi. Postoje procene zasnovane na novcu koji se izdvaja za ovu namenu da će obnova biti završena tek za 15 godina, ali ako se ima u vidu dosadašnji tempo obnove, onda će to potrajati najmanje još 25 do 30 godina.
Samo u opštini Ljig postoji oko 400 objekata koje treba izgraditi i 150 koji su predviđeni za sanaciju. U opštini Mionica, koja je bila u epicentru zemljotresa, situacija je još alarmantna, jer tamo treba obnoviti i sanirati preko hiljadu objekata. Sredstva koje ste nam odredili za obnovu Kolubarskog okruga u iznosu od 178 miliona nisu dovoljna samo za opštinu Ljig, koja u raspodeli učestvuje sa 12, 3%.
Umesto da povećate izdvajanje sredstava namenjenih za obnovu Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, vi svake godine sve više smanjujete, a rokove produžavate. Iz navedenih razloga predlažem da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo, predložio sam brisanje člana 177. zato što je besmislen i suvišan.
SOKOJ štiti prava Svetlane Ražnatović, Džeja Ramadanovskog i ostalih Lepih Lana, Lepih Mića i Ekstra Nena. Tu nema ničeg spornog.
Sporno je to što se u ovoj zemlji uopšte ne štite prava onih koji su hiljadu puta ugroženiji od pevača i onih koji samo otvaraju usta. Tu mislim na 700.000 građana Srbije koji danas nemaju šta da jedu i najmanje isto toliko prevarenih građana.
Ko će da zaštiti prava radnika Livnice u Ljigu, koji rade u izuzetno teškim uslovima, sa platom od oko 16.000 dinara i kojima se penzijsko i zdravstveno osiguranje ne uplaćuje poslednjih šest meseci? Direktor livnice Milutin Ranisavljević-Šmit nesavesnim radom sistematski uništava livnicu, čiji je kapital u ovom momentu umanjen za preko milion evra.
Prava radnika livnice mogu da zaštite komandir stanice policije Marko Pajević i opštinski javni tužilac opštine Ljig Milan Gavrilović, koji pred sobom imaju dve krivične prijave KP 18/8 i KPR 15/8, sa nizom nespornih dokaza o kriminalu u Livnici u Ljigu. Iz samo njima znanih razloga, ne postupaju po tim krivičnim prijavama.

Predlagač ovog zakona je članom 13. predvideo da će popis poljoprivrede 2011. godine obavljati opštinske uprave i gradske uprave i da će ujedno pratiti sprovođenje popisa na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Svojim amandmanom predlažem da se posle reči „jedinice lokalne samouprave“ dodaju reči „u saradnji sa okrugom u pratećim službama“.
Razlog za podnošenje ovog amandmana jeste principijelni stav nas srpskih radikala da u ekonomskoj krizi vlast u Srbiji mora da racionalizuje sve državne troškove i da ih svede na minimum, kako ovaj napaćeni narod u Srbiji, koji pljačkate već devet godina, ne bi morao da plaća i ono što treba da plati i ono što ne treba da plati.
Upravnih okruga u Srbiji danas ima 29, a njihov rad će u 2009. godini koštati građane i budžet Srbije čak 393.000.000 dinara, što je oko 4,2 miliona evra. U ovih 29 upravnih okruga zaposleno je oko 349 državnih službenika, a svaki upravni okrug ima politički postavljenog načelnika koji prima platu od oko sto hiljada dinara, što godišnje košta 34,8 miliona dinara.
I pored svih ovih činjenica koje su vam poznate, vi u Vladi u predloženom zakonu niste nigde eksplicitno napisali da će u popisu poljoprivrede aktivno učestvovati i upravni okruzi, već ste predvideli učešće nekakvih posebnih organizacija, ne navodeći na koje organizacije državne uprave mislite.
Mi srpski radikali smatramo da u popis morate da uključite i administrativne i tehničke kapacitete upravnih okruga, jer će se na taj način donekle opravdati njihovo postojanje i sprečiće se finansiranje dodatnih i bespotrebnih stranačkih komisija. Hvala.

U članu 23. Predloga zakona o popisu poljoprivrede predvideli ste da će se novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniti nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, ako odbije da popisivaču da podatke o gazdinstvu ili ako mu da netačne ili nepotpune podatke koji treba da se prikupe.
Podneo sam amandman kojim se predlaže da se kazna od 20.000 do 50.000 zameni kaznom od 10.000 do 30.000 dinara. Mi srpski radikali smatramo da je neprimereno da se budžet puni tako što će se poljoprivrednici kažnjavati drakonskim kaznama od 250 do 550 evra. To znači da ako poljoprivrednik prima poljoprivrednu penziju koja iznosi oko 7.350 dinara, a ovaj iznos prima 96% poljoprivrednih penzionera u Srbiji, on treba da izdvoji skoro sedam svojih penzija da bi platio kaznu koju ste predvideli.
Baš je lepo to smislila ova socijalno odgovorna vlada, koju čine Krkobabić, Dačić, Tadić i Dinkić.
Mene moji sugrađani iz Ljiga svakodnevno zovu i pitaju da li će iduće godine biti povećan agrarni budžet, da li će država pomoći individualnim poljoprivrednicima. Ne znam šta da im odgovorim, jer ministar poljoprivrede nije spreman da u ovoj skupštini sa narodnim poslanicima otvoreno razgovara o problemima naših poljoprivrednika.
Na kraju, želim da postavim jedno pitanje: da li je i u kojoj meri tačno da su od septembra meseca klanice u Srbiji počele da uvoze svinjsko meso iz zemalja EU da bi mogle da održe proizvodnju? Da li je tačno da je za to kriva niska otkupna cena i smanjene državne subvencije, koje su dovele do pada stočarske proizvodnje u Srbiji, zahvaljujući Vladi Borisa Tadića? Hvala.

Ispred Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 36. Predloga zakona o civilnoj službi, tako što sam predložio da se član 36. briše. Stav naše stranke je dobro poznat kada je reč o civilnom služenju Vojske. Mene je kao srpskog radikala i kapetana artiljerijsko-raketnih jedinica PVO sramota da u opštini Ljig, iz koje dolazim, civilni vojnici peru tepihe u Crvenom krstu i tako odsluže vojni rok.
Što se tiče konkretnog amandmana, članom 36. ministar Šutanovac predlaže da licu u civilnoj službi za vreme civilne službe bude zabranjeno organizovanje i učestvovanje u štrajku. Dalje se predlaže da se svi podaci o organizaciji ili ustanovi, osim podataka koji su po propisima dostupni javnosti, smatraju poslovnom, odnosno službenom tajnom. U vezi sa ovim predloženim rešenjem, mi iz SRS smatramo da je nedopustivo, jer se ne može zakonom o civilnoj službi uređivati materija pristupa informacijama od javnog značaja, jer je ova materija uređena posebnim zakonom koji je u ovoj skupštini donet krajem 2004. godine.
Prema tome, mišljenja smo da se ne može paušalno propisivati da je nešto službena tajna kada je reč o ustanovama i organizacijama koje su po prirodi posla kojim se bave nosioci javnih ovlašćenja i tretiraju se kao organi javne vlasti. Pri tom, kada bi se ovaj član 36. usvojio i stupio na snagu bio bi besmislen, jer je njegova materija uređena posebnim leks specijalisom.
Poslednjim stavom člana 36. predviđa se da licu u civilnoj službi za vreme vršenja civilne službe miruju prava i obaveze iz radnog odnosa i da ne može biti zaposlen i obavljati poslove vam radnog odnosa u skladu sa zakonom. Ovde ministar Šutanovac verovatno misli na radni odnos u državnom organu, jer interes privatnog poslodavca nije da vojniku čuva radno mesto i tako ugrozi svoju poziciju na tržištu, dok taj isti vojnik provodi vojničke dane sa keceljom ili lopatom u nekom državnom organu. Kako će te nadležne inspekcije kontrolisati, da li neko radi na crno nakon radnog vremena u civilnoj službi, hoće li ići od vojnika do vojnika, od kuće do kuće. Predlažem vam da razmislite još jednom i usvojite ovaj amandman. Hvala. (Aplauz.)

Na član 2. stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, podneo sam amandman tako što sam predložio da se reči „pravila međunarodnog humanitarnog prava o postupanju s ranjenicima i zarobljenicima i zaštiti stanovništva i drugih pravila tog prava i međunarodnih standarda o upotrebi sile, u skladu sa Ustavom i zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima“ zamene rečima – „Ustava, zakona i međunarodnog humanitarnog prava“.
Stav SRS je da u konkretnom slučaju pravnu normu ne treba opterećivati suvišnim frazama i dvosmislenim terminima. Dovoljno je reći da su pripadnici Vojske Srbije i drugih snaga odbrane dužni da se uvek i u svim okolnostima pri izvođenju borbenih i neborbenih operacija pridržavaju Ustava Republike Srbije, zakona i humanitarnog prava.
Međutim, ministar Šutanovac ovde dodaje – „i međunarodne standarde o upotrebi sile“.
Pitam ministra Šutanovca – ko propisuje međunarodne standarde, ko ih predlaže, i što je najvažnije kako ih tumači? Kome ti standardi odgovaraju? Ko ima najviše koristi od međunarodnih standarda o upotrebi sile? Da li su to SAD, kao globalistička i hegemonistička sila, koja ima pretenzije da porobi i osvoji što više nacija i tuđih teritorija? Treba li naša vojska da primeni baš sve međunarodne standarde koje primenjuje NATO pakt? Podsetiću vas, da je taj isti NATO pakt napravio pokolj i masakr u Srbiji, u Iraku, u Avganistanu, sve to, pozivajući se na pravila koja je sam ustanovio.
Vi predlažete da Vojska Srbije bespokorno primenjuje standarde u upotrebi sile, jer je zapravo politika ove vlade, politika ulaska Srbije u NATO pakt. Zbog toga su mene moji sugrađani iz opštine Ljig zamolili da pitam ministra Šutanovca – da li je on ministar NATO pakta ili ministar u Vladi Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom predlažem da se u članu 61. posle stava 1. doda novi stav 2. koji glasi - u evidenciju iz stava 1. ovog člana upisuju se lica koja, pored svog redovnog zaposlenja, odnosno obavljanja druge profesionalne delatnosti, obavljaju poslove u kulturnim delatnostima, shodno odredbama ovog zakona. Postojeći stav 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4.
Dame i gospodo, zbog javnosti koja prati ovu sednicu skrenuću pažnju na neke vrlo zanimljive činjenice, od kojih neke zahtevaju i objašnjenja.
Prvo, na ovaj predlog zakona podneto je čak 140 amandmana. To je skoro duplo više amandmana nego što Predlog zakona ima članova.
Drugo, desetine amandmana, tačnije 61 amandman, skoro svaki drugi, podneli su poslanici vladajuće većine. Samo je Gorica Mojović podnela 23 amandmana. To znači da veliki broj poslanika vladajućih stranaka smatra da ovaj predlog zakona nije dobar, odnosno da ovaj zakon nema većinu. Međutim, u danu za glasanje ovaj predlog zakona će biti usvojen.
Dakle, poslanici vladajuće većine glasaće za usvajanje zakona za koji smatraju da nije dobar. Što je najgore, glasaće protiv sopstvenih amandmana. Sve ove činjenice upućuju na samo jedan zaključak – prilikom izjašnjavanja o ovom zakonu, poslanici DS, G17 i SPS glasaće protiv sopstvenih ubeđenja. Neće se rukovoditi ni interesima kulture, ni interesima radnika u kulturi, glasaće isključivo po partijskoj direktivi i to je u redu.
Ali to, priznaćete, ima malo veze i sa kulturom i sa evropskim principima, a nimalo veze sa demokratijom i zastupanjem interesa građana. U ovom slučaju, to su interesi desetina hiljada radnika u kulturi koje ste prevarili, kao i sve građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o komunalnoj policiji podnosimo amandman koji glasi – u članu 6. stav 3. posle reči „zahtev“ i zareza dodaje se reč „pismeno“.
U članu 6. stav 3. kaže se: „Komunalna policija je dužna da građane, na njihov zahtev, obavesti o ishodu postupanja“, a ja mojim amandmanom tražim da se o ishodu postupanja građanin obavesti i pismeno.
Obrazloženje Vlade zbog čega se amandman odbija je nejasno. Tu se, između ostalog, kaže: „Prihvatanjem amandmana se ne bi utvrdila obaveza komunalne policije da obaveštava isključivo u pismenoj formi, već bi se istovremeno ograničilo pravo građana da na svoj zahtev traženi odgovor (ako žele) dobiju i usmeno, neposredno ili putem sredstava komuniciranja.“
Da bi se obezbedila veća odgovornost i efikasnost komunalne policije u postupanju po primedbama i predlozima koje dobija od građana ili pravnih lica, potrebno je da postoji zakonska obaveza policije da o istom pismenom obavesti građane, odnosno pravna lica.
Po ovom predlogu zakona komunalni policajac ima velika ovlašćenja, nosi palicu, stavlja lisice, oduzima predmete i imovinu, čak je ovim zakonom predviđeno da prilikom intervencije može doći do smrti, a u isto vreme komunalni policajac nema skoro nikakve obaveze. Kako je moguće da ne postoje obaveze komunalnog policajca da građane pismeno obaveštava o rešavanju njihovih zahteva? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o udruženjima, koji glasi: „U članu 30. stav 1. posle tačke 4) dodaje se tačka 5).“
U Srbiji postoje nevladine organizacije čija je aktivnost usmerena na rušenje ustavnog poretka i komadanje Srbije. To nije normalno, ali na to smo se već navikli.
Sada idemo korak dalje, usvajamo zakon koji to rušilačko protivustavno delovanje legalizuje i po tome ćemo biti jedinstveni u Evropi. Predlaganje i usvajanje ovakvog zakona je logična posledica činjenice da nam čelnici i aktivisti takvih udruženja, mislim na „Otpor“, Fond za humanitarno pravo, Jukom, Fond za političku izuzetnost, kroje ideologiju i politiku Demokratske stranke i obavljaju značajne poslove u Vladi Srbije i u ovom parlamentu.
Da u delovanju ovih nevladinih organizacija i njihovom uticaju na politički život u Srbiji ništa nije slučajno i da su one učestvovale u pisanju ovog zakona, zakona koji legalizuje njihovu protivustavnu delatnost, govori i jedan današnji događaj. Deset minuta pre 12 časova, na glavnom ulazu u ovu zgradu skoro sam se sudario sa Sonjom Liht, vrhovnom kumom svih nevladinih organizacija. Šta će ona danas u Skupštini?
Šta će Sonja Liht na glavnom ulazu, koji je rezervisan za narodne poslanike, članove Vlade i zvanične goste ove skupštine? Da li ste je, i po kom osnovu, pozvali u goste? Da li je ona došla nepozvana? Da li je došla da vam podeli packe i pripreti da vam slučajno ne padne na pamet da ovaj zakon ponovo povučete iz procedure ili da usvojite amandmane SRS koji bi sprečili dalje protivustavno delovanje ovih američkih i zapadnih ekspozitura koje građani Srbije s razlogom zovu pešadija NATO pakta? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 68. Predloga zakona o udruženjima, tako što sam predložio da se naslov iznad člana 68. briše. Srpska radikalna stranka smatra da strana udruženja ne treba da budu predmet ovog, već posebnog zakona.
Javnosti u Srbiji i građanima Srbije odlično je poznat stav srpskih radikala po pitanju dosadašnjeg, ali i svakog budućeg delovanja stranog faktora u našoj zemlji, koji je proteklih godina pokazao izuzetno veliko interesovanje za uticaj u svim sferama društvenog života srpskog naroda, što za cilj ima porobljavanje, kolonizaciju ili, bolje rečeno, ostvarivanje globalnih interesa zapadnih zemalja, na čelu sa SAD i pojedinim obaveštajnim službama na terenu.
Na osnovu svih dosadašnjih iskustava kroz koje je prošla srpska nacija i država, mi u SRS smatramo da svako delovanje stranih udruženja u Republici Srbiji u narednom periodu mora biti razmotreno sa izuzetnom pažnjom.
Ovde se prvo mora dati odgovor na pitanje da li će u Srbiji legalno delovati humanitarna udruženja građana iz drugih zemalja ili će to biti špijunske ispostave i ekspoziture zapadnih obaveštajnih službi. Dakle, ovo je jako ozbiljno pitanje, kako za sadašnjost, tako i za budućnost naše države.
Građani Srbije znaju da ne postoji nikakva razlika u tome da li će Džordž Soroš svoje aktivnosti realizovati i finansirati kao što je to činio i do sada, indirektno preko Nataše Kandić, Sonje Biserko, Biljane Kovačević-Vučo, Miljenka Derete i drugih, ili će direktno osnovati svoju ekspozituru u Srbiji, sa filijalama u svim gradovima i opštinama u Srbiji. Tu postoji samo formalna razlika oko upisa u registar, ali suština ostaje ista i ja ovim amandmanom koji sam u ime SRS predložio želim da utičem da do toga ne dođe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, koji glasi: „U članu 55. stav 1. briše se“.

Član čije sam brisanje preložio glasi: „Oštećeno lice iz člana 53. stav 2. ovog zakona ne može podneti Birou za nadoknadu štete odštetni zahtev ako je pokrenulo sudski postupak neposredno protiv lica koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu ili odgovornog društva za osiguranje“.

U obrazloženju ovog predloga zakona se između ostalog kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je Biro za nadoknadu štete uveden kao institut zaštite oštećenih lica samo u izuzetnim slučajevima, kada je saobraćajna nesreća nastala u državi članici EU, odnosno trećoj državi koja je član sistema zelene karte, a različita je od države oštećenog lica.“

Ovo obrazloženje Vlada nije prihvatljivo, jer u jednom slučaju, u jednom udesu lice može biti oštećeno po raznim osnovama. Jedan od tih osnova može da bude predmet sudskog postupka, a drugi osnov naknade štete. Ukoliko moj amandman ne bude prihvaćen, oštećeno lice neće moći svoja prava ostvariti u celini.