Dame i gospodo, članovi od 22. do 27. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju preciznije uređuju i dopunjuju materiju koja se odnosi na:
1) vanlinijski prevoz putnika i robe na našim drumovima (ono što se odmah zapaža iz ovih članova jesu izmene i dopune koje daju znatno veća ovlašćenja jedinicama lokalne samouprave, posebno kada se radi o auto-taksi prevozu na teritoriji neke opštine ili grada, izgled krovne konstrukcije, tj. natpisa, vođenje registra krovne oznake i određivanje ekonomski najniže cene taksi prevoza);
2) inspekcijske službe u vršenju inspekcijskog nadzora nad određenim subjektima koji učestvuju u vanlinijskom prevozu.
Takođe, spomenutim članovima se zahtevaju još i tačan spisak putnika koji učestvuju u vanlinijskom prevozu, ugovor o vanlinijskom prevozu sačinjen između prevoznika tj. davalaca usluga i korisnika usluga, ugovor o radu vozača u vanlinijskom prevozu putnika.
Predlagač zakona je kao glavne razloge za uvođenje ovih izmena i dopuna naveo nekoliko stavki: uvođenje reda na saobraćajnom tržištu po pitanju prevoza i praćenju, pre svega, staničnih usluga; suzbijanje i blagovremeno sprečavanje nelegalnog i divljeg obavljanja prevoza, tj. rad na crno, od koga najviše štete ima budžet Republike Srbije; osavremenjavanje tj. prilagođavanje pojedinih odredbi novonastalim okolnostima, jer je Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju donet još za vreme bivše SRJ, 1995. godine, nakon čega ima samo nekoliko kozmetičkih, ali ne i suštinskih izmena i modifikacija.
SRS je oduvek podržavala uvođenje reda i zakonitosti u svim oblastima, pa tako i u oblasti drumskog prevoza, ali ne po svaku cenu, odnosno ne i onda kada neka od predloženih odredbi zakona komplikuje i otežava njegovu primenu u praksi.
Upravo iz tog razloga, kolega Goran Mihajlović je i podneo amandman na član 22. stav 3. koji glasi: "Ugovor o prevozu putnika i spisak putnika prevoznik mora da čuva dve godine od dana obavljenog prevoza". Predlog kolege Gorana Mihajlovića je da se u spomenutom stavu 3. brišu reči "i spisak putnika", pa bi u novoj verziji isti glasio: "Ugovor o prevozu putnika prevoznik mora da čuva dve godine od dana obavljenog prevoza".
Cilj amandmana je da se izbegne nepotrebno administriranje, jer je apsolutno nepotrebno spisak prevezenih putnika čuvati dve godine. Gospodine ministre, ako su subjekti obuhvaćeni ovim predlogom zakona tražili neke njegove izmene i korekcije, oni su to tražili iz praktičnih razloga, da bi se time otklonili uočeni nedostaci i propisi u staroj verziji zakona, a ne da bi se ovim dopunama uvelo nepotrebno administriranje i komplikovalo tamo gde za to nema nikakve stvarne potrebe. Hvala.

Dame i gospodo, podneo sam amandman da se u članu 41. stav 1. broj "150.000" zamenjuje brojem "50.000", a broj "500.000" zamenjuje brojem "150.000".
Mi u SRS smatramo da visina kazne nije primerena trenutnoj ekonomskoj situaciji u našoj zemlji. Vi ste predvideli da visina kazne bude od pet do čak 15 prosečnih plana u Republici Srbiji, a za prekršaj iz stava 1. tačka 5. ovog člana predvideli ste i da se obavezno izrekne zaštitna mera oduzimanja predmeta, tj. vozila koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja.
Da li ste predvideli na koji način će lice koje bude kažnjeno za prekršaj iz ovog člana uspeti da plati kaznu, prehrani sebe i svoju porodicu i da plati sve ostale obaveze države? Da li znate koliki je broj fakultetski obrazovanih ljudi, inženjera, ekonomista i drugih stručnjaka koji su ostali bez posla u svojim firmama, nakon ove lopovske privatizacije, sada taksista?
Tada ste ih prevarili, ostali su bez posla, bez povezanog radnog staža, bez prava da mogu da se leče, bez nade da će dočekati penziju, a sada, kada su našli neki drugi posao, predlažete za te već jednom prevarene ovako visoke kazne.
Šta je sledeće za onoga ko je napravio prekršaj, pa ne može da plati kaznu – oduzimanje stana ili kuće? Na drugoj strani niste predvideli ovako visoke kazne za tajkune i direktore u preduzećima koji svojim radnicima isplaćuju plate manje od minimalnog zagarantovanog ličnog dohotka, koji godinama ne uplaćuju doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje, ne uplaćuju ni dinar u budžet Republike Srbije, ne uplaćuju ni jedan dinar u budžete lokalnih samouprava, gde su im preduzeća.
Ne primenjujte zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom u preduzećima koja su kupljena od novca iz kriminalnih tokova. Jedno od hiljade takvih preduzeća je i "Livnica" Ljig. Predvideli ste oduzimanje vozila preduzetniku koji kao taksista pokušava da prehrani sebe i svoju porodicu.

Dame i gospodo, članom 37. u prvom stavu predviđate da u kancelariji javnog beležnika može raditi njegov pomoćnik koji je upisan u imenik javnobeležničkih pomoćnika. Takođe, predviđate da ovaj imenik vodi komora.
Amandmanom na ovaj stav tražio sam da se reč "komora" zameni rečju "ministarstvo". Obrazloženje je jednostavno – beležnička funkcija treba da se vrši u sudovima i upravama jedinica lokalne samouprave, a ceo postupak od imenovanja do razrešenja, kao i vođenje imenika pomoćnika treba da bude kod nadležnog ministarstva.
Ali, vama nije dovoljno što imate ministarstvo koje je stručno i opremljeno za vođenje ovih poslova, već predlažete da to radi u ovom slučaju komora kao povereni posao.
Advokatska komora mora da bude razvlašćena po pitanju vođenja imenika pomoćnika javnog beležnika iz razloga što javnog beležnika postavlja Ministarstvo, pa je logično da i njegovog pomoćnika postavlja to isto ministarstvo. Zato smatram da je ovaj predlog bolje rešenje od ponuđenog.

Podneo sam amandman kojim sam predložio da se u članu 2. kojim se definišu pojam i ciljevi socijalne zaštite dodaju reči „pružanje pomoći“.
Dobro je što je Vlada imala sluha za suštinu predloženog amandmana, ali i ovaj amandman i ovaj predlog zakona samo su kozmetičke promene koje suštinski neće promeniti tešku socijalnu situaciju u našoj državi. Od sadašnje teške socijalne situacije još opasnije je to što stanje u srpskoj privredi generiše stvaranje armije onih kojima će u skoroj budućnosti biti potrebna socijalna pomoć. Procenjuje se da ta armija kandidata za socijalnu pomoć broji oko 150.000 radnika, u 61.000 preduzeća, koji ne primaju plate i kojima se ne uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Primer koji samo potvrđuje napred navedeno je preduzeće „Livnica Ljig“ u Ljigu, nekada dobro i uzorno preduzeće, koje je danas samovoljom pojedinca u liku direktora a sada i suvlasnika preduzeća, Milutina Radisavljevića zvanog Šmit, dovedeno do propasti. Radnicima se već tri godine ne uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Time se direktno udara na budžet Republike Srbije, a nesrećni radnici nisu u mogućnosti da povežu radni staž i kao takvi postaju svakim danom sve ozbiljniji kandidati za socijalne slučajeve. Ali, njihovim mukama ovde nije kraj. Samovoljom direktora primali su u junu, julu, avgustu i septembru 2010. godine za svoj rad nešto što nije ni socijalna pomoć, u iznosu od 10.000 dinara, a sada ne primaju ništa. Od te bedne plate prinuđeni su da plaćaju lečenje i kupuju lekove, jer im bahati direktor i suvlasnik preduzeća ne uplaćuje ni doprinose za zdravstveno osiguranje. Ovo je klasičan zločin prema radnicima „Livnice Ljig“ u Ljigu. Ali, svi ćute, pa i država.
Ovo je samo jedan od hiljade primera mafijaške privatizacije. Krajnje je vreme da država prestane da štiti tajkune i kriminalce na jednoj strani, a na drugoj strani da od radnika stvara armiju socijalnih slučajeva. Učinite nešto za ove i sve druge radnike koji su u istom položaju, da ne bi svi postali socijalni slučajevi. Hvala.

Vlada je prihvatila ovaj amandman i to je dobro, ali nije dovoljno samo prihvatiti amandmane i donositi zakone, neophodno je da se proces obnova kuća u Kolubarskom okrugu konačno završi.
Dame i gospodo, da li znate koliko je porodica u kolubarskom okrugu u opštinama Mionica, Ljig, Valjevo, Ub, Lajkovac i Osečina dočekalo ovaj sneg bez pravog krova nad glavnom? Od zemljotresa je prošlo 12 godina, a ljudi žive u oštećenim kućama koje su opasne za stanovanje. Primera ima na stotine. Navešću samo jedan.
Porodična kuća Gojka Petkovića, u selu Lalinci, opština Ljig, inače jedini objekat za stanovanje, je toliko oštećen u zemljotresu iz 1998. godine, da su sada, nakon 12 godina, kada se desio zemljotres u Kraljevu otpali plafoni. To je utvrdila i opštinska komisija.
Gojko Petković je samohrani otac tri maloletne kćerke, a u domaćinstvu, pored njih četvoro, živi i stara Gojkova majka. Ovo je sramota za državu. Znam da država može iznaći hiljadu izgovora da ovu svoju sramotu opravda.
Ta opravdanja bi mogla da se prihvate da u međuvremenu za ovih 11 godina, zahvaljujući Vladinim strankama i njihovim ministrima, država nije opljačkana za desetine milijardi evra. Na taj način na stotine kriminalaca je steklo toliko imovinu da bi mogli da sagrade sve kuće u kolubarskom okrugu koje su oštećene u zemljotresu, a da to narodski rečeno i ne osete, ali oni su držali očigledno važnije od sirotinje iz Mionice, Ljiga, Valjeva, Lajkovaca, Osečine i Uba, a sutra verovatno i sirotinje iz Kraljeva. Da se to ne bi desilo reagujem, iako je Vlada prihvatila ovaj amandman. Hvala.

Amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo na član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, a koji se odnosi na član 28 a u sklopu je generalne primedbe koju imamo, jer smatramo da će
Vlada predloženim zakonom samo dodatno otežati poziciju penzionerske populacije.
Ukratko, smatramo da bračni drug može steći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajao najmanje godinu dana, a ne kako stoji u zakonu dve godine.
Poštovana javnosti, SRS smatra da je neophodna suštinska reforma penziono invalidskog sistema, jer očigledno da je trenutno stanje postalo nepodnošljivo za najveći broj penzionera. Vlast se, za sada, u vidu, manipulisanjem u vidu jednokratne pomoći bavi kupovinom socijalnog mira, ali svemu ima kraj.
Povećavate limite za odlazak u penziju, a u isto vreme nemate rešenje da zaposlite mlade ljude. Kada će ti mladi ljudi otići u penziju, kada je velikoj većini prvo zaposlenje oko 35 godine živote, a u njihovo školovanje su uložene velike pare i države i njihovih roditelja? Shvatili su da za njih nema ni posla, niti će biti penzije, pa masovno odlaze iz Srbije trbuhom za kruhom. Zato su naši fakultetski obrazovani ljudi doktori, inženjeri, ekonomisti negde u svetu odlični konobari, fizički radnici, perači ulica, prodavci.
Ovu vlast sve ovo uopšte ne interesuje, kao što vas ne interesuje što svake godine umre jedan grad od 35 hiljada stanovnika, kako što vas ne interesuje što nam sela ostaju pusta, ali zato vas interesuje samo novac. Gde je novac tu ste vi, nažalost građana Srbije i to svih i mladih i starih. Hvala.

Koliko vremena?

(Predsedavajuća: Poslanička grupa ima sedam minuta i 30 sekundi. Ovlašćeni predstavnik tri minuta.)

Smatram da je neophodno da Vlada prihvati ovaj amandman, jer se njime bitno popravlja i razjašnjava član 69. Predloga zakona. Vlada je propisala da pošiljalac opasnog tereta ima obavezu da stručno osposobi zaposlena lica koja transportuju opasan teret.

Iz ovoga proizilazi da onaj ko šalje opasan teret ima obavezu da osposobi sva lica koja učestvuju u transportu opasnog tereta. To je apsurdno. Onaj ko šalje opasan teret može da bude odgovoran za njegov transport samo do trenutka dok taj teret ne preda nekom drugom ovlašćenom prevozniku opasnog tereta, koji će ga prevesti do krajnjeg odredišta.

Na primer, postoji situacija kada se opasan teret prevozi i avionom. Ako ostane rešenje koje je predložila Vlada, onda onaj ko šalje opasan teret ima samo dve mogućnosti: prva mogućnost da obučava pilota aviokompanije koja će vršiti prevoz i druga mogućnost da sebi kupi avion, ili aviokompaniju i angažuje pilote, a onda ih obučava da budu stručni za prevoz opasnog tereta. I jedno i drugo rešenje je u velikoj zavadi sa zdravim razumom.

Zbog toga predlažem gospodinu Mrkonjiću da pokaže minimum dobre volje i razumevanja i prihvati ovaj amandman koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke.

Podneo sam amandman tako što sam predložio da se u članu 2. stav 8. nova tačka 30. menja i glasi: "seosko turističko domaćinstvo je objekat ili grupa objekata – etno-selo u kojem se pružaju usluge smeštaja, ishrane i pića ili samo ishrane i pića, koji se nalazi u seoskom okruženju sa elementima lokalnog obeležja i nasleđa".
Predlagač je zanemario da u Srbiji postoji veliki broj etno-sela, a da razvoj turizma u Srbiji i ima najveću perspektivu s obzirom da u strukturi prihoda u seoskom turizmu dominira pružanje i prodaja zdrave hrane. U delovima Srbije gde je uništena sva industrijska proizvodnja, gde nema industrijskog zagađivanja, stvoreni su uslovi za proizvodnju tzv. zdrave hrane, tj. one hrane u kojoj se ne nalaze sredstva za zaštitu bilja i druge hemikalije, kao i proizvodi koji su genetski modifikovani.
To je u najvećoj meri i razlog zašto turisti posećuju baš ruralna područja, kada su se odlučili da svoj odmor provedu na selu. Razvojem seoskog turizma razvija se i infrastruktura tog područja i tako bi se i zaustavilo odumiranje srpskih sela koja su sve više prazna ili imaju neznatan broj stanovnika. Od 4.800 sela, svako četvrto je na putu nestajanja.
Razvoj seoskog turizma, pored poljoprivrede, pokrenuo bi čitavu privredu: prerađivačku, građevinsku, industriju građevinskog materijala, opremu za domaćinstvo, saobraćaj, trgovinu i veliki broj neprivrednih delatnosti. Odlazak naročito mladih iz sela bi se zaustavio i krenuo bi obrnut proces – da se u selo vrate ne samo meštani, već i ljudi iz grada kojima bi bavljenje seoskim turizmom bilo osnovno zanimanje i to veoma perspektivno.

Na Predlog zakona o izmeni Zakona o zapošljavanju i o osiguranju za slučaj nezaposlenosti…

Na Predlog zakona o izmeni Zakona o zapošljavanju i o osiguranju za slučaj nezaposlenosti podneo sam amandman kojim sam tražio da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda premesti u Valjevo, kao centar Kolubarskog okruga.
Brojni su razlozi koji govore u prilog opravdanosti i prihvatanja ovog mog amandmana. Navešću samo neke koji ne samo da nisu u suprotnosti sa ciljevima koji ste vi kao predlagač postavili pred ove izmene Zakona, već su naprotiv u potpunosti u saglasnosti sa njima.
Ako želimo ravnopravni regionalni razvoj u budućnosti, sedište pojedinih državnih organa je neophodno premestiti iz Beograda. Centar Kolubarskog okruga, Valjevo, ima sve potrebne preduslove da Nacionalna služba za zapošljavanje ima svoje sedište u njemu.
Na početku 2010. godine, prema izjavi direktora Valjevske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, broj nezaposlenih u Kolubarskom okrugu iznosi oko 12.500. Tokom 2010. godine trend otpuštanja radnika je nastavljen, pa je broj nezaposlenih još veći.
Ako imamo još u vidu činjenicu da je u Kolubarskom okrugu stopa nataliteta vrlo niska i kreće se od 7,5 promila u Ubu, do 8,9 promila u Valjevu, a da je prosečna stopa mortaliteta po procenama Republičkog zavoda za statistiku previsoka i iznosi preko 17 promila, postoje svi razlozi da država nešto hitno mora da učini za Kolubarski okrug.
Neka prvi korak u tome bude izmeštanje Službe za zapošljavanje u Valjevo, čime bi se armiji nezaposlenih u Kolubarskom okrugu dao bar signal da ova država brine o njima. Zato, predlažem da prihvatite moj amandman. Hvala vam.

Na Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, koji je danas na dnevnom redu, podneo sam amandman na član 1. stav 2. Predloga.
Ovim amandmanom tražim da se sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza iz Beograda premesti u Valjevo, centar Kolubarskog okruga. Ako su iskrena nastojanja vas iz Vlade, u šta mi iz SRS zaista opravdano sumnjamo da želite ravnopravni regionalni razvoj u budućnosti, onda stoje svi razlozi da sedište ove agencije preselite iz Beograda u Valjevo.
Time bi se postiglo da se i u unutrašnjosti zemlje na bolji način iskoriste ljudski resursi i drugi potencijali koje ovaj okrug ima, a koji su od vaše Vlade i od vaše vlasti za poslednjih deset godina u najmanju ruku zapostavljeni.
Sećamo se samo kako ste se prilikom dolaska na vlast pre deset godina prosto nadmetali u izjavama da ćete vrlo brzo rešiti pitanja postradalih u katastrofalnom zemljotresu koji je ovaj okrug zadesio 1998. godine. Zađite malo sada, posle 12 godina, u sela Kolubarskog okruga, pa će vam građani jasno reći šta misle o vama.
Svi ste se vi iz današnje vlasti zaklinjali pred izbore da je poljoprivreda naša šansa broj jedan, kada je izvoz u pitanju, a čitav Kolubarski okrug je bogomdan za voćarsku proizvodnju, proizvodnju organske hrane i svega onoga što kupci na zapadu, u Rusiji i širom sveta traže. Ali, šta to vredi? Po podacima Regionalne privredne komore Valjeva, samo u prošloj godini je ukupna spoljnotrgovinska razmena firmi sa područja koje pokriva ta komora bila za skoro 24% manja nego godinu dana ranije.
Potencijali za proizvodnju i izvoz i Kolubarskog okruga su ogromni, samo je potrebno malo više volje da prihvatite moj amandman i sedište Agencije za izvoz preselite u Valjevo.

Podneo sam amandman da se u članu 2. stav 1. Predloga zakona reč – Nišu zamenjuje rečju – Valjevu. Vlada nije prihvatila ovaj amandman uz obrazloženje da se sedišta Fonda i njegovo seljenje u Niš predlaže iz razloga dekoncentracije državnih institucija i približavanja usluga licima u područjima koja su manje razvijena. Ovo obrazloženje je u suprotnosti sa namerom da se Fond preseli u Valjevo, što sam predložio mojim amandmanom.
Ako vam je namera da preseljenjem sedišta Fonda u Niš rešavate probleme nerazvijenosti ili manje razvijenosti nekih područja u ekonomskom smislu, onda po mom mišljenju Valjevo ima sve uslove u vašem obrazloženju. Valjevo se sedište Kolubarskog okruga, koje pored opštine Valjevo ima još pet opština – Osečina, Ub, Lajkovac, Mionica i Ljig. Podsećam Vladu i poslanike da još ni izdaleka nije sanirana šteta od zemljotresa koji se dogodio 1998. godine sa epicentrom u Mionici, koji je pogodio svih šest opština Kolubarskog okruga i da je to jedan od razloga zašto Fond za razvoj treba da se preseli u Valjevo.
Na taj način Fond bi bio u kraju koji je doživeo prirodnu katastrofu, koji je ekonomski uništen, a od ove vlade i vlasti zaboravljen.

U članu 250. posle stava 5. predložio sam da se doda stav 6. koji glasi: "Vazduhoplovni inspektori se biraju javnim konkursom prema kriterijumu stručne spreme i iskustva na odgovarajućim operativnim poslovima u vazduhoplovstvu".
SRS smatra da je ovo izuzetno važan amandman, jer se njime ograničava samovolja i bahatost Nikole Stankova, aktuelnog direktora Agencije za kontrolu leta i čoveka koji svakog meseca u džep stavi platu od 725 hiljada dinara, što je oko 20 prosečnih plata ili 50 najnižih plata u Srbiji. Prema nekim informacijama, plata njegovih pomoćnika je oko 400 hiljada dinara, dok je prosečna plata u Direktorata oko 200 hiljada dinara.
Zapošljavanje u Direktoratu se mora zakonom ograničiti i isključivo vršiti na osnovu konkursa, obzirom da je reč o finansijski jakom organu u državi. Izneću vam precizne podatke o finansiranju Direktorata.
Prema zvaničnim završnim računima, Direktorat je u 2009. godini ostvario prihod od 5,5 milijardi dinara i brojao 832 zaposlena. U 2008. godini prihodi su bili 5,1 milijardu dinara, u 2007. godini 5,4 milijarde, a 2006. godine 4,5 milijardi dinara. Čista neto dobit Direktorata u 2009. godini bila je 45,9 miliona, u 2008. godini 85,8 miliona dinara, u 2007. godini 39,7 miliona dinara, a u 2006. godini 40,5 miliona dinara.
Zbog ovih cifri smatram da se zapošljavanja vazduhoplovnih inspektora mora vršiti na osnovu konkursa i to treba eksplicitno da stoji u ovom zakonu, jer je jasno zbog čega Vladi Srbije to ne odgovara i zbog čega moj amandman nije prihvaćen.

Na član 154. stav 2. Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju podneo sam amandman tako što sam predložio da se posle reči "Direktorat, po prijemu dokumentacije, obavlja dodatne provere i zatim utvrđuje novi tip ili odbija zahtev da se utvrdi novi tip" dodaju reči "prema kriterijumima koje propisuje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja".
Prihvatanjem ovog amandmana smanjila bi se diskreciona ovlašćenja rukovodstva i stručnih službi u Direktoratu, a samim tim smanjila bi se i mogućnost korupcije, koja je objektivno govoreći moguća prilikom razmatranja zahteva vazduhoplovno-tehničke organizacije.
Vi ste u prethodnom članu 153. Predloga zakona utvrdili da tehničke propise plovidbenosti donosi Direktorat. Stav SRS je da bi kriterijume, odnosno tehničke propise prilikom odlučivanja po zahtevu iz člana 154. trebalo da utvrdi ministarstvo, a nikako Direktorat.
Mi u SRS smo došli do saznanja da najveći stepen korupcije koja se vešto prikriva u sferi saobraćaja u Srbiji beleži se upravo u sadašnjem Direktoratu kojim upravlja Nikola Stankov. Smatramo da se Nikoli Stankovu i njegovim saradnicima ne mogu poveriti ovako delikatni poslovi, bez kriterijuma koji bi prethodno potpisalo nadležno ministarstvo, ali u demokratskoj Srbiji sve se može.
Tako je po partijskom ključu Nikola Stankov postao direktor Direktorata, s obzirom na referencu da je njegova supruga Biljana Stankov bila sekretarica premijera Zorana Đinđića.

Podneo sam amandman tako što sam predložio da se u članu 91. stav 2. tačka 1) posle reči "proverava i prati iznos svog zaduženja" dodaju nove reči "sa stvarnim stanjem u momentu provere".
U članu 91. Predloga zakona se propisuje da je trgovac dužan da račune za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa dostavi bez kašnjenja i u rokovima koji omogućavaju da potrošač prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za obračunski period od najviše mesec dana.
Mnogo je primera zloupotrebe u praksi od strane pravnih lica koja ispostavljaju račune za svoje usluge, ali ću navesti samo primer kablovskog i internet operatera "SBB". Ovaj operater je ustanovio lošu praksu da građanima dostavlja račune unapred.
Tako se početkom 2010. godine dogodilo da "SBB" građanima unapred ispostavi tri računa za svoje usluge, a od toga su dva računa bila uvećana za 20%. Međutim, ovako uvećani računi su poslati na adrese građana, bez obzira što Ratel još uvek nije bio odobrio poskupljenje, već je to učinio naknadno 22. januara ove godine.
Dakle, ovo se zove klasična zloupotreba od strane monopoliste "SBB", koji je građanima unapred dostavio račune sa novom cenom usluge od 820 dinara, a pri tom niti je nova cena bila odobrena, niti je primereno unapred naplatiti uslugu koja nije pružena. Ovakva praksa mora se zaustaviti i sprečiti.
Zbog toga smatram da bi prihvatanje ovog amandmana bilo u duhu ne samo člana 91, već u duhu celokupnog Predloga zakona kojim se uređuje oblast zaštite prava potrošača, odnosno građana Srbije.