Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo imali jako konstruktivnu raspravu, punu dinamike, nekada na momente čak i preteranu dinamičnu, da ne kažem nedoličnu, ali se iskreno nadam da će odmah po završetku ove sednice to biti sve zaboravljeno, jer prosto nije imalo tu šta mnogo pametno da se čuje u takvoj preterano dinamičnoj raspravi.
Ono što želim da kažem u vezi današnjih zakonskih rešenja, jeste svakako da će URS podržati danas predložena zakonska rešenja, najpre iz razloga zato što ćemo na taj način otkočiti realizaciju preko sto investicija koje su upravo zaustavljene zbog propusta ili nekih nelogičnosti ili nejasnoća u dosadašnjem zakonu.
Diskusija je bila, kao što sam rekao, na momente disonantna i sigurno da neće svi narodni poslanici podjednako glasati za ova zakonska rešenja, ali raduje me činjenica da smo se svi složili da je u narednom periodu neophodno napraviti jedan dobar zakon o planiranju i izgradnji i siguran sam da u narednih šest meseci ima dovoljno vremena da se takav zakon i napravi i da se u njemu konkretno reši pitanje konverzije, o kojoj je danas bilo toliko reči.
Na kraju, još jednom da kažem, podržaćemo ova zakonska rešenja, svesni da su ovo samo međukoraci, ali očekujemo jedan konkretan i ozbiljan pristup ovoj oblasti, koji će dati rezultate u privlačenju investitora, ali i u napretku građevinske industrije. Hvala.

Kratak komentar u vezi amandmana koleginice iz DSS.
Više razloga je već napomenuto zašto je dobro da nadzorni odbori lokalnih javnih preduzeća imaju tri člana. Mi smo u prethodnom periodu imali slučaj da i pored značajnog broja ljudi u upravnim odborima, konkretno u gradu iz koga dolazim broj članova je bio devet, broj članova nadzornog odbora je bio pet, tako da se 14 ljudi brinulo o poslovnoj politici i brinulo se o zakonskom radu javnih preduzeća.
S druge strane imamo činjenicu i rezultate jasne kako su radila javna preduzeća. Upravo se zbog toga donosi ovaj zakon.
Smatramo da je sasvim dovoljno da to budu tri člana. Rad tog odbora će automatski biti efikasniji. Ovi uslovi koji su predviđeni, da ih ispunjavaju ti članovi nam govore u prilog tome da su ti ljudi stručni da rade taj posao. S druge strane, imamo i taj momenat uštede.
Navešću samo par konkretnih primera. Naravno, podržavam delovanje DRI da u ovim danima, pored republičkih javnih preduzeća, agencija i drugih republičkih ustanova, vrši kontrolu i lokalnih javnih preduzeća. Da li znate šta se dešava? U izveštajima koje dobijamo ovde u Skupštini vidite niz propusta u radu lokalnih javnih preduzeća za koje ni jedan upravni i nadzorni odbor nikad nisu dali ni jednu primedbu. Godinama se usvajaju izveštaji o radu javnih preduzeća po difoltu. Upravni i nadzorni odbori niti vode poslovnu politiku, niti nadzorni odbor brine o zakonitosti. Zato smatram da je broj tri člana nadzornog odbora stručnih ljudi sa mnogo većom odgovornošću nego do sada, jedno dobro rešenje.

Dame i gospodo, imam pitanje, pre bih rekao sugestiju, apel, predlog za premijera, gospodina Mirka Cvetkovića, i ministra poljoprivrede, gospodina Dušana Petrovića, s obzirom da se ovih dana, u zadnja tri dana u osam opština zapadne Srbije protestuje od strane proizvođača maline. Već tri dana proizvođači maline stojeći na putevima pokušavaju da upriliče sastanak sa vrhom Vlade. Do sada im to nije pošlo za rukom i moj predlog, odnosno apel jeste da do tog sastanka što pre dođe. Podsetiću da je malina jedan od strateških…

Podsetiću da je malina strateški proizvod Zlatiborskog okruga, da svake godine Republika Srbija od proizvodnje maline prihoduje oko 150 miliona evra. Takođe ću podsetiti da hiljade porodica svoju egzistenciju vezuje za proizvodnju maline. Zbog svega toga, a ne želeći da prejudiciram ishod tih razgovora, predlažem da do ovog sastanka što pre dođe. Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, obim svetske trgovinske razmene je višestruko porastao u poslednje tri decenije u odnosu na prosečne godišnje stope rasta u proizvodnji u svetu.
U istom periodu, brz porast trgovine, značajno učešće samih proizvođača i njihove korporativne strategije u globalnoj razmeni roba doveli su do toga da kvalitet postane ključni faktor uspeha u izvozu. Radi toga raste značaj infrastrukture i kvaliteta koji čine sistemi standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, kao i osnove za sticanje poverenja na tržištu i postizanje konkurentnosti proizvoda i usluga.
Upravo je to jedan od razloga zašto danas raspravljamo o zakonu o akreditaciji, a siguran sam da ćemo za nekoliko dana ovaj zakon i usvojiti. Ovim zakonom se i uređuje akreditacija, položaj i rad nacionalnog tela za akreditaciju u Republici Srbiji, kao i druga pitanja od značaja za ovu oblast.
Akreditacija je utvrđivanje od strane nacionalnog tela za akreditaciju, da li je telo za ocenjivanje usaglašenosti, odnosno da li ispunjava zahteve odgovarajućih srpskih, odnosno međunarodnih evropskih standarda i kada je promenljivo, sve dodatne zahteve definisane za pojedine oblasti kako bi se vršili određeni poslovi ocenjivanja usaglašenosti.
S druge strane, ocenjivanje usaglašenosti je svaka aktivnost kojom se utvrđuje da li su ispunjeni određeni zahtevi koji se odnose na proizvod, proces, uslugu ili sistem.
Primena standarda u prvom trenutku možda izgleda nevažna za naš život, ali i te kako ima uticaja na bezbednost objekata u kojima živimo i radimo, zdravstvenu zaštitu koju primamo, proizvodnju hrane, tekstila, električnih uređaja, na sve proizvode, procese i usluge koje koristimo i to u oblasti poljoprivrede, akustike, protivpožarne i protiv eksplozivne zaštite, u oblasti hemije i hemijskih proizvoda, građevinarstva, elektrotehnike, elektronike, radija, telekomunikacija, mašinskih aparata, zaštite životne i radne sredine, životnih namirnica, bezbednosti hrane, energetici, lekova, na tekstil, gumu, plastiku, ambalažu, radnu i životnu sredinu, zaštitna sredstva, duvan, proizvode od duvana, predmeti od opšte upotrebe, jednom rečju na sve.
Članovi od 5. do 10. uređuju osnivanje i organizaciju akreditacionog tela Srbije i predviđeno je da ovo telo ima pravi položaj čiji je osnivač Republika Srbija i na koju se primenjuju odredbe zakona o javnim službama.
Osnovni cilj transformacije nacionalnog tela za akreditaciju i samostalne neprofitne organizacije jeste preciziranje statusa tela za akreditaciju u sistemu infrastrukture kvaliteta u Srbiji, kao i stvaranje mogućnosti da ovo telo u narednom periodu stekne status punopravnog člana u evropskim organizacijama, odnosno sa asocijacijama za akreditaciju, što je jedan od preduslova za priključenje Republike Srbije EU.
Takođe, zakonom se uređuje delatnost ovog tela, odnosno poslovi koje će akreditaciono telo obavljati, kao i obaveza tela da redovno čini dostupno javnosti informacije o poslovima koje obavlja, kao i informacije o rezultatima kolegijalnog ocenjivanja.
Članovi 11. i 12. sadrže odredbe kojima su utvrđeni organi nacionalnog tela za akreditaciju, kao i postojanje stručnog tela i stručnih komiteta.
Članovi od 14. do 19. uređuju postupak akreditacije. Postupak se pokreće tako što telo za ocenjivanje usaglašenosti podnosi nacionalnom telu za akreditaciju prijavu za akreditaciju.
Članovi od 20. do 22. definišu prekograničnu akreditaciju. Naime, ovaj odeljak zakona predstavlja usaglašavanje sa odredbama člana 7. uredbe Evropske unije o zahtevima za akreditaciju i tržišni nadzor od 9. jula 2008. godine.
Zakon predviđa mogućnost prekogranične saradnje u oblasti akreditacije, odnosno mogućnost da nacionalno telo za akreditaciju uputi za ocenjivanje usaglašenost registara u Republici Srbiji, da prijavu za akreditaciju podnese akreditacionom telu druge države, ukoliko naše nacionalno telo za akreditaciju ne vrši akreditaciju u odnosu na aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti za koje se traži akreditacija.
Takođe, data je mogućnost da akreditaciono telo Srbije sprovede postupak akreditacija na zahtev tela za ocenjivanja usaglašenosti druge države, u slučajevima kada druga država nije osnovala nacionalno akreditaciono telo ili to telo ne vrši aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti za koje se traži akreditacija.
Dalje, naglašen je značaj kolegijalnog ocenjivanja koje predstavlja postupak ocenjivanja akreditacionog tela od strane nacionalnih akreditacionih tela drugih država, te je u tom smisli data mogućnost našem nacionalnom telu da nakon završenog kolegijalnog ocenjivanja može da skala sporazume o priznavanju akata o akreditaciji sa akreditacionom telima drugih država i evropskim i drugim međunarodnim organizacijama za akreditaciju.
Bitno je istaći da je jedan od prethodnih uslova za ulazak Republike Srbije u Evropsku uniju i punopravno članstvo akreditacionog tela Srbije u Evropskoj kooperaciji za akreditaciju i pristupanje multilateralnim aranžmanima o međusobnom priznavanju, čime se uspostavlja jedinstveno tržište bez tehničkih barijera u trgovini.
Sigurno je da su ovo veoma uverljivi argumenti da ovaj zakon bude jednoglasno usvojen u ovom parlamentu. Međutim, ovaj zakon najpre vidim kao jednu veliku težnju naših građana da budu deo jednog velikog uređenog sistema kome u svakom slučaju pripadamo.

S obzirom da sam prisustvovao sastanku koji je spomenula gospođa Mićić u Užicu, gospođe Kalanović sa svim predsednicima opština Zlatiborskog okruga, smatram da je potrebno da kažem da gospođa Kalanović tada nije davala nikakvo obećanje da će biti sačuvani zlatiborski okruzi, već dala razjašnjenje da sve one demagoške priče i pretnje i unošenje strahova stanovnicima Zlatiborskog okruga da neko ima nameru da gasi okruge nisu tačne. Nisu to nikakva obećanja.
S druge strane, smatram da izjava gospodina Dinkića u načelnoj raspravi ovde nijednog trenutka nije bila usmerena ka ukidanju okruga. Svima je jasno da Ministarstvo ekonomije nije nadležno za upravne okruge, nadležno je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Njegova diskusija je bila u smeru da upravni okruzi, a svi smo svesni toga u Srbiji, nemaju onu težini niti onaj značaj koji bi mi očekivali od nekog srednjeg nivoa vlasti.
Znači, jasna je uloga upravnih okruga danas u Srbiji, niti je tada gospodin Dinkić, da kažem, zagovarao ukidanje okruga, niti će to bilo ko u narednom periodu uraditi. Znači, to je još jedna demagoška priča.
Što se tiče odlaska nekih centara, nekih preduzeća i sistema iz Užica, tačno je, međutim gospođa Mićić nije rekla da te godine kada je centar EPS-a otišao iz Užica da je njen Građanski savez bio u vlasti u Užicu i da je učestvovao u nekim komisijama koje su pregovarale sa Ministarstvom energetike, na čijem čelu je bio gospodin Naumov, i da nisu uspeli da vrate centar EPS-a iz Kraljeva u Užice do današnjeg dana.
Takođe, znači, uvažavajući dobre namere gospođe Mićić ka jednoj suštinskoj decentralizaciji i jednoj ozbiljnoj regionalizaciji, moram da podsetim da je gospođa Mićić posle 2000. godine u ovoj skupštini bila na jednoj visokoj funkciji i svi mi iz Užica smo mnogo više od nje očekivali, da će i kroz predlaganje ozbiljnih zakona, pa i na temu regionalizacije i suštinske decentralizacije Užice mnogo više dobiti. Ja i mnogi Užičani smo razočarani zašto nismo iskoristili tu priliku.

Prvo da kažem, kada je Tornik već u pitanju, nije niko na svoju ruku, naravno, ulagao u Tornik, već postoji nešto što se zove Master plan planine Zlatibor, koji je usvojen i na osnovu čega se ulagalo u Tornik.
Ne vidim zašto se vi borite da bude uloženo u Tornik i Zlatibor i ceo kraj 850 miliona, gde su zaposleni i građani Užica, i Zlatibora i Čajetine. Ne vidim zašto vam je to problem. Kada sam rekao da ste bili u vlasti kada je EPS otišao iz Užica, ništa ne lažem, vi ste tada participirali u vlasti. Tada je gospodin Naumov bio ministar energetike. Da li vas razumem ili ne, da ostavimo, ali meni se čini da vas građani ne razumeju, što svakodnevno na terenu vidim da je to problem sa vama.

Pogrešno sam protumačen. Malopre sam objasnio šta je gospodin Dinkić govorio o okrugu i mislim da se vi i ja tu slažemo. Okruzi su nešto što ne odražava želju za suštinskom decentralizacijom i to nije taj srednji nivo vlasti kojem svi mi težimo.
Bio sam načelnik okruga, tako da odlično znam šta okruzi rade, upravni okruzi i koja je njihova uloga. Naravno da niko nije rekao da će ih u ovom trenutku ukidati, ali gospodin Dinkić je rekao da oni nisu suštinski taj srednji nivo vlasti između centralne i lokalne vlasti. Tu se nismo razumeli.
Što se tiče Tornika, ne bih dalje da otvaram priču, pitajte ljude sa Zlatibora da li je potrebno ulagati u Tornik. Ko je radio master plan? Radili su ga stručni ljudi, pretpostavljam izabrani na nekom tenderu. Nije vaše i moje da mi sad pravimo master plan. Mi jesmo narodni poslanici, ali ipak ne treba da se mešamo u sve i svašta.

Samo jedno kratko razjašnjenje. Odgovorno tvrdim da u opštini Prijepolje stranka G17 plus nije u vlasti sa pomenutom koalicijom, niti sa strankom SNS. U opštini Prijepolje imamo jednog odbornika, gospodina Ljuhara, koji od slučaja do slučaja glasa za predloge ili protiv predloga koalicije koja je na lokalu.

Odgovorno tvrdim da stranka G17 plus u Prijepolju nema ni jednu jedinu funkciju, čak ni najmanji upravni odbor lokalnog i javnog preduzeća. Ali, to nas ne sprečava, ni nas, niti naše ministre, da dobro sarađuju sa opštinom Prijepolje.

Podsetiću još jednom, u toku je izgradnja jednog ogromnog kapitalnog objekta, najvećeg posle Drugog svetskog rata u Prijepolju, mosta preko reke Lim, koji će koristiti svim pripadnicima i građanima Prijepolja, bez obzira na partijsku pripadnost.

Javljam se po Poslovniku, član 104. Moram da kažem ono što sam prošli put rekao, mojoj uvaženoj koleginici, Aleksandri iz Užica. Ostavka načelnika okruga je čisto tehničko, a ne političko pitanje. Njegova ostavka je dostavljena premijeru 10. februara ove godine, a Vlada je predlog izmena i dopuna ovog zakona usvojila na svojoj sednici 11. marta. Njegova ostavka je čisto tehničko, a ne političko pitanje.
Znam da vam je interesantna u ovoj raspravi, ali ipak to morate prihvatiti kao činjenicu. Hvala.

Pozivam se na povredu člana 104. stav 2. Mislim da su gospodinu Markićeviću potrebne neke dodatne informacije, prvenstveno što se tiče ostavke načelnika Zlatiborskog upravnog okruga i mislim da će mu pomoći u njegovim nekim daljim diskusijama.
Gospodin Novaković, inače načelnik Zlatiborskog upravnog okruga, podneo je ostavku na to mesto 10. februara. Podsetiću vas da je Vlada Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju usvojila na sednici 11. marta.
Znači, onog trenutka kada je gospodin Novaković podneo ostavku, on nije znao šta će pisati u tim izmenama i dopunama novog zakona i njegov osnovni razlog zašto je podneo ostavku jeste to što je dva meseca nakon imenovanja na to mesto morao da ispuni odluku resornog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da otpusti devet članova, znači devet zaposlenih u Zlatiborskom upravnom okrugu.
Što se tiče vaših prijatelja koje imate u Užicu, znam dobro ko su vaši prijatelji u Užicu i mogu vam reći da neki od tih prijatelja će u narednom periodu imati značajne probleme, prvenstveno sa tužilaštvom.
Kada o tome govorim, mislim prvenstveno na vašu direktorku apotekarske ustanove u Užicu koja je smenjena prošle godine, a u izveštaju budžetskog inspektora za godinu dana njene vladavine stoji da je svojim nemarnim poslovanjem, velikim lagerom lekova sa kratkim rokom oštetila ustanovu za preko 50 miliona dinara, da je na lični zahtev, znači, na svoju ruku, iz apoteka odnela 800 hiljada lekova. Ali, da ne širim celu priču, nemojte verovati takvim prijateljima. U Užicu ima mnogo ljudi koji znaju šta rade narodni poslanici iz Užica.

Gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, gospodo narodni poslanici, danas govorimo o izmenama Zakona o regionalnom razvoju.
Svrha donošenja ovog zakona, to je danas mnogo puta rečeno, a i ranije, jeste smanjenje međuregionalnih razlika, ali i onih razlika unutar regiona, onih razlika između lokalnih samouprava.
S druge strane, ovaj zakon će omogućiti da Srbija onog trenutka kada postane kandidat za ulazak u EU spremno dočeka taj trenutak i dobije mogućnost da konkuriše za ona sredstva iz pretpristupnih fondova, prvenstveno za fondove koji se odnose na regionalni razvoj, ljudske resurse, kao i na ruralni razvoj.
Međutim, ovaj zakon je prevashodno ekonomski i privredni zakon, ali u prethodnom periodu dosta ispolitizovan i sama ta politizacija je učinila da veliki broj naših građana, a čini mi se donekle i ljudi koji se bave politikom, bude zbunjena i daje neke ishitrene, neodgovorne, čini mi se nekada i prenaglašene izjave, koje su dovele do jednog visokog stepena politizacije ovog zakona.
Mislim da su se političari prvenstveno obraćali svojim biračima, a manje su ulazili u suštinu ovog zakona. Mnogo je nepravilnih tumačenja ovog zakona. Jedno od ključnih nepravilnih tumačenja jeste da se ovde radi o administrativnoj, a ne statističkoj regionalizaciji.
Moram još jednom da ponovim da statistički regioni predstavljaju statističke funkcionalne celine koje nemaju svoj pravni subjektivitet i koje nemaju ni vladu, ni skupštinu, ni predsednika, ni centar, ni izbore.
Danas se mnogo puta u ovoj Skupštini, u ovoj sali, pominjalo ime grada Užice. Dolazim iz Užica, predstavljam grad Užice u ovom parlamentu, predstavljam građane zapadne Srbije u ovom parlamentu, i budućnost moja i budućnost moje porodice su vezane za taj grad. Opozicija iz Užica kaže da je Užice izgubilo centar.
Užice nije imalo centar regiona, jer se ovde radi o statističkim regionima i tek jednog dana kada budemo razgovarali o administrativnoj podeli, o političkoj podeli, moći ćemo da govorimo o Užicu kao centru jednog administrativnog regiona.
S druge strane, Užice jeste centar Zlatiborskog upravnog okruga, koji sačinjavaju deset opština u zapadnoj Srbiji i jeste centar suštinski zapadne Srbije.
Užice ne očekuje da dobije od nekoga na papiru status centra i niko Užicu to neće dati. Užice će se za to izboriti na taj način što će jačati sve one regionalne institucije. Već sam rekao, Užice jeste centar zapadne Srbije zato što je privredni centar, zato što ima valjaonicu bakra, zato što ima valjaonicu aluminijuma, ima namensku industriju, velike gigante, kao što su Putevi, Jedinstvo i još mnogo privrednih subjekata koji su značajni ne samo za zapadnu Srbiju, već za celu našu Republiku.
Užice je i zdravstveni centar, i obrazovni centar, i saobraćajni, i kulturni i ovaj zakon i ove izmene i dopune zakona vidim kao jednu međustepenicu da Užice od sadašnjeg ekonomskog centra zapadne Srbije jednog dana preraste zvanično u centar nekog novog administrativnog regiona.
Dodatnu zabunu u celu priču su uneli oni koji su pominjali upravne okruge. Znamo po Uredbi iz 1992. godine šta je svrha upravnih okruga. Ni jedan jedini član ovog zakona se ne bavi upravnim okruzima. Smatram da ne treba stvarati dodatnu zabunu, najpre prema građanima, što se tiče upravnih okruga. Već sam jednom rekao da je Užice centar Zlatiborskog upravnog okruga i to će i ostati.
Koje su izmene i dopune zakona na koje bih posebno stavio akcenat? U većem delu rasprave danas u ovoj skupštini se govorilo o izmenama u članu 5. Zakona o regionalnom razvoju. Taj član se odnosi na broj statističkih regiona u Republici Srbiji.
Na osnovu tog člana u izmenama i dopunama sada imamo pet umesto prethodno sedam statističkih regiona. Užička opozicija kaže da je ovo pogubno rešenje za grad Užice i za zapadnu Srbiju, i da je za grad Užice bilo najbolje ono rešenje sa sedam statističkih regiona. Danas postavljam pitanje – da li su protiv grada Užica, u julu prošle godine, bili poslanici opozicije koji su glasali protiv tog zakonskog rešenja? Oni su bili protiv sedam statističkih regiona. Danas kažu da je sedam statističkih regiona najbolje za Užice i za Zlatiborski okrug.
Smatram da jednostavno izmene i dopune člana 5. nisu jedine bitne izmene i dopune ovog zakona. Tek kada se obrati pažnja na ostale izmene zakona, jasno je da je ovo zakonsko rešenje jedno izbalansirano zakonsko rešenje i da tek kada pročitamo svaki član, izmenu i dopunu, možemo shvatiti šta je zakonodavac hteo da kaže.
Jako zanimljiva izmena jeste u članu 34. koja definiše regionalne razvojne agencije. Vrlo je bitno da je u staroj, da kažem osnovnoj verziji zakona, bilo predviđeno postojanje jedne regionalne razvojne agencije u okviru jednog regiona. Danas ih imamo više. Šta to znači?
To znači da je užička regionalna razvojna agencija, jedna od boljih danas u Srbiji, kojoj su okrenute sve opštine Zlatiborskog okruga i zapadne Srbije, predstavljaće sve one projekte i sve zahteve lokalnih uprava koje su okrenute ka toj regionalnoj razvojnoj agenciji.
Da li postoji bojazan da će Kragujevac imati ingerenciju nad užičkom regionalnom razvojnom agencijom, kako to danas kaže užička opozicija, da će Užičani sa svojim projektima morati da idu u Kragujevac? Ne, neće. Užička regionalna razvojna agencija će brinuti o projektima i o preduzetništvu zapadne Srbije, svih onih lokalnih uprava koje prepoznaju užičku regionalnu razvojnu agenciju kao svoju agenciju.
S druge strane, član 16. definiše izradu regionalne strategije. Da li će kragujevačka regionalna razvojna agencija, i nijednog trenutka ne želim da suprotstavljam Kragujevac Užicu, ali to su stavovi užičke opozicije, donositi odluku o regionalnoj strategiji zapadne Srbije? Ne, član 16. kaže da će ovaj veoma važan razvojni dokument donositi republički organi, ali naravno na predlog jedne ili više regionalnih razvojnih agencija. Regionalna razvojna agencija iz Užica će predložiti nacionalnoj agenciji i nacionalnom savetu koji su to prioriteti zapadne Srbije.
Takođe, član 24. i 25. definišu nacionalni savet i umesto dosadašnjih 19 članova, nacionalni savet će imati 26 članova. Proširen je za predstavnike regionalnih razvojnih agencija i u nacionalnom savetu zapadna Srbija i grad Užice će imati svog predstavnika.
Već sam rekao da u ovoj skupštini predstavljam grad Užice i zapadnu Srbiju i rekao sam da sam ponosan na to. Međutim, postoje stvari zbog kojih danas nisam ponosan zato što predstavljam neke ljude koji politiku shvataju kao jednu borbu na život ili smrt.
Gospođo predsedavajuća, molim vas da umolite gospodina Krasića da mi omogući da govorim. Hvala, gospodine Krasiću.
(Predsednik: Zahvaljujem.)
Danas u zapadnoj Srbiji, opet kao nekad, čujemo da postoje patriote i izdajnici. Opet čujemo da neki koji predstavljaju neke manjinske partije traže da imaju neke svoje subregione, definisane samo po principu nacionalnosti. Imamo neke lokalne samouprave koje plaše svoje građane, kao što su lokalne samouprave u Prijepolju, Priboju ili u nekim drugim, recimo u Čajetini, koji plaše svoje građane da će im Novi Pazar biti centar. Čajetinski građani nikada nisu gravitirali Novom Pazaru i bez ikakve namere da umanjim vrednost i važnost Novog Pazara, zna se koje lokalne uprave i koji građani gravitiraju prema Novom Pazaru.
Čujem od lokalnih političara u Užicu da postoji bojazan obnavljanja, zamislite, Otomanske imperije. Lider jedne lokalne užičke partije kaže – na pomolu je obnova Otomanske imperije. Kaže da ima istorijsko utemeljenje za svoje činjenice .
Iskreno sam se nadao da ovakve priče, da ne kažem neku grublju formulaciju, neću nikada u životu čuti, ili sam se bar nadao da moje dete i naša deca 2010. godine ovakve priče neće slušati.
Ovih dana su me pitali kako ću i za šta ću glasati kada se radi o Zakonu o regionalnom razvoju. Glasaću, najpre, za život. Glasaću za Užice. Glasaću za autoput od Beograda prema južnom Jadranu pored Užica. Glasaću za most u Prijepolju koji spaja dve obale Lima, glasaću za biznis inkubator u Priboju. Glasaću za onaj put od Sjenice do Novog Pazara, za sportsku halu i vrtić u Užicu, za turističku infrastrukturu u Čajetini.
Glasaću za Srbiju koja se već jednom, krajnje je vreme, mora izvući iz blata nacionalnih tema, kojih se drže neke političke partije koje su izgubile priču o nekim drugim temama, a siguran sam da će ovaj zakon pomoći Srbiji da se izvuče iz tog blata. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo više predloga zakona o potvrđivanju ugovora, sporazuma i protokola, međutim, zadržao bih se na Ugovoru o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je potpisan 8. maja 2009. godine.
Ovim ugovorom, ova banka odobrava zajam od 100 miliona evra za projekat nabavke železničkih voznih sredstava, tačnije, elektromotornih garnitura. Banka odobrava JP "Železnice Srbije" zajam pod sledećim uslovima. Period trajanja zajma je 15 godina, uključujući i grejs period od četiri godine. Zatim, otplata zajma bi se vršila u 22 polugodišnje rate, provizija na nepovučeni deo zajma je 0,5% godišnje i kamatna stopa je EURIBOR plus 1% marža, s tim što je varijabilna, s opcijom fiksiranja kamatne stope.
Smatram veoma značajnim da ovim ugovorom i JP "Železnice Srbije" na sebe prihvata određene obaveze, a to su: izrada i usvajanje plana poslovanja za svaku poslovnu jedinicu, uvođenje metodologije utvrđivanja troškova za svaki segment delatnosti putničkog saobraćaja, zatim, obračuni moraju u svakom trenutku biti u skladu s međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje. Na kraju, kao veoma bitno, Javno preduzeće "Železnice Srbije" će formirati jedinicu za realizaciju ovog projekta.
Železnički saobraćaj je veoma složen tehničko-tehnološki sistem koji ima karakteristike i zakonitosti koje vladaju u složenim sistemima. Za razvoj jedne zemlje i pojedinih regiona, železnički saobraćaj ima značajnu ulogu i on mora skladno da funkcioniše kako bi ispunio postavljeni zadatak. Od njega se traži da izvrši ulogu transporta putnika i robe s jednog na drugo mesto, ali uz minimalne troškove.
Poslednjih godina, u železničkom saobraćaju se ispoljava niz slabosti koje se negativno odražavaju na samu železnicu, s jedne strane, i s druge strane, na korisnike njenih usluga. Zbog svega toga, raduje svaka inicijativa za ulaganje u železničke kapacitete.
Železnica, kao podsistem u saobraćajnom sistemu, spada u one grane koje se karakterišu jakim integracionim procesima u pogledu tehnike, tehničke i tehnološke organizacije saobraćaja. Ona po organizacionoj strukturi i funkcionalnosti svojih delova spada u čvrsto spregnute, složene sisteme. Osobenost u odnosu na ostale saobraćajne grane daju joj tri vrste transportnih kapaciteta – pruga, kao saobraćajni put, sa svim pratećim postrojenjima, signalno-sigurnosnim postrojenjima i sistemima veze, zatim vučni i vučeni kapaciteti, tu se misli na lokomotive, teretna kola i u ovom delu mislimo i na ove elektromotorne garniture o kojima je danas reč, i, na kraju, stanični tehnički kapaciteti.
Imajući u vidu činjenicu da je u prethodnom periodu jedan od najvećih problema u funkcionisanju srpskih železnica bio nedostatak lokomotiva i vagona, nabavka ovih elektromotornih garnitura obećava poboljšanje kvaliteta železničkih usluga. S obzirom na karakteristike ovakvih garnitura i činjenicu da će se prvenstveno koristiti za prevoz putnika na regionalnim pravcima, ovakva nabavka, kroz bolje povezivanje u okviru regiona, ali i povezivanje sa glavnim gradom, uticaće na brži i ravnomerniji regionalni razvoj.
Posebno izražavam zadovoljstvo što će određeni broj ovih garnitura prevoziti putnike na pruzi Beograd - Bar, tačnije na relaciji Beograd, tj. Resnik - Vrbnica. Vrbnica je krajnja stanica na srpskom delu pruge od Beograda do Bara. Takođe, očekujem da će broj tih garnitura koje će biti dodeljene pojedinim pravcima oslikavati i ekonomske i brojčane pokazatelje prevoza putnika na tim pravcima.
Statistika kaže da je u 2008. godini, na relaciji Beograd - Vrbnica, prevezen 545.151 putnik i od toga prihodovano 186.187.996 dinara. Poređenja radi, sledeći pravac po visini prihoda je pravac Beograd - Subotica, koji je doneo prihod "Železnicama Srbije" od 142.322.011 dinara. Važan je podatak da u toku 24 sata do Vrbnice iz Beograda saobraćaju samo dva para putničkih vozova i jedan par od Užica do Vrbnice. Zbog lošeg stanja putničkih vagona, neretko izostaje jedan par vozova. Takođe, česti su defekti lokomotiva, kao i isključenje vagona na putu zbog kvara, tako da se i vreme putovanja znatno produžava. Petkom i nedeljom je veoma teško putovati ovim vozovima zbog ogromnih gužvi, a mnogi putnici ne uspevaju ni da uđu u voz.
S obzirom na to da je pravac Beograd - Vrbnica, po broju prevezenih putnika i ostvarenom prihodu, u samom vrhu srpskih železnica, očekujem da će i broj garnitura koji će biti dodeljen novom pravcu to odslikavati.
Prethodnih meseci se dosta govorilo o ulaganju u železnički pravac na Koridoru 10. U potpunosti podržavam takvu politiku i jasni su razlozi za to. Međutim, raduju i najnovija ulaganja u prugu Beograd - Bar, uzimajući u obzir njen položaj i stratešku važnost. Posebno obećava zajednička inicijativa Vlade Italije, Republike Crne Gore, kao i Srpske vlade. Pruga Beograd - Bar obuhvata široko gravitaciono područje, sa velikim brojem korisnika, o čemu govore i podaci o obimu rada na utovaru, istovaru robe u Sekciji za prevoz robe Užice, koja pokriva deo pruge koji pripada Srbiji.
U 2008. godini, na području Sekcije Užice, utovareno je 1.362.334 tone robe, što je za samo 17 hiljada tona robe manje od utovara u Sekciji Požarevac, a podsetiću, to je sekcija koja pokriva ''US Steel". Na trećem mestu je Sekcija Lapovo, s daleko manjim utovarom, koji iznosi 496 tona 314.000. Što se tiče istovara, količina u 2008. godini je bila 526.341 tona.
Kakav je uticaj kupovine elektromagnetnih vozova na teretni, na robni saobraćaj?
U veoma teškoj situaciji u železnici postoji evidentan manjak lokomotiva, koje u ovom trenutku prevoze ne samo teretne, već i putničke vozove. Kupovinom ovih elektromagnetnih garnitura, dobićemo određen broj slobodnih lokomotiva, koje će biti opredeljene za prevoz robe.
Svoj interes za ulaganje u prugu Beograd - Bar ima i Evropa. Deo tranzita iz zapadnog dela Bugarske i Rumunije i jugoistočnog dela Mađarske gravitira ka ovoj pruzi. Podsetiću da je jedina veza, železnička veza, Albanije prema Evropi pruga Beograd - Bar. Takođe je poznat i uticaj same luke Bar na transportne tokove, kao i zainteresovanost naše vlade za nju.
Siguran sam da je uzimanje zajma za nabavku elektromotornih garnitura dobar potez i da predstavlja samo početak u ozbiljnija ulaganja u srpske železnice. S druge strane, očekujem da će i samo preduzeće "Železnice Srbije" pronaći pravi model organizacije, reformisati se, postati konkurentan na tržištu saobraćajnih usluga i značajan subjekt privrednog razvoja u Srbiji.
U danu za glasanje, Poslanička grupa G17 plus će glasati za ovaj i ostale zakone koji su u ovoj tački dnevnog reda. Hvala.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospođo Matić, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o zakonu o zvaničnoj statistici, svakako da je jedan od osnovnih razloga zašto se ovaj zakon našao u proceduri – usklađivanje, harmonizacija sa zakonodavstvom EU i UN-a u ovoj oblasti.
Ono što na početku moram da kažem, jeste da sam prilikom iščitavanja ovog zakona, pripremanja ovog govora, stupio u kontakt s ljudima koji se bave statistikom direktno na terenu. Njihova zapažanja su da je ovo dobro urađen zakon i da ga treba što pre doneti, da će u nekom narednom periodu imati značajnu ulogu, pogotovo u onome što nas očekuje, za neke ozbiljne statističke situacije u narednom periodu.
Pre svega, rekao bih zašto je zvanična statistika bitna za jedno društvo. I kada posmatramo principe i načela na kojima se zasniva zvanična statistika, i kada posmatramo samo definiciju zvanične statistike, jasno nam je da je to oblast koja nam omogućava da imamo jedan izvor informacija na osnovu kojih možemo sagledati stanje u nekoj oblasti, a nakon tog ozbiljnog sagledavanja stanja, da donosimo neke odluke, a to su neke bitne odluke o raznim sferama našeg života.
Koje su to oblasti gde zvanična statistika ima značajan uticaj prilikom donošenja odluka? To je, prvenstveno, ekonomija, oblast životne sredine, radne sredine, kao i praćenje demografskih i drugih društvenih kretanja.
Sam zakon o zvaničnoj statistici ima svoj ustavni osnov, i to u članu 97. tačka 11), koji precizira prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa.
Predlog zakona o zvaničnoj statistici u celosti je sačinjen u skladu s osnovnim principima i odredbama masters plana, kojim je predviđeno da osnovnu zakonsku regulativu u oblasti zvanične statistike treba da čine dva zakona. Prvi, kojim se na nivou države uređuje pravni okvir statističke institucije i njene aktivnosti, i drugi, poseban zakon, koji se donosi radi sprovođenja velikih statističkih akcija, kao što su popis stanovništva i popis poljoprivrede.
Smatram da je dobro što su oba ova popisa regulisana posebnim zakonskim rešenjima, zbog ozbiljnosti samih dešavanja. Gledano u svetskim razmerama, popisi stanovništva, domaćinstava i stanova, kao i popis poljoprivrede, s jedne strane, predstavljaju najpopularnije statističke akcije, dok su, s druge strane, najobimnija i najkompleksnija statistička istraživanja, kako po sadržaju i metodološkim rešenjima, tako i po svojoj specifičnoj organizaciji.
Sve ovo zahteva podršku zakonodavne vlasti, u vidu donošenja kvalitetnih zakonskih rešenja, a kasnije i stvaranja uslova za njihovu decidnu primenu. Svakako da je za nekoga ko koristi zvaničnu statistiku kao izvor informacija, najpre za sagledavanje stanja, a kasnije za donošenje nekih strateških odluka, vrlo bitno ko prikuplja te podatke, na koji način ih prikuplja, kako ih distribuira, da li su ti podaci kompatibilni s podacima iz okruženja. Jednom rečju, da li su uopšte te informacije relevantne.
Ovaj zakon definiše zvaničnu statistiku koja se zasniva na zajedničkim standardima, zvaničnim definicijama i osnovnim načelima, sa sledećim značenjem. Načelo relevantnosti znači da statistički podaci treba da zadovolje jasno utvrđene uslove informisanja, u skladu sa zadacima zvanične statistike. Zvanična statistika ima obavezu da redovno proverava adekvatnost statističkih podataka i da blagovremeno prepozna nove potrebe korisnika za određenom vrstom podataka.
Drugo načelo je načelo pristrasnosti, koje podrazumeva da se na objektivan način utvrđuju definicije, metode prikupljanja i obrađivanja podataka, kao i njihova diseminacija. Statistički podaci moraju biti zaštićeni od neprofesionalnih uticaja bilo koje vrste.
Treće načelo je načelo pouzdanosti, koji se ogleda u tome da aktivnosti i metode koje se odnose na prikupljanje, obradu i distribuciju statističkih podataka budu usklađene s važećim profesionalnim standardima, naučnim metodama i principima profesionalne etike, kako bi statistički rezultati što verodostojnije odražavali posmatrane pojave. Načelo pravovremenosti znači da vremenski rokovi između prikupljanja podataka, njihove obrade, distribucije i dostavljanja korisnicima na uvid treba da budu minimalni, kao i da se sve promene, kada je reč o podacima, ažurno unose u statističke registre i baze podataka.
Peto načelo je profesionalna nezavisnost. To znači da su za donošenje odluka o definicijama, metodama prikupljanja, obrade i diseminacije podataka zvanične statistike nadležni isključivo odgovorni proizvođači zvanične statistike.
Načelo racionalnosti se odnosi na optimalno korišćenje svih raspoloživih resursa i smanjenje opterećenosti izveštajnih jedinica, kao i na to da obim posla i troškovi neophodni za prikupljanje statističkih podataka treba da budu srazmerni značaju rezultata.
Načelo konzistentnosti znači da zvanični statistički podaci treba da budu međusobno usklađeni u pogledu sadržaja, terminologije i periodike, kao i da budu usklađeni s međunarodno priznatim konceptima, nomenklaturama, klasifikacijama, definicijama i metodama, u cilju postizanja njihove uporedivosti.
Načelo javnosti znači da su svi rezultati obrađenih i neobrađenih podataka zvanične statistike, kao i sve informacije o primenjenim metodama i izvorima podataka koje koriste odgovorni proizvođači zvanične statistike, javni i istovremeno dostupni svim korisnicima.
Deveto načelo statističke poverljivosti podrazumeva zaštitu podataka koji se odnose na pojedinačnu statističku jedinicu, bez obzira na to da li se oni prikupljaju neposredno, prilikom sprovođenja zvaničnih statističkih istraživanja, ili posredno, iz administrativnih i drugih izvora.
Suština ovog načela jeste da odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu koristiti individualne podatke isključivo u statističke svrhe. Načelo statističke poverljivosti se ne odnosi na podatke organa državne uprave kao statističkih jedinica. Statistički podatak se, u skladu s ovim načelom, ne može koristiti kao osnov za ostvarivanje prava i stvaranja obaveze izveštajne jedinice.
Deseto načelo – upotreba ličnih podataka isključivo u statističke svrhe, znači da podaci prikupljeni obavljanjem statističkih aktivnosti na koje se odnose odredbe o statističkoj poverljivosti mogu biti korišteni isključivo u skladu s ovim zakonom i posebnim zakonom kojim se reguliše oblast zaštite ličnih podataka, odnosno zaštite privatnosti.
Pre nabrajanja ovih načela, rekao sam da je za onog ko je korisnik podataka zvanične statistike vrlo bitno da li su ti podaci relevantni. Naravno, uz korišćenje i poštovanje svih ovih načela, ti podaci će biti korisni i vrlo bitni za donošenje nekih strateških odluka.
Zakonom su definisani ključni nosioci aktivnosti, tačnije, odgovorni proizvođači zvanične statistike, i to su Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, kao i Gradska uprava grada Beograda i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike navedeni u petogodišnjem statističkom programu.
Integralni deo sistema zvanične statistike jeste Savet za zvaničnu statistiku Republike Srbije. Savet daje stručna mišljenja i učestvuje u praćenju realizacije predloga koji se odnose na strategiju razvoja zvanične statistike, petogodišnji statistički program, izmene i dopune tog programa i nacrt izveštaja o njegovoj implementaciji, zatim na potrebu za sprovođenje popisa, revizije glavnih statističkih istraživanja, infrastrukturnih projekata, kao i finansijskih izvora za njihovu implementaciju; na standarde i smernice za primenu osnovnih načela zvanične statistike; na nacrte zakona i drugih pravnih akata koji se odnose na odgovorne proizvođače ili na aktivnosti zvanične statistike.
Aktivnosti zvanične statistike se zasnivaju na petogodišnjem statističkom programu, kao i na godišnjim implementacionim planovima. Program donosi Narodna skupština, a plan Vlada. Ovaj zakon reguliše i način obrade i skladištenja podataka, kao i način njihovog stavljanja na raspolaganje potencijalnim korisnicima.
Što se tiče zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova i o popisu poljoprivrede, jasno je da su to zakoni koji regulišu veoma kompleksne statističke aktivnosti i dobro je što je svaka od ovih aktivnosti regulisana posebnim zakonom. Međutim, jasno je da ovi zakoni čine celinu i da je zakon o zvaničnoj statistici temelj i preduslov da se ove aktivnosti koje nas očekuju 2011. godine uspešno realizuju.
Na kraju, želim, kao primer, da navedem podatke zvanične statistike koji se tiču grada Užica i celog Zlatiborskog okruga.
U periodu od 1991. godine do 2002. godine, broj stanovnika Zlatiborskog okruga se smanjio za 19.074.
Drugi podatak koji želim da prezentujem jeste podatak koji je upozoravajući, a to je da je ispod 10% mladih ljudi iz Zlatiborskog okruga koji odlaze na školovanje u velike univerzitetske centre i koji se ne vraćaju da nastave život u svom gradu ili svojoj opštini. Oba ova podatka se tiču demografskih kretanja i upozoravaju nas na to da znatan broj ljudi Zlatiborskog okruga traži način i mesto za bolji život.
Ono što je uloga ove vlasti, naredne vlasti, jeste da omogući bolje uslove da bi ti ljudi ostali na područjima gde su ranije živeli.
Jedan od glavnih razloga zašto ovi ljudi napuštaju svoja prebivališta jeste nedostatak radnih mesta, nedostatak posla. Mnogo slušamo, i u prethodnom periodu i danas i, nadam se, u narednom periodu da je neophodno obezbediti što veći broj investitora koji će omogućiti nova radna mesta u Zlatiborskom okrugu i u drugim okruzima. Međutim, jedan od osnovnih razloga zašto investitori ne žele da ulažu u taj kraj jeste loša saobraćajna infrastruktura. Na prvom mestu je izgradnja autoputa od Beograda ka južnom Jadranu, jer investitori nemaju interes da ulažu u mesto koje se nalazi 200 km od autoputa, 200 km od plovnog puta, pa je interes svih nas da taj projekat započne što pre.
Pored ova dva, da kažem, negativna podatka zvanične statistike, navešću i dva pozitivna podatka. Tiču se, najpre, obima spoljnotrgovinske razmene regiona u 2008. godini, koji je dostigao nivo od 1218 miliona dolara, što u odnosu na isti period 2007. godine čini povećanje od 8,5%. Stopa rasta izvoza u Zlatiborskom okrugu je daleko iznad stope rasta uvoza, tako da je pozitivan saldo u ovom periodu iznosio 121 milion američkih dolara.
Dominantno mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni ima grad Užice, čije je učešće 71%, a u strukturi izvoza, najzastupljeniji su sektori proizvodnje metala, metalnih proizvoda, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvoda namenske industrije, tekstila i tekstilnih proizvoda. Sa područja regiona Užica najviše se izvozilo u Nemačku, Italiju, Crnu Goru, Sloveniju i BiH.
Drugi podatak, koji se tiče oblasti turizma, a poznato je da Zlatiborski okrug poseduje veliki turistički potencijal, jeste da je u 2008. godini turističke destinacije u Zlatiborskom okrugu posetilo 248.751 turista, dok je broj noćenja u istom periodu bio 948.081, blizu milion noćenja. Nasuprot onim lošim, da kažem, negativnim podacima, imamo dva dobra podatka. Ovo su dve grane koje još više mogu da se razvijaju i koje mogu da pomognu da se oni negativni podaci saniraju. Međutim, i ljudi i menadžeri koji vode velike sisteme, koji su doprineli ovako dobrim rezultatima i u oblasti turizma i u oblasti, najpre, prerade metala, ističu u prvi plan lošu infrastrukturu, saobraćajnu infrastrukturu, te da je glavni problem celog Zlatiborskog okruga, opet ponavljam, izgradnja autoputa Beograd - Južni Jadran.
Jasno je da su ovi podaci zvanične statistike, kao što sam rekao, s jedne strane, upozoravajući, a, s druge strane, ohrabrujući. Ono što je moja obaveza, jeste da danas prenesem poruku 313.396 stanovnika, što je zvanični broj građana Zlatiborskog okruga, koji očekuju da će svi oni koji budu donosili odluku o trasi autoputa, ili alternativnim pristupnim putevima autoputu, uzeti u obzir ove i mnoge druge podatke zvanične statistike, ali najpre činjenicu da je budućnost celog okruga, celog regiona, svih stanovnika, najpre naše dece, vezana za izgradnju autoputa Beograd - Južni Jadran.
U danu za glasanje, Poslanička grupa će podržati ovaj set zakona. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Matić, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ukupna vrednost tržišta informacionih tehnologija Srbije u 2007. godini je dostigla vrednost od oko 460 miliona evra. Sopstveni kapital informatičkih preduzeća je iznosio oko 225 miliona evra. U 2008. godini, vrednost IT tržišta je porasla na 550 miliona evra.
Republički zavod za statistiku je predstavio istraživanje na temu – upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji za 2008. godinu, a kompanija ''I Target'' je pustila informaciju o delu istraživanja servera koji se odnosi na korišćenje Interneta u svrhe elektronske kupovine u Srbiji.
Istraživanja govore da preko dva miliona stanovnika Srbije koristi Internet, oko milion i 250.000 korisnika je na Internetu u Srbiji svaki dan, da 7% stanovnika Srbije kupuje preko Interneta, da je oko 137 miliona evra promet od elektronske trgovine u Srbiji, a da je projekcija obima elektronske trgovine u 2010. godini oko 346 miliona evra; 60,4% korisnika Interneta traži informacije o robi i uslugama preko Interneta, 25% korisnika Interneta čita blogove, a 7,2% ih kreira ili održava.
Analizirajući ove podatke, dolazimo do zaključka da se sektor informacionih tehnologija u Srbiji mora posmatrati kao sektor razvojnih šansi, sektor u kome nema nezaposlenih i gde su zarade na zavidnom nivou.
Evropska unija je 2001. godine, u Lisabonu, definisala svoju strategiju o razvoju informacionog društva, u cilju da zemlje članice, u savremenim uslovima poslovanja, očuvaju ekonomski nivo razvoja i omoguće njegov dalji rast. Savet ministara EU je 2003. godine usvojio akcioni plan – Elektronska Evropa 2005, čiji je cilj bio da Evropa krajem 2005. godine ima moderne javne elektronske servise i povoljno okruženje za razvoj elektronskog poslovanja.
Srbija je, kao članica Inicijative za elektronsku jugoistočnu Evropu, još 2002. godine potpisala agendu za razvoj informacionog društva.
U ovom dokumentu se predviđa da Srbija, kao potpisnik, mora da usvoji politiku i strategiju o razvoju informacionog društva, usvoji i implementira pravnu infrastrukturu, što podrazumeva usvajanje više zakona o telekomunikacijama, zakon o elektronskom potpisu, zakon o elektronskom poslovanju, zakon o kriminalu na Internetu, zakon o zaštiti intelektualne svojine, kao i zakon o elektronskom dokumentu, koji je danas na dnevnom redu.
Donošenjem ovog zakona, pravno se uređuje oblast elektronskog poslovanja, i to prvenstveno onih pitanja koja su bitna za praksu, to jeste funkcionisanje u stvarnosti.
Istovremeno, to će omogućiti lakšu primenu već donesenih zakona iz ove oblasti. Mislim na Zakon o elektronskom potpisu, kao i Zakon o elektronskoj trgovini.
S obzirom na to da je oblast informacionih tehnologija podložna brzim promenama, uočava se da su rešenja u ovom zakonu fleksibilna i otvorena za nova tehnološka dostignuća.
Ovaj zakon nedvosmisleno omogućava da sva dokumenta u elektronskom obliku, ne samo ona koja su izvorno nastala u elektronskom obliku, misli se na dokumenta koja su, postupkom digitalizacije, iz papirnog oblika prevedena u elektronski i koja su potpisana elektronskim potpisom, budu relevantna u pravnim odnosima. Time se zakonom daje pravni okvir za potpuno izjednačavanje klasičnog oblika poslovanja pomoću papira s elektronskim.
U nacrt zakona su unete odredbe o vremenskom žigu, koji je potreban radi usaglašavanja sa Zakonom o upravnom postupku i Uredbom o kancelarijskom poslovanju, zbog neophodnosti postojanja informacija o vremenu slanja i dospeća elektronskog dokumenta.
Kakvo je poslovanje u savremenim uslovima i kakav je uticaj elektronskog dokumenta, najbolje pokazuje činjenica da jedan stručnjak utroši 30% svog radnog vremena samo u pronalaženju dokumenata i različitih podataka.
U stalnom radu s dokumentacijom, 9% svih dokumenata se bespovratno izgubi, a dokument se kopira i preko deset puta. Prema nekim analizama, izrada novih dokumenata i njihovo održavanje iznosi oko 15% ukupnih troškova preduzeća.
Sve ovo govori u prilog tome da u vremenu koje dolazi, u procesu savremenog poslovanja, papirna dokumentacija sve više ustupa mesto elektronskim dokumentima.
Vreme pretraživanja i pronalaženja potrebnog dokumenta u elektronskoj formi je neuporedivo kraće nego u fizičkoj arhivi. Savremena uspešna preduzeća su locirana na dobrim i skupim lokacijama. Elektronske arhive su uz njih, a fizičke, glomazne arhive su smeštene van grada, na jeftinim lokacijama.
Kada govorimo o budućnosti elektronskog poslovanja u Srbiji, moramo znati da li su ispunjeni primarni uslovi za razvoj ovakvog vida poslovanja.
Donošenjem ovog zakona, kao i zakonskih rešenja iz ove oblasti ranije, donesena su neophodna polazišta. Evidentni su rezultati u implementaciji Zakona o elektronskom potpisu.
Takođe, razvoju elektronskog poslovanja će, svakako, doprineti najava da će u narednom periodu dozvolu za izdavanje elektronskog potpisa dobiti i MUP i da će potpis izdavati u sklopu nove lične karte.
Smanjenje PDV-a sa 18 na 8% pri kupovini računara je omogućilo širem krugu korisnika da im informatička oprema bude dostupnija, što je još jedan od uslova za razvoj ovakvog vida poslovanja.
U 2008. godini, broj priključaka za pristup Internetu je povećan za 300.000, zahvaljujući razvoju mobilnog Interneta treće generacije.
U cilju stvaranja okvira za elektronskog poslovanje, neophodno je obezbediti širokopojasni Internet, koji će olakšati elektronsko poslovanje, dok će elektronsko poslovanje stvoriti elektronske sadržaje koji će stimulisati zahteve za širokopojasnim vezama.
Ohrabrujuće je to što Ministarstvo telekomunikacija i informatičkog društva preduzima konkretne korake za obezbeđenje kvalitetnijeg Interneta.
Takođe, svakim danom je sve više mogućnosti za Internet plaćanja. Većina banaka danas izdaje kartice kojima se može plaćati na Internetu.
Treba očekivati da nakon donošenja i primene ovog zakona većinu oblasti svakodnevne administrativne upotrebe i građana i preduzetnika i organa uprave bude moguće rešiti putem elektronskog poslovanja, uvođenjem raznih elektronskih servisa.
Jedan od pozitivnih primera je uvođenje jednošalterskog sistema za registraciju preduzeća, koje će omogućiti da se preduzeće registruje na jednom mestu, za veoma kratko vreme. Ovo je omogućeno elektronskom vezom Agencije za privredne registre, Poreske uprave, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Fonda PIO.
Da usvajanje ovog zakona neće ostati mrtvo slovo na papiru i da elektronskom poslovanju u Srbiji tek predstoji razvoj, govori to što je juče održana prva elektronska sednica Vlade. Za razliku od elektronske sednice Vlade, održavanje sednica Vlade s papirom košta građane Srbije oko 60 miliona godišnje.
Raduje najava ministarke Jasne Matić da se uskoro može očekivati da i zakonodavna i sudska vlast dobiju ovakvu mogućnost.
Na kraju, moram da podsetim da ulaganje u informacione tehnologije nije trošak, već investicija koja se vraća veoma brzo.
Najzad, da kažem da će Poslanička grupa G17 plus u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer ga smatra veoma bitnim za razvoj elektronskog poslovanja i otvara mogućnost zaposlenja velikog broja nezaposlenih i obrazovanih mladih ljudi. Hvala.