Poštovane dame i gospodo, pokušaću samo na nekoliko primera da kažem šta je to zaista novo u ovom budžetu i u tome kako ova Vlada vodi politiku kada je u pitanju integracija Roma i da pokušam da imamo zaista celovit odgovor na to gde su sredstva u ovom budžetu i u ovom rebalansu budžeta za integraciju Roma – da li postoje ili ne postoje.
Bitno je da razlikujemo u tom procesu dve stvari. Jedna stvar koja je suštinski nova a to je da ova Vlada i ovaj rebalans budžeta i budžet uopšte prepoznaju stvaranje novih alata za realizaciju procesa za integraciju Roma, a da oni budžeti koji su postojali pre toga imali su samo sredstva za Dekadu Roma skrivena na različitim mestima i pozicijama i ona smo imali informaciju da je Srbija potrošila 70 miliona evra za integraciju Roma i taj podatak je tačan, jer mi ga je potvrdio predsednik Evropske komisije u Zagrebu na jednom sastanku kada smo bili na Stiring komitetu Dekade Roma. Onda se građani pitaju – zašto ta sredstva nisu stigla do njih? Zašto oni ne osećaju boljitak? Zašto nevladine organizacije nisu uključene u taj proces? Zašto samo dve ili tri nevladine organizacije su imale ekskluzivitet da uvek i na svakom sastanku, koji je bio u Vladi ili u nekim drugim segmentima, budu isti ljudi, a nisu bili ostali?
Šta je sada tu kvalitetno novo? Kvalitetno novo jeste da Republika Srbija finansira jedan drugačiji institucionalni okvir koji se sastoji iz sledećih segmenata – prvenstveno postoji Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Ta Kancelarija za ljudska i manjinska prava u kojoj su bili zaposleni ljudi koji jednostavno nisu znali svoj posao, a potvrda toga govori u prilog tome da pre mesec dana ljudi koji već osam godina rade u toj Kancelariji nisu znali da napišu nijedan najobičniji poslovnik za Savet za integraciju koji je formiran pri Vladi, da nisu znali niz drugih stvari, pa smo uspeli sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju da obezbedimo mentorsku pomoć ljudima koji tu rade, da ne bismo pokretali određene postupke da ti ljudi izgube radna mesta, pa da neko kaže da neko nekome želi da se sveti.
Stvorili smo uslove da Kancelarija za ljudska i manjinska prava i ljudi koji su zaposleni u njoj odgovore potrebama. Šta su potrebe? Potrebe su da prepoznaju u budžetu i u rebalansu budžeta da u delu koji govori o finansiranju poljoprivrede postoje sredstva za subvencije, da od tih sredstava mogu i Romi da konkurišu da formiraju staklenike, plastenike i da se bave proizvodnjom, da u tom budžetu postoji u delu za urbanizam osam miliona dinara i da trebaju da imaju rezultat da Srbija stvori jedan novi model 2014. godine, da se pojave prva naselja koja će da budu definisana na taj način da u njima budu sve socijalno ugrožene kategorije, pa i Romi, da te socijalno ugrožene kategorije rade, da od svog posla otplaćuju stambene jedinice koje imaju, a ne više da im se te stambene jedinice samo poklanjaju, već da ti ljudi osete da su oni učestvovali u stvaranju svojih stambenih jedinica.
Imamo ovog trenutka više od tri miliona evra za koje nije znala prošla Vlada da stavi u funkciju zajedno sa gradskim vlastima. Napokon smo i to uspeli da uredimo sa unosom da se ta sredstva stave u funkciju i da napokon počne zbrinjavanje ljudi koji su u kontejnerskim naseljima, koji su na volšeban način prebačeni iz "Gazele" i došli su u takvu situaciju kakva jeste.
Postoje sredstva koja su obezbedila da ne samo tri nevladine organizacije nego stotine nevladinih organizacija učestvuju u konsultacijama donošenja politike koju definiše Vlada Republike Srbije i to se sprovodi sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i na taj način se direktno romska zajednica uključuje u taj proces, a ne kao ranije, da to budu dve organizacije koje imaju ekskluzivitet.
Treća stvar koju upravo pregovaramo, nadam se da će da se uradi, u tom budžetu treba da budu sredstva da Srbija postane centar određenih regionalnih projekata i mogu da vam prenesem da je to izuzetno pozdravljeno od strane određenih direktora u direkcijama Evropske komisije Mirela i od komesara za zapošljavanje Evropske komisije i od gospođe Vivijan Reding sa jednog sastanka gde smo imali razgovor sa njenom zamenicom. Pozdravljaju to što Srbija postaje centar realizacije regionalnih projekata i sama činjenica je da je Srbija bila domaćin okupljanja svih predstavnika parlamenata koji su Romi i to nam daje jedan kapacitet da razvijemo projekte, kao, recimo, Akademiju za mlade lidere Rome, gde Srbija postaje centar obrazovanja i Roma i drugih ugroženih kategorija koji se vraćaju posle toga u Evropsku komisiju i u nacionalne vlade. Za sve to deo sredstava je obezbeđen u ovom budžetu Republike Srbije.
Novina jeste u tome što se prvi put na jasan način reklo, upravo je to Pjer Mirel rekao da je jako dobro što sa seminara na kome postoje zaključci, ti zaključci više neće da budu zaključci pojedinca, već će biti deo zaključaka vladinog Saveta i na taj način se daje legitimitet.
Da nije sve ovo samo prazno slovo na papiru, moram da se vratim na praksu i možda delimično da odgovorim na to pitanje ko je gde bio, ko je koja prošlost, zašto je to tako ili ovako. Da nije uspostavljen ovakav institucionalni okvir 2007. godine u Vojvodini, kada smo sarađivali sa vojvođanskom Vladom, ne bi se desilo da 2007. godine Vojvodina dobije milion evra direktne pomoći za proces integracije Roma, gde je svaki učenik imao 50 evra stipendiju. Da je to zaista tako, govori činjenica da 2008. godine kada smo prekinuli saradnju, onda nisu imali kapacitete i nisu spoznali efektivnost ovog sistema, o kome govorimo, na republičkom nivou i te stipendije su u tom periodu izgubljene i zapravo nisu dobijene. Da je ovo zaista dobro, što radimo sa Ministarstvom urbanizma, govori činjenica da je Kulski model, o kome se danas govori u Evropi kao primeru dobre prakse zbrinjavanja socijalno ugroženih kategorija, je 2007. godine uređen u Kuli i da to radi Srbija danas i da Srbija taj model predstavlja kao nešto novo, a da posle Kule ni u jednom drugom mestu taj model se nije primenio. Dakle, toliko o tome koji ljudi sede u poslaničkoj grupi SNS. Toliko o tome da li su ljudi u ovoj poslaničkoj grupi ozbiljno razmišljali o nekim stvarima. Toliko o tome koliko Romska partija razmišlja o tome da zaista se približimo i stvorimo alate da ta sredstva koja postoje u budžetu Republike Srbije dođu do krajnjih korisnika.
Na kraju, dozvolite mi da zaključim, toliko o tome da li ste vi u stanju da u Vladi u kojoj je ovog trenutka direktno zaduženo 12 ljudi, koji su bili zaposleni i 2005, 2007, 2009. godine, da ti ljudi nisu znali jedan za drugog da postoje. Da su postojala sredstva međunarodnih organizacija koja su htela da pojačaju te kapacitete, da Srbija ima 25 zaposlenih koji se bave tim postupcima, izvinite, ali to je polovina Kancelarije za ljudska i manjinska prava ili je to četvrtina nekog resora. Dakle, nije pitanje da li postoje sredstva i resursi. Osnovno pitanje jeste koliko smo mi posvećeni tome da taj problem rešimo, da iskoristimo i pet miliona evra koje Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju sada koristi i tri miliona u gradu Beogradu koje treba da se iskoriste za stanogradnju i sredstva koja su u različitim delovima budžeta pripremljena, pa i sredstva za zapošljavanje građana u Srbiji.
Na kraju krajeva, sve će to da pomogne da mnoge stvari koje su do sada išle po internetu, vreme kada je postojao medijski mrak, kada smo zaista samo jednu opciju afirmisali, i dozvoljavali da neko iznosi samo jednu istinu, da zaista izađe prava istina i o ovome, i u tom smislu vidim vrednost ovoga budžeta, ovog rebalansa budžeta, i aktivnosti Vlade Republike Srbije.
Zaista za mene je mnogo bolji domaćin onaj kada vidi na polovini meseca da nešto nedostaje da se dogovori sa članovima porodice kako to da reši, nego domaćin koji ubeđuje svoje članove porodice cele godine da ima para, da nema problema, a onda kad sinovi stasaju onda ne znaju za koju će dužničku tačku da se pre uhvate i onda ne znaju šta da rade.
Naš narod, narod u Srbiji, prepoznaje, i ja to prepoznajem u ovom aktu Vlade, da trebamo da kontrolišemo stvari, da trebamo da se dogovaramo. Manji je problem definisati svakog meseca politiku nego ostaviti u nasledstvo deci da ne znaju šta da rade sutra, jer nismo uradili ono što treba. Hvala.