Dame i gospodo narodni poslanici, sve smo čuli, osim odgovora na pitanje, a zanimljivo je kada se svađaju dva seljaka, uživaju ljudi, da li je tačno da je na Vračaru moj poljoprivrednik od Niš kupio stan od 200 kvadrata koji je koštao 500.000 evra? Da li je tačno da je to kupio od plate? Da li je tačno da je kupio tri garaže? Da ili ne. Da li je tačno da je sam sebi pozajmljivao novac sa 10% kamate? Da ili ne. Evo ga ugovor. Neverovatno. Da bi opravdao novac, on je sam sebi pozajmljivao novac sa 10% kamate, 21. juna 2013. godine, ugovor sam sa sobom. Da li je tačno da je dobio 525.000 evra subvencija za vinograd?

Da li je tačno da je vinariju registrovao, svojevremeno, na Devičanskim ostrvima? Da li je tačno da mu je partner bio, izvesni Pudar, koji je bio osumljičen za šećernu aferu? Da li je tačno da se to desilo na Fruškoj Gori? Da li je tačno da je unovčio taj vinograd, prodajući firmu Miloradu Kostiću? Te odgovore nismo čuli.

Takođe, da li je tačno da ta parcela, koju je on prodao zajedno sa firmom, je bila predmet restitucije, koju smo mi iz DOS-a, po ugovoru sa narodom trebali da vrtimo prethodnim vlasnicima, a on je to prodao, pa sad država, da li je tačno, sad država mora da izvrši obeštećenje za tih 52 hektara od 500 hiljada evra. Naš kolega poljoprivrednik nije koštao 500 hiljada evra, nego milion. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik je govorio o dugovima „Sartida“. Istine radi, i građana radi, to je ova osoba, pod veoma sumnjivim okolnostima „Sartid“ je prodat 2003. godine. To kolega Krasić zna. Prodat je za vreme „Sablje“, premijer je bio, moj kolega poljoprivrednik. Pod veoma sumnjivim okolnostima o čemu je bilo i raznih postupaka u tužilaštvu.

Dug, kad on već govori o dugovima, koji je on ostavio državi prilikom prodaje tadašnjeg „Sartida“, odnosno „Železare Smederevo“, koji je pripao državi je bio preko 1,5 milijardi dolara. Znači, 1,5 milijardu dolara je ostavio dug državi, kada je zajedno sa Vlahovićem, gospodin Krasić će to malo bolje pojasniti, dajem mu pravo da koristi to kao repliku, ali najmanje 1,5 milijardi dolara je prevalio na državu, da bi za vreme „Sablje“, u vrlo nezgodnim vremenima, to privatizovao, a sami onda možete zaključiti odakle mu stan od 500 hiljada evra na Vračaru. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ove kredite koje ćemo odobriti će vraćati EPS i EMS. To je vrlo jasno. Iz podataka o dobiti prošle godine samo EPS je imao 100 miliona evra.

Vrlo je jasno dok bude vladala ova većina da će EPS i EMS moći i biti sposobni da vraćaju svoje kredite. Ukoliko ne daj bože dođe do promena i opet se vrate žuti pačići, tada nisam siguran. Zato je interes građana da oni ne bi vraćali ovaj kredit, da ova vlast ostane, da bude stabilna, samim tim da kontroliše EPS i EMS, da oni budu stabilni, da prave profit i iz toga da vraćaju kredit.

Dakle, poruka građanima je – ukoliko želite da EPS i EMS vraćaju ovaj kredit, a da ga ne vraćaju građani, da ne bude na vaš teret, na vama je da i ubuduće glasate za ovu vladajuću većinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću povući ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da glasam za ovaj amandman, sve dok predlagač nije počeo da ga obrazlaže. Godinama sam slušao predlagača, koji se upravo zalagao na RTS-u kao analitičar, novinar, nastupao je na svim televizijama, zalagao se za elemente neoliberalne politike, nije kritikovao potpisivanje SSP-a, u kome je gotovo i sam učestvovao, a njegov koalicioni partner, preko koga je došao u Skupštinu, je dogovorio taj SSP, parafirao ga, a u njemu je predviđena prodaja nekretnina strancima.

Ne znam koje mišljenje je predlagač imao ispravno, da li ono …

O amandmanu naravno. Hteo sam da glasam za ono što je predlagač bio predložio, sve dok nije počeo da obrazlaže, a vi očigledno niste dobro slušali obrazlaganje, da bi mogli da čujete elemente patriotske ekonomije, a to je došlo od čoveka koji je preko koalicionog partnera došao ovde, a taj koalicioni partner dok je vladao je, recimo, firmu od 1,8 milijardi uzeo iz srpskih ruku i prodao strancima.
Za mene je neprihvatljivo sada da glasam za taj amandman, iako sam o tome razmišljao, jer je predlagač najpoznatiji vlaški političar me ubedio u kontra da ne vredi glasati za ono što je on predlaže, jer nema nikakvu konstantu, odnosno danas priča jedno kao analitičar, sutra priča drugo kao političar. Iz tog razloga ne mogu da glasam za ovaj amandman iako sam u prvom trenutku mislio da vredi glasati za ovo. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bilo zabune, govorio sam o tome da je koalicioni partner sa kojim je moj kolega ušao ovde u parlament, svojevremeno parafirao SSP. Očigledno da mu nije smetao da sa takvom partijom uđe u parlament, a sad mu smeta kada ga neko na to podseti. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da Agencija za osiguranje depozita i te kako treba da postoji, za razliku od nekih kolega, koji su stručnjaci za finansijska sredstva. Imamo mi kolege koji nikada nisu kupovali srećke, ali su redovno dobijali na Lutriji Srbije, redovno.

(Zoran Krasić: Što gledaš u mene?)

Očekujem gospodine Krasiću da vi to potvrdite. Ne mislim da ste vi, ali znate na kog kolegu mislim. Redovno je dobijao na Lutriji Srbije kao vrli kritičar neoliberalne ekonomije, Tadićev i Koštuničin. Redovno je dobio na lutriji, jedan veliki Vlaški političar, ali srećke nije kupovao. I danas bi otprilike da ukine Agenciju za osiguranje depozita.

„Agrobanka“ i „Razvojna banka Vojvodine“, nismo čuli ni reč kritike prethodnog predlagača amandmana, iako dobro zna da je ta Agencija posebno morala da reaguje tu. Da su te banke bile u buli za, ne znam, 600, 700 miliona evra, da su bile u minusu, a interesantno je, da je u to vreme, kad je on to kritikovao i dobijao na lutriji, i Lutrija bila u minusu. S toga, mislim da ne smemo više dozvoliti da dođemo u situaciju kao sa „Agrobankom“ i „Razvojnom bankom Vojvodine“ i drugim bankama sa državnim kapitalom, i da ova agencija može da oplođuje sredstva tako što će kupovati hartije od vrednosti i ono što pripada bankama da ta sredstva pripadnu Agenciji, odnosno da se ta sredstva umnože.

S toga, povući ću moj amandman, ali mi je bila želja da kažem da je Vlada u pravu, da je ovaj zakon dobar, i da osigurava depozite, a pri tome, na jedan nov način, ta se sredstva oplođuju i ono što je pripadalo nekad bankama, sada će pripasti državi. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ja se izvinjavam i vama gospodine predsedavajući, podigao sam Poslovnik pre kolege Markovića.

Reklamiram član 103. stav 7. i 8. U prilikama kao što je bila nešto ranije, pre gospodina Markovića, vi ste trebali da po meni izreknete ona dva minuta, odnosno da poslaničkoj grupi koja je zloupotrebila povredu Poslovnika, oduzmete ta dva minuta. Tim pre, evo i sada krše Poslovnik, tim pre, što nisam pomenuo DS. Pomenuo sam Razvojnu banku Vojvodine, nisam znao da je to isto. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zabrinut posle ovog izlaganja za svoj rejting. Moraću da pređem u neke vlaške političare. Koliko sam razumeo, prevod mi nije trebao, nisam video razliku između onog vlaškog i srpskog jezika. Prevod mi nije trebao, ali sam video da je zamerka lupetanjem. Doslovce je prethodni kolega rekao da su neka obrazlaganja lupetanja. Ja to njemu neću reći. Samo ga podsećam, da li je tačno da je više puta dobio novac od Lutrije Srbije, a da nije kupovao srećke? Da li je istina ono što sam ja govorio ili nije istina? Želi li moj kolega da u ovom parlamentu zabranimo istinu? Da li je neko, recimo moj uvaženi kolega kao predstavnik nekog analitičarskog preduzeća, dobijao pare od Lutrije Srbije, da ili ne? Da li je tačno da je Lutrija Srbije zbog takvih davanja završila u minusu? To je jedinstvena lutrija u svetu koja je poslovala sa minusom, iako je tu profitna stopa odmah 50%. Znači, ta Tadićeva vlast delila je šakom i kapom i očigledno da je delila i mom kolegi koji se sam u tome prepoznao.

Nadalje, ja sam govorio da su neke firme za vreme vladavine njegovog koalicionog partnera na sadašnjim izborima otišle iz srpskih ruku strancima. Zemljište je neko za vreme vladavine te stranke pomoću koje je on došao u parlament takođe završio strancima, a on je neka patriotska politika koja je to kritikovala, a sa njima je ušao u ovaj parlament. Da li je istina to što sam ja pričao ili ne, to je glavno, a ja ne znam gde vodi to mog kolegu koji istinu proglasi lupetanjem. Hvala vam.

Replika, pomenuo me je i to vrlo uvredljivo.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o replici. Moj kolega je priznao da je dobijao pare od Lutrije. Nije još priznao da je Lutrija bila u minusu, ali ću u toku sednice prikupiti i da je Lutrija Srbije u ta vremena kada su vladali Boris Tadić i Koštunica …

Evo, vidite, oni pričaju o mojoj nekulturi, vidite njihovu kulturu.

Dakle, u vreme njihove vladavine je Lutrija davala takav novac i bila u minusu. Jedno je priznao, a drugo je rekao da je podržao listu Vlaške stranke i opet slagao, tj. govorio neistinu, izvinjavam se. Doneću listi od gore i vrlo lepo ćete ustanoviti da je gospodin koji je nastupao pre mene, Đorđe Vukadinović, na listi koju ja poštujem izuzetno, na listi Vlaške stranke koja se zvala „Ni jedan od ponuđenih odgovora“ bio drugi na listi kandidat. Dakle, kandidat ne podržava listu, jedan politički analitičar to treba da zna, nego je on kandidat Vlaške stranke koja se zvala „Ni jedan od ponuđenih odgovora“. Sa mnom u dijalogu mu ne može pomoći ni vlaška magija.

Ono što je drugo rekao jeste da sam ja neki sluga nekog gospodara. Dakle, ja sam samo svoj. Moja partija je registrovana sa 10-14 hiljada potpisa, koliko se sećam, za razliku od njegovog udruženja građana koje se švercuje kao politička stranka, a nije politička stranka, a može da dobija pare iz inostranstva, ne podleže Agenciji za borbu protiv korupcije, njihovoj kontroli, što moja stranka i te kako čini.

Dakle, nema sami građani odluče da li je zabranjeno govoriti istinu ili ne, a ja tvrdim i dalje da sam govorio istinu i to ću dokazivati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i o ovom amandmanu razmišljao da možda valja za njega glasati, ali slušajući predlagača i njegovu teoriju o ekonomskom patriotizmu, to je bio dovoljan razlog da se predomislim. Posebno u delu koji se tiče ekonomskog patriotizma i rasprodaja domaćih firmi, što je pripisano nama.

U tom periodu, koliko znam, na vlasti je bio Vojislav Koštunica i kad neko upadne u televiziju sa puškama, uzme televizija frekvenciju i dodeli strancima, onda je to veliki ekonomski patriotizam, barem za one koji su na toj listi došli ovde. Kada neko govori protiv stranih investicija, on treba da zna da nam strane investicije, pored svega, donese i bezbednost. Zemlja koja ima kineske investicije, ruske investicije, zemlja koja ima nemačke investicije, više ne može da bude izložena bezbednosnim rizicima u onakvom smislu u kome je to bilo devedesetih godina. To je jedan od razloga zašto se treba protiviti uvek nekome ko se zalaže da se strani investitori gotovo proteraju.

Broj dva. Pošto su oni prodali ostatke društvene imovine SFRJ, nama nije ostalo ništa drugo nego da molimo ljude da investiraju u ovu zemlju iz nekoliko razloga. Zbog novih tehnologija, recimo. Jer, samo nove tehnologije mogu otvoriti nova radna mesta. Ostatak društvene imovine koju su oni prodali svojim tajkunima, jer predlagač amandmana se ovde zalagao za teoriju Miodraga Kostića, svojevremeno, da našu ekonomiju treba, evo gospodin Arsić to zna, razvijati štampanjem para. Što bi nam brzo donelo redove, nestašice, inflaciju itd. sada se zalaže na svojevrsan način za progon stranih investitora. To je samo novac stranog porekla.

Fabrika čiji je vlasnik Srbin u Nemačkoj je nemačka. Fabrika čiji je vlasnik Srbin u Francuskoj je francuska. Fabrika čiji je vlasnik Nemac i Francuz u Srbiji je srpska, samo je novac stranog porekla, a taj novac nam pomaže i da otplatimo dugove koji su nam upravo ostavili ovi koji traže sad neki ekonomski patriotizam. A ti dugovi su ogromni, samo je kamata 1,30, 133 milijarde ili 1,1 milijardu, to gospodin Arsić bolje zna, ove godine, na te dugove koji su nam ostavili ti usrećitelji, koji su tajkunima budzašta prodali imovinu. A, onda su im dali pare iz banaka, pa smo morali da damo novac Agenciji za osiguranje depozita, da bi izvadili građane iz problema morali smo da damo novac, jer su tajkunima dali prvo fabrike, a onda su im dali pare, 1,2 milijarde iz banaka koje su imali u državnom vlasništvu.

Strane investicije nam donose nove tehnologije, ali strana tržišta. Svako od njih koji dođe, a ja sam pravio industrijsku zonu u Inđiju, svako ko je došao, fabrika grejača koja pravi za automobile delove, svako od njih je doneo komad tržišta, a time i priliku da nam izvoz raste. Godine 2012. pokrivenost uvozom-izvozom je bila 54%. Ovog trenutka je, gospodine Arsiću, vi to znate bolje nego ja, preko 80%. Upravo zato što je politika ove Vlade bila uravnotežena i prema domaćim i prema stranim investitorima i to ovi koji neke naše poslanike podsećaju na Staneta Dolanca, a ja mislim da to treba malo popuniti posebno u znanju, ova moja diskusija treba da im skrene pažnju da se tim ekonomskim patriotizmom vredi u javnim nabavkama, već dajemo neku povlasticu domaćim firmama, vredi nastupati, ali ne treba po svaku cenu zagovarati štampanje novca, proterivanje stranih investitora, jer bi nas to dovelo u krizu, pa čak i moguću bezbednosnu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda bih i glasao za ovaj amandman, ali posle obrazloženja koje sam čuo ne mogu da podržim ovaj amandman. U obrazloženju smo čuli o kvorumu. Kvorum čine svi poslanici, a ne samo poslanici određenih poslaničkih grupa. Koliko se ja sećam, on vrlo retko učestvuje u kvorumu. Možda bih podržao da nije bilo onih uplata iz Lutrije. Možda bih i podržao predlagača, ali s obzirom na obrazloženje i s obzirom da je pre podne rekao da lupetam što sam rekao da je Lutrija bila u gubitku, ne mogu da podržim ovaj amandman, a doneo sam dokaze da je posle takvih isplata raznim analitičarima Lutrija bila u gubitku 140 miliona 437 hiljada dinara. Dakle, ovo je dokaz, a gospodin predlagač amandmana je govorio kako ja lupetam kada sam izneo podatak da bi on i Lutriju upropastio i nakovanj pokvario, pa stoga ne mogu da podržim ovaj amandman. Hvala.

Po amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko kaže da Lutrija nije bila u gubitku, pa posle kaže jeste bila u gubitku, pa pogledajte godinu. Znači, taj je već priznao da je obmanuo ovu Skupštinu.
Takođe, kad neko ne može da ubedi, on pokušava da uvredi i da omalovaži kolegu, kao što je pokušao sa mnom.
Rekao je takođe, da je samo podržavamo vašu stranku, a ovde je izborna lista od 6. maja 2012, broj dva je upravo prethodni govornik. Ko govori ovde istinu? Da li on želi da se istina zabrani, a rekao sam da nije tražio da se zabrani istina, i da nije tražio da se zabrani govoriti istinu o Narodnoj skupštini, glasao bih za ovaj amandman, ovako ne mogu. Hvala.
(Đorđe Vukadinović: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, evo još jednom nevaspitanog gesta zbog koga bi trebalo da reklamiramo još jednu povredu Poslovnika jer se na ovakav način, a neki od njih izgledaju lepo otpozadi, ometaju govornici, i to nije prvi put. Dakle, ovo je reklamacija prva, a posle ove reklamacije ću reklamirati još jednom Poslovnik zbog ponašanja ovih finih, vaspitanih, obrazovanih, kako ih je to sve Saša Janković nazivao.

Član 103. stav 8, tražim da odbijete vreme, dva minuta, zbog zloupotrebe reklamacije Poslovnika ovog prethodnog kolege, iz prostog razloga što je on koristio to kao neku vrstu replike, pokazujući neku zgradu. Ako već hoće da nam pokaže neku zgradu, neka nam pokaže zgradu sa pašnjakom njegovog predsednika Šutanovca. Hvala.