Povlačim amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, obaveza je svih narodnih poslanika da čuvaju dostojanstvo Narodne skupštine, s time u vezi i ja sam se javio, pošto su nečuvene uvrede upućene državnom sekretaru.

Rekao sam 103, 106, 107.
Dakle, grubo je vređan državni sekretar, i preko te uvrede gospodine predsedavajući niste trebali lako preći, bez obzira što je ta uvreda došla od poslanika koji često menja stranke, lidere itd. To je već njen problem. Ali, uvreda koja je upućena državnom sekretaru je nečuvena u ovom parlamentu. Rekla je da se radi o Draganu Stevanoviću, zvanom Boske, rekla mu je nadimak.
Mogao bih ja reći da je ona u poslaničkom klubu Zorana Živkovića, zvanog Čubra, ali naravno da neću, ali s tim u vezi ste u obavezi da kad neko nekog nazove konobarom i kad želi da ga uvredi, u takvoj kada je upotrebljen uvredljiv izraz vi ste u obavezi da izreknete opomenu u skladu sa članom 109.
Ne tražim da se o ovome glasa u Danu za glasanje ili večeras, ali molim vas da ukoliko želite, da izreknete tu opomenu, s obzirom da se radi o poslaniku koji je više puta pokušavao da uvredi narodne poslanike, a ovog puta državnog sekretara.

Zahvaljujem. Povlačim amandman.

Povlačim amandman.

Samo da podsetim, da je Vlada Vojislava Koštunica parafirala - SSP, po kome je dozvoljena prodaja zemljišta strancima. Hvala.

Odustajem.

Odustajem.

Odustajem.

Odustajem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka koja glasi – lopovi i prevaranti želeće državne funkcije, a demokratija će im to dati. To je Sokratova izreka. Možete se, gospodine Vlahodinoviću, mrštiti koliko hoćete, to je Sokrata izreka i izgleda da se odnosila, da je čovek bio vidovit, na period u Srbiji od 2000. do 2012. godine.

Cenim kada neko ima hrabrost da mi se suprotstavi kada nisam tu. Tu vrstu mišije hrabrosti sam uvek cenio i ja dozvoljavam da moralne gromade koje su želele da promene nacionalnost da bi se domogle Skupštine, meni iza leđa uvek kažu šta hoće.

Dok god mi govore iza leđa, ja sam jedan korak ispred njih i uvek ću biti. Postoje države koje su bogate, koje imaju zlato, dijamante, plodna polja, dobru klimu, ali su siromašni zato što nisu organizovani, zato što su im vlade loše. Upravo se to dešavalo do 2012. godine.

Da je ova Vlada vladala 2004. godine, siguran sam da ne bi mirno, kao što je to partija gospodina Vlahodinovića, posmatrala martovski pogrom Srba koji je bio biblijskih razmera. Siguran sam u to.

Da je ova Vlada vladala 2006. godine, gotovo sam siguran da se Crna Gora ne bi odvojila i da bi ona danas bila srpska država, makar u zajednici sa ovom srpskom državom. Nažalost, nije vladala ova Vlada, nije bio ovaj Zakon o ministarstvima da da kontinuitet ovoj Vladi, nego su vladale ove druge, Sokratove vlade, koje su samo gledale kako da napune svoje džepove i kako da očerupaju narod što može više, što više da prodaju, pa sam siguran i da 2008. godine, prilikom proglašenja nezavisnosti Kosova, odnosno južne naše Pokrajine Kosova i Metohije, da ova Vlada sigurno to ne bi dozvolila i da te Deklaracije o nezavisnosti ne bi bilo, jer bi ona svojim spoljnim autoritetom i političkim sredstvima to sigurno sprečila.

Da su mnogi ovi koji se pozivaju na Đinđićevu politiku kritikovali ovu Vladu, ja koji sam podržavao Đinđića, mogu da vam kažem da ovi preko, kojih sada nema, nemaju blage veze sa njegovom politikom. Da je kojom srećom danas živ, on bi sigurno bio na ovoj strani, sigurno ne bi bio na strani ovog cirkusa za koji će posle sledećih izbora biti potreban sve manji šator, a za neke bogami biće dovoljan i kišobran. Iza njih nije ostao nijedan ekser ukucan. Ako nema za nešto da se uhvatimo, ono makar znojavu košulju svoju da okačimo da može da se osuši. Ništa radili nisu, osim što su bili mašina za čerupanje naroda.

Ako neko može da Lutriju gurne u minus, a meni je zamereno od tog gospodina da pokazujem neke slike. Ovde su ugovori sa Lutrijom. Znači, neko ne kupuje srećke, to je ta organizacija te Vlade, neko ne kupuje srećke, ali dobija na lutriji. Milionski iznosi i onda gurnu Lutriju u gubitak. Kakvi su bili, oni bi nakovanj pokvarili. Ko može Lutriju da gurne u gubitak 140 miliona, taj može i nakovanj da pokvari.

Meni je zamereno što pokazujem fotografije, ali moram. Ta ljubav između darodavca i srećnog dobitnika traje još uvek. Koliko se ja sećam, tu je srećni dobitnik sa Borisom Tadićem. Mora da evociraju uspomene kako je to lepo bilo dobijati na lutriji, a uopšte ne kupovati srećke.

Ja znam da moj kolega nije ni pokušao da spreči martovski pogrom. Ja znam da moj kolega nije pokušao ni da spreči otcepljenje Crne Gore, odvajanje. Ja znam da nije ni pokušao da spreči nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno tu deklaraciju, kao što znam da nije hteo ni da spreči, valjda je dobio na lutriji, ni potpisivanje SSP, odnosno parafiranje od strane stranke sa kojom je ušao u ovaj parlament. Dakle, taj SSP koji je poguban u tom poljoprivrednom delu, koji je predvideo i prodaju nekretnine strancima, taj SSP je parafiran 2007. godine od strane Vojislava Koštunice, a samo ga je Đelić potpisao 2008. godine.

Čisto da naši gledaoci znaju ko je sve umešan u tu rabotu i ko je pokušao pre svega da proda srpsku zemlju, najverovatnije onu koju su prodavali za tri evra hektar, sto evra hektar, onu koju su 300.000 hektara prodali za 50 miliona evra i za prosečnu cenu prodaja zemlje od 200 evra. Mi postižemo bolju cenu u zakupnini i danas su to oni najgrlatiji koji štite srpske oranice, a vrlo lako su rasprodali 300.000 hektara, a onda se SSP-om predvidelo ono – ne mogu ja da prodam zemlju, ne može gospodin Atlagić, to su male površine, stranci su zainteresovani za velike i konja jaše ko ima. Zemljište je mogao da proda samo neko ko je prethodno pljačkaškom privatizacijom i grabizacijom 300.000 hektara kupio za 50 miliona evra. Bojeći se promena oni su kao tajkuni kroz tu vlast, kroz vlast Vojislava Koštunice, vlast Zorana Živkovića, gospodina Cvetkovića, oni su kroz tu Vladu želeli da što pre kapitalizuju ono što su pljačkom stekli.

Nisu se oni mnogo zadužili. Kažu, 17,1 milijarda. Nije tačno. Zaboravljaju se oni oprosti od Londonskog i Pariskog kluba od pet milijardi, koje su oni ponovo ispunili. Zato izgleda da za vreme Vlade Živkovića i Koštunice nije rastao dug. Jeste rastao. Pet milijardi su nam oprostili, pa je to popunjeno.

Drugo, donatorska podrška je bila četiri koma nešto milijardi, što je devet i po milijardi. Prihodi od privatizacije, gde je prodato sve što nije bilo zakucano za zemlju, ukradeno, bili su 6,7 milijardi. To je suma između 15 i 16 milijardi i onih 17, to je 33 milijardi. Nisu oni nas tako malo koštali kao što žele da prikažu.

Danas se bune zbog dva ministarstva, a oni su imali 25. Bune se zbog zaštite životne sredine. Normalno je izdvojiti zaštitu životne sredine od poljoprivrede, posebno u delu u vremenu koje dolazi, kada će trebati pojačano bavljenje, biti neophodno pojačano bavljenje zaštitom životne sredine da bi se ispunili neki uslovi.

Oko ministarstva za evropske integracije, ja vas pitam da nije tog puta, jedno je put, a drugo je destinacija, da li ćemo mi ući ili nećemo u EU, to će vreme pokazati. Građani su ovoj politici dali podršku više nego referendumsko. Teško neko na referendumu dobije 56% glasova. Ova Vlada nije krila svoje opredeljenje ni prema Rusiji, ni prema EU i zato je predsednički kandidat ovih stranaka dobio 56% glasova. Mislim da je to bolji referendum od referenduma u kome može u jednoj kampanji daleko više građana da se za to opredeli. Razlika između destinacije i puta je velika. Mi da nismo na tom putu, veliko je pitanje da li bi imali 80% pokrivenosti uvoza izvozom prema EU. Prema CEFTA imamo suficit, a prema Rusiji imamo deficit od milijardu dolara.

Veliko je pitanje da li bi Kinezi investirali i neki drugi da nije šansi da svoju robu plasiraju prema EU, da li bi ovim investicijama koji jedini može da donese nove tehnologije i nova radna mesta, da li bi se to desilo da nije tog puta koji treba da nas dovede do destinacije, a ne mora.

Na kraju, da kažem da mi moramo biti složni, ako je to moguće, sloga je pola pobede. Ne verujem u slogu prema onima koji mrze sopstvenu državu, ali pozivam da pokažu makar jedan stepen sloge. Izgubili su najferskije izbore koji su održani posle 2000. godine i verujem, da ukoliko promene stav, da će ih građani više ceniti. Mi moramo biti mudri, posvećeni. Nema u svakoj školjci biser, ali svaku moramo otvoriti. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se damama u ime poljoprivrednika izvinjavam. Moj kolega poljoprivrednik nije baš čist poljoprivrednik. To su ovi seljaci iz grada.

Reklamiram član 103. st. 7. i 8. To je zloupotreba povrede Poslovnika koju je izrekao moj kolega poljoprivrednik.

Kao neko ko je osudio njegov istup, bez obzira što on za sebe misli da je najlepši i najpametniji i da su svi drugi za njega elitu ispod njega, ispod njegovog šefa, koji se zove, čini mi se, Saša Janković. U poslednja dva, tri dana imali smo dva ekscesa koja su bila prema damama i kao neko ko će ih uvek štititi, kao neko ko živi na selu, kao neko ko je svestan šta sve žene znače za neko domaćinstvo, ja sam se takođe priključio osudi tog postupka, ali vas molim da imate razumevanja za mog kolegu. Voleo bih da se on izvini i da se ovaj problem prevaziđe.

Što se tiče njegovog kršenja Poslovnika, mislim da treba da primenite neku sankciju, budući da ste bili previše blagi prema njemu, koje su predviđene članom 108. i 109.

On je osudio preletanje iz stranke u stranku, a evo, osudiću i ja, ali on, ukoliko želi to da osudi treba samo da pogleda malo na svoju levu stranu i sve će mu oko preletačenja biti jasno.

Nekad ljudi, kada hoće da uvrede, iz mržnje kada žele da uvrede, a to se odnosi na njega i na njegovog šefa Sašu Jankovića, kad nešto izreknu, želeći da uvrede nekog drugog, u stvari uvrede samog sebe. I to se odnosi na mog kolegu poljoprivrednika. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da vam objasnim zašto zastupnik stranke bivšeg režima danas toliko sumnja. Da, ovaj što sad upravo okreće leđa, on sumnja iz vlastitog iskustva. To je njegovo iskustvo na Maldivima, to je iskustvo njegovog predsednika stranke. To je razlog za sumnju. Zato što je on meni svojevremeno objasnio da njegov predsednik „zgrabi novac“ je od 2013. godine, dok ste se takmičili ko će bit predsednik gradskog odbora, davao milion evra na račun „Erste banke“. Ja sam proverio navode predstavnika stranke bivšeg režima i oni su poprilično tačni. Da, dao mi je tačnu informaciju i zato je imao razlog da sumnja da je od bivših javnih poslova, gospodin „zgrabi novac“, odvojio milion evra na račun i tu mi je informaciju dao samo zato da bi on pobedio na beogradskim izborima za predsednika te stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je pomenut čuveni Cvijo Babić kao pozitivan primer.

Da vidimo kakve su to bile provizije, kolike su bile itd. da se videti iz jednog podatka. Taj hvaljeni Cvijo Babić, potpredsednik ovoga ovde koji ovde toliko sumnja je 26. jula 2011. godine odlučivao o ponudama za rezervne delove „Vodovodu Beograd“.

Vidite kako neki izgledaju sa leđa dobro i pametnije izgledaju.

Odlučivao je o ponudama, odlučivao je između dve ponude – „Multipartner“ i „Vatrosprem“. „Vatrosprem“ je dao ponudu od 2,4 miliona, a „Multipartner“, to mora da je Šuletom, što je učestvovao u onih milion evra u „Erste banci“ na računu, je dao ponudu od 7,9 miliona. Sada zamislite koja je ponuda u vreme čuvenog para Cvijo Babić i ovde ovlašćeni predstavnik stranke bivšeg režima prihvaćena. Da li je ovo nagradno pitanje, od 2,4 miliona ili ovu drugu od 7,9 koju je dao „Multipartner“? Naravno da je bio „Multirpartner“. Tri puta veću cenu su prihvatili i to je način na koji su oni poslovali. Zato je gospodin Martinović u pravu kada kaže da lopov uvek sumnja da su drugi lopovi.

Dame i gospodo narodni poslanici, o računima je pričao moj kolega poljoprivrednik u pokušaju. S obzirom na vremenske prilike, ja sam mislio da se bavi prskanjem loze. Kako je to funkcionisalo u njegovo vreme? Napravi se jedno bure, naloži vatra i onda se pozovu svi građani da ne plaćaju struju i da račun bace u bure. Na takav način, pomoću nezadovoljnih građana, koje je on pozvao da on račune bacaju u bure, u vatru, on stekao mnogo bure, mnogo bure na Fruškoj gori i sada nam on drži predavanje o posvećenosti, o akademskoj čestitosti.

Treba podsetiti i na njegovu kupljenu diplomu srednje škole i na obilazak ove više uzaludne, tako da je moj savet mom kolegu poljoprivredniku da on više ne predlaže građanima neka rešenja o ne plaćanju energije, računima, jer to može opet da ih dovede do silnih dugova i da vraćaju.

Što se kamata tiče i kredita, i prigovora da je kredit skup, i da treba potrošiti keš, oni su na to navikli, ali uzeti kredit za 0,8% kamate, ukoliko je moj kolega poljoprivrednik bio poljoprivrednik i domaćin, to znači da ste ispod stope evropske inflacije koja je 2%, pa je ta cena novca negativna, pa je po meni bolje uzeti kredit sa 0,8% kamate, nego potrošiti keš, jer keš možete da stavite u budžet, pošto je država osnivač EPS-a i tim novcem od 45 miliona možete da servisirate kredit bivšeg režima koji je bio po kamatnoj stopi od 6% i da svake godine budete dobri po dva i po do tri miliona evra. Međutim, s obzirom da on nije završio taj osmi razred osnovne škole, njemu je to teško objasniti. Hvala.