Govoriću po amandmanu koliko su govorile i sve druge kolege.
Naime, ja tvrdim da je predlagač u pravu i voljan sam čak da razmislim da povučem moj amandman, ali se ovde previše priča kako nešto nije ustavno, a to pričaju oni koji su izabrali neustavno predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Da vas podsetim da je taj predsednik izabran protivustavno i da je to ocenio Ustavni sud koji su oni odabrali 2009. godine. Dakle, i njihova selektirana postava Ustavnog suda je ocenila da njihov predsednik Vrhovnog kasacionog suda nije bio izabran na ustavni način. Zato što je izabran prvo predsednik Vrhovnog kasacionog suda, pa onda sudije. To je, kolege pravnici će se složiti, kao kad bi izabrali predsednika parlamenta, pa onda birali poslanike. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda se trebao birati na osnovu mišljenja prve sednice koju su sudije trebale da imaju.
Takođe, ovde je govoreno da je nezakonito, protivustavno ovaj predsednik, onaj predsednik. Da vas podsetim, a to kolege starije znaju, to govore oni koji trenutno nisu tu, a koji su bili predsednici Vlade kada su tužioci postavljani odlukom Vlade, i to iz sastava kabineta gospodina Batića.
Dakle, nama se dešavalo da Vlada imenuje tužioce od činovnika iz ministarstva Vladana Batića. Predsednik te Vlade danas priča o ustavnosti. Predsednik te Vlade priča o neustavnosti da ovo nije ustavno itd, priča on i pri tome ne štedi članove familije kaže – kad je neko javna ličnost to mora sve da se zna. Pa, ja pitam da li njegova supruga Biserka Živkoviću u Tužilaštvu za ratne zločina imala pravosudni ispit kada je počela da radi tamo ili da je naknadno predložila?

Kaže da nije ustavno produžiti mandat predsednicima suda oni koji su u Tužilaštvu za ratne zločine stavili bivšu ministarku pravde na meni nepoznat pravni način. Verovatno da bi se sudilo samo onima koji su Srbi i verovatno žele da pojačaju i taj sastav i ništa od toga nije bilo ustavno.
Takođe, predsednicima suda i protiv produženja mandata pričaju oni koji su izbacivali ljude iz voza samo zato što govore engleski. O predsednicima suda govore oni čiji su koalicioni partneri prodavali imovinu izvesnom Ćopiću, sad to prepisuju nama. O predsednicima sudova pričaju oni koji su dok su bili savezni ministri inostranih poslova prodali zgradu „Ušća“ firmi koja nije bila registrovana kada je konkurs bio objavljen. O predsednicima suda, ja pričam o predsednicima suda, jel vam dato četiri godine, pričaju oni koji su bili majstori tranzicije i predsednici suda koje mi biramo i produžavamo pravo na još jedan mandat treba da znaju da sudska vlast uloži da štiti i kažnjava, treba da štiti nevine, a kažnjava krive, a ovde neki od majstora tranzicije koji su izuzetno krivi, recimo za privatizaciju su upravo oni koje sud treba da kazni. Ovi što su prodali dunavsku industriju „Niš“, a nisu kao pušili. Dakle, njih treba da kazni krive, a da štite nevine i konačno je vreme za to i predsednicima suda ja to upravo preporučujem da u svom narednom mandatu ili u novom mandatu u prvom i u drugom vode računa da sudovi kojim predsedavaju štite nevine, a kažnjavaju krive. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u cilju efikasnijeg rada, ja ću povući ovaj amandman. Hvala.

U cilju efikasnijeg rada, odustajem od amandmana. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto je prihvaćen amandman gospodina Petra Petrovića, ja povlačim svoj. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam vas još juče upozorio na nevaspitano ponašanje pojedinih kolega. Evo, upravo to možete videti. Očigledno da se nečega stide, možda si u pravu.

Takođe sam vas upozorio na član 103. to je pravo da se reklamira Poslovnik. Taj član 103. govori o zloupotrebama i kako se one sankcionišu. Član 103. ne dozvoljava da poslanik lupa repliku ministru koji nije tu.

Kolega Torbica, bio je izuzetno vezan za tačke dnevnog reda. Pravo poslanika je nesporno da reklamira povredu Poslovnika, ali tom prilikom to ne sme da koristi kao repliku, a posebno prema poslanicima pa i ministrima koji nisu tu.

Vi ste gospodine predsedavajući to dopustili. Ja cenim vaše pažljivo ponašanje prema opoziciji. Daleko se vrednije ponašate, nego što se oni ponašaju u ovom parlamentu. Molim vas da razmislite, da ubuduće, shodno stavu 8. člana 103. Poslovnika, sankcionišete ponašanje poslanika koji umesto povrede Poslovnika to koristi kao repliku, s tim u vezi molim vas da oduzmete dva minuta od poslaničke grupe, čiji je predstavnik govorio i tom prilikom grubo zloupotrebio to pravo. Vi morate to jednom učiniti, inače ovome neće biti kraja, kao što ćete morati da sankcionišete sve ove koje na ovaj način ometaju slobodu govora. Jednoga dana ćete morati da ih kaznite za ometanje drugih poslanika, jer oni mene ne mogu omesti. Nisu oni vredni toga da ja na njih obratim toliko pažnju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, evo prilike, ovi što izlaze i što okreću leđa, reklamiram član 103, član 106, član 107. ometanje govornika, evo dok sad govorim. To su ovi isti koji su me tražili po prostorijama da me biju i sad izlaze, mora da se stide svojih postupaka.

Malopre je kolega reklamirao povredu na osnovu povrede dostojanstva Narodne skupštine. Možda to može u fudbalskom klubu u Palanku, ali ovde ne može. Dakle, ovde sede ozbiljni ljudi za razliku od njega. Vi morate da počnete, a sad više vi niste u prilici, već gospođa Gojković, da primenjujete 103. stav 8. i da na svaku takvu povredu Poslovnika i na svako ometanje i 106, 107, izričite mere i 108. i 109. evo vam prilike, moj kolega, poljoprivrednik, uporno krši Poslovnik, uporno mi okreće leđa, a imamo tu poljoprivrednu kolegijalnost, ali ne vredi. On neće da iskaže, ali ste vi u prilici da sa zloupotrebama Poslovnika iskažete meru iz stava 8. člana 103. i da konačno odbijete ta dva minuta poslaničkim grupama koje zloupotrebljavaju pravo na povredu Poslovnika. Pri tome sam svestan činjenice da vi maksimalno pokušavate da budete, na neki način, nežni prema opozicionim poslanicima koje to pravilo grubo zloupotrebljavaju. Ali jednom morate da odbijete ta dva minuta da bi ova Skupština mogla da radi u skladu sa ovim Poslovnikom. Hvala.

Ne tražim da se o ovome glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo opet ovi fini, vaspitani, kulturni pokušavaju da me ometaju. Neko bi doživeo ovo kao uvredu, ja naravno ne, jer ne mogu da me uvrede gori od mene, nego samo bolji.

Malopre ste slušali diskusiju čoveka koji verovatno misli da je Napoleon. Moj kolega poljoprivrednik je govorio o tužilaštvu, pravosuđu. Ja mislim da on treba da bude predmet interesovanja upravo tih organa sudske vlasti i predmet tužilaštva.

Naime, pitam tužioce, pitam sudije, pitam ove nove koji će biti za ovog vrsnog poznavaoca vinogradske loze, vinodelca, pitam – da li on treba da odgovara zato što je po vlastitom priznanju izbacio čoveka u punoj brzini iz voza?

(Vojislav Šešelj: Ko?)

Moj kolega poljoprivrednik, vinodelac. Vreme 13.11.2014. godine, da ne bude da su pisale novine koje je on pocepao, neke zabranio i on se zalaže za slobodu štampe. Kod njega je sve paradoksalno.

Kaže ovako, svedoci su članovi njegove stranke, Ištvan Kaić i Marko Matić, kažu da bi mogao i Pavićeviće. Kaže – da se u prvobitnom sedištu stranke u Hilandarskoj ulici u toku februara 2013. godine, otvoreno hvalio kako je u svojoj ranoj mladosti prilikom jednog putovanja vozom od Niša do Beograda, zajedno sa svojim društvom iz voza u punoj brzini izbacio stranog državljanina i to samo zato što je govorio engleskim jezikom.

Dakle, ovo je zločin iz mržnje. Govorio je engleski tako po njegovom vlastitom priznanju i zato pitam tužilaštvo – zašto ne sasluša Ištvana Kaića i Marka Matića da potvrde ovo priznanje mog kolege poljoprivrednika?

Ja se slažem i o porodicama, pa da mi tužilaštvo, a i pravosuđe odgovori i ovi novi, Kendel Dej, …, znaš kao ja privatizacija, Dina, Filip Morisa, Lukoila vinogradi, ovo-ono, a žena u tužilaštvu. Tužilaštvo za ratne zločine, nema zaštićenih. On je rekao javne ličnosti.

Kaže Biserka Živković – na sastanku 10.11.2010. godine, evo zapisnika, sa Kendel Dejom, pravni savetnik Ambasade SAD u Beogradu. Ovo je jedan od tih zapisnika sa tog sastanka. Ja sam podneo krivičnu prijavu za koju nikad nisam dobio odgovor, za špijunažu. Ovo je otvorena špijunaža, jer tu su Vladimir Vučković, Dragoljub Stanković, Bruno Vekarić, Biserka Živković i Bojan Lapčević. Prisutni su Kendel Dej i Marjana Santrač, pravni savetnik u Ambasadi SAD u Beogradu.

Razgovara se o predmetu „Lovas“, razgovara se o slučaju „Ćuška“ o predmetu „Suva Reka“, to su bili živi predmeti.

Zamenik Vekarić je rekao da je rad gospođe Kandić vrlo značajan i da se uvažava u Tužilaštvu za ratne zločine. Oni izveštavaju Kendal Dea, predstavnika strane države, šta radi naše tužilaštvo i na kraju kažu - potpisnik viši savetnik Biserka Živković. Na kraju kažu – ali, u tužilaštvu su spremni da se jednom mesečno sastanu sa predstavnicima ambasade SAD-a i da preciznije govore o toku svakog predmeta. Potpis - Biserka Živković.

Dakle, hoće li neko u ovoj državi, sad kada izaberemo tužioca za ratne zločine, hoće li neko odgovarati za špijunažu? To je jedno, i ja pozdravljam svako kažnjavanje zločina. Niko ne sme da strada zato što nije Srbin, ali takođe niko ne sme da strada zato što je Srbin. Zakon je za svakoga zakon, rekao Valtazar Bogišić, i to pravilo treba primenjivati. Nove sudije, novi tužioci treba da učine dostupnu pravdu svima, da štite nevine, da kažnjavaju krive. Ali, u prošlosti, da bi pokrili privatizaciju, predstavnici stranke bivšeg režima su birali sudije koji će amnestirati tužioce od svake odgovornosti za neviđenu predatorsku privatizaciju koja je u nesreću i očaj bacila 400 hiljada otpuštenih ljudi. Upravo nam oni sad predaju, a po pitanju mog kolege poljoprivrednika, vinograda, Lukojila, 12 miliona za DIN privatizaciju itd, kaže Valtazar Bogišić – najveće zlo je kad neko od svog zla još kakvu korist ima. To se upravo odnosi na mog kolegu poljoprivrednika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još fino, vaspitano, ovo, ono. To što on hoće meni da naudi, to će se desiti kad na prangiji rodi grožđe i vračarska trava. Nego, saznali smo novo saznanje – naš Napoleon je nepušač. Posle ove diskusije i replike saznali smo da je naš Napoleon nepušač.

Ali, idemo redom. On je pokušao ovde da me kvalifikuje na razne načine. Poslovica kaže – ne možete nikog naterati da vas poštuje, ali možete se suprotstaviti svakom ko vas ne poštuje. Ja sam u obavezi da se suprotstavim bivšem premijeru, mom kolegi poljoprivredniku, koji je ovde pričao o svemu, o dijagnozama, o obrazovanju itd, koji je ekspert i za vinovu lozu, ali je ovde tražio da se pusti 47 osoba koje je pozvao ovde.

Predsednik Skupštine, ja apelujem na njega da pusti mom kolegi poljoprivredniku da pusti sve kolege sa fakulteta i da mu pusti sve klasiće iz vojske, da slobodno mogu da posećuju parlament svakog dana, bez ičije dozvole, ali samo da dokažu da su mu kolege sa fakulteta i kolege iz vojske. Vrlo ćete brzo uvideti da neće niko doći i pri tome ćete videti stepen obrazovanja i videćete sve drugo, stepen karaktera koji je moj kolega poljoprivrednik imao.

Dakle, ako pozovete sve njegove kolege sa fakulteta i sve njegove kolege iz vojske da dođu u Narodnu skupštinu kao gosti svakoga dana, evo o mom trošku da imaju ručak, neće doći niko, a ja neću imati nikakav trošak. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, opet okrenuta leđa, kao da je neko pomešao tabletice.

Reklamiram čl. 106. i 107, posebno član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine. Evo ga primer kako se to dostojanstvo krši. Nekako su mi pametniji s leđa.

Nego, da kršenje Poslovnika malo bolje opišem. Dostojanstvo je povređeno tako što je ovde pričano o pelenama i „Juri“. Da podsetim naše gledaoce, „Jura“ je investitor kojeg je dovela stranka bivšeg režima, to je nesporno.

Broj dva, pomenuti govornik, koji je stručnjak za dugove, koji je pomešao fudbalski klub u palanku i opštinu, pa je predsedavao opštinom, a finansirao se iz fudbalskog kluba, je povredio dostojanstvo tako što je ovde govorio da smo mi zadužili državu za 10 milijardi. Ali, zaboravio je da kaže da je šest milijardi bila kamata na njihove dugove i milijarda za „Agrobanku“ i „Razvojnu banku“. To je zaboravio da odbije. Time je narušio još jednom dostojanstvo.

Sledeće, pričao je o FAP-u kao javnom preduzeću. Ja stvarno ne znam kako se mešaju te tabletice, ali očigledno je da je povredio dostojanstvo tako što je pokušao da nas ubedi da je FAP javno preduzeće, a FAP je, koliko ja znam, akcionarsko društvo.

Prema tome…

(Nenad Milić: Tema!)

Ne znam zašto ovi dobacuju, gospodine predsedavajući.

(Nenad Milić: Prekini ga!)

Još jedno kršenje narodnih poslanika, ometanje moje slobode govora i želim da primenite odredbe čl. 108. i 109. i kolegama koji uporno dobacuju izreknete neku opomenu u tom smislu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram 106, 107, a posebno povredu dostojanstva. Za razliku od nekih članova DS-a, nikada nisam video Zvezdana Jovanovića i smatram se povređenim, a verujem i mnoge kolege. On je bio oficir za vreme vlasti stranke bivšeg režima. Grubo je povređeno dostojanstvo.

Gospodine predsedniče, vi ste to probali da sprečite, neuspešno je govornik bio uporan.

Sledeći predsednik Vlade koji je proslavljao sa jedinicama za specijalne operacije u Kuli, moj kolega poljoprivrednik. Dakle, on je svakako imao veze sa pomenutom osobom koja se zove Zvezdan Jovanović. Ja ga nikad u životu nisam video. Nikada nije bio oficir za vreme vlasti moje stranke i zajedno sa kolegama, koje se slažu sa mnom, energično odbijam da bilo ko nas dovodi u vezu sa čovekom koji je bio oficir za vreme njihove vlasti i da još kažem da su ga redovno obilazili predsednici njihove stranke. Ja to nikada nisam činio.

Grubo je povređeno dostojanstvo. Ne tražim da se ovom glasa, ali da se ubuduće zna da sa pomenutom osobom mi nemamo nikakve veze. Stranka bivšeg režima ima i da to imaju na umu kada pričaju o tome, a i mi, jer imamo pravo na zaštitu od ovako gnusnih optužbi. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo prethodnog govornika slušao i zapisivao kao mudre misli. Pre svega želim da vam kažem da su se u drugi krug predsedničkih izbora plasirali Saša Rasulović i gospodin iz Užica Stamatović, odnosno iz Čajetine, ali 1. aprila.

Gospodin Stevanović je najbolji diskusiju imao danas, to cenim. Sve što je on skupio, ovaj je prosuo, ovaj što me tužio, što je u drugi krug ušao tesno, između nevažećih Stamatovića, pod parolom – Samo mlako. Dakle, tužio me čovek za reči izgovorene za govornicom. Toliko on poznaje zakon. Nije problem što on ne poznaje zakon i Ustav, nego što ne poznaju ni sudije. Imamo čudnih poslanika a imamo, evo kolega Atlagić je tu, još čudnih sudija. Čuli smo i žalbu za biografiju.

Kad smo birali ministra privrede, to je veoma, izuzetno osetljivo mesto, dobili smo biografiju od tri reda. I kolega Atlagić kaže da je na osnovu toga nastala neka njegova teorija, znate ono sada se raspravlja o Darvinu čovek je postao, ne znam, ali teorija gospodina Atlagića je sledeća – čovek je postao od stečajnog upravnika, ali bogat čovek. Kad malo bolje razmislim, pa nije to baš tako. To su siromašni ljudi, sem novca ništa drugo nemaju.

Slažem se sa diskusijom gospodina Stevanovića, ali ga ovaj pokri, upropasti. Slažem se. Mi smo stvorili za vreme zaduživanja stranke bivšeg režima izvor za vraćanje duga, kaže 15 zarez nešto milijardi, jul 2012. godine, slažem se. Ali, gospodine Martinoviću, da li je bilo i dve milijarde već deficita, zato što je bila izborna godina, već su ubacili dve milijarde? Da li je to 17,6? Da li smo u zadnjih pet godina vratili gotovo šest milijardi kamate? Da li je to osam od onih deset milijardi? Da li nas je opteretila Razvojna banka i „Agrobanka“ za gotovo milijardu? Jeste. Da li je to trebalo da vratimo iz budžeta? Jeste.

Koliki je to onda stvarno naš dug? Milijardu, dve. Mi zato pravimo stotine kilometara autoputa, otvaramo radna mesta, a oni nisu radili ništa. Hajde da vidimo dalje. Da li mi imamo prihode od privatizacije 6,7 milijardi, koliko su oni imali od 2001/2002. godine pa do 2012. godine? Da li mi imamo tih 6,7 milijardi? Da smo ih imali mi bi bili još u većem suficitu. Da li smo mi stvorili državu koja može da finansira svoje rashode sama? Da. Da li smo ove godine, prošle, vratili 650 milijardi dinara duga i kamate? Da li je ove godina kamata, na njihove dugove, 133 milijarde? Da li je sramota zameniti dug sa 8% kamate za dug sa 2% kamate? To bi gospodin Stevanović najbolje objasnio. Slažem se s njim, nema šta da se doda.

Opasnije od njihovih dugova je što nisu stvorili nikakvo sredstvo za vraćanje duga, već naprotiv, prihod od privatizacije 6,7 milijardi. Sad nam kažu - vi dajete investitorima 10 hiljada po radnom mestu. Da imamo tih 6,7 milijardi, otvorili bi 670 hiljada radnih mesta, a oni dodaju 6,7 milijardi i otpustili 400.000 ljudi. Od njih napravi nesrećnike. Sada drže nama lekciju tamo negde sa Maldiva, Briona, tih belosvetskih ostrva, dođu ovde i pričaju o nekom našem dugu. Četiristotine hiljade nesrećnika bez dostojanstva, bez plate. Koliko je to u platama? Dve milijarde godišnje, po prosečnom ličnom dohotku. Nemamo dve milijarde. Ti ljudi nemaju dve milijarde. NJima je cilj bio da rasporede novac prema sebi i prema tajkunima, a ne prema tim običnim ljudima. Privatizacijom su to uradili, sada nama drže lekcije.

Reforma pravosuđa je služila, da oproste gledaoci, kao „mače govno kad zagrne“, da bi se zaboravilo šta su pokrali, zajedno sa svojim tajkunima, izvršena je reforma deforma pravosuđa. Dalji rođaci, strine, ma i jednog mrtvaca su doveli. Koja je ovde beše karakteristika? Dugogodišnji simpatizer. To mora da je ovaj moj sudija.

Ustav i zakoni služe da zaustave slobode građana na određenom nivou, da ne možemo da ubijemo, ukrademo. Dobro, ima, neki su imali to da mogu. Ubiše onog Luleta, ni krivog, ni dužnog, iz osvete. Ali, Ustav zaustavlja i vlast, pa i sudsku. Sudska vlast je opasna. Ona može da presudi izvršnoj i zakonodavnoj.

Pravosuđe jeste nezavisno, sudska vlast je nezavisna, tužilaštvo samostalno, a nisam siguran da ta nezavisnost sudstva je božanska, oni moraju da budu zavisni od Ustava i zakona. Barem ja to, kao seljak čovek, vidim. Nisam završio neke velike škole kao ovaj moj kolega, poljoprivrednik, što je izbacivao ljude iz voza samo zato što su govorili engleski. To je bilo u mladosti, po njegovom priznanju. On bi danas sigurno izbacivao ljude iz voza zato što ne znaju engleski. To ti je tako kod njih, oni se okrenu očas posla.

Da li Ustav i zakon zaustavlja i sudsku vlast? Da. Evo je tužba protiv mene, izvesnog Saše Rasulović, Dosta ga je bilo, kaže on 170, za reči izgovorene za govornicom. Ustav, član 103, kolega Atlagić je bio sa mnom, kao publika, sudija mi kaže okrivljeni, ja kažem ne mogu da budem okrivljeni, Ustav, član 103 mi garantuje da narodni poslanik prilikom vršenja svoje funkcije ne može da bude pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Ovaj me tužio za reči izgovorene za ovom govornicom i to dok me on ometao ovde. I to me tužio za ono – gospođo predsedavajuća, hajde sklonite ovog ispred mene, stoji ovde kao ukočen paradajz, ometa me dok govorim. Ni ime mu nisam pomenuo, i on me tužio, i ovaj uzeo da me procesuira. Kaže, možda to piše u Ustavu. Kažem mu – ima zakon u Skupštini, to isto piše. Kaže, piše to i Ustavu i zakonu, ali čekaj da zapišem te članove, čovek koji se zakleo na Ustav.

Kaže, ali mislim drugačije nego što piše u Ustavu i zakonu. To je pravosuđe iz 2009. godine, koje je trebalo da posluži, to su sudovi njihove partije, da se sve ono zagrne u privatizaciji svih onih 6,7 milijardi, cela vrednost društvenog kapitala, koji su oni potrošili, a ono što je vredelo daleko više, to su njihovi prijatelji tajkuni profitirali. I jedni i drugi su smislili sudove svoje partije, da se sve to pokrije ruzmarin i šaš, i danas drže nama lekciju.

Taj njihov sudija, pod znacima navoda, na moju primedbu, da je tužba dostavljena latinično i da ja te latinične oznake nešto ne ljubim, i da tražim da se tužba upristoji, pošto me tužio kandidat za predsednika Republike Srbije, i da mi se dostavi na ćirilici. Sudija kaže, evo živ je Marko Atlagić, mislim da vi nemate pravo na ćirilicu, a ja kažem – nisam Hrvat, izvinite, rođen sam kao Srbin, a izgleda sam samo zato kriv i nemam pravo po članu 10. Ustava pravo na ćirilično pismo u vlastitoj zemlji.

Vi gospodo iz Visokog saveta sudstva, ili ja neću više biti poslanik ili to neće biti sudija. Bez obzira iz koje je partije došao, ako je došao iz partije, a postoji osnovana sumnja da je to bila ta čuvena reforma u kojoj su birani čak i neki ljudi koji su bili mrtvi. Ona kaže, jeste malo mrtav, ali je bio simpatizer te i te stranke. Izaberu ga, iako je bio mrtav. Dakle, to je ta čuvena reforma i to su te čuvene primedbe.

Sada gledajte, jednakost pred zakonom, to su ljudska prava, gospodo iz tužilaštva, gospodo iz Visokog saveta sudstva, gospodo iz Ministarstva pravde, vi ne smete puno tamo da im se mešate, jer oni odmah nezavisnost ovo, kao da je to neka božanska, nikako da shvate da mi imamo pravo na jednakost pred sudovima.

Prvi osnovni sud kolegu Martinovića, za izgovorene reči za govornicom, oslobodi. Kolegu Atlagića, evo imam ovde sve, oslobodi. Ali mene procesuiraju. Mora da sam im se žestoko zamerio.

Dakle, sad te partije i dalje imaju neke svoje simpatije, neke svoje sudove, neke svoje sudije, i ja verujem da je pred vama težak zadatak.

Tužilaštvo za ratne zločine. Dajte malo neka procesuiraju i neke tamo zločine i zločince koji nisu Srbi. To je pravo na jednakost pred sudovima. I žrtve pokojne imaju pravo da budu jednake pred sudovima, da se na isti način kazne zločini prema njima.

Ne možete da radite ubuduće tako kao Haški sud. To je bio duplikat Haškog suda, još goreg Haškog suda. To je Haški sud na kvadrat. Ne može tako.

Ne može neko da bude kriv samo zato što je Srbin ili da je žrtva koja je bila srpska nije dovoljno vredna da se procesuira. To naprosto nije prihvatljivo. Sve žrtve imaju pravo na to da se krivci kazne, oni koji su počini te zločine, ma koje vere, pola rase, itd. Moraju da se kazne ovi što su izbacivali iz voza.

Od našeg političkog rukovodstva Međunarodni sud pravde, pod znacima navoda, je napravio bandite, a od albanskih bandita je napravio navodno političko rukovodstvo. To morate da imate na umu, da počnete da procesuirate i one druge koji nisu Srbi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. u vezi sa članom 109.

Gospodine predsedavajući, cenim vašu popustljivost prema opoziciji, ali sve vreme dok je kolega Martinović govorio protivnička strana, evo vidite još jedno nepristojno ponašanje, još jedno ometanje govornika, ono su oni fini vaspitani, oni od Saše Jankovića, koji plediraju da dok neko govori da treba poštovati slobodu govora, koji govore o pravnoj državi. Sve vreme dok je kolega Martinović govorio kolega iz opozicione stranke, je dobacivao, mahao rukama, evo nešto ću navući na pluća, pravio promaju, sve vreme je dakle dobacivao, što Poslovnik član 106. stav 3. kaže da nije dozvoljeno.

Cenim tu popustljivost, ali u skladu sa članom 109. da ubuduće, ne sada, povedete računa kada se kolege tako razmašu, raspojasaju, kad dobacuju baš sve vreme i na takav način ometaju govornika, da ih upozorite da možete da im izreknete opomenu u skladu sa članom 109. koji za takve situacije to predviđa.

Verujem da možda kod vas, s obzirom na oni emituju u svom govoru neku onako robusnu si silu, možda postoji neki strah, posebno kada je njihov šef poharao ovaj Hilandar, ali gospodine predsedavajući, vi ste muško, oni uobičajeno napadaju samo žene u RIK i opštini Pećinci, nema razloga za strah, a ako primenite Poslovnik 106. i 109. članove. Hvala vam. Ne tražim da se glasa.

Ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo vidite, fino, vaspitano, pristojno ometanje, a malopre je njihov predstavnik govorio o tome da svako ima pravo da govori. Izgleda da se to pravo ne odnosi na mene. To je njihovo pravo, selektivno pravo me nešto asocira na neka čudna totalitarna vremena, na neke diktature kada je nekome bilo zabranjeno da reklamira recimo Poslovnik, kada je predsedavao neko iz njihove stranke, pa i sada…