Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. stav 3: „Za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.“
Član 109. stav 1. tačka 4) kaže: „Opomena se izriče narodnom poslaniku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora.“
Ceo dan, sve vreme mi gledamo jednu poslaničku grupu, koju ja nazivam „nikad im dosta nije bilo“, koji na raznorazne načine ometaju govornike, što se desilo i za vreme izlaganja prethodnog govornika.
Ja nisam posebno dirnut, niti me zabrinjava njihova koreografija, koja je primerena navijačkim grupama i tamo Južnoj Koreji…

Gospođo, mene ne zabrinjava to što oni liče na Titov slet. Ja sam malo stariji pa sam zapamtio i to, ali na takav način ometati govornike i kada ste vi govorili i kada je govorila gospođica iza mene. Dakle, neprimereno je i predviđena je kazna opomene.
Tražim da vi to pravilo primenite, posebno prema vođi grupe, koju ja zovem „nikad im dosta nije bilo“, zato što dok govornici govore on šeta ovde kao kočen paradajz i na taj način dopunski ometa kolege i koleginice koji govore. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, grubo je prekršen član 104. pa i član 107.
Član 104. govori o replikama, kada neko ima pravo da ostvari pravo na repliku. Član 107. govori o dostojanstvu Narodne skupštine.
Neko se ovde prepoznao, a toga po Poslovniku nema u pocepanim novinama. Moj kolega poljoprivrednik nije samo cepao novine, on je zabranio dvoje novina. Jedne su se zvale „Nacional“, imale su veliki tiraž. U vrlo osetljivom vremenu da bi sproveo ličnu diktaturu i pohapsio što više ljudi.
Moj kolega poljoprivrednik je povredio dostojanstvo tako što je svojevremeno zabranio distribuciju stranog časopisa i novina koje se zovu „Dan“ da se ne bi doznalo kako se ljudi zakopavaju živi, kako im se puca pored glave, kako se 12.000 puta zatvara …

Pa govorim da je povredio dostojanstvo time što je učestvovao u gruboj cenzuri kada su se ljudima ugrožavala prava a javnost je bila u potpunosti isključena i molim vas, predsedavajući, postoji izraz u narodu koji glasi, kaže – pocepaće ga kao majmun novine. Nadam se da neko sa one strane …

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja kao miljenik elektronskih medija, za razliku od mog kolege koji je kao vanparlamentarna stranka bio gost uživo na RTS-u, ja tu priliku nisam imao od 1988. godine, kao neko nad kim je kao poslanikom gotovo sam jedinka sa cenzurom u prenosima uživo, 27-28 puta od 1997. do 2000. godine. Da vidimo čije su suze vrelije, da li moje koji sam cenzurisan uživo, da li moje stranke narodne seljačke, koja je bila šest puta parlamentarna, i nijednom, sem u izbornim kampanjama, nisam imao priliku čak ni o poljoprivredi da razgovaram uživo.
Interes javnosti je glavna stvar koju radi REM. Da vidimo šta je interes javnosti bio juče. Juče je interes javnosti bio da državni servis, pa i drugi mediji, ukoliko to žele, objavi zašto jedna stranka nije bila u parlamentu Saveta Evrope. Ja ću vam reći zašto. Ali, nije postojao interes javnosti na RTS-u da to i objave. Da je ta stranka dobila 37 glasova manje od one stranke koja se kvalifikovala. Znate li zašto? Zato što je bivši predsednik te stranke, koji je svoju stranku nazvao brodom ludaka, ne ja, tražio da se na izborima glasa protiv njegove stranke i za 37 glasova je promašio zahvaljujući tome članstvo u parlamentu Saveta Evrope. To je bio interes javnosti i juče. On očigledno nije ispoštovan.
REM, ja pogledao, većina njih je 2011. godine izabrana. Ja nisam bio ni blizu Skupštine. Lider jedne opozicione partije koji je dugo bio sa predstavnicima stranke bivšeg režima nedavno je napustio, sada je nekakva levica, kaže da je u Srbiji rastući fašizam i to se emituje. Ovo vam govori o cenzuri i diktaturi. A nevenčana supruga – drugi ili treći čovek Radio-televizije Srbije. Ona oni pričaju o cenzuri i diktaturi. Ja znam i zašto.
Kad već pričaju o cenzuri i diktaturi, evo, nije me bilo na RTS-u, neko me je tamo prećutno zabranio, od 1988. godine, ni o motikama ne mogu da pričam uživo. Ali, evo i o Inđiji. Radio-televizija Inđija, koja je finansirana mojim novcem, još nije objavila, a bila je javni servis, opštinski, da sam izabran 2012, 2014, pa i 2016. godine, ne da nisam dobio vreme, sem što su me tako nešto pozivali slušaoci pa onda pljuvanje, još nisu objavili da sam izabran 2012. godine. Mi smo plaćali tu televiziju, opština je imala svoj javni servis, ali, gle čuda – predsednik opštine, onaj uspešni, je finansirao i Sremsku televiziju, koja je pripadala njegovom kumu, na kojoj takođe nisam mogao da se pojavljujem uživo. Ja nisam kukao, nisam pričao o cenzuri, koja je bila toliko očigledna i koja je i danas prisutna. Milione je dobio kum, da bi kupio istu tu Radio-televiziju Inđije, a vi pričate o privatizaciji nekih drugih medija.
Tražili ste da država izađe iz medija. Kad smo izašli, sad smo krivi. Elektronski mediji nisu idealni. Oni su nezavisni kad emituju onako program kako nama odgovara. To je odgovaralo do 2012. godine. Kad ne emituju onako kako nama odgovara, a džabe im naš direktor i urednici RTS-a i Javni servis, džabe sve, onda više nisu nezavisni. Kad su vas hvalili, onda su bili nezavisni. Sad kad vas je malo manje, sad su diktatori, cenzorska televizija itd. Nedostatak kvaliteta je posledica slobode.
Da li vi tražite da mi nastojimo da mediji budu slobodni, pa u toj slobodi da greše, pa da imaju nedostatak kvaliteta, a pošto je ovo malo tržište, pošto se takmiče za svaku reklamu, da li vi tražite da mi gušimo medijske slobode zbog nedostatka kvaliteta programa ili tražite nešto drugo? Hoćete li da uvedemo cenzuru ili ne? Ako tražite da mi budemo arbitar, a ja se slažem da ovaj REM nije neko najsrećnije rešenje, on je samo posledica, uzroci su dublji, uzroci su 2000, 2001. godina, privatizacija, gde su strane kompanije kupile sve, ostatak ostao tajkunima. Mediji su postali agenti kapitala, oni prenose poruku kapitala. I onaj tamo što se reklamira kaže – ako ne podržavate ove žute, ja se više neću reklamirati na vašoj televiziji. To je tako bilo, a i sada je. REM je samo ispratio tu vrstu aktivnosti.
Dejvid Petreus. Nismo ga mi doveli. Neko ko želi da stvara političke prilike ili neprilike se za vaše vreme ugnezdio ovde. I sada neko ko poštuje sve to što ste vi zabrljali, sve te navodne slobode, sad je taj neko cenzor, cenzuriše, diktator, a i onda. Zamislite sad sledeće – da je do 2012. godine direktor RTS-a bio gospodin Đukanović. Da li bi to bilo moguće? Naravno da ne. Opozicija je imala voditelja na radio Fokusu i dva sata na KCN-u, gde su te novinare sa KCN-a redovno izbacivali, od predsednika Republike do Skupštine grada, jer se uopšte nisu smatrali novinarima. Bili su nepoželjni.
Ko je 2006. godine upao u BK televiziju? Mi nismo. Đukanović nije. Gospodin Martinović nije. Ko je sa dugim cevima zauzimao elektronske medije? Šta kažu ti vaši removci? Ja verujem da ćemo prepakovati žuto u žuto. Ne znam šta će da bude, kako ćemo glasati, ne poznajem ovu gospodu, ni Pekovića, ni Plavšića ni ostale. Da budem iskren, ne znam kako ću glasati. Ali, pitam vas – ko je ušao u BK televiziju, jednu od najboljih televizija sa informativnim programom i ostalim emisijama, da, da, gospodine Pivski, to je smešno, zabranio dugim cevima, da bi neke strane kompanije došle ovde, da neki strani vlasnici emituju programe, postanu emiteri. Kad su zabranili neku emisiju koju vi poštujete, e onda smo vam mi krivi. Vi zabranili BK televiziju, prednost dali strancima, a kada su oni eliminisali kao vlasnici tu emisiju, onda smo vam krivi mi. Neverovatno. Vi nama nećete oprostiti ni vaše sopstvene greške.
Rijaliti. I ja sam bio učesnik jednog. Sa „Farme“ sam otišao na farmu. Vi sad dižete frku oko toga. Ja vas pitam, ne samo ko je organizovao prve rijalitije, politički to ste vi, nego ko je prihodovao jako veliki novac zahvaljujući Emoušnu, Dajrek mediji, Velikom bratu itd. Ko je iz poslaničkih klupa išao direktno u taj rijaliti? Ja nisam. Ja sam 2010. godine sa jedne farme otišao na drugu i spavao sa životinjama.
Mislim da ste preterali u kritikama, jer ovu državu nisu upropastili farmeri već šarmeri. Ovi šarmeri sa druge strane, koji su platili po tri hiljade ručkova na trošak doma zdravlja, koji su pili na vađenju krvi hektolitare, stotine hektolitara piva, Hajneken itd, i ja vas pitam - zašto niste digli glas malo protiv filmova u kojima ima toliko nasilja, seksa, pornografije? Zašto niste digli galamu protiv filmova, recimo američkih, a ja sam jedan gledao tri puta, gde, navodno, Srbi nose atomsku bombu u SAD. Taj film je emitovan nekoliko puta na našim centralnim televizijama, čije ste frekvencije podelili vi a ne ja. Da li ste digli glas protiv toga?
Da li ste digli glas protiv Đilasa što zarađuje enormno na Velikom bratu? Da li je gospodin iz Zaječara kao predsednik opštine išao u rijaliti, direktno sa funkcije? Da li je poslanik iz stranke bivšeg režima direktno iz klupa išao da ojača taj rijaliti? Da bi vaš predsednik izvršnog odbora prihodovao što više. Zašto niste digli glas protiv onih koji su snimili film o nuklearnoj pretnji Srba u Americi, državi koja je bacila atomsku bombu na dva grada i na civile? Nije vam palo na pamet da dignete glas protiv sastava REM-a, da kažete kako to može da bude emitovano. Zašto ne kažete da se u crtanim filmovima propoveda nasilje. Nije vam to palo na pamet.
Vas boli samo politika, da se što više slikate, da se što više emitujete, ali to vam neće puno pomoći. Na izborima ste dobili i više nego što ste zaslužili. Rijaliti nisu baš najmoralniji, ali nije moralno ni u RIK-u tući one žene i zavrtati ruke. Nije moralno ni da od crkvene organizacije pravite političku stranku, to nikad ne bih uradio. Ali, mediji u suštini rade dobro i loše. Ova vlast, a ja sam svedok tome, nije učinila ništa da disciplinuje medije. Ova vlast ne sprovodi cenzuru. Ova vlast je u cenzuri. Interes javnosti jeste da srpski Sanader bude teme nekoliko emisija, bivši predsednik Vlade, čovek koji je uhvaćen sa rukama u medu. Čovek koji je zasadio vinograd u martu, a parcelu 2007. godine zakupio, u novembru 2007. godine.
Da bi dobio subvenciju ili da bi nešto zasadio, moraš da imaš poljoprivredno gazdinstvo i parcelu. U trenutku kada je on to zasadio, nije imao ništa. Evo papira ovde. To mu je pomogao onaj vaš sposobni koga danas nema. Poljoprivredno gazdinstvo registrovano na drugo bilo, ugovor potpisan 7.11. a vinograd posađen u proleće 2007. godine, šest meseci pre parcele.
Ali, zašto tužilaštvo povlači prijave protiv onog koji mu je to potpisao? Reći ću vam ja. Zato što su ljudi iz vrha tužilaštva umešani u taj slučaj, kao Krajkovac, Merošina. Slobodno možete da pogledate. To su parcele 2997/2, 2997/4. Videćete ko je vlasnik ovih parcela, osoba koja radi u tužilaštvu, osoba koja je u vrhu tužilaštva, osoba koja je bila sekretar za zakonodavstvo u vašoj Vladi, osoba koja je bila u dve izborne komisije. E, njene parcele su iskorišćene da bi se fiktivno registrovalo gazdinstvo u julu u Inđiji, registrovano gazdinstvo sa parcelama u Merošini, da bi se koliko-toliko zadovoljila forma. Zato je tužilaštvo to prikrilo.
Da li je javni interes da to saznamo? Svakako da jeste. Ali, on se juče raširio kao tetreb, pričajući o tome kako eto tužilaštvo je to učinilo, tužilaštvo koje je protkano rodbinskim i političkim vezama, i to je razlog zbog čega ja nisam ni želeo da glasam za Zagorku Dolovac.
Dame i gospodo narodni poslanici, priča o cenzuri, priča o diktaturi je samo povod. Televizor ima daljinski upravljač, ali kada ste vi vladali Srbijom, vi ste bili daljinski upravljač nekih drugih ljudi, nekih drugih centara moći koji su preko vas upravljali Srbijom.
Priča o cenzuri i diktaturi, a ja sam bio član DOS …
(Nataša Jovanović, s mesta: I grdno si se pokajao.)
Nisam se pokajao zbog promena, već sam se pokajao zbog vođa koji su ogromnu energiju utrošili da od javnih poslova naprave privatne biznise i da poput ovog popune svoje kućne budžete, da reše svoju egzistenciju, a ne egzistenciju naroda.
Priča o cenzuri i diktaturi treba da bude priča o oslobodiocima. Evo, ujedinili su se, od vas su digli ruke, vi im više ne trebate. Ujedinili su žutu patku sa žutim patkom, sa braon guskom itd. Sve su oni to ujedinili da bi napravili oslobodioce koji se, eto, bore protiv cenzure, diktature i diktatora, a onda će da nas usreće ponovo sa osiromašenim uranijumom. Duh „milosrdnog anđela“ još uvek u obliku osiromašenog uranijuma lebdi nad Srbijom.
Da li treba to da bude povod da se ponovo instaliraju oni i da Republika Srbija bude preko vas i onih tamo koji su sada formirani kao oslobodioci, da bude ponovo država na daljinsko upravljanje? E, to neće moći, neće proći. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo slušali jednu od žutih verzija stranke bivšeg režima, koji je nabrajao dugove „Železare“, dugove menadžmenta, itd. Pamćenje je čudna stvar. Kada pamtiš, onda treba da pamtiš malo duže. S obzirom da sam ja nekoliko mandata narodni poslanik, potrudiću se da moja memorija dopre malo dalje od 2013, 2014. godine, pa da se setimo, recimo, 2003. godine i „Sablje“, vreme „Sablje“, dugačka, oštra, ali se dešava privatizacija „Sartida“. Dug koji je država preuzela, to naravno pendžetirani obrazi neće priznati, je bio milijardu i sedamsto miliona dolara. Toliko je država preuzela na sebe, skidajući sve hipoteke, premeštajući, a to gospodin Arsić zna, mesnu nadležnost privrednog suda iz Požarevca na Beograd da bi u Beogradu na brzinu smućkali, kako se onaj zvao, Kolesar, u kabinetu tada već pokojnog premijera, koji je imao sasvim drugačiju ideju sa „Železarom“, to moram reći, jer su dugovi prema Nemcima bili enormni, a mislio je nešto da kompenzuje.
Gle čuda, baš kada je on poginuo, ožalošćeni kabinet prodaje na način koji sam opisao, skidajući hipoteke poveriocima, protivzakonito, itd. Od 1,7 milijardi dolara su skinute hipoteke. Da li se onaj sudija zvao Kljajević? I na takav način obaveze naših sirotih poreskih obveznika, koji su inače devedesetih godina zbog sankcija, a to je bilo ona tekovina, znate, demokratija ne može da bude imperijalni uvozni proizvod, koju sam ja zatekao, sankcije, bombardovanje, osiromašeni uranijum, itd, onda se kreće u pretapanje tenkova. Idealno, prodaćemo „Železaru“ za 26 miliona dok na građane, kao na mrtvu kobilu, 1,7 milijardi dolara i tako je „Železara“ promenila vlasnika i tako su Amerikanci bili u prilici da istope naše tenkove i da tačno znaju koliko su istopili.
Baš negde u to vreme pojavio se onaj Frank Miler o kome govori Bisljimi na rukama predsednika jedne od stranaka, od žutih verzija stranaka bivšeg režima, od trideset i nešto hiljada evra. Na njegovom mestu ja bi ruku nosio u sefu. Toliku vrednost nositi na ruci u ovako osiromašenoj državi mislim da nije moralno, a i opasno je.
Dakle, ja kad sam to govorio 2013. godine ustao je Srđan Milivojević i rekao da sam ja narušio bezbednost gospodina kako se već zvao, tadašnjeg ministra odbrane u stranci bivšeg režima, zato što sam saopštio vrednost njegovih satova. Evo, sad tvrde njegove partijske kolege da je to bilo tačno, i ja verujem da je tačno.
Gle čuda, pretopljeni su tenkovi, „Železara“ je eksploatisana i onda na jednoj telefonskoj sednici, ili kako se to zvalo, gospodine Martinoviću vi znate, SMS sednice, kako se to zvalo kad ste vi vladali SMS porukama?
Ono, da li ste za to da podelimo pare koje smo pozajmili, pa da svaka stranka bude zadovoljna? Onda ste SMS porukama rešili da kupite, tu ste napravili posao veka, „Železaru Smederevo“ za jedan evro ili jedan dolar. Da li je bio dolar ili evro? Greh na moju dušu, neka bude evro, da su dobili više. Ali, gle čuda kupuje se privatna kompanija koja ima dug od 600 miliona evra. Da. Tako kad neki pričaju o dugovima „Železare“ treba da znaju za te dugove koje kad sabereš dođu preko dve milijarde evra i slobodno mogu da kažem da tu nema nikakve uvrede. Da kada neki pripadnici bivšeg režima, stariji ili mlađi, kad pričaju o dugovima „Železare“ treba dobro da razmisle koliko je debela koža na tim obrazima kad možete da iznesete takve tvrdnje. Za jedan dolar ste kupili ili evro, 600 miliona evra dug koji naravno servisiraju buduće vlade.
Nije „Železara“ bila neka sreća, tu je navodno Josip Broz prolazio pa pitao - šta se ovde zbiva, čega ovde ima? A oni kažu - ima grožđa, a on kaže - majku ti božiju, gvožđe biće „Železara“. Tako kažu da je nastala. Dok „Železara“ nosi sve drugo što je nosila i država koju smo zatekli potpuno razvaljenu, politički obezglavljenu, vojno nemoćnu, ekonomski devastiranu, socijalno neodrživu, kuću golih zidova kao i „Železaru“. Ona treba da pravi u interesu tog grada i građana koji tamo rade i žive.
Mislim da su Kinezi pravi potez i ja pozdravljam sve one koji su se ujedinili oko te investicije i drago mi je što je tako. Ali moram da kažem da ja kao neko ko na istok gleda više srcem, a na zapad malo pažljivije očima, moram da kažem da bez zapada ne bi bilo ni istoka, odnosno da bi teško sa istoka neko investirao u „Železaru“ da nije pretenzije da kroz pristupni period, makar sad proširi svoje delovanje i tržište na EU. Pristalice EU, isključive, nisu mi dokazali da je raskidanje sa Rusijom ekonomski dobro za ovu državu. Takođe, pristalice istoka, isključive nisu mi dokazale da raskidanje sa EU koja je dve trećine tržišta i koja je šansa za investicije sa istoka, iz Rusije i Kine. Nisu mi dokazali da raskid sa EU može da bude ekonomsko i socijalno dobro za ove građane.
Mislim da je istina negde između, mislim da treba podržati ovo autentično tumačenje, da ne treba ništa komplikovati oko investicija, one su nam nužne, one su dobrodošle. Novac, ovi nisu znali, domaćini ljudi to znaju, novac se zarađuje. Ne možete da živite od zaduženog večno, to ima svoje limite. To ima svoje limite u količini kapitala kojim raspolažete. Dotle će vam neko pozajmljivati novac, posle više neće.
Za vreme njihove vladavine, evo sada spočitavaju „Železaru“, dve zarez nešto milijardi evra su nakrckali duga, za vreme njihove vladavine živelo se od zaduženog, a ne od zarađenog. Glavni proizvod države bila je obveznica države, dug. Ta dela i nedela će pokušati da otplate buduće generacije.
Ne mogu da odobrim njihovo spočitavanje tog dela opozicije, već znate o kome govorim, svaka čast ovim domaćinima, ljudima koji žele da shvate da je novac roba, da je novac sredstvo za razmenu robe i da moramo da proizvedemo robu, da je pokrivenost uvoza izvozom porasla sa 54 na 78, to gospodin Arsić zna malo bolje. Da mi u izvozu moramo da nađemo neku svoju šansu da servisiramo dugove, da ne smemo da se svađamo ni sa istokom, ni sa zapadom, ali da ne bi trebali ni da se delimo, jer moja omiljena izreka „ili ćemo uspeti zajedno, vremena su teška ili ćemo propasti podeljeno“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se javljam drugi put. Predsedavajući prvi put mene nije video.
Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Ako neko loše govori o Dačiću i Vučiću… Evo, smeje se. Kako se ono kaže – smeje se kao Radulović na brašno. Smeta mu Vučić i Dačić. A kada je, da oprostite građani, smeštao svoju stražnjicu u njihovu fotelju, onda mu nisu smetali, čak naprotiv, koristili su.
Evo u čemu je povređeno dostojanstvo. Kaže, 17. novembra 2013. godine vođa ovih, niko se od njih oznojio nije, piše Aleksandru Vučiću – povuci nalog da se kopa po stečajevima u kojima sam radio. Istina, da ili ne? Evo kako se dalje povređuje dostojanstvo kada se loše govori o onima koje si maltene ocenjivao. Kaže u istom mejlu od 17. novembra 2013. godine – ALSU se ukida, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, molim te da Ivana Matić, to je njegova prijateljica, evo ih opet su energetski efikasni. To ste letos trebali raditi hlađenje, sad treba da grejete malo. Kaže – molim te da Ivana Matić, njegova prijateljica, bude imenovana za novog direktora. Njen zadatak je da zatvori Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika i da stavi njegovo udruženje da oni vode stečajeve i da mu ta gospođa Matić ukloni sve prekršaje, što je i uradila…

…Da mu ukine sve stečajeve na kojima je radio. On je, dame i gospodo, ekonomista koliko i Živković poljoprivrednik. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Ja sam naprosto dirnut, s obzirom da sam jedini od poslanika koji je imao u familiji ljudski gubitak u Obrenovcu. Ja verujem da nije uvređeno samo moje dostojanstvo, već dostojanstvo celog parlamenta.
Ja sam bio tamo od prvog dana. Gospodina nisam video, kao što nisam video ni jednog njegovog kolegu. Uporno smo pokušavali da nađemo čamce. Nije ih bilo zato što ih je lider njihove stranke, današnji lider…

Niste ga opomenuli, s obzirom da je, govoreći neistinu, povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Poplave dođu i prođu, a oni su trajali 12, a u Vojvodini 15 godina, a njihov lider je prodao čamce i zato je došlo do povećanih ljudskih žrtava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, najmanje  smo govorili o vodovima koji vode do „Železare“. Najviše smo govorili o vizijama. Neko ima od nas viziju, a neko je ranije imao proviziju. Sada mu se priviđaju robovi. Slušali smo iz njihovih usta o IT tehnologijama, programima, itd. Ko im je branio to da proizvode? Evo, prethodni govornik me podseća na Bili Gejtsa. Ma isti, pljunuti Bili Gejts, onaj koji je 95% svog bogatstva, koje je nesumnjivo stekao, podelio siromašnima. E, mi smo ovde imali obrnut slučaj. Ovi su sumnjivo došli do svog bogatstva, tako što su 100% svog bogatstva uzeli od siromašnih. Nisu se borili protiv siromaštva, već protiv siromašnih. Nisu hteli da zaustave kriminal, nisu hteli da stave tačku na kriminal, već su stavili tačku na državu. Nisu hteli da stave tačku na pljačku. Nisu hteli da rade protiv sebe.
Imao sam tu sreću da odrastem u seljačkoj porodici gde niko nije primao platu, tako da smo upoznali tržišnu ekonomiju još u jednopartijskom sistemu. Koliko smo proizveli i zaradili svojim trudom, toliko smo mogli i da podelimo, ali smo prethodno to morali da iznesemo na tržište, na pijacu, da dobijemo novac i onda smo gledali, naravno, da odvojimo za javne potrebe, za školarinu, da izdržavamo babu i dedu, ali takođe da investiramo i da pokušavamo da uvećamo tu proizvodnju, da dogodine imamo više da podelimo između sebe, a i da javnom sektoru bude bolje.
Svi biznismeni kreću u biznis radi profita, ali, nesvesno, nehotice oni pomažu i nas. Pomažu i javni sektor, bez obzira što im to nije bila prvobitna namera. U trci za profitom, je li tako, gospodine Karić, oni plaćaju poreze i doprinose i na takav način može da živi javni sektor. Oni su otpustili 400 hiljada budućih robova, ako se izrazim na način na koji se izrazio ovaj Bili Gejts, kako se zove, nesuđeni, veoma talentovan za IT tehnologije, malo mu falilo. Četiristo hiljada manje doprinosa, 400 hiljada posramljenih ljudi koji kada dođu pred svoje porodice ne mogu da im donesu platu, 400 hiljada ljudi manje u prevozu, 400 hiljada doprinosa za zdravstvo i PIO osiguranje. Koliko bi penzije bile veće da niste samo za tri, četiri godine počistili 400 hiljada radnih mesta? Ljudi su sa prihodovne strane došli na rashodovanu stranu.
Pokušali ste to zaduživanje od 9% da nadoknadite, ali umesto da gurate novac u proizvodnju, vi ste ga gurali u potrošnju. Ljudi su kupovali stranu robu i tako ste samo ojačali lanac supermarketa i stranih trgovinskih lanaca oko nekad industrijskih gradova koji su postali mrtvi, uglavnom zahvaljujući njima, zamenili su. Umesto da imamo industrijski održive gradove, oni su umesto industrije podigli trgovinske lance i onda smo za strani novac kupovali stranu robu. Sada nam o proizvodnji govore oni čija nikad nije bila proizvodnja, već samo potrošnja. Nisu oni hteli da žive od preraspodele viška, o kojoj sam govorio kako sam imao sreću da me moj otac poljoprivrednik upozna sa tržišnom ekonomijom. I ono – kad porasteš, sine, budi čovek. Novac koji nije zarađen fizičkim radom i robom on je zvao lažnim parama.
E, vi ste živeli od lažipare. Doterali cara do duvara, sada nam držite predavanje. Bili Gejts ako hoće da jede ukusan hleb, mora da zaseje pšenicu ili makar da pusti nekog da zaseje pšenicu. Bili Gejts je u najavi, ja mislim da se sad Bil Gejts sad trese, ako hoće da jede slatku voćku, recimo, jabuku na Đeram pijaci, ne mora da išamara jabučare sa onim zgrabi strankovcem, ili kako se već zove, talentom. Kad sam već kod njega, NATO pakt nam je ukupno uništio sedam tenkova, a OVK šest, a zgrabi strankovac 800. Spram NATO pakta on je bio velesila ili je bio njihova pešadija koja je pojela tenkove. Nisu oni navikli ni da sade ni da seju, dragi moji građani, vi retki koji nas sada gledati. Oni su navikli samo da beru, da žanju, da otimaju, nije im bio cilj da se proizvodi i da se stvara, već samo da se deli.
Na kraju, ovom Bil Gejtsu se može pomoći, ali mora sarađivati. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje nije pritisak na pravosuđe, ali jeste podsticanje organa pravosuđa da rade svoj posao. Ono se odnosi na sledeće – šta će nadležni organi, tužilaštva, Ministarstvo pravde, itd, preduzeti povodom rušenja devet objekata u Inđiji od kojih je šest bilo pod zaštitom države, koji su srušeni davne 2007. godine, tako što su prvo prodati, izdati u zakup na 99 godina, kao ne izgrađeno građevinsko zemljište, a onda su objekti srušeni na ne izgrađenom građevinskom zemljištu? Radi se o objektu komunalca, vodovoda, javnog preduzeća, direkcija za izgradnju, o privatnoj kući Rajović Danice i ostalih, radničkog univerziteta, zgrade „Mimoze“, Fabrike nameštaja „Srem“, zgrade ZDOPA itd. Ti objekti su prodati kao ne izgrađeno građevinsko zemljište za milionske sume. Po informacijama, koje sam dobio kao narodni poslanik, predistražne radnje su završene 2013. godine. U toku 2014. godine deo predmeta je podeljen između Tužilaštva za organizovani kriminal i Višeg tužilaštva u Sremskoj Mitrovici i to čami negde u fioci.
Ja verujem da ovi iz opozicije, koji su kreativni ili spolja kreirani, imaju pravo da postavljaju pitanja oko rušenja, ali ja molim da bude redosleda. Prvo da ispitamo šta je to bilo 2007. i 2008. godine? Kako su legalno izgrađene zgrade, a ne barake postale ne izgrađeno građevinsko zemljište, pa onda još opština plaćala da se ruše objekti na ne izgrađenom građevinskom zemljištu, to prodala recimo „Merkatoru“, to prodala „Trejd junik centru“, gde gle čuda je predsednik opštine imao određene stambene površine, penthaous od 250 m2, gde direktor direkcije za izgradnju takođe poseduje neki prostor, to su maskirali u neke firme, pa kada se već radi o rušenju, molim da organi pravosuđa krenu redom, da se to ispita i da se počinioci kazne shodno zakonu.
Takođe, moje pitanje se odnosi na „Energo zelenu“ – šta će organi gonjenja preduzeti prema srpsko-belgijskoj prevari u Inđiji koja se zove „Energo zelena“? U čemu su učestvovali, ne samo ovi političari iz Beograda, nego i oni iz Inđije, opet predsednik opštine sposoban i uspešan, gde je odštetni zahtev Belgijanaca 120 miliona evra ili ćemo davati sada subvenciju od 10 miliona evra godišnje ili traže u arbitraži 120 miliona evra. Traže da uklonimo sve svoje domaće kafilerije i da budu monopolisti. U suprotnom, zbog toga što su dovedeni u zabludu od lokalnih i republičkih organa, oni traže odštetu od 120 miliona evra.
Moje pitanje – šta će država, tužilaštvo koje je postalo selektirano tamo neke 2009. godine, koje je postalo tužilaštvo njihove partije, preduzeti da se počinioci kazne i ko će isplatiti štetu, iz čijih džepova će biti isplaćena ukoliko na arbitraži budemo kažnjeni za ovu belgijsko-srpsku prevaru učinjenoj prema našoj državi?
Poslednje pitanje je šta će država učiniti, a vidim da je to u toku, da se otklone iz 2011. godine posledice uvoza od strane stranke bivših režima, radioaktivnog đubriva koje je uvezeno u količinima preko 2.900.000 kilograma, s obzirom da ta radioaktivnost traje hiljadama godina? Šta će se preduzeti da se posledice toga otklone?
Poslednje pitanje se odnosi na zemljište, da li je tačno da se zahvaljujući novom zakonu, a stranka bivšeg režima je govorila da nema uzurpacije, da je do 1. maja u sistem uvedeno na desetine hiljada hektara i naplaćeno oko dva miliona evra. Tražim tačne podatke koliko smo uzurpiranog zemljišta priveli nama?

Dame i gospodo narodni poslanici, četvrti put iz cuga, tri puta sam se javljao i nisam dobio reč. Otišao moj prijatelj iz Beča, a da ja imam stan u Beču, verovatno da bih reč dobio ranije. Otišao je moj prijatelj vinodevac, evo ga i ovaj pivski čovek, i on ima nešto protiv, tako da sam ih ja strpljivo slušao…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Tema.)

Ne, tema je bila ono što ste vi pričali.
Ja sam ih strpljivo slušao, ali su se jedan po jedan izgubili. Jedan je požurio najverovatnije na noćnu berbu grožđa, možda traži Pavićevića, drugi mora da obiđe sve svoje stanove, sve svoje nekretnine, a verujte, to nije lako.
Javni prihod kojima se lokalnim samoupravama smanjuje, je prihod koji je ustupljen. Dakle, to je državni prihod i to treba svima da bude jasno.
Neko ko je smanjio deficit, neko ko je inflaciju sveo gotovo na nulu, neko ko je rast kursa doveo do podnošljivog, i ovaj pivski što se smeje treba da zna da za četiri godine vlasti stranke bivšeg režima kurs evra je skočio za 50%. Rekao sam „evra“, jer su oni uglavnom „evroljubi“, svi ti gradonačelnici ili kradonačelnici su bili „evroljubi“ i ne razumem zašto sada oni kukaju zbog prihoda koji će biti umanjeni novim vlastima, a većinom su to ljudi iz SNS.
Za očekivati je da lider te stranke očekuje da ima jeftiniji javni sektor. Za očekivati je da traži od svojih lokalnih samouprava da štede. Ušteđeni novci su dva puta zarađeni novci. Ako se ne potroše na stotine piva, ako se ne potroše, a već sam vam pokazivao, dok ja pijem vodu iz azbestnih cevi, moj bivši predsednik opštine, sa stanom u Beču, koji dirljivo priča o korupciji, je potrošio na jedan ručak, odnosno na tri hiljade ručaka odjednom, 35 hiljada evra.
Zbog toga pretpostavljam, a mogu i da tvrdim, da lider najuspešnije i najveće stranke želi da smanji potrošnju u lokalnim samoupravama. Da ste vi na vlasti u lokalnim samoupravama, razumeo bih tu vašu galamu, ali s obzirom da se većinom radi o vlastima koje su identične u Republici, Pokrajini, na opštinskim nivoima i u gradovima, ja verujem da je ušteđen novac, da je ušteda dobra. Ja pretpostavljam, a to ćemo u budžetu i videti, da će se štedeti i u državi.
Ovde smo čuli svašta. Ovde smo čuli ljude koji u životu belu banku u realnom sektoru nisu zaradili, da neko uzima novac iz njihovog džepa. Novac je sredstvo za razmenu robe. Dakle, neko ko ništa u životu nije proizveo, neko ko nije gumicu na česmi zamenio, neko ko ekser nije ukucao, dok nas je zaduživao, makar da imamo na čega znojavu košulju okačiti, nego je danas pričao o tome kako, eto, država pljačka lokalne samouprave. Sve bih to razumeo da je neko od njih bilo šta u životu stvorio.
Građani nisu guske za čerupanje, oni nemaju dovoljno perja, koliko su prethodne vlasti mogle da očerupaju. Ne samo perje, kožu ste im zgulili. I kad vi pričate o uštedi i korupciji, to je jako dirljivo. Kad neko ko ima penthaus sa 250 kvadratnih metara, kad neko ko je kreirao „Energozelenum“, međunarodnu prevaru koja će nas koštati 120 miliona evra, toliki je odštetni zahtev, kad neko priča o uštedama, ja moram da kažem da njegov amandman od 90% da pripadne lokalnim samoupravama ima smisla. Ima smisla da date i 900%, jer je dug dve milijarde. Uglavnom je pravljen tako što je išlo na ličnu reklamu predstavnika stranke bivšeg režima.
Moram da vam kažem da amandman ne može da se povuče usmeno, nego pismeno, pisanim putem. Tek toliko da onaj ko je temeljno očerupao lokalnu samoupravu, zna na koji način treba podneti i povući amandmane. Ja bih glasao za njegov amandman da se on odnosi samo na Inđiju. Međutim, Inđija ovako jadna, bogoljasta, moraće da štedi. Kao i Smederevska Palanka. Ne možete da date za projekat za bazen 35 hiljada evra koje ste oteli od onih, kako ste rekli – za paštete itd, a kupovali ste pljeskavicu za 870 dinara, od 200 grama, dva puta skuplje nego u „Maderi“. Dakle, toliko ste vi vodili računa da temeljno opljačkate građane Republike, lokalnih samouprava i Pokrajine. Ja bih voleo da vam je predsednik stranke, dojučerašnji, ne znam ko vam je danas, ne znam ko će biti sutra, da vam je tu, da nam on kaže, zašto je bio protiv neke freske. A ja predlažem da stavimo njegovu fresku u Heterlend, to je njegova zadužbina. Ako su vam proradila žuta pivska zrnca, vama opraštam, ali mislim da vam je vreme da krenete kući i nahranite onu žutu patku. Dok vi ujutru ustanete, ako je večeras ne nahranite, bogami, ona će da skapa. I samo da znate, nemojte se uzdati u žutu patku. Žuta patka neće razvaliti nas, već vas. Nisu oni nezadovoljni radom vlasti, već radom opozicije bivše vlasti stranke bivšeg režima, koja je temeljno čupala i čerupala sve što je stigla.
Mi želimo da imamo jeftin javni sektor, da građani izdvajaju srazmerno svojoj ekonomskoj snazi, da ne može više da bude – ako ne možete da zaradite koliko mi možemo da otmemo, mi ćemo vas zadužiti. Pitam – koliko godina treba da Inđija vrati dug od dve milijarde i sto? Pitam vas – gde je hala za univerzijadu iz 2009. godine i još nije završena, a proces sa „Monterom“ koja je bila firma vaše stranke je u toku sa zahtevom od 440 miliona? Onda vas pitam – da li vi imate pravo da vaš ovlašćeni predstavnik priča o korupciji i da upotrebljava reči koje svakako nisu primerene?
Ja vas molim da razmenimo argumente kao politički neistomišljenici. Molim, takođe, da se složite u bilo čemu, da razmislite protiv čega ste i za čega ste, a ne protiv koga ste i da probamo da složni izađemo iz ove situacije. Mislim da ćemo nesložni vrlo brzo propasti. To je moj poziv na jedinstvo. Ne morate da mislite ono što mi mislimo. Ovde treba da sukobimo stavove, napravimo rezultantu na osnovu toga i da utvrdimo političku istinu glasanjem i, bez obzira što ste mnogo toga lošeg učinili, mi i dalje pokušavamo da vam pružimo ruku. U vašem je interesu da ne podmećete nogu, nego da tu ruku prihvatite. Ukoliko mi ne verujete, vrlo brzo će vas iz ovih klupa nestati, što neće biti veliki gubitak. To će biti samo dobitak za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, ja sam strpljivo čekao ova dva dana i prosto je dirljivo da se oko uštede od 4,8 milijardi dižu oni kojih se to apsolutno ne tiče. Iz prostog razloga zato što se radi o uštedama, odnosno ustupljenom prihodu od strane Republike lokalnim samoupravama i taj ustupljeni prihod koji se smanjuje se svakako njih ne dotiče. Oni ne vladaju nigde, osim na Maldivima. Mi Maldive ne finansiramo.
Takođe, moram da kažem da je danas značajan dan. Mi ga u Inđiji dvostruko obeležavamo. Obeležavamo ga kao „dan svete nogice“, kada je pripadnik stranke bivšeg režima, dugogodišnji predsednik opštine mahao nogicom ukradenom sa fotelje, pa molim obezbeđenje za svaki slučaj, pošto je on tu, da povede računa o foteljama, skupim slikama, tepisima. Kao pasivni učesnik „5. oktobra“ ja sam to doživeo, ali u Inđiji obeležavam, a i Inđija „5. oktobar“ dvostruko.
Tada sam 2007. godine smenio te demokratske gromade zato što sam kao predsednik Skupštine poštujući zakon vratio radikalima njihove mandate. Smenjen sam 5. oktobra 2007. godine u Upravi vodovoda bez kvoruma, bez predsednika, sekretara, zamenika iz prostog razloga što se trebalo zadužiti.
Mi razgovaramo o 4,8 milijardi uštede. Ona je realna. Ne vladaju više pripadnici stranke bivšeg režima lokalnim samoupravama. Možda negde. Ta ušteda
je garantovana. To je manji trošak. Oni su toliko pojeli i popili tamo za dva meseca, dok su oni vladali lokalnim samoupravama.
Šta je smisao uštede? Lokalna samouprava se stara o komunalnim poslovima. Ljudi se ujedinili u lokalnu samoupravu što ne mogu sami da se staraju o svojim komunalnim potrebama i za to izdvajaju određeni novac, da bi se o javnim poslovnima starali oni koji na izborima izaberu da se izgrade ulice, da se izgradi vodovod, da imaju vodu, da imaju odnošenje smeća, da groblje bude uređeno itd. To su komunalni poslovi.
Gospodo iz stranke bivšeg režima, prikupljanje taksi i poreza je kao prikupljanje meda iz košnice. Morate ostaviti nešto i pčelama da prežive da bi sledeći put moglo nešto da se ubere. Kada smo već kod pčela, u pčelinom društvu ima 60.000 radilica, a 2.000 trutova, 30 na jednog. Tako treba da funkcioniše i društvo, kao pčelice.
Kod vas je obrnuto bilo. Na jednu radilicu je bilo 30 trutova i sada kad ste zadužili što ste sve mogli da zadužite, vi se javljate kao veliki branioci lokalnih samouprava kojima više ne upravljate. Ovde je bilo reči o uspešnima i sposobnima. Juče je predstavnik stranke bivšeg režima, ja sam očekivao vojvođanskog vlastelina i gospodina bisenimija da mi to objasne, proglašen sposobnim i uspešnim. On se danas poziva na matematiku. Otišao je.
Hajde da vidimo šta kaže matematika. Dug opštine Inđija 1.665.027.000. Spor sa „Monterom“ za Univerzijadu iz 2009. godine za halu koja još nije završena, a Univerzijada trebala da bude gotova 2009. godine, spor sa „Monterom“, to je neka firma koja je pripadala najverovatnije mojoj maloj strankici ili je pripadala stranci bivšeg režima, 440 miliona. Sve ukupno, ima još dugova, dve milijarde i 100 miliona, jedna mala opština toliko duguje. Da li je predstavnik stranke bivšeg režima to dovoljno objasnio ili nije, verujem da je te dugove smanjivao.
Kako su sve trošili? Mi prebacimo iz RFZO pare za lekove, a oni umesto lekova idu u krkenzluke. Tri hiljade ručkova, Dom zdravlja „Mika Pavlović“, Inđija. Umesto lekova, pljeskavice, bečke šnicle, itd. Evo ugovora, 3.000 u lepinjama, gde 200 grama pljeskavice košta 850 dinara i ručak za 3.000 osoba, ja nisam video na skupu u Inđiji nikad 3.000 osoba, ali ajde, 3.722.040 dinara. Jedan ručak za 3.000 osoba.
Idemo dalje. Opština Inđija sklapa ugovor od onih para koje su uplatili,u siromašni i otpušteni, slabo plaćeni, pravi ugovor o idejnom projektu za izgradnju zatvorenog bazena. Nema ni idejnog projekta ni bazena. Ali je to negde pred izbore neko čašćen, 20.4.2012. godine sa 3.516.000. Ali bazena nema u Bloku jedan kao što piše, ali ga ima kod ovih koji su od javnih poslova napravili privatne biznise, pa predstavnik bivšeg režima, evo ja se neću pozivati na imunitet, ima stan u Inđiji, imao je još jedan stan koji je prodao, ima pent haus, to ću već objasniti, ako gospodin Atlagić ne pogubi ovu dokumentaciju, ima stan u Beču, sve od 1.000 evra. Pre toga je radio kao konobar u „Ekstrimu“, nije radio nikakav realan posao da bi to imao, a ujak, ili teča, stan u Beču i bazen za teču. A ujak u selu Putinci, ili teča, ima zatvoreni bazen, a gospodine Martinoviću, vi ste proveravali, on je primalac socijalne pomoći. I kako je teča ili ujak, kao primalac socijalne pomoći stekao bazen koga u Inđiji nema i čiji je idejni projekat plaćen, to ostaje da vidimo i da vide organi koji bi trebali time da se bave.
Idemo dalje, kad on govori o matematici, da vidimo biblioteku. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, 1.000 kvadrata grubo završenih radova za biblioteku u Inđiji, 1.000 kvadrata, evo ugovori sa aneksima. To su prihodi lokalne samouprave odleteli u to, ukupno 376.190.540 dinara - tri miliona evra za 1.000 kvadrata grubo završenih na zemljištu na kojem investitor nije platio komunalno opremanje u objektu, postoje zapisnici jer sam slao građevinsku inspekciju pre moje smene, gde piše da investitor „Trejunik“ iz Beograda, iza parcele kako ste naveli, ne poseduje dokumentaciju za započetu izgradnju. U toj zgradi je kupljeno 1.000 kvadrata za biblioteku, za tri miliona evra ili tri hiljade evra po kvadratnom metru.
Za to je mogao kupiti još jedan stan u Beču, ali gle čuda, baš u toj zgradi na vrhu ima pent haus u kome on živi, koji je naravno registrovan na neku firmu da se ne bi prijavljivao, od 250 metara kvadratnih.
To je matematika koja govori o Inđiji, a svi se sećate „Energozelene“. S obzirom da je ovde rečeno kako je puno učinjeno za Inđiju, ja sam pravio fabriku cigareta, doveo osam miliona evra infrastrukture, doveo zajedno sa gospodinom iz privrede u Inđiju fabriku grejača iz Nemačke koja i sad radi i zato sam sad valjda nagrađen smenom 5. oktobra 2007. godine. Dug bio nula, sada je dug opštine Inđije 2 milijarde 100 miliona. To je matematika ovih uspešnih i sposobnih koji su uspešno i sposobno pljačkali ove građane.
Oni su se prema lokalnim samoupravama ponašali kao prema tuđoj kobili. Tuđa kobila nema dozvoljenu nosivost. Tovarili su koliko su mogli dok jadna kobila nije gotovo lipsala.
Sada kada je došlo vreme da živimo od zarađenog, on i dalje raspravlja o podeli, ne raspravlja o stvaranju. Oni su navikli da beru i žanju, nisu navikli da proizvode, da sade, da seju. Oni su samo za raspodelu bez ikakvog stvaranja i oni su sad kukali na vlast, bez obzira što ih se to ne tiče, ova ušteda, koja će možda zahvaljujući toj uštedi povećati subvenciju u poljoprivredi i ako su godinama i matematički i u praksi i fizički, godinama, u Vojvodini su 16 godina gulili kožu narodu svake godine, čerupajući ga surovo, one otpuštene, slabo plaćene, koje su opljačkali pa sad kukaju nad njihovom sudbinom.
Poštovani građani, vi koji očekujete i nemojte da očekujete da oni koji su vas opljačkali juče, da vas mogu odvesti u neko bolje sutra. Hvala.