Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiran član 103. st. 7. i 8. koji kaže – kada poslanik zloupotrebljava priliku da reklamira Poslovnik i pretvara u repliku da se to vreme oduzima. Ja ne znam da li je gospodinu ostalo dovoljno vremena, ali istine radi, radi se o dostojanstvu Narodne skupštine, rečeno je da je neki ugovor laž. Ja nudim svim poslanicima da se uvere u ovo i da provere. Dakle, to je jedno.
Broj dva, rešenje iz APR-a kaže – upisuje se Z.Ž. 23. novembra 2015. godine. Time je prekršen i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Evo, ko ne veruje, neka dođe da proveri.
Dakle, pošto se radi o dostojanstvu, ja sam u obavezi da ako treba pokažem još jednom, a svi poslanici mogu da dođu i da se uvere, rešenja Poreske uprave, a ima ih dva.
Dakle, ovde je jednom prilikom moj kolega poljoprivrednik rekao da je laž…

Kazao sam da je povređeno dostojanstvo, jer je rečeno da ja lažem… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih trebao da dobijem dve povrede Poslovnika, jer dok sam ukazivao na prvu, desila se druga, ali ću sve sabiti, kako to obično kažu, u jednu. Čl. 107, 108, 109. – uvredljivi izrazi, dobacivanje, ometanje itd, izricanje opomene.
O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Gospodine Arsiću, vi ste malo ovu sednicu ispustili. Ovo, da mi oproste gledaoci, malopre je ličilo na oveći zverinjak. Dakle, ponašanje narodnih poslanika je bilo van svake kontrole, ali to na stranu.
Prolazeći pored nas njihov predvodnik ili njihov vođa, a grupa se po vođi poznaje, ne da je dobacivao narodnim poslanicima ovde, nego je opsovao. Ovde su kolege prisutne. Gospodin Radulović je ovde opsovao. Mislim da nije vredan citiranja, ali postoje kolege koje su tu psovku čule. Dakle, neću da padnem na te grane i da pominjem psovku koju je on upotrebio.
Njihovo je pravo da tapšu, naše je pravo da donosimo odluke. Oni spore pravo Narodne skupštine a demokratija je način donošenja odluka. Otprilike se završava brojanje glasova. Politička istina se utvrđuje brojanjem glasova članova Narodne skupštine i mi nismo krivi što je na isti način gospodin Radulović bio izabran u Vladu Republike Srbije i kada je bio izabran otprilike je dobio ovaj aplauz koji je sad on uputio nama.
(Narodni poslanik Nenad Konstantinović dobacuje.)
Gospodin koji dobacuje, koji se nudio da pređe na našu stranu, zahvaljujući meni je sprečen. Svakako ima pravo da dobacuje, ali me time ne može ometati.
Ja mislim, gospodine predsedavajući, ili vi da zavedete red ili gospodin Rančić, koji je po profesiji neuropsihijatar. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio malo sa mojim kolegom, poljoprivrednikom u pokušaju, da debatujem na ovu temu, ali budući da on nije tu, a znam da je posle privatizacije DIN-a i DIV-a, a znam da je posle privatizacije DIN-a i DIV-a, kako to naš narod kaže, klepio 12 miliona dolara i da je imao ozbiljnu nameru da kupi jahtu, znam i od koga, ja sam mislio da ozbiljno prodiskutujem na ovu temu, verujući, shodno članu 10, čini mi se, ministarka je tu, ona to zna, da razgovaramo o tim domaćim jahtama, jer verujem da je on bio patriota i da bi, za razliku od drugih tajkuna sa kojima je sarađivao, sa kojima je uzimao novac, da bi on registrovao jahtu da našu državu i time ovde platio neki porez. Međutim, i to je
problematično, s obzirom da je po dokumentaciji Poreske uprave,samo u toku poslednje dve godine, kao predsednik društva „Empresa“ utajio 23 miliona dinara, sa kamatama je to negde preko 30 miliona.
S obzirom da nije tu, ne bi bilo u redu da širim temu i da govorim o povredi poreskih propisa, odnosno utaji, koja je, evo, odoše i ovi drugi, koja je još malo, pa kao od one grupe – nikad im dosta nije bilo. Ovom je uvek malo bilo, a njima nikad dosta nije bilo, prema tome, ja sa ovim zaključujem ovu diskusiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da kolega zna Poslovnik. Na vreme sam reklamirao, odmah posle povrede koju su učinile prethodne kolege.
Naime, član 103. stavovi 7. i 8, gospodine predsedavajući, vama nalažu da kada bude ovakva zloupotreba koja je očigledna da oduzmete vreme od poslaničkih grupa poslanicima koji su zloupotrebljavali Poslovnik i izrazili svojim izjavama repliku. Tim pre što se ovde spominje neka istina, kako treba utvrditi istinu itd. Mi ovde ne moramo da govorimo istinu, ali ja je uglavnom govorim, oni ne. Ja sam spreman, na sve ono što sam do sada izjavio, da idem na poligraf, a oni beže od poligrafa kao đavo od krsta i mislim da bi se veoma lako utvrdilo koliko puta je nasipan put u Medveđi, taj bi bio visok sedam metara, koliko je piva „Hajneken“ popijeno tamo …

Ne možete dopustiti da neko traži ovde da mi govorimo istinu kada oni prvi očigledno ne govore istinu. Stoga, ubuduće zahtevam da u takvim situacijama oduzmete vreme od poslaničke grupe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o lukama i unutrašnjim vodama, ne znam, moram da pitam, nije mi kolega poljoprivrednik tu, da li su Maldivi unutrašnja voda ili…

Pa, naravno da sam počeo o zakonu, o lukama i unutrašnjim vodama. Sad ja pitam, s obzirom da je izvršena agresija na Maldive od strane stranke bivšeg režima – da li su Maldivi unutrašnja ili spoljna voda?
Ali, Bože moj, ja bih voleo da sam u njihovo vreme, za razliku od njih, ja bih voleo da smo na ovoj Duing listi napredovali, da nismo bili 91. da smo bili prvi. Ja bih to pozdravio. Ja bih na leđima nosio, ovim plovnim putevima bi ih nosio, makar plivao i na leđima nosio celu stranku bivšeg režima samo da su bili makar ispod 90. mesta, a ne 91. na toj listi.
U to vreme, koliko se ja sećam tih plovnih puteva, i plovnih i lovnih, bilo je tu svega i svačega, bile su dve liste. Jedna je bila za nas koji smo radili, a druga lista je bila za one koji su vladali. Oni su plovili na jahtama, a mi smo to gurali nekako svojim radom. Ovaj član 10. o jahtama se odnosi najverovatnije na njih, jer ministarka očekuje da iz patriotskih razloga oni to registruju ovde, pa nek se bar bave iznajmljivanjem. Ja verujem da imaju šta da iznajme. Mi nemamo, brate, ni čamac, mi koji smo radili.
Bile su dve liste. Jedna je bila ta duing, a druga je bila drping. Zato u nekim trenucima ja pomislim, kada razgovaram o Zakonu o unutrašnjim vodama i u lukama, da je stranku bivšeg režima sastavio sudski pozivar. Da to ima veze sa brodovima i lukama, govori njihov bivši predsednik …
(Radoslav Milojičić, s mesta: Da li je ovo tema dnevnog reda?)
Ne razumem kakvi su ovo krici. Ja ništa ne govorim što nisu rekli oni sami.

Ne treba. Ako budete izricali, nemojte, neka bude u pivu.
Dakle, ne mogu oni mene omesti, mudar čovek se ne da lako omesti. Evo, neko se tamo smeje. Znate ko može da prepozna mudrog čoveka? Samo onaj ko je mudar. Ja ne očekujem da oni to prepoznaju. Oni to ne znaju. Ja očekujem da samo napreduju na onoj drugoj listi. Ja o njima bih voleo da govorim najlepše, ali mi nisu dali razlog za to. Ja ne mogu u svojim govorima, moj govor je kao ogledalo, kao ogledalo sam prineo stranci bivšeg režima, otuda toliko galame i kad pričamo o brodovima i lukama i o jahtama, i to onim jahtama koje idu na Maldive, koje neće ovde da se izdaju po članu 10, to tamo gde grickate jastoge i ovde tođete i podrigujete pred sirotinjom koju ste napravili …

Lepo pričam o plovnim putevima.
Gospodine predsedavajući, da li mogu da pričam o brodovima? Evo neću spominjati onaj brod ludaka koji je spomenuo gospodin Bojan Pajtić dok je bio predsednik tog broda ludaka, evo neću spominjati. Ništa nisam izmislio. Ja pričam o tome da su neki tim plovnim putevima grickali jastoge, išli na Maldive. Znači, to su bili plovni putevi. To što podriguju pred sirotinjom koju su očerupali i stekli sve dok su ovi drugi gubili sve, pa nisam ja kriv, kriva je jahta, kriva je plovidba, krive su luke, sumnjive luke itd. Zato ja pozdravljam sve nove puteve, jer se njima prevoze ljudi, roba. Oni su samo turističkim razlozima izlazili napolje, a ja mislim da imaju jaki poljoprivredni razlozi za ovo.
Mi ove godine imamo brod od osam miliona tona kukuruza i nešto više. Biće višak tri i po do četiri miliona tona zato što su nam ovi uništili stočni fond, pa sada moramo da izvozimo kukuruz. Ja bih voleo da možemo da izvozimo gotove proizvode, ali ne možemo, industrija koju su oni ostavili bila je zanemarljiva. Sada im se ne dopada kada o tome pričam, kada prinesem ogledalu, njima se tu ne sviđa šta vide u ogledalu. Sami su krivi svojim delima i nedelima.
Dakle, mi moramo da izvozimo kukuruz, da izvozimo stočnu hranu. Voleo bih da izvozimo konzerve, voleo bih da izvozimo suhomesnate proizvode, ali bože moj, oni nisu ostavili nikakvu industriju i onda još oni koji su za to zaslužni, koji su nas tako lepo očerupali sada pričaju o tome kako će oni štititi očerupane.
Ja pozdravljam sve puteve, vazdušne, vodene, pozdravljam pruge, ali bih voleo da prevoze što više naših roba i što više naših radnika, a da nas prevoze u turističke svrhe, da i mi vidimo belog sveta, da i mi možda vidimo te Maldive, jer to što su ovi okupirali, ne znači da mi nemamo pravo da vidimo. Mi ćemo gledati da to zaradimo, ne da otmemo, kao što su oni to radili i zato mislim da je vreme da što više robe i što više naših putnika prevezemo, pre svega radnika, da oni svakog prvog donesu, da ono što seljaci proizvedu radnici prerade energijom koja može da se proizvede iz obnovljivih izvora, takođe, iz poljoprivrede i da sa tom robom stvorimo hleba i posla za sve. Oni nisu ostavili, sem za sebe, ni za koga nikakav prostor, da država bude jednakih šansi, da država ljudima koji su je stvorili može da garantuje da rade pošteno i da žive dostojanstveno od tog poštenog rada. Oni to nisu imali i zato ja pozdravljam sve puteve.
Zbog sigurnosti putnika, naša najveća stratišta su Jasenovac, Jadovno, Kragujevac i Ibarska magistrala. Svaki put, bio on vodeni, vazdušni, bila pruga, ja ću da pozdravim zato što putevi spajaju. Putevi spajaju ljude, putevi spajaju privredu. Ono što bih ja voleo jeste da više robe izađe iz naše zemlje, a da manje uđe, da imamo suficit, pokrivenost uvoza izvozom, možda zahvaljujući prevozom ove robe. Svakako nismo izvozili robu koju je proizvodila ova družina. To bi bile prazne barže, prazni šlepovi itd. Dakle, kolac nisu zašiljili.
Ja pozdravljam sve one koji su se oznojili, koji su svojim znojevitim rukama napravili neku robu koju izvozimo i zahvaljujući kojoj je ova država opstala. Ovi plovni putevi će doprineti da naša pokrivenost uvozom-izvozom bude još veća od sedamdeset i nešto procenata koliko je sada, u njihovo vreme bila je jedva 51, 52%, što znači da je ova država počela ozbiljno da proizvodi robu i da je izvozom pa i ovim plovnim putevima napravila novca da ljudi mogu da žive od toga. Roba je novac i ja mislim da je u proizvodnji spas.
Brod koji sam ja nekada hteo da potopim, sam se potopio, tu spasa nema, posada neće da izbaci novac iz džepova, on tone zbog te težine, odatle beže svi koji su pametni, tu spasa nema. Zahvaljujem svima na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao nešto više, ali mislim da je smisao opozicije bio da tekst amandmana, koji su predložili oni, bude usvojen. Da li višak suete i manjak znanja, uglavnom, ja da sam opozicija, bio bih srećan što sam doprineo da većina, vladajuća većina usvoji ono što opozicija misli da određenoj grupi odgovara. Ovom prilikom studenti su u pitanju. Na njihovom mestu ja bih bio srećan zato što je neko rešenje prihvaćeno, bez obzira u čijem tekstu i čije je ime potpisano. Kao što sam već rekao, znanje ima granice, neznanje nema.
Ja bih povodom ovoga rekao da ovde niko ništa nije govorio, a moj kolega poljoprivrednih posebno, zato što kolega Pavićević nije tu. On bi svakako rekao više. Međutim, na čudan način je eliminisan, onako akademski čestito. Moram priznati da meni nedostaje, a mislim da mom kolegi više nedostaje i ne znam ko će paziti na njega kada sledeći put dođe u Skupštinu i popije neku više, ali da se vratim na amandman…

Po pitanju doktorata, treba malo preispitati ove profesore, prave profesore iz prostog razloga zato što se neki doktorati drže po šest meseci u fijokama.
Takođe, kad je reč o znanju, znanje je, neko je rekao kao veslanje uz vodu, čim prestaneš da veslaš vraćaš se unazad. Ja se bojim da su se mnogi profesori vratili unazad i da nisu na vreme dopunili svoje znanje. Velika je razlika između znanja i zvanja, zato mi nešto moramo učiniti, da proverimo i šta to profesori stvarno znaju. Da vidimo koja je razlika između njihovog znanja i zvanja, jer mnogi, kako mi to seljaci kažemo zabušavaju u dopunjavanju svog znanja i onda zbog toga trpe studenti, u ovom slučaju oni koji su podneli doktorate, jer rok od mesec dana bude prekoračen po šest puta.
Još nešto da završim u ovom delu, a koristim vreme predsednika poslaničke grupe, znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati. Znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati, očigledno je da je moj kolega poljoprivrednik danas došao siromašan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora. Za ovo su, član 108. i član 109, predviđene sankcije.
Ja vas molim, gospodine predsedavajući, ovo nije prvi put da iz poslaničke grupe „nikad im dosta nije bilo“, dok govore poslanici SNS ili oni koji podržavaju Vladu, da čujemo neartikulisane krike. Ja ne znam da li neko pokušava da naplati onaj američki porez ili ne, pa nekoga to boli, pa zato galami, ne ulazim u to, ali molim vas da primenite ove sankcije koje su predviđene članovima 108. i 109, a u vezi člana 106, kako bi smirili kolegu. Jednostavno, ja ne znam šta je njemu danas. Hvala.

Ja sam voljan da prihvatim ovaj predlog 2025-2026. godine, ja ću svakako da glasam za to, jer sam se uverio da u poslaničkoj grupi nikada im dosta nije bilo, sem tračara, vračara i gatara ima jedan talentovani bivši pomoćnik ministra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo mi, predsedavajući, odbijte od vremena, ja ne znam u čemu se kolega prepoznao. Ja sam bio voljan samo da prihvatim taj rok od 10 godina. S obzirom da ovde postoje intelektualne gromade…
(Saša Radulović, s mesta: Vi stvarno niste u stanju da vodite sednicu.)
Nemojte galamiti. Na šta ovo liči?
Kada postoje intelektualne gramade od kojih sam ja očekivao da nešto naučim i kad predlože jedno ovakvo rešenje da se to produži do 2025-2026. godine, s obzirom da dolazi od ljudi koji su zauzimali važan državni položaj, ja sam ovde voljan da nešto naučim.
Taj transfer znanja koji je upućen prema meni sam ja prihvatio. S obzirom, da ovde ima tih akademskih gromada koje su studirale 12, 13 godina, znači dve godine ono uslov do penzije, ja sam shvatio da kolega ima pragmatičan predlog i da želi iz njegove poslaničke grupe nikad im dosta nije bilo, neki diplomiraju, da više to ne rade internetom, pa geolozi postanu forenzičari, pa vračare postanu neki treneri, koučovi, profesori, itd. Ja sam to razumeo. Razumeo sam da im škola ide malo slabije, da više idu oko škole, nego u školu, da više internetom idt. Zato sam mislio da njima ostavim razuman rok i zato ću glasati za takav predlog da se taj rok produži do 2026. godine. Ne znam zašto se kolega ljuti. Hvala.