Imam ovde prepis stenograma, pa da pojačam svoje reči, doslovce je ovde rečeno - Milutinović, predsednik, (šteta što nije tu) rekao je ovako: "Nudili su nam da napišemo sami sporazum, kakav hoćemo, ali - trupe". Sada smo dobili i trupe bez sporazuma. Dakle, rekli su - vaš sporazum je vrlo dobar, napišite sporazum kakav hoćete, ali - trupe.
Sada imamo i trupe i nemamo sporazum. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi da i ja napravim jedan kraći uvod. Prošlog radnog dana preložio sam da zbog patriotske zabrinutosti jedne poslaničke grupe raspravljamo  o Kosovu, da to dovršimo. Interesantno je da je ta patriotska grupa to odbila. Tom prilikom je rečena jedna neistina, da mi nismo bili zabrinuti za Rezoluciju 1244. Mislilo se na bivši saziv Narodne skupštine i na grupu od tri poslanika Koalicije Vojvodina. Ja sam dužan da podsetim da smo na toj čuvenoj ratnoj sednici bili uzdržani i da smo rekli da Vojvodina neće da potpiše kapitulaciju za Kosovo, da to nije sporazum, već kapitulacija. Tek da podsetim one koji su bili u prošlom sazivu. Postoji stenogram i to se da utvrditi.
Ja bih odmah predložio, radi efikasnijeg rada, da se poslanici koji su osporavali ministra pravde lepo izvinu i povuku predlog. Glavne optužbe koje su iznete kao krivica ministra su, otprilike, nedostatak nacionalne svesti. Njih je izneo bivši dugogodišnji student prava na Kragujevačkom univerzitetu koji nije položio ni nacionalnu istoriju kod profesora koji je član njegove partije.
Dva osnovna razloga su navedena iz opozicinih krugova, pored ovih, zašto bi gospodin Vladan Batić, ministar za pravosuđe i lokalnu samoupravu trebalo da da ostavku ili da bude razrešen dužnosti. Jedna je prinudna uprava, a druga je Hag, koliko sam ja to razumeo. Što se tiče prinudnih uprava, ja ću podsetiti - u prošlom sazivu prinudna uprava na primeru opština Titel i Inđija je trajala po tri godine. Ovde je upravo naveden primer Titela, kako je tamo skupština konstituisana na vreme. To što je izabran predsednik SO, ne znači da je opština konstituisana, to znači samo da je dobila predsednika, sekretara i nešto drugo nije dobila.
Kada smo već kod prinudnih uprava, dužan sam da kažem da se te prinudne uprave uvode po Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji je donet u bivšem sazivu. Na taj Zakon o lokalnoj samoupravi ja sam predložio 50 amandmana, koji su se upravo odnosili na izbore, da se izbori vrše po proporcionalnom principu i drugo, da se prinudne uprave ne mogu tako lako uvoditi. Bivša vlast, a sadašnja opozicija, svih 50 amandmana je odbila, ne želeći da ih prihvati i na kraju se ispostavilo da su to uradili u korist svoje štete. Zakon o lokalnoj samoupravi koji su oni pravili, pravili su tako, misleći da će oni biti centralna vlast i da će se taj zakon primenjivati na nama, a ne na njima. Sada, kada mač koji su sami kovali seče njih, onda to njima nije pravedno, ali ih ja razumem. Sami su krivi, jer su takav zakon doneli.
Oko Haškog suda važne su dve činjenice. Prva je da Narodna skupština Republike Srbije ne odlučuje o isporučivanju gospodina Miloševića, koga nerado spominjem. Sve što sam imao da mu kažem, rekao sam pre nego što je pao sa vlasti, a ja nisam od onih koji mrtvom vuku rep mere. Dužan sam da kažem da Narodna skupština Republike Srbije neće odlučivati o tome, pa je glupo da vodimo neku raspravu u vezi toga.
Druga stvar vezana za Haški sud je ono što je pre neki dan, čini mi se, gospodin Gvozden Jovanović rekao, a to je: ko će se pobrinuti o vama. On je zaradio opomenu, a ja mislim da Narodna skupština Republike Srbije duguje izvinjenje gospodinu narodnom poslaniku Gvozdenu Jovanoviću, jer se ispostavilo da je on bio u pravu.
Moramo da priznamo da mi ovde pokušavamo da zaštitimo, što se Haškog suda tiče, gospodina Miloševića od njega samog. Znači, gospodin Gvozden Jovanović je bio u pravu. Zašto mi moramo da štitimo gospodina Miloševića od njega samog? Iz prostog razloga što je taj isti gospodin Milošević potpisao u Dejtonu Dejtonski sporazum i, u vezi s tim, saradnju sa Haškim tribunalom. To se odnosilo na gospodina Krajišnika, na gospođu Plavšić, to se odnosi na gospodina Ratka Mladića, na Karadžića.
Dakle, gospodin koji je potpisao Dejtonski sporazum (ili drug) mora jednom da nauči šta potpisuje, a drugo mora da nauči da odgovara za ono što je potpisao. Sada smo mi došli u nezgodnu poziciju da odgovaramo za nešto što je on potpisao, odnosno da pokušavamo da sprečimo isporučivanje Haškom tribunalu čoveka koji je potpisao saradnju sa tim istim Tribunalom.
Po mom mišljenju, ministar pravde i lokalne samouprave je kriv za dve stvari. Kriv je, odnosno odgovoran je zato što pravosuđe nije primenilo zakone, iako su to možda loši zakoni. Nije primenilo zakone koje je donela bivša vlast. Govorim o Zakonu o političkim strankama. To je član 12. Zakona koji je objavljen u "Službenom listu" 1990. godine, a kaže da se političke organizacije brišu iz registra, odnosno zabranjuju ako šire versku, rasnu i nacionalnu mržnju ili šire netrpeljivost.
Ovde postoje makar dve političke organizacije kojima je to i običaj i pravilo i koje bi trebalo, po tom istom zakonu koji su maltene one donele, da budu zabranjene.
Ako je gospodin Batić za nešto kriv, kao ministar pravde i lokalne samouprave, kriv je zbog toga što nije doslovce primenio zakone i to zakone koje su doneli oni, i na njih je trebalo da primeni te zakone.
Druga stvar zbog koje je kriv, time ću i završiti, dao je izjavu u "Večernjim novostima" da će Centralni zatvor uskoro raditi kao dragstor. Nije kriv, po mom mišljenju, što je tu izjavu dao, već je kriv za to što Centralni zatvor nikada neće proraditi kao dragstor.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Rafailović je spomenuo moje ime i prezime i stiču se uslovi da dobijem repliku. Čak je pogrešno protumačio da sam ja za gospodina Batića rekao da je kriv. Rekao sam da nije kriv za ono za šta ga optužuju, a ako je kriv, kriv je zato što nije sproveo Zakon o političkim organizacijama, član 12, kojim je zabranjeno širenje netrpeljivosti. Ovde su dve partije dugo godina upotrebljavale takve izraze i imale takva dela, da je nesumnjivo dolazilo do širenja verske i nacionalne mržnje ili netrpeljivosti. Takođe sam rekao, ako je za nešto kriv, kriv je zato što je izjavio u "Večernjim novostima" da će Centralni zatvor raditi kao dragstor. Ne zato što je to izjavio, već zato što to nije sproveo, a da ima vremena da to ispravi.        
Kad smo već kod Haškog suda, ja sam rekao da nismo za saradnju sa Haškim tribunalom, tako rado, ali da je to potpisao neko ko je potpisao Dejtonski sporazum. Ja bih Batiću preporučio neku drugu meru, a to je onaj društveno koristan rad sa dva programa - besplatna pomoć na njivi i besplatna pomoć u rudniku. Nisam za Haški tribunal. Ja sam za to da neko kopa sirak, neko da kopa ugalj. Kad smo već kod Haškog suda, pojedini govornici ovde dokazuju da ovi u Hagu treba da razmisle da pored sudnice otvore i ludnice. Hvala.

I poslanici DOS-a su spremni da povuku svoje prijave za diskusiju i da završimo ovu tačku dnevnog reda danas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega gospodin Arsen Kurijački je spomenuo motiku. Motika se ne upotrebljava samo za okopavanje. Motika se ponekad upotrebljava i za ukopavanje, tako da motiku neki razumeju s jedne strane, a neki s druge strane.
Konačno ću se složiti sa opozicijom: sirak je stvarno opasna biljka. Zamislite koliko sirak može da nanese štete rodu na dva ara krastavaca. Može toliko da podbaci da na ta dva ara ostanu samo tri kornišona.
Odmah da se razumemo, divlji sirak je svakako opasna korovna biljka, ali i pored toga što je to opasan korov, divlji sirak nije elementarna nepogoda. Gospodin Arsen Kurjački je tu bio u pravu, elementarna nepogoda je nešto na šta ljudi nisu mogli uticati.
Ovde se neću baviti samo posledicama. Baviću se uzrocima. Šta su uzroci širenja divljeg sirka?
Osnovni uzrok širenja ove opake, korovske biljke je katastrofalna poljoprivredna politika koja je vođena u proteklih 10 godina. To je bila poljoprivredna politika u kojoj se bivša vlada bavila preuzimanjem, a ne otkupom. Seljaci nisu imali pravo na prodaju, već samo pravo na predaju. Vlada je mogla da plati poljoprivredne proizvode, a nije morala. I ono malo što je plaćala, plaćala je naštampanim novcem bez pokrića, dakle novcem koji nije vredeo ništa i dok bi ga oni dobili on je izgubio vrednost.
Kod bivše vlade jedan kilogram pšenice vredeo je 10 pfeniga.

Gospodine predsedniče, svakako vodim računa o vašoj brizi za demokratičnost. Zahvaljujem vam se na ispravkama, ali na dnevnom redu je zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Tu se apostrofira sirak kao opasna korovska biljka. Govorim šta je dovelo do toga da se sirak ukoreni, odnosno da se proširi na značajne parcele u Vojvodini i Šumadiji, Mačvi i Srbiji. Dakle, šta su uzroci širenja sirka.
Uzroci širenja sirka su svakako nedostatak sredstava kod seljačkih gazdinstava, kod društvenih gazdinstava, da se ljudi pozabave tom opasnom korovskom biljkom. A, zašto je nedostatak sredstava bio, rekao sam - jedan kilogram svinjskog mesa, odnosno junećeg, kod bivše vlade je vredeo 1 do 1,2 DM, a sada vredi 2 do 3 DM. Za litar mleka potrebno je 10 pfeniga, a za jedan litar motivela, to je sredstvo kojim se iskorenjuje ova opasna biljka, u vreme bivše vlade trebalo je 1.080 kg kukuruza.
Sadašnji pariteti su takvi da je potrebno samo 250 kg kukuruza. Za jedan litar dizela, a taj korov se uništava i preoravanjem, bilo je potrebno 10 litara mleka, sada je dovoljno i 1,5 litar mleka. Za jedan kg mineralnog đubriva bilo je potrebno tri kg pšenice, a sada je dovoljan 1,2 kg. Kada ovo govorim želim da kažem da je Vlada svojom poljoprivrednom politikom, nova vlada, učinila dosta.
To nije savršeno. Mi bismo želeli i više. Ali, s obzirom da su nam ostavili socijalno-ekonomsku katastrofu, naše stanovništvo ne može da plati pune cene poljoprivrednih proizvoda. Ipak je Vlada učinila mnogo. Učinila je to da je ukinula akcizu na etilen-alkohol, a to je sredstvo za pravljenje herbicida kojim se uništava ova opasna korovska biljka, da ne odstupamo od dnevnog reda, ukinula je akcizu na etilen-alkohol, a takođe i porez na promet na herbicide, čija je visina bila oko 15%, koji su plaćali samo zemljoradnici.
Dakle, Vlada je već preduzela korake koji su neophodni da se ova opasna korovska biljka ukloni. Meni ne smeta što je predlagač ovog važnog zakona iz opozicione stranke. Meni je čak to drago. Međutim, sirak nije elementarna nepogoda. To se moglo predvideti i moglo se delovati da su ljudi dobijali pošteno svoj novac za svoj pošten rad.
Ovako, biću dužan da vam kažem kako su to oni ranije radili. Prošle godine, Zakonom o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, partneri na vlasti, a tu je i današnji predlagač, usvojili su da se slučaj reši tako što će se zemljoradnici naterati da obavezno moraju da obrade poljoprivredno zemljište, uz pretnju novčanom kaznom od 10 do 50 hiljada dinara.
Ukoliko kaznu ne plati u roku od mesec dana, korisnik odnosno sopstvenik zemljišta mogao je ostati i do 10 godina bez zemljišta. Vlada ga je, odnosno nadležno ministarstvo, moglo dodeliti drugome. Predlagač zakona je tada rekao - te površine koje su neobrađene predstavljaju veliku opasnost, jer se tu javlja divlji sirak. Tako je želeo i prošle godine da ukloni divlji sirak, a videli smo kako sada želi.
Predlažem da mi otklonimo jedan politički sirak i da ga pošaljemo na društveno korisni rad, na neku Padinsku Skelu, na neko imanje, gde bi ...

... Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  svakako neću glasati za ovaj predlog iz prostog razloga što ga nisam ni pročitao. Kada sam video ko je podneo predlog o zaštiti maloletnika, meni se smučilo, odmah sam ga bacio. Za mene je ovo pitanje morala i zato sam predložio da diskusija traje jedan minut. Znam da među nama ima mnogo poslanika koji se gorko kaju što moj predlog nisu prihvatili. Za mene je ovo isto kao kada bi pokojni Hitler i nacisti raspravljali o jevrejskom pitanju i o zaštiti Jevreja.
Bivša crveno-crna koalicija imala je program za mlade, sličan Pavelićevom programu za Srbe: jednu trećinu iseliti, raseliti po belom svetu, drugu trećinu u rat poslati, treću pokušati prevaspitati. Otuda i oni silni dosijei, otuda i onih hiljadu hapšenih maloletnika i mladih ljudi. Navešću neke primere: leto prošlo, kako ovde neki kažu, leto gospodnje 2000. godine, Inđija, mladi pripremaju humanitarni koncert za teško obolelog maloletnika od leukemije. Crveno-crna koalicija ga zabranjuje. Policija rasteruje okupljene, hapsi organizatore, njih 30, a makar polovina je bila maloletna.
Slučaj drugi: treći septembar, Inđija, maloletnik lepi plakate "Izađi i glasaj", koji nisu imali veze sa politikom. Mladić se odvodi u sedište SPS-a, bivši sekretar te partijske organizacije, inače penzionisani radnik MUP-a, odvodi maloletnika i dva sata ga zadržavaju u prostorijama SPS-a. Usput ga tri puta udara u glavu. Postavljam poslaničko pitanje tadašnjem ministru unutrašnjih poslova, Vlajku Stoiljkoviću - šta će MUP preduzeti, evo ga ovde pitanje. Šta ste preduzeli? Ništa.
Zato vam ne dajem za pravo da govorite o maloletnicima i zaštiti omladine. Koliko je omladine samo u vašim ratovima izgubila očeve, koliko je kuća izgubljeno, a kada sanjate vi koji sanjate, nemojte da se bojite da ćete mene da sanjate, sanjaćete maloletnike koji su ostali bez očeva, sanjaćete raseljenu omladinu po Evropi, sanjaćete ih u vašim stanovima od dva ara. Gospodin Gvozdenović je izračunao da tu može da rodi 5 tona krastavaca, u jednoj turi. Dok ste prodavali tu vašu patriotsku politiku, kobajagi da osvajate teritoriju, jurišali ste na stanove, sirotinja meri stambeni prostor metrima, u milimetrima, a vaši stanovi se mere u arima i hektarima itd.
Zato se ne bojte da ćete sanjati mene, sanjaćete omladince koji su ostali bez očeva, čiji su očevi ostali bogalji. Kada ste takve petriote, podelite vaše stanove njima, deci palih roditelja. Šta je bilo sa džipovima? Nemojte dobacivati. Mnogi su na Kosovu nestali, deca su ostala bez roditelja, a džip sa Kosova je vlasništvo jedne stranke, stranke čiji su lideri sokolili ljude da ratuju i da osvajaju teritorije. Neko bi možda spasio glavu u tom džipu, a oni su se, velike vojvode i patriote, vozali u blindiranom džipu u Beogradu. Pet ratova su vodili, sokolili ljude - hajde, napred braćo, mi ćemo vas sokoliti iz Skupštine Srbije.

I oni podnose predlog, odnosno njihovi crveni koalicioni partneri, oni podnose predlog o zaštiti maloletnika. Kada smo već kod zaštite maloletnika, treba ih zaštiti od sekti. Prvo treba zabraniti dve najveće sekte, i crvenu i crnu, a njihove lidere, pravac Bačvanska.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 96. stav 1: Kada se poslaniku daje pravo na repliku: kada se uvredljivo izrazi o drugom poslaniku, navodeći mu prezime, ime, njegovu funkciju ili ime poslaničke grupe.
Gospodin predsednik je dao repliku, a da gospodina koji se meni javio na repliku uopšte nisam pomenuo, niti njegovo prezime, niti njegovu funkciju, niti njegovu poslaničku grupu. Takođe, Poslovnik je povređen u delu koji se odnosi na reklamaciju povrede Poslovnika. Tada se poslaniku koji je reklamirao povredu Poslovnika reč daje preko reda.
Dakle, insistiram da se ovde glasa o tome da li je Poslovnik povređen na moju štetu ili ne: I nikoga nisam uvredio. Nikoga nisam nazvao Hitlerom. Samo sam napravio jedno poređenje za koje smatram da je umesno i sada odgovorno tvrdim da su ovi bili gori od Hitlera. Više smo teritorija izgubili za vreme njihove vladavine nego za vreme Hitlera.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se diskusija skrati na minut. Moje obrazloženje je sledeće: bivša vlast je jasno pokazala kako štiti maloletnike. Zatvorila je sigurno više hiljada maloletnika, prebijala po zatvorima i nema potrebe da nas oni dave sa tim kako ćemo mi štititi maloletnike. Predlažem da se diskusija vodi jedan minut. Hvala. (Aplauz).

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin me je prozvao i rekao da sam uvredljivo dobacio rečju "lopovi". Prvo, nemaju dobar sluh. Nisam rekao "lopovi". Već kad smo kod lopova, ja ću da podsetim da u ovoj zemlji najveći lopovi uopšte nisu radili protivzakonito. Oni su donosili i pisali zakone. Pripadnik partije koji je ovde izlazio da govori pripadao je uistinu toj partiji, koja je sve radila ono što lopovi žele od zakona. Dakle, najveći naši lopovi nisu radili protivzakonito, već su naručivali ili pisali zakone. Da sam dobacio, izvinio bih se lopovima, zašto sam ih poredio sa takvom partijom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Razlog mog javljanja za reč je što se opet oni koji su sve upropastili što se moglo upropastiti u ovoj zemlji, pa i malo više,  javljaju za reč i kritikuju zakone ove vlade.
Nova vlada treba da napuni fondove koje je ispraznila stara vlada, koja je vladala 12 - 13 godina, u sastavu koji se blago menjao. Ostavili su nam prazne kase i puno problema, a sad su vrli kritičari nove vlade. Potrošili su penzijske fondove, a potom su počeli da troše i penzionere. Penzioneri su neretko umirali od gladi, bolest da ne pominjem, dakle, penzionera je bilo sve manje i manje.
Krali su im penzije, ukrali su im dostojanstvenu starost, nema šta nisu mogli da pokradu za ono malo penzija što su isplaćivali pošto su ispraznili penzijske i invalidske fondove, dosetili su se da štampaju novac, pa penzije penzionera njih nisu koštale ništa. Kada im je trebao novac za penzije oni ga doštampaju, pa posle bez ikakvog pokrića, bez ikakve robe, tim lažnim novcem isplate penzije. Tako su penzije padale sa 500 na 350, pa na 300, pa na 250, pa na 100, pa na 50, pa do kraja nisu ni isplaćivane.
Sada, nova vlada mora da napuni penzijske fondove i u tom smislu je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Razlog mog javljanja je da upozorim Vladu da će ona snositi odgovornost za sve zakone koje je donela. Narod je krajnji sudija i ukoliko Vlada ne da rezultate, narod će reći svoje i mi nećemo vlast braniti po svaku cenu. Vlast se menja, vlast je data od naroda, a ne od Boga i kada narodu dođe da pomisli da treba ovu vlast smeniti - narod će to i učiniti.
Takođe, Vladu želim da upozorim da treba da razmisli i donese nov zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju zemljoradnika. Svi stari ljudi imaju pravo na dostojanstvenu starost, pa tako i seljaci. Seljaci ne znaju šta je godišnji odmor, šta je letovanje, a šta zimovanje. Većina ne zna šta su penzije.
Bivša vlast im je obezbedila penzije koje su kasnile po dve godine, dakle nisu ih dobijali, kao što nisu građani dobijali dečije dodatke, odnosno dobijali su papire. Seljaci nisu dobili ni papire. Dobili su bedne penzije od 190 dinara za pola meseca, dakle, 380 dinara maksimalno za mesec dana, a te su penzije kasnile dve godine. Sada je to kašnjenje malo smanjeno.
Dakle, Vlada mora da razmisli o novom zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju zemoljoradnika, jer i zemljoradnici imaju pravo na dostojanstvenu starost, tim pre ako se ima u vidu da su u poslednjih 12 godina na svojim grbavim i ostarelim, seljačkim leđima podneli glavni teret ove, da se tako izrazim, zločinačke vlasti, koju smo mi smenili i koja danas kritikuje sve, i što valja, a možda to i nije u suštini najbolje rešenje, ali je od njihovog rešenja daleko bolje.
Mogu da kažem da vrli kritičari nemaju ni stida ni srama. Oni su bili najhrabrija vlast na svetu, ne zato što se ničeg nisu bojali, već zato što se ničeg nisu stideli. Hvala.

Poštovani gledaoci, vi koji ste se kasnije uključili u program, ovakva prava su nam davali oni koji se danas žale da nemaju nikakva prava. U prošlom sazivu je bilo nekoliko opozicionih poslanika i ovde nije bilo dobre volje da birači koji su ih birali njih čuju.
Sticajem okolnosti, zbog bojkota izbora ostalih demokratskih snaga, nas je bilo nekoliko. Mi nismo, i pored toga, ni jednu ružnu reč rekli komentatorima, nismo se žalili, nismo legali na govornicu, nismo kao divljaci čupali mikrofone. Danas, oni koji su sva prava bivšoj opoziciji uzurpirali, žale se na neka svoja prava i nose žute trake. Šta su nam ta gospoda ostavila iza sebe: dvanaest godina su vladali uz pomoć svojih dvorskih sluga, nadam se da će se ovde mnogi prepoznati, 12 godina su vladali, uništili su državu, a treba samo reći da je spoljni dug ... (poslanici Srpske radikalne stranke dobacuju) zemlje 12,5 milijardi dolara. Unutrašnji dugovi su 21,5 milijardi dolara.

Spoljni i unutrašnji dug je preko 30 milijardi dolara. Po ekonomskoj teoriji, kada spoljni dug jedne države pređe 80% bruto društvenog proizvoda, ta država je bankrot. Vi ste nama ostavili državu koja je tri puta bankrot. To su glavni razlozi zašto je nezaposlenost velika, zašto je uposlenost radne snage mala i oni koji su zaposleni, polovina je fiktivno zaposlena. Šta ste vi nama ostavili? Nešto između. Ostavili ste nam državu i niste ostavili. Država postoji i ne postoji. Ostavili ste nam granice i niste ostavili. Imamo himnu i nemamo himnu. Imamo zastavu i nemamo zastavu. Imamo grb i nemamo grb. Imamo praznike i nemamo praznike. Imamo privredu i nemamo privredu. Imali smo zaposlene, sada nemamo zaposlene. Vi ste, gospodo, svojevremeno pre 12 godina poslali na radne zadatke u fabrike, a onda ste svojom politikom i politikom svojih pomagača od fabrika napravili socijalne ustanove. U tim fabrikama radnici su radili i nisu radili. Imali su platu i nisu imali platu. Imali su radni staž i nisu imali radni staž. Vi ste radnicima uzeli radna mesta. Rekli ste im - e, sada ćemo da se bijemo, ako nismo znali da radimo, znaćemo da se bijemo.