Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7360">Marijan Rističević</a>

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javljao za reč kada ste ovde izvodili predizborni EPP oko javnih preduzeća i oko beogradske takse, a pošto je sveta dužnost Koalicije "Vojvodina", jer je u njoj Narodna seljačka stranka, da brani poljoprivrednu politiku i da brani selo, seosko stanovništvo i seljake, moja je obaveza bila da izađem i da pozdravim ovaj predlog zakona Vlade o otvaranju jedne veterinarske stanice. Po reakcijama, izgleda, treba otvoriti malo više. Ta jedna veterinarska stanica biće značajna i ona će dati svoj doprinos u uklanjanju stočnih bolesti, u sprečavanju zaraznih bolesti kod životinja, a pre svega hoću da upozorim ministra poljoprivrede da se u ovo vreme pojavila stočna bolest - leukoza, od koje su obolela neka matična stada poljoprivrednih organizacija. Da se ta matična stada razmnožavaju tako, što se seljacima na uslužni tov junica daje podmladak koji je oboleo od leukoze, koja se prenosi nasledno, putem posteljice, a prenosi se i na druge načine.

Dakle, moja namera je da upozorim ministra poljoprivrede na tu bolest, koja može da desetkuje stočni fond. Takođe, voleo bih da Vlada Republike Srbije i ova narodna skupština preduzmu i druge korake iz oblasti poljoprivredne proizvodnje i zaštite stočnog fonda, pa da fizički zaštitimo stoku, jer u ovo doba suše stoka je na rasprodaji. Da li ste se Vi možda prepoznali? (Dragan Todorović, sa mesta: Samo nastavite.)

U ovo vreme, vreme suše, stoka se rasprodaje u bescenje, tako da je ona fizički ugrožena i desetkovan je stočni fond, pa može da ugrozi dugoročnu poljoprivrednu politiku. Takođe bih voleo da ministar poljoprivrede i Vlada Republike Srbije povuku korake iz njihove dugoročne poljoprivredne politike, koju su oni pripremili, a koja se još uvek ne sprovodi, kao i koja će dati odgovarajuće paritete, tako da će se stočarstvo isplatiti, zato što ministar predviđa dugoročno da jedan litar mleka vredi četiri i po kilograma kukuruza, a da jedan kilogram kukuruza i pšenice vredi koliko i kilogram mineralnog đubriva "Urea", a to je 35 pfeninga.

To bi bio osnov za razvoj poljoprivrede. To bi bio osnov za razvoj stočarstva. Takođe, želim da ministru poljoprivrede prenesem da su sinoć okupljeni toplo pozdravili ono što je on njima poručio u vezi pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Ministar je to ocenio kao protivzakonito, jer se poljoprivrednom zemljištu po Zakonu o

poljoprivrednom zemljištu do pete klase ne može menjati namena. Pošto se to u nekim opštinama uveliko radi, a konkretno u opštini Inđija, svi okupljeni su toplo pozdravili obećanje ministra da će to biti preispitano. Toliko o tome. Ja vam se zahvaljujem na strpljenju, predsedniku na toleranciji, a jedini moj protest je, nije protiv predsednika, već protiv stranke koja je dala sebi za pravo da ukloni neke novinare iz ove skupštine. Hvala.
 Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo patrioti, čini mi se da je izborna kampanja u Srbiji već počela. Naslušao sam se hvaljenja ovih predloga zakona, po onoj narodnoj izreci, hvalite me usta, pocepaću vas. Takođe, naslušao sam se samohvale potpredsednika Vlade o pametnim predlozima koje je on napisao. Toliko je tu pameti da sam ja kojim slučajem vrhovni komandant, ja bi na te junačke grudi zakačio neku medalju ili zakačio toliko medalja da bi na to utrošio tri pleha lima.
Gospodin potpredsednik Vlade i profesor prava je ovde rekao da je toliko pametno u tim predlozima zakona, što je on napisao, da npr. deca umesto za dečiji dodatak mogu da kupe piva iz nekoliko pivara. Ja to razumem. Od kad je gospodin Šešelj potpredsednik Vlade dečiji dodaci su toliko kasnili da su u međuvremenu deca postala punoletna. A, u članu 4. ovoga zakona o emitovanju obveznica piše da će se te obveznice, po Predlogu ovog zakona, emitovati 1. jula, dakle 12 dana pre roka.
Pametnog profesora prava treba pitati kako se zakon može primenjivati 12 dana pre njegovog usvajanja. Kada sam to pročitao, ja pomislio da je zakon napisao Milutin Mrkonjić, 12 dana pre roka, malo bolje pogledam, a ono Vojislav Šešelj koji je postao pametniji od Milutina Mrkonjića, 11 dana.
Dalje, potpredsednik Vlade je rekao da je devizna štednja nestala otcepljenjem republika koje su viškom dinara kupovale devize u Srbiji. To nije tačno. U trenutku otcepljenja tih republika naštampana je nova valuta ovde. Svi se sećamo da smo donosili lične karte, da menjamo novce za novu valutu. Tu novu valutu Topčider je štampao do besvesti, a Šešelj je tada tvrdio da treba štampati novac što više, da je to specijalna vrsta poreza i da će to stanovništvo kroz poskupljenje platiti.
Kako je nastao devizni dug?
Ako ja nekoga prevarim, recimo nekoliko ljudi za nekoliko stotina maraka, vi ćete me s pravom uhapsiti. U Srbiji zalepiš nekoliko plakata, privedu te, uzmu otiske i otvore dosije. Dafina Milanović prevarila je milione građana za hiljade miliona maraka i pet-šest godina šetala se slobodno, a na kraju se uz pasoš išetala iz ove zemlje. Da li je i to zastarelo gospodine potpredsedniče Vlade i profesore prava?
Što joj niste sudili? Što ste čekali da izađe? Da li čekate da i ovo zastari?
Kada smo već kod toga, ovaj zakon se ne odnosi na deviznu štednju u "Dafiment banci", koliko ja razumem. Da li je možda i te pare uzeo Ante Marković i otcepljene republike?
U ovom predlogu piše da se prodaja vrši u korist vraćanja zajma za privredni preporod Srbije. Da li je i te pare uzeo Ante Marković i otcepljene republike ili ova vlast?
Mi iz Koalicije Vojvodina pozdravljamo nameru Vlade i bili bismo voljni da glasamo za te dobre namere Vlade, da ojađenim štedišama vrati deviznu štednju do 2011. godine. Mi bismo stvarno za to glasali, ali sumnjamo da ćete vi imati toliko dugačak rok trajanja.
Da li je vaša namera iskrena i treba li glasati za nju? Sumnjam. Otkud ovaj zakon i ovi zakoni neposredno pred izbore? Zašto ih niste doneli malo ranije?
Drugo, ne ide sav novac od prodaje državne svojine štedišama. Vlada po ovom predlogu prvo namiruje sebe. Uzima proviziju od 20% u gotovini i to u nemačkim markama za budžet Republike Srbije. Kako tako jedna visokomoralna, visokopatriotska vlada može da uzima nemačke marke, valutu te omražene agresorske države. Ne volite ništa sa Zapada osim zapadnog novca i zapadnih automobila.
To čak nije ni ustavno. Nije ustavno naplaćivati nešto za budžet Republike Srbije u devizama.
Za finansiranje transakcija iz ovih zakona ovlastili ste Beogradsku banku AD Beograd. To je banka iz onog trija koja je dobila koncesiju na auto-put Beograd-Novi Sad. Još ni kolac nisu zakucali pored puta, a već sada ta banka naplaćuje putarinu na ovoj jednoj traci auto-puta, koju su napravili Vojvođani, pa ćete skupiti opet naš novac i našim novcima napraviti put i govoriti da je vaš.
Stalno nam na nos nabijate most u Novom Sadu. Novi Sad je imao tri divna široka mosta. Izgubio ih je zbog vaše pogrešne političke
procene. Iz ratnih rezervi sklepali ste nam jedan i to je dobro, ako je poklon. Preko prethodnih mostova mi smo mogli preterati četiri fijakera uporedo sa četiri konja debela, toliko su bili široki. Preko ovog ne može da pređe ni jedna vojvođanska svadba sa svatovima, jer toliko je širok da harmonikaš ne može da rastegne harmoniku.
Od prodaje državne svojine nije izuzeta ni ona koja je nasilnim i prisilnim zakonima oteta od prethodnih vlasnika. Odrekli ste se nasilja bivših sistema i bivšeg sistema, ali imovine stečene tim nasiljem tog sistema nemate nameru da se odreknete. Čak imate nameru da takvu imovinu sada prodajete. Jednu nepravdu prema deviznim štedišama želite da otklonite drugom nepravdom.
Profesor prava tvrdi da je povratak takve imovine nemoguć, da je to zastarelo, a to baš nije toliko tačno. Ako je bilo nemoguće, kako je onda vraćena zemlja oduzeta od 1945. do 1953, četrdeset godina posle toga, ako je zastarelo 20 godina.
Što se tiče beogradske takse 3%, ako vam je stvarno stalo do dobra Beograđana što tu taksu jednostavno ne ukinete. Ako vam je stalo do dobra građana ukinite i taksu na brojilo. Što ne ukinete odluku vaših opština po kojima protivzakonito na hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta pretvaraju protivzakonito u građevinsko, a zemljište do pete klase, po zakonu, ne može da bude pretvoreno u građevinsko.
Neka mi to objasni profesor prava - kako je to moguće?
Vlada tvrdi da opozicija hoće da proda državu. Pa, vi ovim zakonom prodajte državnu svojinu, a ko prodaje državnu svojinu on prodaje nešto što je državno, taj ustvari prodaje državu. Na kraju, da kažem da je ovaj zakon samo kozmetika i šminka pred predstojeće izbore. Namera vam je jasna, da ponovo prevarite građane. Hvala.
Meni je gospodin potpredsednik Vlade potvrdio dve stvari - prva je da se stvarno radi o predizbornom marketingu i da je ovde stvar o tome - "drži vodu da majstori ne odu". Druga stvar koju je on ovde priznao je da je država ipak stajala iza Dafine Milanović, zato je nije sudski ni gonila, ni kaznila i pustila je da izađe iz zemlje i preuzela njen dug.
Takođe, ja sam dokazao da je gospodin Šešelj prodajom državne svojine ili namerom da proda državnu svojinu prodao državu. Takođe mogu da kažem i da dokažem da je gospodin Šešelj izdajnik zemlje. Na prošloj sednici doneli smo Zakon o izdavanju zemlje u zakup u korist Vlade. Onaj ko izdaje zemlju, može se nazvati izdajnikom zemlje. Takođe, dokazano je gospodin Šešelj primao novac iz inostranstva. Po vlastitom priznanju, 1991. i 1992. kada je trebalo zaratiti, on je stranim novinarima davao intervjue i za te intervjue je primao autorske honorare, mislim da se radilo o 1.000 - 2.000 nemačkih maraka. To je po tadašnjem priznanju gospodina Šešelja.
Zauzvrat, strani novinari su od njega tražili da priča o zarđalim kašikama, o sahranjivanju buldožerima, pa posle tog davanja intervjua, strani novinari daju njemu novac, pa odu u Hrvatsku i pitaju - koliko će te vi platiti da mi ovo emitujemo? I naravno, ovi im daju deset puta više. Najveću štetu od tog emitovanja po stranim televizijama imala je naša zemlja i nije čudo što smo izgubili ugled u inostranstvu, a za sve to novac je primio u državi jedino gospodin Šešelj.
O njegovom patriotizmu ne vredi govoriti. Koji je to Srbin kada ga ni Haški sud neće, koji je toliko antisrpski? Takođe, i Tuđmanova policija ga nije htela 1991. i 1992. godine, po njegovom priznanju, uhvatili su ga negde u Jagodnji - Kočetin, i posle razgovora od 30 minuta pustili. Najverovatnije da su kontaktirali Zagreb i ovi su iz Zagreba rekli - znate šta, pustite ga neka ide u Beograd, tamo će nam više koristiti.
Što se tiče zdravstvenih usluga, ja možda nemam puno zuba, a Šešelj nema puno mozga.
Što se očeva tiče, ja verujem da je otac gospodina Šešelja bio častan čovek, ali to ne znači da je i sin častan. Kada je već reč o očevima, mislim da bi taj časni otac, da može danas da vidi njegovo ponašanje, zažalio što devet meseci pre njegovog rođenja nije prespavao. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na strani 4. zapisnika, koji nam je dostavljen, piše da, kada sam na prošloj sednici reklamirao povredu Poslovnika zato što predsednik nije otvorio raspravu o našim predlozima za izmene i dopune dnevnog reda, koje su poslanici Koalicije "Vojvodina" uredno predložili i na vreme, a bilo ih je ukupno 12, predsednik Narodne skupštine odgovorio mi je da se o predlozima za dopune i izmene dnevnog reda nisu izjasnili matični odbori. Od kada se to matični odbori izjašnjavaju o izmenama i dopunama dnevnog reda?

Istovremeno, sa pravom otvorio je raspravu o dva predloga o izmenama i dopunama dnevnog reda, koje su predložili predstavnici Srpske radikalne stranke. To je uradio sa pravom i u skladu sa poslovničkom procedurom.

Takođe sam pitao predsednika na prošloj sednici šta je sa tačkom dnevnog reda - poslanička pitanja. Nije mi odgovorio, a te tačke dnevnog reda nije bilo na toj sednici.

Kada su se poslanici iz Sandžaka javljali za reč, predsednik im nije dozvolio da govore, pravio se da ih ne vidi ili ih stvarno nije video.

Zato tražim, u skladu sa Poslovnikom, da se u zapisnik sa prošle sednice unese da je predsednik Narodne skupštine na prošloj sednici grubo povredio Poslovnik i izvršio diskriminaciju na narodnim poslanicima iz Koalicije "Vojvodina".

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ključni razlog da se povuče ova tačka sa dnevnog reda je činjenica da lista predloženih kandidata za Veće republika neće odgovarati stranačkom sastavu poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Neosporno je da Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i JUL, treba da dobiju 15 mandata u Veću republika Savezne skupštine, ali ste vi pravnom akrobatikom, preko Ibarske magistrale, uspeli u svom naumu da uzmete svih 20 mandata.
Mene to ne čudi od partija koje su navikle samo da uzimaju i da otimaju. Nema poslanika iz Vojvodine, nema poslanika Mađara, nema poslanika iz Sandžaka... iz Raške...
Drugi krupan razlog zbog koga bi trebalo povući ovu tačku sa dnevnog reda je vaša namera da umesto da se odnosi sa Crnom Gorom poboljšaju vi ih još više zaoštravate. Svađate se sa svojim pajtašima sa kojima ste i napravili Saveznu Republiku Jugoslaviju, da definitivno zbog toga možemo da izgubimo Kosovo ukoliko Crna Gora ode, a vi ste potpisali da je Kosovo autonomno u okviru Savezne Republike Jugoslavije, i to znači da ukoliko Crna Gora ode, Jugoslavije nema, a u tom slučaju nema ni Kosova.
Time vi razbijate državu, vi, baš vi, po nalogu spolja, ovu državu, našu državu, komad po komad. Vi ste izdajnici koji za sopstvena nedela optužuju opoziciju. Vi ste vlast koja godinama donosi odluke i potpisuje sporazume u korist naše štete. I ovi izbori koje danas vršite su u tom smeru da oterate Crnogorce i izgubimo Kosovo.
Tačka dnevnog reda je Izbor saveznih poslanika u Veće republika Savezne skupštine.
Tražim da se ta tačka dnevnog reda povuče iz razloga koje navodim. Današnjim izborima opet ćete pokrasti opoziciju za pet mandata. Šta ova Narodna skupština radi? Kada je zadnji put raspravljala o zdravstvu, prosveti, privredi, industriji, socijalnom statusu građana? Dve godine vas molim da razgovaramo o problemima u poljoprivredi, koju sistematski uništavate.
Dajte da raspravljamo o poljoprivredi, a ne samo o izborima i porezima. Birajte se koliko hoćete, ali dajte da pričamo malo i o kriminalu. Svaka država ima kriminalce, ali naš problem je veći. Kod nas kriminalci imaju svoju državu. Da je kojim slučajem Al Kapone živ i da danas živi ovde bio bi sitna riba pljuckavica za naše kriminalce...
... Mislim da bi ga odrali od batina i naplatili mu reket, toliko bi mali kriminalac bio da ga ne bi u Direkciju JUL-a primili. Birajte se koliko hoćete, ali dajte da pričamo malo i o životnim temama, umesto što raspravljamo samo o tome kako da se odbrani vlast jednog čoveka, a to se više ne može odbraniti. Hvala gospodinu Šešelju što je dobacivao.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od razloga zašto sam tražio da se na dnevni red stavi Predlog zakona o zaštiti poljoprivredne proizvodnje i donošenju zaštitnih cena za strateške poljoprivredne proizvode u Republici Srbiji je sledeći.
Ovde imam litar kisele vode u plastici. Ovaj litar kisele vode sam malopre platio - 22 dinara, a taj litar kisele vode vredi više nego litar i po ulja "Dijamant" iz Zrenjanina. Ovaj litar kisele vode vredi takođe kao dva i po kilograma šećera. Kakvi su to pariteti - možete sami da zaključite, kada je 100 kilograma mineralnog đubriva skuplje od 300 vekni hleba.
Poljoprivredna politika koja se vodi u ovoj državi godinama je veoma slična poljoprivrednoj politici koja se vodila između 1945. i 1953. godine, kada se od takve poljoprivredne politike odustalo. Poljoprivredna politika koja se vodi u Republici Srbiji, za takvu politiku teško se može naći neka slična u svetu. Doduše, naše poljoprivredne politike imaju sličnost sa poljoprivrednim politikama bivših istočno-evropskih država, tamo su prehrambene poljoprivredne namirnice stvarno bile jeftine. Ali, tamo su jeftine poljoprivredne namirnice i jeftini poljoprivredni prehrambeni proizvodi išli uz jeftine cene mineralnih đubriva, dizel goriva, mehanizacije itd.
Tako da je 100 kilograma mineralnog đubriva vredelo 10 maraka, a kod nas košta 45 maraka. Tamo se traktor mogao kupiti za hiljadu i po maraka, u doba sprovođenja poljoprivrednih politika u bivšim sovjetskim republikama i istočno-evropskim republikama za vreme dok su one bile komunistički uređene. Tamo se za hiljadu i po maraka mogao kupiti traktor, a kod nas za traktor treba izdvojiti 15 hiljada maraka.
Dakle, poljoprivredna politika koja se trenutno vodi ne poštuje odgovarajuće paritete cena, prema imputima i ulaganjima u poljoprivrednu proizvodnju i spoljnim paritetima prema industrijskoj robi, tj. mehanizaciji - traktoru.
Ukoliko seljaci dobiju novac, ukoliko dobiju pravilnu cenu za svoje poljoprivredne proizvode, verujte, neće taj novac odneti u kiparske i belosvetske banke. Seljaci će za taj novac kupiti mehanizaciju, rezervne delove, opremu, priključne mašine, mineralna đubriva, a tako će živnuti, pre svega mašinska industrija. Možda će seljaci kupovati i automobile, a svi zajedno, dakle i radnici koji rade u mašinskoj industriji, kupovaće robu široke potrošnje, kupovaće konfekciju i na taj način bi živnula proizvodnja.
Dakle, ništa ne gubite ukoliko seljacima isplatite pravedne cene za njihov trud, jer oni godinama kao pčelice Maje rade, a onda se pojave neki trutovi pa im sve uzmu. Priča se na televiziji Srbije kako seljaci dobijaju ovo, dobijaju ono. Osim upale pluća i grbavih leđa ništa oni od ove vlade nisu dobili, niti oni išta veliko traže od Vlade.
Oni od Vlade traže samo da se prekine sa ovolikim uzimanjem i oduzimanjem, jer od marke koju ulažu u poljoprivrednu proizvodnju jedva mogu da izdvoje i uberu 80 pfeninga.
Poljoprivredna proizvodnja, odnosno seljaci, pre svega su nas godinama štitili od vojnih i ekonomskih pritisaka spolja i samo zahvaljujući njima, a ne poljoprivrednoj politici koja se vodi, mi smo te vojne i političke pritiske spolja preživeli.
Dakle, oni ni jednog trenutka ne zaslužuju ovakav tretman u ovom društvu. Iz tog razloga mi smo predložili već odavno da se o tome raspravlja u ovoj Narodnoj skupštini i o tome bi trebali svi mi, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadamo, da raspravljamo i usvojimo odgovarajuće zaključke i zakone. Zahvaljujem vam na strpljenju.
Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa ovim predlogom zakona, kao da sam znao, 11. aprila postavio sam poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu poljoprivrede. Ne znam da li je ministar to pitanje dobio. Pitao sam ga - po kom zakonu "Agrounija" godinama izdaje hiljadu i petsto hektara zemlje u zakup, neposrednom pogodbom, bez konkursa, drugim pravnim i privatnim licima, da bi jedan od njih, a to je najverovatnije pogodba na duži rok, izdavanje u zakup zemljišta koje nije "Agrounijino", nego je država to zemljište (glas - to nije tema) ...
Jeste. Poljoprivredno zemljište je tema. Nego je država to obradivo poljoprivredno zemljište ustupila "Agrouniji", a ona je otpustila 50% radnika, a hiljadu i petsto hektara dala u zakup drugom pravnom i privatnom licu, neposrednom pogodbom i bez konkursa, i ovaj ga uzeo i pravi tamo neke zgradetine, na zemlji na kojoj su radnici godinama stvarali dohodak i primali platu.
Naravno da nisam dobio odgovor na to pitanje. I po ovom zakonu ta poljoprivredna organizacija, odnosno taj kombinat nije obuhvaćen ovim zakonom. Zato što je zemlju izdao u zakup. Znači, on je već i ne obrađuje.
Postoji druga poljoprivredna organizacija koja ne uživa, odnosno ne obrađuje zemlju koju je dobila od države, nego je tu zemlju kupila svojim radom. E, toj poljoprivrednoj organizaciji, odnosno zadruzi, Ministarstvo poljoprivrede je naredilo da poseje 200 hektara šećerne repe. Pošto ovi nisu imali dovoljno obradivog zemljišta da bi posejali 200 hektara šećerne repe, onda su morali da preoru tek prihranjen ječam. Da li je ovo istina gospodine....(komentar iz sale se ne čuje).
Ne, ukoliko Vi gospodine Nikoliću tvrdite da sam ja ovo izmislio, ja zalažem svoju glavu ukoliko sam ovo izmislio (smeh). A Vi založite svoju, jer ona iovako puno ne vredi.
Ministar poljoprivrede je ovde rekao... (žagor).
Ministar poljoprivrede je rekao da će ovim predlogom zakona doći do uvećanja prinosa. Zašto su prinosi mali? Zato što je ova vlada godinama vodila takvu politiku da je prvo sindikalno i politički razbila poljoprivredne proizvođače, i društvene i individualne, a onda su oni bili laka meta za ovu vladu.
Potom je Vlada niskim cenama, zabranom trgovine sa okolinom, zabranom trgovine van teritorije Srbije bez dozvole Vlade ograničila tržište i stekla uslove da u bescenje otkupi poljoprivredne proizvode od poljoprivrednih proizvođača. I to što je Vlada plaćala nije koštalo puno. Jednostavno je plaćala naštampanim novcem, novcem bez pokrića iza koga ne stoji roba. Što seljaci krvavo po tri puta zarade drugima se naštampa.
Sve je to za posledicu imalo pad prinosa.
Zbog toga je pao prinos po jedinici površine, dakle isključivo zbog neodgovorne poljoprivredne politike ove vlade.
Vi ste ovde rekli da je neobrađeno 250 hiljada hektara obradivog zemljišta. Vi ste u koliziji sa Radio-televizijom Srbije. Mi godinama slušamo kako je svo poljoprivredno zemljište u Srbiji obrađeno. Sada ste vi rekli nešto drugo. Danima RTS govori da je setva obavljena na 100 %, na 110% obradivih površina, i vi sad izađete i kažete - 250 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta nije obrađeno.
Nadalje, vi tvrdite da ćete ovim zakonom usrećiti seljake koji će, eto, dobiti priliku da obrađuju to poljoprivredno zemljište, koje poljoprivredne organizacije, odnosno mešovita domaćinstva ne mogu da obrađuju i da ćete vi to zemljište ustupiti na obradu, ukoliko onaj ko ne obrađuje to poljoprivredno zemljište i ne plati kaznu od 50 hiljada dinara, a tvrdite da je ta suma jednaka prihodu po jedinici površine.
Ne znam ni jednog seljaka, ni jednu poljoprivrednu organizaciju koja je uspela da u Vojvodini stvori po hektaru 50 hiljada dinara dobiti. Da vas podsetim, to bi negde bilo 40 tona pšenice po hektaru, a kada smo već kod pšenice, ona cenu nije menjala 3 - 4 godine, cena pšenice je skočila za 25%, a inflacija je bila 600%.
Dakle, ne verujem da vi imate kome ovu zemlju da date ukoliko pledirate da seljacima, ostarelim seljacima, sa zastarelom mehanizacijom date 250 hiljada dodatnih hektara na obradu, ja u to ne mogu da verujem. Danas ostareli seljaci, koji su neretko vrlo malo stariji od svoje mehanizacije, direktno sa mašina padaju u krevet i posle kraće bolesti, zbog nebrige, socijalne i zdravstvene nebrige države prema njima, umiru.
To su ljudi koji su godinama krvavo radili, ljudi koji su proizveli milione tona hrane, a neretko umiru usamljeni... Dakle, ja ne verujem da vi imate poljoprivredne proizvođače, seljake, individualne, kako hoćete to nazovite, kojima možete da dodate novih 250 hiljada hektara obradivog zemljišta da bi ga oni obrađivali i stvarali prihod koji vi cenite da je 50 hiljada dinara po hektaru.
Znam ja šta Vladu boli. Vlada duguje ogromnu količinu poljoprivrednih proizvoda Rusima za gas i za spoljno plaćanje (smeh). Gospodine, gospodine Nikoliću dajte se malo upristojite. Ostaje ta neverica da će se seljaci uopšte i oni koji žele domoći viškova te zemlje ukoliko vi tvrdite da će oni profitirati u ovome.
Ono što ja znam da će se sigurno desiti, a desiće se da ovaj zakon vrlo brzo u ovoj skupštini doživi nove izmene i dopune, gde ćete reći da sve ove kaznene mere se odnose i na seljake. Ovo je samo prvi korak u oživljavanju aveti prošlosti u kožnim mantilima, koja će nam čupati brkove. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na početku svog izlaganja stvarno sam pomenuo "Agrouniju", ali sam rekao da je "Agrounija" ... (galama u sali).
Dobro, izdajnik sam, lažov, pustite me da govorim sada. Meni je čast da budem izdajnik vaše politike. Zbog vaše politike i jeftinog patriotizma meni je poginulo pet rođaka, a zbog moje politike tebi nije poginuo niko. Zbog moje politike nikome nije kuća gorela, zbog moje politike niko nije proteran, zbog moje politike niko nije ostao bez imovine, a sada me pustite da govorim.
Ja sam rekao da je "Agrounija" neposrednom pogodbom, bez konkursa, izdala u zakup 1.500 hektara, da je to prva organizacija, a za drugu organizaciju sam naveo da poseduje svoju zemlju, a radi se o seljačkoj radnoj zadruzi, gospodinu sugrađaninu da kažem. Oni su dobili naređenje, preko Sremskog okruga, od Vlade Srbije, da zaseju 200 hektara šećerne repe. Pošto nisu imali toliko zemljišta za to, zato što ljudi, između ostalog, gaje koke nosilje, i pošto su planirali proizvodnju ranije, oni su preorali ječam, već prihranjen, i posejali šećernu repu.
Dakle, nisam rekao da je "Agrounija" posejala šećernu repu. Ona gotovo i ne seje, ona izdaje zemlju u zakup, i rekao sam da je to zemlja koju je država dala na korišćenje, na obradu, da bi radnici primali platu. Oni su otpustili 50% radnika, i vi to dobro znate, i znate kome su izdali 1.500 hektara u zakup. Hoćete reći da nisu? Evo, izvolite, recite da nisu.
A za drugu organizaciju, gospodine ministre, vi ste slušali, lepo znate, za drugu organizaciju sam rekao da poseduje svoju sopstvenu zemlju, koju je svojim radom kupila, i da su oni preko Sremskog okruga dobili naređenje da zaseju 200 hektara šećerne repe. (Glasovi: izdajnik si.) Izdajnik sam vaše politike, tim se dičim.
Poštovani narodni poslanici, mi smo, kao poslanička grupa Koalicije "Vojvodina", predložili desetak ili 12 dopuna dnevnog reda. Predsednik je propustio da vam to saopšti. Mi smo podneli predloge za dopunu dnevnog reda po poslovničkoj proceduri. To smo podneli predsedniku Narodne skupštine blagovremeno, pre početka sednice. Ovo je drastično kršenje Poslovnika na našu štetu, što nije prvi put.

Takođe, ne znam da li na ovoj sednici postoje, kao tačka dnevnog reda, poslanička pitanja, što je poslovnička obaveza Prve sednice Prvog redovnog zasedanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih minuta naslušao sam se priče o poštenju. Ko o čemu, Šešelj o poštenju. Zato kao predlog dopune dnevnog reda, naš predlog, Koalicije "Vojvodina" - Predlog zakona o ispitivanju porekla imovine nije ni prošao, niti je po poslovničkoj proceduri bio stavljen kao predlog dopune dnevnog reda, što je bilo obavezno.
Samo letimičnim pregledom ovog predloga zakona o izboru poslanika u Veće republika lako se da izvući zaključak o stvarnim namerama predlagača zakona. Namera predlagača zakona je obezbeđivanje radnog mesta predsednika SRJ, Slobodana Miloševića, kroz ovaj zakon, pomoću koga treba da izaberete podobnu delegaciju od 20 poslanika u Veće republika. Strah od eventualnog poraza na izborima za Veće građana nagnao vas je da ovakvim zakonom obezbedite makar paralizu u Veću republika Savezne skupštine. To je fortifikacijsko obezbeđivanje nedodirljivosti vlasti i vašeg vrhovnog komandanta.
Po ovom predlogu zakona ovlašćuje se predsednik Narodne skupštine Republike Srbije da utvrđuje broj poslanika koji se biraju iz reda poslaničkih grupa za poslanike Veća republika. Pa, to nema ni u bambus republikama. Po toj logici predsednik Narodne skupštine mogao je komotno da izabere svih 20 poslanika i da nas pismeno obavesti o tome. Time bi nas poštedeo puta i dangube.
Ovu odredbu moramo uramiti i okačiti na zid ovog parlamenta kao najveće demokratsko dostignuće u istoriji parlamentarizma. Verujem da je ovo plod nedavne posete i specijalizacije predsednika Narodne skupštine Iraka. Nama iz Koalicije "Vojvodina" su ovi današnji komunisti tragikomični. Od Marksa i Lenjina dogurali su do Gadafija i Huseina.
Nedavno, kad je ministar spoljnih poslova gostovao u nekim afričkim državama, ne znam im ni ime, ja sedam dana nisam mogao da spavam. Poplašio sam se da će ga pojesti.
(DRAGAN TODOROVIĆ iz klupe: Tebe ne bi pojeli. Takvu spodobu, zaista, ne bi pojeli.)
Ali, zato, gospodine Todoroviću, Vas bi. Kod Vas ima šta da pojedu. Kod mene nema.
Po ovom predlogu zakona izbor poslanika u Veće republika zavisi od tri stvari. Prva je dobra volja predsednika Narodne skupštine. Druga stvar je broj poslanika u Narodnoj skupštini. Mi smo iz Koalicije "Vojvodina" predložili da broj poslanika zavisi od broja glasova koji su političke stranke dobile na poslednjim izborima za Narodnu skupštinu. Ovako kako je predloženo, nekakva kvota koju bi mogao da odredi predsednik Skupštine, zavisila bi od broja poslanika, a taj broj je proizvod nepravednog izbornog sistema.
Nama iz Koalicije "Vojvodina" za jednog poslanika je trebalo 30.00 glasova, a nekome je bilo dovoljno i 3.000. Nije samo u pitanju broj glasova, gospodine Šešelj. Na 113.000 glasova mi smo dobili četiri poslanika, a vi ste na Kosovu dobili 30. Kosovo ste izgubili, a poslanike sa Kosova zadržali. Njih tridesetak nemaju glasova koliko nas troje. Sada ćete na račun Kosova koje ste izgubili i poslanika koje ste zadržali da progurate dva - tri poslanika u Veće republika da bi se što bolje zaštitila vlast onoga ko je najkrivlji za gubitak Kosova.
To pokazuje i dokazuje da vas teritorija i narod ne interesuju. Osim vlasti, ništa vas drugo ne interesuje. Teritorije na kojima je on izgubio vlast vi ste otpisivali.
U ovom zakonu stoji odredba da na dan izbora poslanička grupa čiji poslanici budu odsutni sa sednice gube pravo na izbor. Ako je ova odredba ustavna, onda sam ja patrijarh. U Ustavu i Poslovniku piše da se odluke i zakoni u Narodnoj skupštini donose kad za akte glasa više od polovine prisutnih narodnih poslanika, pod uslovom da postoji kvorum. Ustavom je definisano i koje se odluke donose dvotrećinskom većinom. Vi ste ovim predlogom zakona propisali da se izbori ne mogu izvršiti u poslaničkoj grupi čija većina narodnih poslanika nije na sednici, i pored činjenice da u Narodnoj skupštini postoji kvorum. Uveli ste kvorum poslaničkih grupa u zakon, možda smo dobili dvodomni parlament sa novim većem - većem poslaničkih grupa. Predlog zakona je potpisao niko drugi nego Ratko Marković, koji će biti poznat kao čuveni ustavotvorac i poznavalac Ustava koji je napravio sve što mu se naručivalo.
Za nas iz Koalicije "Vojvodina" ovaj predlog je još jedno gaženje Ustava od strane onih koji su ga sami napisali, da bi se obezbedila neograničena vlast jednog čoveka nad svima. Ovo je jasan znak da će se ta vlast braniti svim neustavnim sredstvima. Hvala.